Blogbox | LGBTI

“Ljubav je tradicionalna vrednost, a ne mržnja i nasilje”

Piše - 18.09.2018

I pored uspešnog Prajda, društvo u Srbiji ni približno nije sazrelo i postalo tolerantnije.

Peti Prajd bez nasilja i incidenta održan je u Beogradu u nedelju, 16. septembra, pod sloganom “Reci DA”. Prajd šetnja u srpskoj prestonici je poslednjih pet godina događaj između protesta i proslave, koji predstavlja svojevrsno krunisanje “Nedelje Ponosa” – niza panela, izložbi i drugih događaja posvećenih položaju LGBTQ ljudi u Srbiji.

Ipak, ispod šljokica i zastava duginih boja, nije baš sve tako radosno.

Photo: Lazara Marinković.

Organizatori beogradskog Prajda navode da je, prvi put u istoriji Prajda u Srbiji, upola manji broj policajaca obezbeđivao događaj u odnosu na prethodne godine, kada je bilo prisutno i do 5.000 pripadnika službi bezbednosti. Ipak, centar grada bio je blokiran tokom održavanja manifestacije kordonima policije, policijskim vozilima, a konjičke patrole, žandarmerija i policijski psi bili su u pripravnosti. Sve je proteklo bez incidenta, iako je manja grupa od petnaestak ljudi sa antigej transparentima, pravoslavnim ikonama i slikom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića mirno protestovala tik ispred policijskih kordona.

Okupljanje učesnika Prajda počelo je oko podneva blizu trga Slavija, uz muziku, balone, zastave duginih boja, ples i nastupe dreg performerki. Pre početka šetnje, jedna od srpskih dreg umetnica, Dita fon Bil (Von Bill), odevena u srpsku narodnu nošnju ukrašenu tkaninom duginih boja proglašena je za ovogodišnju “kraljicu Prajda”.

Photo: Lazara Marinković.

“Ljubav je je tradicionalna vrednost, a ne nasilje i mržnja – to želim da poručim mojim autfitom. Jako sam ponosna na vas i na sebe”, poručila je Dita.

Novinarka Suzana Trninić ove godine izabrana je za “kumu” Prajda. U dirljivom govoru pred početak Prajd marša naglasila je svim ljudima, ukljujuči i njene prijatelje, koji dovode u pitanje podršku LGBTQ ljudima, da “ne morate da volite ono što ne razumete, ali ste dužni da poštujete”.

Uz snažne reči solidarnosti za one čija se ljudska prava svakodnevno krše, poručila je da ćemo “više pamtiti prijatelje koji su ćutali, nego neprijatelje koji su bili glasni“, pozivajući sve uzdržane da se pridruže u borbi za bolje društvo.

Šetnja je počela posle 15 sati i završila se u Studentskom parku, gde su prvi put u istoriji Prajda druženje i muzički program trajali do ranih večernjih sati.

Photo: Lazara Marinković.

Pored nekoliko stotina LGBTQ ljudi iz Srbije, tu su bili i strejt saveznici sa decom i porodicama, predstavnici civilnog sektora i lokalni LGBT aktivisti. Među posetiocima i ove godine bilo je mnogo LGBT aktivista iz inostranstva, kao i stranih diplomata.

Prajdu su prisustvovali i “dežurni” srpski funkcioneri i političari. Tokom obraćanja novog gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića i ministara medijima, čule su se već dobro poznate floskule o tome kako “svi građani Srbije, bez obzira na seksualnost, rod, pol, boju kože i i druga lična svojstva, treba da budu ravnopravni i kako država radi na poboljšanju njihovog položaja donošenjem zakona”.

Photo: Lazara Marinković.

U praksi, u Srbiji su na čekanju već više godina i predlog zakona o istopolnim zajednicama, kao i predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti i rodnom identitetu koji bi transrodnim osobama omogućio promenu roda u dokumentima bez obavezne sterilizacije i medicinskog prilagođavanja pola. Takva legislativa bi transordnim ljudima omogućila da bez prinudnog autovanja pri pokazivanju rodno neusklađenog ličnog dokumenta u banci, školi, na fakultetu, na konkursu za posao, bolnici i drugim mestima vode dostojanstven život bez diskriminacije i odbacivanja.

U Krivični zakonik Srbije je još 2013. uveden zločin iz mržnje, ali do dan-danas nema nijedne presude po ovom osnovu za nasilje nad LGBTQ ljudima. Naprotiv, u mnogim prijavljenim slučajevima nasilja koje je, na primer, zabeležila organizacija “Da se zna!”, nasilnici koji su tukli transrodne ili gej osobe uz pretnje smrću dobijaju manje, umesto većih kazni, koristeći razne “olakšavajuće okolnosti” za svoje zločine.

