U detalje | Mediji

Nadmenost umesto transparentnosti

Piše - 13.02.2018

Učinkovita komunikacija i dalje nije ostvarena sa Haradinajevom vladom.

Nekoliko dana po izboru za premijera, u septembra 2017. godine, Ramush (Ramuš) Haradinaj je u medijima izazvao kontroverzu. Kada su novinari pomenuli saopštenje Ambasade SAD, u kojem se navodi da neće podržati drugačiju verziju plana za graničnu demarkaciju između Kosova i Crne Gore, Haradinaj je odgovorio napadom na novinare.

Prema njegovom mišljenju, novinari moraju da se obrazuju jer ne razumeju engleski; a kako ne razumeju engleski, ne zaslužuju odgovore na svoja pitanja.

“Vi izveštavate bez znanja o tome o čemu izveštavate”, izjavio je premijer, preispitujući profesionalizam novinara.

Ove tvrdnje šefa vlade prizvale su reakcije novinara koji su ih smatrali uvredljivima i zahtevali  da se javno izvini. Indignaciju je podržalo Udruženje novinara Kosova (UNK) koje je zahtevalo da se okonča vređanje novinara od državnih zvaničnika, posebno premijera. UNK je podsetilo premijera da nije njegova dužnost da se meša u sadržaj pitanja koja postavljaju novinari, već da obezbedi transparentnost rada vlade.

U prvih nekoliko meseci mandata 2015-2017, premijer Isa Mustafa nije imao ni portparola.

Jetki odnosi između vladinih zvaničnika i medija su učestali u ovoj zemlji. Oni su jedna od karakteristika svake vlade, samo u različitim formama. Nadmenost, izostanak transparentnosti ili konferencije za medije, nedostatak komunikacija ili ograničena komunikacija na društvenim mrežama i poteškoće u pristupanju javnim dokumentima samo su neke od prepreka koje ometaju komunikaciju između dveju strana.

Na primer, u prvih nekoliko meseci mandata 2015-2017, premijer Isa Mustafa nije ni imao portparola. Posle postavljenja Arbana Abrashija (Abrašija) — koji je, istovremeno, bio i ministar socijalnog staranja i rada — Mustafa je uvek radije komunicirao sa građanima preko Fejsbuka, izbegavajući susrete sa novinarima.

U stvari, Mustafa je u mnogim slučajevima kritikovan za svoju nadmenost u komunikaciji sa novinarima. Optužen je da je pretio novinaru koji je objavio vesti o tome da je njegov brat bolestan i da mu je potrebno lečenje u inostranstvu. Članak je naglasio manjak poverenja tadašnjeg premijera u kvalitet državnog zdravstva. Mustafa je nazvao ovog novinara “kurvinim sinom” i rekao da će “skupo platiti” za pisanje ove vesti.

Mustafin kabinet je kritikovan i zbog nepotizma; na primer, kada je tender za servisiranje automobila koji je pripadao kabinetu premijera uručen Makcar-u, što je firma čiji je vlasnik Mustafin sin.

Pre Mustafe, bivši premijer Hashim Thaci (Hašim Tači) odlučio je da se drži podalje od medija. U svoja dva mandata, 2007-2011. i 2011-2014, on je retko kada učestvovao na konferencijama za novinare ili davao intervjue. Štaviše, neke bitne odluke donesene u njegovim mandatima nikada nisu objavljene za javnost.

Najveća investicija na posleratnom Kosovu je izgradnja auto-puta “Ibrahim Rugova” u periodu 2010-2013. Govorilo se da je to koštalo milijardu evra, ali je precizna cena nepoznata, jer ugovor nikada nije objavljen za javnost.

Prodaja različitih odseka Kosovske energetske korporacije (KEK) 2013. predstavlja deo kontinuiteta netransparentnosti u vezi sa javnom imovinom. Vlada je u to vreme iskomunicirala da će država imati koristi u iznosu od 26 miliona evra od ovog projekta. U međuvremenu, opozicione partije i članovi civilnog društva nisu kritikovali samo malu sumu na koju se vodio ugovor, već i činjenicu da su mnogi detalji u vezi sa njim bili nepoznati javnosti, uključujući i izostanak transparentnosti u procesu privatizacije.

Zvaničnici Tačijeve vlade nisu dozvolili pristup dokumentima u pogledu privatizacije ove javne imovine, koristeći opravdanje da su dokumenta poverljiva. Međutim, suprotno ovim tvrdnjama, Osnovni sud u Prištini je u januaru presudio da je Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER) prekršilo ustav i Zakon o pristupu javnim dokumentima u procesu privatizacije KEDS-a i u slučaju tendera za elektranu “Kosova e Re”, tako što nisu dozvolili pristup javnim dokumentima u ovom procesu.

