Jeton* kaže da se prijavio na 100 javnih konkursa u privatnom i javnom sektoru. Ipak, posao i dalje nije pronašao; u mnogim slučajevima nije ni pozvan na razgovor za posao.

Putešestvije ka pronalasku radnog mesta završilo se u martu 2019. Ubeđen da je gotovo nemoguće da se na Kosovu nađe posao, Jeton je odlučio da zatraži pomoć od rođaka koji je bio član političke stranke. Obećano mu je radno mesto, a zatim je objavljen konkurs napisan tako da odgovara njegovim kvalifikacijama.

Konačno je dobio posao. Svakog meseca prima platu u iznosu od 341,15 evra. To znači da sada može da zarađuje za sebe i svoju šestočlanu porodicu koja živi u Drenici. Ipak, veći deo plate ode na troškove smeštaja i hrane u Prištini.

“Prethodnih nekoliko godina živim u iznajmljenom stanu, jer mi je nemoguće da svakodnevno putujem”, kaže Jeton. “Zakupio sam stan sa dvojicom prijatelja. Plaćamo 150 evra mesečno. Srećom nisam oženjen i nemam decu, jer u tom slučaju ne bih znao šta da radim.”

Jeton je dobio posao samo zahvaljujući kratkoročnim ugovorima za usluge, poznatijim kao KUU. Fotografija: Naser Fejza / K2.0.

Ovaj tridesetjednogodišnjak je završio osnovne i master studije političkih nauka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Studirao je i kriminologiju na Pravnom fakultetu. Uprkos svom obrazovnom profilu, kaže da nije mogao da nađe stabilno radno mesto i da je uspeo da pronađe jedino poslove na određeno vreme, koji su trajali po nekoliko meseci. U ministarstvu je sebi obezbedio radno mesto zahvaljujući sporazumu o posebnim uslugama (SPU), to jest specijalnom ugovoru o uslugama.

“Konkurs je bio puka formalnost”, rekao je on. “Postavljena su mi pitanja tehničke prirode. U stvari, ni komisija zadužena za procenu nije bila odgovarajuća za ovakav konkurs.”

Iako se zvanično vodi kao zaposleni preko specijalnog ugovora o uslugama, on kaže da, u stvari, ima uobičajene obaveze pri unošenju informacija u elektronsku bazu podataka ministarstva.

“Mi obavljamo mnoge zadatke koje bi oni [redovno zaposleni radnici] trebalo svakodnevno da rade”, kaže Jeton. “Mi unosimo podatke o slučajevima [koji su se desili] pre nekoliko godina. U normalnim okolnostima državni službenici bi trebalo da registruju ove podatke, umesto da se nagomila tri ili četiri hiljade slučajeva.”

Pored Jetona, i hiljade drugih na spiskovima javne službe takođe su zaposlene na ovaj način u državnim i lokalnim institucijama.

Iako kosovske institucije imaju zakonsko pravo da angažuju ljude preko SPU-a, svaki angažman ove vrste mora biti ograničen na šest meseci. Takođe, ugovori se smeju koristiti samo za specijalne usluge koje redovno zaposleno osoblje ne obavlja.

Radnici zaposleni na periode kraće od šest meseci su do septembra 2019. mogli da se angažuju jedino preko SPU-a, kao što predviđa Zakon o civilnoj službi. U ovom zakonu se navodi da se mora sprovesti pojednostavljeni proces regrutovanja onda kada se lica zaposle preko SPU-a. Precizni koraci tog procesa nisu utvrđeni.

Član 12 zakona predviđa da se SPU uredi prema Zakonu o obligacionim odnosima, koji pokriva komercijalne ugovore za objekte i ljude.

Arta* je, takođe, zaposlena preko SPU-a. Kaže da je dobila posao u Opštini Kosovo Polje nakon telefonskog poziva iz kancelarije političke partije Nisma — Socijaldemokratska inicijativa, gde je bila aktivistkinja.

“Pozvali su me telefonom i rekli mi da ću narednog dana početi da radim u Opštini”, kaže ona. “Iako radimo u opštini, ugovore imamo sa ministarstvom.”

Arta kaže da je, zajedno sa njom, još 12 osoba počelo da radi u opštinskim organima. Od februara 2019, ona prima mesečnu neto zaradu od 220 evra.

