Na veče 5. septembra, trebalo je da se prijavim u jednom briselskom hotelu, da pijem pivo i pripremam se za sastanak sa Tanjom Fajon narednoga dana, kao i sa Ulrike Lunaček i drugim visokim zvaničnicima Evropske unije. Umesto toga, više od 10 sati nakon što sam sletela u Beč, gde sam presedala, policija me je ispratila na avion za Prištinu.
Kao vršilac dužnosti direktorke Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Kosovo, Branioci građanskih prava (Civil Rights Defenders) su me pozvali, zajedno sa predstavnicima drugih triju nevladinih organizacija, na studijsku posetu ili posetu lobiranja u centar EU u Briselu. Naša organizacija je posvećena procesu bavljenja prošlošću, osnaživanju vladavine prava i uloge mladih na Kosovu, sa posebnim osvrtom na zaštitu ljudskih prava; ovi sastanci na visokom nivou je trebalo da budu izuzetno važni kada je reč o problemima s kojima se mladi na Kosovu suočavaju.
Neke od tema koje smo odabrali za sastanke u Briselu su bile sloboda kretanja i obrazovanje. Prava je ironija što je moje putovanje do mesta gde će se održati diskusije na te teme odjednom prekinuto. Uprkos tome što su nas pozvale gorenavedene institucije, ono što je usledilo je potvrdilo moje uverenje da prikladno ponašanje i fer tretman nisu uvek zajemčeni svima, bez obzira na opšte uverenje koje postoji.
Sve je teklo kao po loju dok nismo stigli u Beč. Tu su me zaustavili u odeljenju za imigraciju i rečeno mi je da postoji problem. Stvar je u tome što je, kako su me obavestili, moja viza koju je izdala Ambasada Švedske u Skoplju bila za samo jedan ulazak u šengensku zonu. Prema spisku na veb-sajtu Evropske komisije o pitanjima koja se najčešće postavljaju, putovanje u jednu šengensku zemlju sa vizom koju je izdala druga šengenska zemlja ne bi trebalo da predstavlja problem: “Kao opšte pravilo, možete preći bilo koju šengensku granicu sa vizom koju je izdala bilo koja šengenska država”. U naredbi za suspendovanje stoji: “Viza za kratak boravak vam ne daje automatski pravo da uđete u šengensku zonu”, a nakon toga se daju primeri dodatnih dokaza koje morate da im pokažete pre nego što uđete u Šengen. Meni ništa od toga nisu tražili.
Sledeće istraživanje koje sam sprovela o ovom pitanju sugeriše da je reč o pravno sivom području koje ima razna tumačenja pravila za šengenske vize koja, navodno, važi za sve granice. Austrijske vlasti su mi, ipak, oduzele pasoš i poništile vizu pre nego što sam mogla da odem na putovanje u Brisel.
Nakon poništenja, policija me je ispratila na “dodatne procedure”, iako su objašnjenja bila nejasna; jedino njihovo objašnjenje je bilo da moram da sačekam da se “procedure” završe, iako je postalo jasno da ni sami policajci nisu znali šta sledeće da rade.