Štaviše, sud je naložio MER-u da dozvoli stranama koje su podnele žalbe, nevladinim organizacijama Institut Gap i KOSID, da dobiju pristup ovim dokumentima. Samo su neki delovi ovog ugovora objavljeni za javnost krajem januara.

Koncept dokumenta i ‘otvoreni podaci’ (open data)

Problemi komuniciranja između vlade, medije i građana naglašeni su i od Kancelarije za javnu službu, što je deo kabineta premijera. Pokušavajući da regulišu komunikaciju između vlade i javnosti, ova kancelarija (sastavljena od civilnog osoblja) završila je rad na “Nacrtu koncepta dokumenta za službu odnosa vlade sa javnošću” u novembru; vlada je 20. decembra usvojila ovaj dokument.

Koncept dokumenta predstavlja analizu koja naglašava niz manjkova u komunikaciji vlade sa javnošću. Tamo se navodi da postoje primetne “poteškoće, ograničenja i nedostaci u pogledu primene prava na komuniciranje s vladom”. Štaviše, navodi se da je komunikacija vlade bila jednostrana.

Druga istaknuta pitanja u ovoj analizi obuhvataju izostanak ljudskih i profesionalnih kapaciteta Kancelarije za javnu službu, jer se komunikacija vlade uglavnom svodi na medijsku pokrivenost dnevnog reda premijera i izostanak komunikacije između vlade i građana u početnim fazama pravljenja politika. Kao rešenje ovih problema, sugeriše se uspostavljanje triju jedinica: jedinice za nadgledanje i komunikaciju sa medijima, jedinice za planiranje, koordinisanje i komuniciranje i jedinice za nove medije.

Prilikom sastavljanja nacrta koncepta, razmatrani su i zahtevi novinara, uključujući sledeće: onlajn objavljivanje svakodnevnih odluka koje donose premijer i ministri; pravovremeno objavljivanje nacrta zakona, a da se ne čeka da oni stignu u skupštinu; onlajn objavljivanje što većeg broja dokumenata kako bi se povećao stepen transparentnosti; da premijer, ministri i portparoli drže konferencije za novinare; odbacivanje komunikacije preko društvenih mreža kao zamene za konferencije za štampu; informisanje novinara u pogledu vladinih planova na pravovremen način; omogućavanje pristupa medija materijalima koji su nastali na vladinim sastancima.

Novinar portala Kallxo.com, Kreshnik Gashi (Krešnik Gaši), ne veruje da novousvojeni koncept dokumenta vlade zadire u suštinu pitanja loše komunikacije zvaničnika sa medijima. Fotografija: Atdhe Mulla (Ade Mula) / K2.0.

Međutim, novinar Krešnik Gaši iz Kallxo.com čisto sumnja da će usvajanje ovog dokumenta rešiti bilo koja pitanja. Glavna tačka koju Gaši kritikuje u vezi je sa orijentacijom ove strategije koja se, prema njegovim rečima, ne bavi suštinom problema.

“Glavna kritika se svodi na to da ova strategija s jedne strane govori o transparentnosti, ali ne govori o konceptu ‘otvorenih podataka’”, rekao je.

Prema Gašijevim rečima, pitanja koja su naglašena u ovoj strategiji jesu sekundarna i ne menjaju ništa značajno. On veruje da priča o povećanju broja zvaničnika u vladinoj službi za komuniciranje sa javnošću, o tome da li će vladini sastanci biti javni ili ne, ili o tome da li bi trebalo akreditovati novinare koji izveštavaju o radu institucija — neće rešiti ništa. Gaši kaže da ovaj pristup izgleda kao da pokušavate da rešite neki problem “od repa”.

“Možemo da postavimo 500 novih službenika, ali ako oni ne mogu ništa da ponude [u pogledu dokumenata] i ako nastave da koriste logiku objavljivanja dokumenata za javnost samo onda kada su ta dokumenta gotova, ovi problemi će ostati isti”, kaže Gaši.

On veruje da je od primarnog značaja da institucije postanu pristupačne građanima kroz onlajn platforme. Prema njegovim rečima, ako se ovakav standard ustanovi, bilo bi mnogo lakše nadgledati rad institucija u procesu pravljenja politika.

“Kada bismo imali koncet otvorenih podataka, vlada bi bila transparentnija u nizu procesa”, rekao je, sugerišući da, sve dok se ovaj koncept ne primenjuje, objavljivanje svake vrste vladinih dokumenata i dalje će zavisiti od dobre volje institucija.

Na primer, Haradinajeva vlada je januara hvaljena za objavljivanje ugovora o izgradnji elektrane “Kosova e Re”, što je ugovor potpisan u decembru 2017.