“Plata je mala, ali se nadamo da ćemo dobiti posao državnih službenika i da ćemo imati dobre plate”, kaže. “Sa ovom platom mogu da pokrijem tek neke manje troškove svoje petočlane porodice.”

Arta kaže da je dobila svoj ugovor preko SPU-a u Opštini Kosovo Polje, a zato što je bila aktivistkinja Nisme. Fotografija: Naser Fejza / K2.0.

Prvi šestomesečni Artin ugovor bio je obnovljen na još šest meseci. Međutim, ona ne veruje u to da će uspeti da tamo obezbedi posao na duže staze.

“Slabe su šanse da ćemo zadržati radno mesto, jer nema dovoljno posla za sve nas”, kaže ona.

Problematično zapošljavanje i kršenje zakona

Nevladine organizacije, koje se bave nadgledanjem rada državnih institucija u pogledu principa dobre uprave, transparentnosti i korupcije, smatraju da je zaposlenje posredstvom SPU-a problematična rabota.

Studija iz 2019, koju je sprovela nevladina organizacija Demokratija plus, navodi da se specijalni ugovori o uslugama, koje izdaju kosovske institucije, uglavnom koriste za dugoročno zapošljavanje. Ovo je protivno Zakonu o civilnoj službi. Prema slovu ovoga zakona, za redovna radna mesta neophodno je objaviti konkurse, što nije uvek slučaj onda kada se ljudi zapošljavaju preko SPU-a.

Zakon se krši onog trenutka kada se privremeno radno mesto pretvori u ugovor o stalnom radnom odnosu. Time se zanemaruje zakonska obaveza koja predviđa objavljivanje javnih konkursa.

Visar Rušiti (Rushiti), autor studije, kaže da institucije zloupotrebljavaju specijalne ugovore za usluge zarad interesa političkih stranaka i da bi obezbedili glasove.

“Za ove ugovore [SPU] se ne objavljuju javni konkursi. Upravnici institucija su regrutovali partijske vojnike, čak i kada ta lica nisu imala neophodne kvalifikacije za ove pozicije”, tvrdi “Ustanove su obično koristile ove ugovore da bi zaposlile lica na šest meseci, a zatim bi ih integrisali u redovno osoblje nakon što nauče posao. Ima brojnih slučajeva u kojima su određene osobe ostale duže od šest meseci, čak i godinama. To je potpuno nezakonito.”

Rušiti kaže da bi institucije trebalo da naprave planove za angažman osoblja godinu dana unapred. Takvim bi se planiranjem eliminisala potreba da se mnogi drugi ljudi angažuju preko specijalnih ugovora o uslugama.

Visar Rušiti kaže da bi efikasnijim planiranjem moglo da se izbegne angažovanje ljudi preko SPU-a. Fotografija: Naser Fejza / K2.0.

“To prvo mora da odobre Ministarstvo javne administracije i Ministarstvo finansija”, kaže. “Onda se ljudi mogu konvencionalno regrutovati na pozicije koje su institucijama neophodne.”

Agron Demi iz nevladine organizacije za dobru upravu, Institut GAP, kaže da institucije koriste argument malog budžeta i ograničenog broja članova osoblja kao opravdanje za zapošljavanje lica posredstvom SPU-a. Prema njihovim rečima, ovi faktori sprečavaju regrutovanje radnika preko redovnih ugovora. Oni zato zapošljavaju radnike koji se ne plaćaju iz budžeta za plate, već preko drugih budžetskih linija, kao što su roba i usluge, čime se omogućava ad-hok zaposlenje.

“Državne institucije moraju da budu transparentnije onda kada zapošljavaju preko specijalnih ugovora o uslugama”, kaže Demi. “Moraju da objavljuju podatke o ciljevima, trajanju, platama i drugim kriterijumima za zaposlenje na tim radnim mestima. Takođe, kršenje principa jednakih šansi pri zapošljavanju u javnoj službi predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava.”

Agron Demi kaže da institucije koriste argument malih budžeta i ograničenog broja članova osoblja da bi opravdali SPU. Fotografija: Naser Fejza / K2.0.

Zakon o javnim službenicima je stupio na snagu u septembru 2019. On zamenjuje Zakon o civilnoj službi i centralizuje proces zapošljavanja u javnoj službi. Nešto kasnije je suspendovan do 28. februara 2020, a nakon što je Institucija ombudsmana ovo pitanje pokrenula kod Ustavnog suda, tvrdeći da bi 32 člana novog zakona mogla da podriju njenu nezavisnost.