Broj napada na LGBTQ ljude se nije smanjio, a organizacije kažu da daleko veći broj slučajeva nikada ne bude ni prijavljen policiji iz straha i, može se reći, opravdanog nepovrenja prema institucijama.

Photo: Lazara Marinković.

Premijerka Ana Brnabić – prva žena i autovana lezbijka na ovakvoj visokoj državnoj funkciji – nije imala zvanično obraćanje medijima, ali je pre početka šetnje posetila učesnike Prajda i razgovarala sa aktivistima. Mnogi aktivisti u Srbiji, kao i sami ljudi iz LGBTQ zajednice smatraju da Ana Brnabić ne čini dovoljno – ili gotovo ništa – za zaštitu prava LGBTQ osoba u Srbiji niti ih suštinski razume, te da je njeno imenovanje za premijerku čist “pinkwashing”.

Na zvaničnom Tviter nalogu predsednice vlade Srbije, gde se redovno postavlju fotografije događaja koje Brnabić posećuje, ove godine izostala je bilo kakva objava o njenoj poseti Prajdu.

Photo: Lazara Marinković.
Photo: Lazara Marinković.
Photo: Lazara Marinković.
Photo: Lazara Marinković.
Photo: Lazara Marinković.
Photo: Lazara Marinković.

Ono što je ove godine vidno izostalo, jesu jasno artikulisani i beskompromisno plasirani politički zahtevi i poruke od strane organizatora. Bilo usmeno, bilo preko transparenata. Zahtevi se odista nalaze na sajtu Parade, ali je pitanje dokle te poruke i zahtevi zaista dopiru.

Prajd u Beogradu je, kako se čini, upao u svojevrsnu krizu identiteta – između karnevalske zabave i političkog protesta, što dovodi u pitanje njegovu efektivnost.

Po rečima umetnice i aktivistkinje za prava transrodnih osoba Sonje Sajzor, u programu ovogodišnjeg Prajda i Nedelje ponosa izostala je vidljivost transrodnih žena. Sonja je na društvenim mrežama izrazila nezadovoljstvo mapirajući različite probleme u organizaciji Prajda, kao što je isključivanje transrodnih žena iz panela o problemima transrodnih ljudi u Srbiji koje su, umesto transrodnih žena, vodili cisrodni muškarci.

LGBTQ pokret u Srbiji oslikava konfliktno stanje u celokupnom srpskom društvu – čak i među samim organizacijama vlada duboka nesloga, pa tako Beograd ima i drugi, junski Prajd, koji predvodi nekoliko organizacija čiji se predstavnici ne slažu sa pristupom i načinom aktivista koji organizuju septembarski Prajd. I obrnuto.

Photo: Lazara Marinković.

Hronično mali odziv lokalne LGBTQ zajednice na Prajdu može se pripisati različitm faktorima: pre svega od toga da će ljudi koji nisu autovani svojoj porodici i okruženju biti snimljeni i izloženi medijskom linču, zatim strah za bezbednost a sećajući se prijašnjih incidenata, na dolasku na događaj i odlasku sa samog događaja, a potom i nepoverenje u institucije i organizacije koje priređuju Prajd zbog sumnje u svrsihodnost tog događaja koji za “LGBTQ civile” donosi razne rizike i opasnosti.

Negativni komentari “običnih građana” na društvenim mrežama, pozivi na linčovanje, smrt, ubistva, mučenje i progon LGBTQ ljudi, nazivanje istih “bolesnicima”, “nakazama” i drugim pogrdnim imenima – a sve to pod izgovorom zaštite “tradicionalnih vrednosti” – savršeno dokazuje da društvo u Srbiji ni približno nije sazrelo i postalo tolerantnije, ma koliko političari i državni funcioneri želeli da u to ubede sebe, javnost i predstavnike evropske zajednice.

Uoči samog popodneva nakon Prajd šetnje, na Internetu je već osvanulo pregršt uvreda i pretnji dreg umetnici i LGBTQ ljudima zbog nošenja srpske narodne nošnje u kontekstu Prajda i “vređanja verskih osećanja”, odnosno “skrnavljenja tradicije”.

Photo: Lazara Marinković.

Jedan tabloid je čak i objavio naslovnu stranu sa njenim fotografijama uz homofobične izjave desničarskih političara, što je samo potencijalni početak potpirivanja mržnje i netrpeljivosti u svrhu veće prodaje novina i više klikova.

Ovakvi postupci medija – kao i pojedinih javnih ličnosti u Srbiji – uglavnom prolaze bez ozbiljnijih sankcija, zbog čega su i sami, kao i njihov auditorijum, ohrabreni da slična dela ponavljaju, bez bojazni da će snositi posledice.

Prajd bez incidenata, baš kao ni lezbijka na čelu države, nisu nužno odraz stanja ljudskih prava u zemlji. U slučaju Srbije, to je, nažalost, i dalje iluzija.

Naslovna fotografija: Lazara Marinković

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.