Ipak, finansijski analitičar i nezavisni konsultant, Hekuran Murati, naglasio je u autorskom članku da komercijalni ugovori koji su deo sporazuma za izgradnju elektrane “Kosova e Re” nisu objavljeni u celini, pravdajući se da su u njima sadržane poverljive informacije. Gaši kritikuje i činjenicu da ovaj ugovor nije preveden na albanski i da je zato i dalje nedostupan većini građana.

Uprkos ovom izuzetku, Gaši naglašava da aktuelna vlada pokazuje znak kontinuiteta s vladom koja joj je prethodila i kaže da Haradinajeva vlada odbija da omogući pristup ovim dokumentima, čak i u slučajevima u kojima su sudovi doneli presudu da dokumenta moraju biti objavljena za javnost.

Na primer, postoji sudski slučaj sa BIRN-om, gde ova organizacija zahteva od kabineta premijera da objavi nacrte zakona iz vremena premijerskog mandata Hašima Tačija. Apelacioni sud je februara 2017. prihvatio ovaj zahtev kao osnovan i naložio datoj kancelariji da dozvoli BIRN-u pristup ovim nacrtima. Godinu dana je prošlo otkako je sud ovo naložio, ali vlada još nije sprovela ovu odluku u delo.

Prema Gašijevim rečima, ovo je pokazatelj transparentnosti Haradinajeve vlade, jer ona nije delovala u skladu sa sudskom presudom, uprkos činjenici da je ovo pitanje bilo u vezi sa nacrtima zakona bivšeg premijera.

Petrit Collaku (Čolaku), istraživač u UNK, kaže da su novinari podneli žalbe, naglašavajući da aktuelna vlada u više navrata nije dozvolila pristup javnim dokumentima. Prema rečima Čolakua, ovo se ne dešava samo sa vladom, već i sa drugim institucijama. Novinari su kazali Čolakuu da ovo isključenje i neuspeh da se objave javna dokumenta ometaju njihov rad, posebno u slučajevima istraživačkog novinarstva i slučajevima u vezi sa potrošnjom državnog novca.

Istraživač UNK, Petrit Čolaku, ne veruje u tvrdnje institucija da je 90 odsto zahteva novinara za pristup javnim dokumentima odobreno. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Na primer, od 9. septembra, kada je Haradinaj izabran za šefa vlade, novinar Besnik Krasniqi (Krasnići) iz dnevnog lista Koha ditore poslao je tri zahteva za pristup “Studiji izvodljivosti za Trepču” — u vezi sa razvojem rudarskog kompleksa Trepča — što su sve zahtevi koji su odbijeni.

Čolaku preispituje izjave institucija da su novinari dozvolili pristup javnim dokumentima u 90 odsto slučajeva. Prema izveštaju objavljenom 2016. od Kancelarije za javnu službu, od ukupno 2.169 zahteva za pristup javnim dokumentima, 2.050 je odobreno.

Međutim, prema jednoj anketi UNK-a, u kojoj je učestvovalo 50 novinara iz različitih medijskih organizacija, zahtev 78 odsto novinara je odbijen za pristup dokumentima 2016. Štaviše, ombudsman, Sekcija OEBS-a za medije i nevladine organizacije, poput Instituta GAP, Demokratskog instituta Kosova (KDI) i BIRN-a — koji su svi radili u oblasti praćenja primene zakona — kritikovali su institucije za nesprovođenje pristupa javnim dokumentima na učinkovit način.

Ovakve kritike je uputila i Albulena Sylaj-Zeqiri (Aljbuljena Siljaj-Zećiri), službenica za odnose sa javnošću u kabinetu premijera koja je odgovorna za pregled zahteva za pristupanje javnim dokumentima. Na diskusiji organizovanoj da bi se adresirali izazovi u primeni zakona, ona je rekla da, kada oni odbiju da omoguće pristup javnim dokumentima, institucije često ne uspevaju da obezbede pisane odluke, što je obavezno prema slovu zakona. Umesto toga, oni ne odgovaraju na ove zahteve.

Nadmenost i sukobi sa novinarima

Na površini se čini da je aktuelna vlada promenila način na koji komunicira sa medijima. Nasuprot svojim prethodnicima, Haradinaj je voljan da medijima daje izjave, da se pojavljuje na konferencijama za štampu i u intervjuima. On je postavio portparola na početku svog mandata i zaposlio je iskusne novinare za savetnike u oblasti odnosa sa javnošću.

Međutim, kada je reč o novinarima i profesionalcima u ovoj oblasti, kvantitet se ne prevodi u kvalitet.

“Haradinaj se pojavljuje kako bi mogao da kaže da se pojavljuje na konferencijama za novinare, a ne da bi pružio informacije”, kaže Krasnići iz dnevnog lista Koha ditore.