Dok se primedbe ne reše, SPU se i dalje reguliše na osnovu starog zakona. Međutim, kada novi zakon o javnim službenicima stupi na snagu, on će propisati da se ovi ugovori regulišu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

Rušiti kaže da ovo predstavlja pozitivnu promenu, jer je Zakon o javnim nabavkama napisan tako da može izdejstvovati transparentniji proces.

“Svaki ugovor koji iznosi više od 1.000 evra mora da bude dostupan javnosti. Pored toga, sledeći kriterijumi bi takođe morali da budu izneti pred javnost: kriterijumi i radni uslovi, radno mesto, plata, trajanje. Kako bi se ugovor obnovio, mora se objaviti javni konkurs, a da bi se povećala konkurencija u odnosu na do tada zaposlenu osobu.”

Međutim, on kaže i da je neophodno da se sprovedu jasne procedure preko podzakonskih akata, a da bi se zaposlenje posredstvom SPU-a bolje regulisalo. Međutim, do dana današnjeg nema ni traga od administrativnog uputstva ili bilo kakvog sličnog instrumenta koji bi pojasnio ove procese.

Pretrpana vlada

Institucije na centralnom i lokalnom nivou pretrpane su licima koja su zaposlena preko SPU-a.

Prema izveštaju Nacionalne kancelarije za reviziju (NKR), u 2018. je bilo 2.493 osoba zaposlenih preko SPU-a. Iako je broj zaposlenih zabrinjavajući, revizor je u godišnjem izveštaju naveo da je to pad u odnosu na 2017, kada je bilo 2.929 lica zaposlenih na taj način — brojka je opala za 436, odnosno 18%.

K2.0 je dobilo odgovore od nekih ministarstava, koja su navela da je zapošljavanje ove vrste i dalje u toku.

Institucije koje su zaposlile najviše ljudi preko SPU-a u poslednje vreme uključuju: Ministarstvo kulture, omladine i sporta, Ministarstvo za dijasporu i strateška ulaganja (koje će se pod novom vladom stopiti sa Ministarstvom spoljnih poslova) i Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje (što je sada Ministarstvo za infrastrukturu i zaštitu životne sredine).

Ministarstvo kulture, omladine i sporta od 2019. ima 116 radnika sa specijalnim ugovorima o uslugama, a prema podacima koji su Kosovu 2.0 dati na uvid. Fotografija: Naser Fejza / K2.0.

Spisak koji je Ministarstvo kulture dalo Kosovu 2.0 obuhvata imena lica zaposlenih preko SPU-a u 2018-19. godini. Primetno je da je do avgusta 2019. ovo ministarstvo imalo 116 zaposlenih sa specijalnim ugovorima o uslugama. Dvanaestoro je bilo uposleno u Predsedničkoj palati “Dr Ibrahim Rugova”, a u svojstvu vodiča, čuvara i radnika na održavanju.

Stotinu i četvoro je bilo zaposleno na pozicijama u Ministarstvu kulture, u svojstvu službenika, čuvara i radnika na održavanju. Od ovih 104 radnika, 14 je uposleno bez javnih konkursa. Četvoro je pod ugovorom tipa SPU još od 2009.

Ove brojke, koje su ustupljene Kosovu 2.0, nisu mnogo niže ni kod Ministarstva za dijasporu. Devedeset i devetoro lica je zapošljeno preko SPU-a od 2018. do avgusta 2019. Ovo ministarstvo pravda ovakve ugovore periodima u kojima imaju više kulturnih aktivnosti.

“Tu spadaju i lica angažovana na aktivnostima za vreme Dana dijaspore na Kosovu i aktivnostima u toku Dana albanske kulture u dijaspori, kao i na aktivnostima u kulturnim centrima u dijaspori, i tako dalje”, odgovorili su iz kancelarije za odnose sa javnošću u okviru Ministarstva za dijasporu.

Iz ove institucije poručuju da su ova lica zaposlena preko javnih konkursa. Isto ovo ministarstvo je 2017. zaposlilo 12 osoba na bazi specijalnih ugovora o uslugama, a prema podacima koji se mogu naći u izveštaju Nacionalne kancelarije za reviziju.

