Premda je “Hajde” urađena na osnovu aranžmana i produkcije iz pesme “Hajde luj qyqek” autora Kuqi i Demaja, ona ipak priređuje dodatnu muzičku podlogu: muškarca koji na rumunskom viče između stihova.

Tairović kaže da je ideja nastala zahvaljujući njenim rumunskim korenima. “U originalnoj verziji, između stihova je prazan prostor. Samo se čuje neki ritam, a mi smo to hteli malo da popunimo. E sad, kako da to uradimo? Nekako da zvuči pomalo egzotično… uveli smo rumunski. Stvarno je začinio pesmu”, kaže ona.

Tairović i njen tim su ovom pesmom povezali slušaoce iz celog regiona sa transbalkanskom kulturom koja živi u zajedničkom odjeku na proslavama, istovremeno uvećavajući egzotiku u pesmi: pouzdani recept za masovni hit na tržištu. Pesma je u toj meri bila uspeh da je Tairović iskoristila zvučnu podlogu pesme “Hajde” kao koncept za svoj novi album, nedavno objavljenu Balkaniju.

‘Hajde, pusti malo čoček’

Istorijat snimanja pesme može se naći na internetu, ali tako se ne mogu objasniti stvarni koreni pesme.

Strogo muzički gledano, “Hajde” vuče korene iz balkanskog muzičkog stila čoček. Ako ne znate šta je u pitanju, to nisu znali ni televizijski voditelji na Top Channel Albania, kada su intervjuisali Demaja u aprilu 2020. Dok je Demaj objašnjavao popularnost pesme koju je snimio sa Yllkom Kuqi, morao je da objasni i šta znači izraz čoček: muzički stil i popularni ples na Kosovu, koji je u Albaniji slabije zastupljen.

Čoček je reč koja je doprla do skoro onoliko ljudi do koliko je dosegla reč hajde. Qyqek na albanskom, čoček na srpskom i makedonskom, i kyuchek na rumunskom. Muzika i ples se obično povezuju sa turskom vladavinom i romskim muzičarima koji su to tada izvodili — i čiji potomci i dan-danas sviraju isti zvuk. U pratnji bubnjeva od kojih vam noge same poskakuju, ovaj stil je i te kako popularan na svadbama i na velikim proslavama. Svira se po celom Balkanu (iako, kao što smo videli, ređe u Albaniji), pa tako ima razne regionalne varijacije.

Tairović je ćerka Zorana Tairovića, poznatog romskog umetnika i aktiviste (iako srpska štampa omalovažava ovu činjenicu), ali se ne zna pouzdano u kojoj se meri Tea poistovećuje sa ovim identitetom. Bilo kako bilo, fascinantno je kako je tradicionalni romsko-balkanski muzički stil našao svoj put do albanskih svadbi, nakon čega je ušao u srpsku pesmu popularnu na žurkama, sve to u izvođenju žene romskog porekla.

Iako se prisvajanje danas smatra pejorativnom pojavom, ono može imati i neutralne ili pozitivne konotacije. Qyqek, čoček ili kyuchek se širio i menjao oblike pod raznim okolnostima u otvorenoj kulturološkoj razmeni između različitih grupa naroda na brojnim lokacijama. Današnja je situacija umnogome slična: samo što sada morate da kupite autorska prava.

Tairović je to učinila, i to verovatno od Grajqevcija. Premda se njena pesma uveliko zasniva na izvođenju numere “Hajde luj qyqek” iz 2017. godine, pa tako taj naslov pominje na Jutjubu, Grajqevci polaže autorska prava na svoju pesmu iz 2003. i vodi pravnu bitku protiv onih koji su imali slična izvođenja i koja smatra neovlašćenim.

On je maja 2021. za list Gazeta Metro izjavio da je planirao da tuži umetnike koji nisu kupili autorska prava, a marta 2022. je ponovio da je postupak u toku. (Treba primetiti da je imenovao zemlje čiji su stanovnici proizveli neovlašćene kopije njegove pesme, ali Srbija nije bila na spisku tih zemalja, što nas navodi da verujemo da je Tairović zaista od njega kupila autorska prava.) Ne zna se još kako će se završiti sudski sporovi koje pokreće Grajqevci — da li za to ima zakonski osnov i da li zemlje u kojima podnosi tužbe poseduju funkcionalne mehanizme za zaštitu autorskih prava.

Ipak, pesma je prodrla u svet, pa tako u Srbiji ne slušaju samo “Hajde”, već i drugu pesmu — “Hajde luj qyqek”. Pošto na početku svoje karijere srpski pevač Boris Subotić nije uspeo da uđe u finale za učešće na ovogodišnjoj Evroviziji, on je na svom profilu na Instagramu objavio priču u kojoj je prikazan kako u kolima slavi uz pesmu “Hajde luj qyqek”. To je pravi primer kako treba stvari da funkcionišu. Pesmi se polako, ali sigurno odužujemo — i to na oba jezika.

Iz priče koja se krije iza pesme “Hajde” teško da možemo izvući moralnu pouku; ona nije znak nekakvog blaženog jedinstva između naroda i nije pouka o autorskim pravima. Ipak, ona je primer kako su ljudi u regionu muzički povezani — što je oduvek tako, kao i da se ova spona može osetiti posredstvom zajedničkog zvuka. Iako Tea Tairović svakako ima pravo kada govori o hitovima — da nisu kupus — izgleda da savršeno razume da pozivanje na ove zajedničke zvuke, na one s kojima ljudi mogu da se poistovete zvukom i emocijom, može u svima nama nešto da zapali — da nešto gori.

Naslovnica: Arrita Katona / K2.0.

‘Nek noćas gori Balkan’

Kako je melodija sa albanske svadbe postala srpski letnji hit.

Emily Gray

‘Nek noćas gori Balkan’

Kako je melodija sa albanske svadbe postala srpski letnji hit.

Emily Gray