Na primer, premijer Haradinaj je početkom decembra doneo odluku da oprosti dugove firmama koje flaširaju vodu, što je dug od više od 58 miliona evra. Kada je upitan o tome zašto je doneo takvu odluku, premijer je odgovorio sledeće: “Jer mi se može”.

Novinar lista Koha ditore, Besnik Krasnići, veruje da je tim premijera za komunikacije namerno stvorio neprijateljski odnos sa novinarima kako bi zaštitio svoga šefa. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

U drugom slučaju, kada je premijerov zet, dvadesetsedmogodišnji Liridon Dervishaj (Ljiridon Dervišaj), postavljen na čelo Fonda za zdravstveno osiguranje, Haradinaj je izjavio da nije imao informacije o tome i da je vest o ovome dobio iz samih medija.

“Postavljen je preko javnog konkursa. Mogli biste da kažete da je bilo mešanja. Da sam unapred znao, verovatno bih mu rekao da ne aplicira. Kako je izabran na pravičan način, ne mogu da mu zabranim”, izjavio je premijer.

Kada je zamenik ministra i ministar za dijasporu, Dardan Gashi (Gaši), usnimljen kako puca iz oružja na privatnoj žurki, javnost je hitno reagovala i pozvala ga da podnese ostavku ili da bude otpušten. Ipak, Haradinaj je ovako reagovao: “Nije kraj sveta. I ja pucam ponekad”.

Krešnik Gaši veruje da su ovakvi odgovori samo deo strategije koju koristi premijer, a preko koje izbegava odgovornost i pokušava da relativizuje sve ono o čemu se izveštava u medijima, a kako ispadi ne bi bili shvaćeni ozbiljno i kako bi se njihov uticaj ublažio.

Krasnići vidi sličan pristup koji koriste ljudi koji su postavljeni u timu premijera za komunikaciju sa medijma, jer često stvaraju neprijateljski stav između sebe i novinara kako bi skrenuli pažnju sa nekih radnji i izjava premijera.

“Portparol kreira neprijateljski odnos sa novinarima ili javnošću kako bi zaštitio svog šefa”, kaže Krasnići, dodajući da su, kao posledica ovakvih radnji, stvoreni hladni odnosi između novinara i premijerovog osoblja.

"Premijer Ramuš Haradinaj je pokazao finesu nadmenosti u svom ophođenju prema javnosti."

Halil Matoshi (Matoši), januar 2018.

K2.0 je poslalo pitanja u vezi sa ovim incidentima i kritikama upućenih na račun načina Haradinajevog komuniciranja sa javnošću savetniku za medije premijera, Halilu Matošiju, ali nismo dobili odgovor na upit. Međutim, u članku objavljenom prošlog meseca u listu Gazeta Express (Gazeta ekspres), Matoši je izjavio da je Haradinaj u nekim slučajevima bio nadmen u komunikaciji sa javnošću.

“Premijer Ramuš Haradinaj je pokazao finesu nadmenosti u svom ophođenju prema javnosti, nije da je nadmen, ali kako je šef vlade, nije uspeo da na stvari gleda na nivou komoditeta i nemara na koji su ljudi — političari i novinari — navikli u prošlosti”, napisao je.

Jedna kritika koja je privukla međunarodnu pažnju bila je u vezi sa odlukom premijera da poveća plate visokih državnih zvaničnika, posebno svoju platu, koju je podigao sa 1.443 evra na 2.950 evra. Haradinaj je opravdao ovu odluku tako što je rekao da će morati da kupi nove kravate. Građani su reagovali postavljajući mnoge kravate na ulazu u vladinu zgradu.

Štaviše, trinaestogodišnja devojčica mu je napisala pismo, gde govori o teškoj ekonomskoj situaciji u svom gradu, Mitrovici. Mediji su objavili pismo ove tinejdžerke, dok ih je Matoši nazvao “zlostavljačima dece”.

Odluka da se povećaju plate naišla je na protivljenje Agencije za borbu protiv korupcije, koja je naglasila da ova odluka krši Zakon o sprečavanju sukoba interesu u izvršavanju javne funkcije. Kao rezultat toga, Ministarstvo finansija nije sprovelo odluku u delo prilikom uplaćivanja januarskih plata.

Vreme će pokazati da li ćemo videti promene u izražavanju Haradinajevih službenika za medije i samog premijera, kao i da li će se nešto promeniti u institucionalnim praksama u pogledu transparentnosti.  K

Naslovna fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.

Ovaj članak je napisan za Kosovo2.0 kao dio projekta European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF), kojeg kofinancira Evropska komisija. K2.0 je ECPMF partner na projektu. Sadržaj članka je isključiva odgovornost projekta i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije. 

 

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.