Treće ministarstvo po broju angažovanih radnika na osnovu ugovora tipa SPU, a prema brojkama kojima raspolaže K2.0, jeste Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Međutim, podaci koje je obezbedilo ovo ministarstvo u pogledu broja zaposlenih pod specijalnim ugovorom o uslugama znatno se razlikuju od informacija objavljenih u revizorskom izveštaju.

Iz kancelarije za odnose sa javnošću u okviru ministarstva kažu da je 2018. bilo samo 64 zaposlenih, od kojih je jedna osoba naposletku dobila redovni ugovor o radu. Međutim, u revizorskom izveštaju se navodi da je ovo ministarstvo zaposlilo 148 osoba preko specijalnih ugovora o uslugama, od kojih je 67 radilo na terenu, a nakon što su zapošljeni van svih procedura za regrutovanje. Revizor je došao do informacija da je 13 osoba, koje su 2018. bile zaposlene pod specijalnim ugovorima, u stvari obavljalo redovne dužnosti i obaveze u svojstvu članova obezbeđenja, administrativnog osoblja i čuvara životne sredine.

Zapošljavanje posredstvom specijalnih ugovora o uslugama odvijalo se i u 2019. Iz kancelarije za odnose sa javnošću u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine izjavili su za K2.0 da su u prvih šest meseci 2019. godine 62 osobe dobile posao preko specijalnih ugovora o uslugama. Ministarstvo nije predočilo informaciju o tome koliko je njih zapošljeno preko javnih konkursa. U 2017. godini 14 osoba je angažovano preko SPU-a, bez javnih konkursa.

Prema istraživanju Kosova 2.0, od svih ministarstava koja su obezbedila uvid u podatke, Ministarstvo javne administracije (koje je odnedavno stopljeno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova), Ministarstvo za regionalni razvoj i Ministarstvo za inovacije i preduzetništvo (čija su ovlašćenja odskora preneta na druga ministarstva) i Ministarstvo pravde zaposlili su najniži broj osoba preko SPU-a. Neka ministarstva nisu pružila uvid u ove podatke.

Od aprila do septembra 2019. godine 26 osoba je angažovano preko SPU-a u Ministarstvu javne administracije, dok su 2018. u ovoj instituciji na identičan način angažovana 22 lica. Iako su iz kancelarije za odnose sa javnošću u ovom ministarstvu izjavili za K2.0 da su ovi ugovori sačinjeni u zakonskim rokovima i da su u skladu sa Zakonom o civilnoj službi, izveštaj NKR-a protivureči tome.

U NKR-ovom izveštaju se navodi da je u 2018. Ministarstvo javne administracije zaposlilo 28 lica preko SPU-a, dok je 14 njih radilo duže od šest meseci; dobili su ugovor o stalnom radnom odnosu, što bi trebalo da su pozicije koje su namenjene samo regularnim članovima osoblja.

Kabinet premijera takođe ima zaposlene pod specijalnim ugovorima o uslugama. Ipak, za razliku od većine drugih institucija, Kabinet premijera ima ljude koji su zaposleni za potrebe posebnih programa. Troje stručnjaka je zaposleno da bi razvili projekat za Millennium Challenge Corporation, što je američka savezna agencija koja posluje u 35 država. Njen fokus je usmeren na borbu protiv siromaštva svuda u svetu i to uz pomoć partnerstava sa pojedinačnim državama.

U maju 2019, na osnovu odluke Vlade Kosova, opredeljena su sredstva za sprovođenje Kompaktnog projekta za saveznu agenciju Millennium Challenge Corporation, kao i za oblast koja se odnosi na davanje vladinog godišnjeg doprinosa.

Donjeta Gaši (Gashi), bivša portparolka Vlade Kosova, rekla je da su dva stručnjaka angažovana na osnovu zahteva bivšeg zamenika premijera Fatmira Ljimaja (Limaj).

Gaši je, takođe, izjavila da je 11 osoba zaposleno u Kancelariji Oslobodilačke vojske Kosova za kategorije lica proizašlih iz rata. Dodala je da su oni zaposleni preko SPU-a, ali nije rekla ništa o tome da li su javni konkursi objavljeni pre njihovog postavljenja na te pozicije.

Kabinet premijera je angažovao i šestoro stručnjaka za dijalog sa Srbijom. Vladina portparolka nije kazala ništa o tome da li su javni konkursi objavljeni pre nego što su oni dobili radno mesto. Bili su uposleni na osnovu ugovora kraćih od šest meseci.

I državne institucije su koristile mogućnost SPU-a.

Iz NKR-a kažu da je Telekom Kosova (PTK) zaposlio 178 lica za obavljanje raznih poslova u 2018, iako nije jasno koliko je od ovih radnika dobilo posao preko SPU-a. Izvršni direktor Telekoma Kosova Bedri Istrefi prvobitno je zatražio da mu pošaljemo pitanja u pisanoj formi. Ipak, naposletku nije odgovorio na njih.

Iako Zakon o radu predviđa da poslodavci iz javnog sektora, uključujući državna preduzeća, objavljuju javne konkurse onda kada zapošljavaju nova lica, prema izveštaju NKR, PTK nije to učinio.

Kosovska agencija za privatizaciju je, takođe, zapošljavala lica preko SPU-a. Prema Godišnjem finansijskom izveštaju Ministarstva finansija za 2018, Agencija za privatizaciju je u istoj godini preko SPU-a zaposlila 29 lica. Uprkos pokušajima Kosova 2.0 da dobije informacije od službenika Agencije za privatizaciju, oni su odbili da razgovaraju sa nama. Izveštaji NKR-a nisu obuhvatili podatke o broju zaposlenih na bazi SPU-a u ovoj agenciji.

Revizor je jasan po pitanju toga da zapošljavanje lica za obavljanje određenih dužnosti na redovnim radnim mestima, bez ikakvog poštovanja osnovnih principa fer, transparentnog i takmičarskog procesa, predstavlja kršenje aktuelnih zakonskih propisa. Tako se, takođe, povećava rizik od toga da se nedovoljno kvalifikovane osobe zaposle na određenim pozicijama.

Obespravljeni radnici

Zaposlene sa specijalnim ugovorima o uslugama mnogi smatraju povlašćenima na kosovskom tržištu rada, gde se procenjuje da je stopa nezaposlenosti oko 30%.

Međutim, ugovori tipa SPU pružaju mogućnost građanima koji su inače bili nezaposleni; u većini slučajeva, ovi ugovori zanemaruju druga radna prava zaposlenih. Zaposlenje preko SPU-a u vladinim institucijama, lokalnim organima vlasti i javnim preduzećima često je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti od diskriminacije, jer nema jednakog tretmana. Tri glavna stuba ovog zakona uglavnom sprečavaju diskriminaciju pri zaposlenju ili unapređenju u javnom i privatnom sektoru.

Nalazi izveštaja Nacionalne kancelarije za reviziju pokazuju da kosovske institucije u većini slučajeva nisu objavljivale javne konkurse za zapošljavanje lica na bazi specijalnih ugovora o uslugama, što predstavlja diskriminatorsko ponašanje prema ostalima. Štaviše, osobe zaposlene preko SPU-a lišene su osnovnih prava, kao što je pravo na godišnji odmor i roditeljsko odsustvo.

To je bio slučaj sa dvadesetsedmogodišnjom Dafinom Zeka iz Prištine. Dafina je studirala ekonomiju na Univerzitetu u Prištini. Do septembra 2019. radila je u Ministarstvu trgovine i industrije (koje je kasnije utopljeno u druga ministarstva).

Prvobitno je, u periodu od godinu dana, bila angažovana kao stažistkinja. Zatim je 14. jula 2017. u ministarstvu potpisala prvi specijalni ugovor o uslugama. Vodila se kao “službenica za reviziju i odobravanje slučajeva” u Agenciji za registraciju biznisa, gde je iz državnog budžeta dobijala bruto platu od 400 evra.

Njen ugovor je redovno obnavljan, što znači da je prekršen Zakon o civilnoj službi (koji će uskoro biti zamenjen), jer ograničava zapošljavanje na period kraći od šest meseci.

Nakon rada koji je obavljala duže od dve godine, njen ugovor nije obnovljen. Karijerni civilni službenici imaju ugovore o stalnom radnom odnosu i oni se mogu poništiti samo u slučaju ozbiljnih prekršaja. Međutim, ona nije imala status civilne službenice zato što je posedovala specijalni ugovor o uslugama.

Ona tvrdi da je to urađeno kako bi se omogućilo upošljavanje ljudi iz partije.

“Nedelju dana nakon što su me otpustili, [ministarstvo] je otvorilo javni konkurs za moju bivšu poziciju. Oni su poziv za popunjavanje tog radnog mesta objavili upravo u predizbornom periodu”, rekla je ona.

Zeka kaže da je dobila otkaz na poslu onda kada je bila trudna.

“Otpustili su me bez bilo kakvog upozorenja”, kaže ona. “Samo su mi zatražili da predam svoj ključ za kancelariju. Bila sam prilično iznenađena.”

Dafina Zeka kaže da će nastaviti da se bori protiv onoga što smatra nefer poništavanjem njenog ugovora tipa SPU. Fotografiju ustupila Dafina Zeka.

Iz Ministarstva trgovine i industrije poručuju da njeno otpuštanje nema nikakve veze sa trudnoćom.

“Ugovor gospođe Zeka je istekao 3.9.2019. i to nema nikakve veze sa trudnoćom gospođe Zeka. Institucija nema zakonsku obavezu prema službenicima koji imaju ovu vrstu ugovora, jer ovaj ugovor ne garantuje zaposlenje karijernog civilnog službenika”, naveli su u odgovoru iz kancelarije za odnose sa javnošću u okviru ministarstva.

Nedelju dana nakon isteka ugovora Dafine Zeka, ministarstvo je objavilo javni konkurs za poziciju “službenik za vođenje baze podataka”. Zeka se prijavila na ovaj konkurs, koji je bio sličan prethodnom, ali je on poništen mesec dana nakon što joj je poslata pozivnica za pisani test.

“Prema obaveštenju sa Mejl-infa [Ministarstva javne administracije – MJA], konkurs je suspendovan, kao što su suspendovane i sve procedure za regrutovanje, do odobrenja propisa za primenu Zakona br. 06/L-144 za civilne službenike (ZCS) od strane Vlade Kosova”, navode u ministarstvu.

Zeka je podnela žalbu instituciji u kojoj je bila zaposlena. Ipak, Komisija za rešavanje sporova i žalbi u okviru bivšeg Ministarstva trgovine i industrije odbacila je njenu žalbu.

Zakon o radu predviđa da poslodavac, bilo da se nalazi u privatnom ili javnom sektoru, nema pravo da otpusti trudnice.

Zeka smatra da Zakon o radu i Zakon o civilnoj službi moraju da štite lica zaposlena preko SPU-a. Zeka kaže da se neće smiriti u svojoj potrazi za pravdom. Ipak, ovaj poduhvat joj je otežan, jer i dalje nije jasno ko je odgovoran za obradu njene žalbe.

U Nezavisnom nadzornom odboru za državnu službu Kosova (NNODSK) i Inspektoratu rada kažu da nije u njihovoj nadležnosti da obrađuju žalbe zaposlenih preko SPU-ova.

Predstavnik NNODSK-a Behram Geci je rekao da se ovaj odbor ne bavi kršenjem prava zaposlenih koji su posao dobili preko specijalnih ugovora o uslugama. Sve što odbor u tom smislu radi jeste da prikuplja podatke o zaposlenju preko SPU-a za potrebe statističkih podataka i monitoring.

Štaviše, od decembra 2018. NNODSK nije bio operativan, jer je istekao mandat članova odbora. Šestoro kandidata je predloženo Skupštini u aprilu 2019, a nakon što su izabrani preko javnoga konkursa kojim je upravljala komisija za procenu sastavljena od poslanika Skupštine Kosova. Iako su procedure završene, Skupština i dalje nije glasala na plenarnoj sednici za usvajanje sastava odbora. Sada će novi skupštinski saziv morati da oformi odbor NNODSK-a.

“[U 2019.] bilo je nemoguće nadgledati i nadzirati”, kaže Geci. “Nemamo podatke iz institucija, jer se i dalje nalazimo u praznom hodu.”

On tvrdi da je Zakon o obligacionim odnosima taj koji rešava probleme sa SPU-ovima, a ne Zakon o radu.

Ukoliko je to tačno, onda bi se ispostavilo da su svi oni koji su zaposleni na osnovu Zakona o obligacionim obavezama u stvari lišeni prava koja proističu iz Zakona o radu, kao što je godišnji odmor i roditeljsko odsustvo.

Teško je, ako ne i nemoguće, da se oni koji su zaposleni preko SPU-a žale na tretman kome su podvrgnuti. Fotografija: Naser Fejza / K2.0.

Lica angažovana preko SPU-a nisu tema ni za Inspektorat rada. Valjor Ljeci (Valor Leci), vršilac dužnosti glavnog inspektora, kaže da inspektorat samo obrađuje žalbe koje podnesu lica zaposlena preko SPU-a, a u slučajevima koji su povezani sa zdravstvenim prilikama na radnome mestu.

U inspektoratu kažu da najviše žalbi dobijaju iz javnog sektora.

“Ono što je zanimljivo i paradoksalno jesto to da 70 do 80% žalbi dolazi od zaposlenih u javnom sektoru”, kaže Ljeci. “Žalbe se, uglavnom, odnose na radno vreme, ugovore o radu, i tako dalje. Premda u Republici Kosovo postoji preovlađujuće uverenje da se prava najčešće krše u privatnom sektoru.”

Portparolka Osnovnog suda u Prištini, Mirlinda Gaši (Gashi), kaže da sud nije primio nikakve krivične prijave u odnosu na ugovore tipa SPU.

Istovremeno, Institucija ombudsmana na Kosovu ne pravi razliku između zaposlenih koji podnose žalbe, bilo da su iz javnog, privatnog sektora ili da je reč o licima sa specijalnim ugovorima o uslugama.

Zaposleni preko SPU-a stalno su u opasnosti od toga da će im biti prekršena prava, kažu iz kancelarije zaštitnika građana. Fotografija: Naser Fejza / K2.0.

Iz kancelarije za odnose sa javnošću u okviru Institucije ombudsmana govorili su samo uopšteno o broju žalbi koje su radnici podneli, iako je K2.0 postavilo konkretna pitanja. Oni su saopštili da retko kada dobijaju žalbe od radnika, jer se radnici boje da će izgubiti posao. Kada prime žalbe, to su obično primedbe kandidata koji tvrde da su bili žrtve nefer tretmana na javnim konkursima.

“Prošle godine je podneto 76 žalbi zbog kršenja radnih prava. Četrdeset i pet je otvoreno za istragu. S druge strane, od 1. januara do 28. juna [2019. godine] podneto je 27 žalbi. Šesnaest je otvoreno za istragu”, kažu iz Institucije ombudsmana.

Prema rečima predstavnika ove institucije, visok stepen nezaposlenosti stvorio je situaciju u kojoj se diskriminacija retko kada prijavljuje, jer se zaposleni plaše odmazde svojih poslodavaca.

Na osnovu žalbi koje su radnici podneli zbog kršenja ljudskih prava, Institucija ombudsmana zaključuje da nije bilo jasnog napretka i poboljšanja situacije. U ovoj instituciji kažu da se radna prava stalno krše.

Istovremeno, čini se da pukotine u nadzoru, odlučivanju o žalbama i zakonima koji se odnose na SPU-ove ne pružaju zaštitu radnicima koji su zaposleni po takvim ugovorima. 

“Danas bih napustio ovo radno mesto kada bih našao posao u civilnom sektoru ili nekoj drugoj profesiji”, kaže Jeton. “Ipak, trenutno je situacija takva da nemam gde drugo da odem.”

Spominje samo jednu opciju.

“Čekam radnu vizu”, rekao je. “Čim mi je odobre, napustiću Kosovo, jer već 10 godina apliciram za radno mesto. Nisam uspeo da nađem posao. Ne možete da izdržavate porodicu sa ovim privremenim poslovima.”K

Naslovna fotografija: Naser Fejza / K2.0.

Ovaj članak je napisan u okviru drugog ciklusa Programa stipendiranja novinara/ki u oblasti izvještavanja o ljudskim pravima. Program podržava Ured Europske unije na Kosovu te se finansira u sklopu projekta „Podrška Luksemburga civilnom društvu na Kosovu“ — koji finansira Vlada Velikog Vojvodstva Luksemburg, a čijom realizacijom upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) — kao i sredstvima Nacionalne fondacije za demokratiju (NED). Realizacijom Programa rukovodi Kosovo 2.0 u saradnji s Kosovskim centrom za rodne studije (KCGS) i Centrom za ravnopravnost i slobodu (CEL).
Sadržaj članka isključiva je odgovornost organizacije Kosovo 2.0, KCGS-a i CEL-a te nužno ne odražava stavove finansijera.