Karijera srpske pop-folk pevačice Tee Tairović eksplodirala je maja 2021, kada je objavila svoj ubitačni hit-singl “Hajde”. Pesma je na Jutjubu pregledana čak 75 miliona puta, dok su se nekim obožavaocima toliko svideli egzotični prizvuk, pokretački bas i sintisajzerski skokovi da je, prema pisanju srpskih tabloida, na svadbi u Berlinu pesmu otpevala 47 puta, zaradivši pritom 14.000 evra u vidu bakšiša. Kasnije je, pak, pojasnila da nije zaista pevala pesmu 47 puta, rekavši da ju je otpevala mnogo puta jer “na privatnim proslavama pevam šta mi traže”.

Pesma je hitčina. Lansirana u javni prostor zahvaljujući beskrajnom, neodoljivom ritmu, ona ruši sve pred sobom na svadbama i u klubovima. Nema sumnje da je to bila glavna pesma leta 2021. u Srbiji i hit širom Balkana, što ima smisla s obzirom da počinje strofom “Nek noćas gori Balkan” i u svom naslovu ima reč koja je, verovatno, suštastvo Balkana – hajde!

Kada su je pitali otkud popularnost ove pesme, Tairović je rekla: “Hit nije kupus. Nije nameštaj koji prosto možete da sklopite. Stvar je vrlo subjektivna.” Kao da je htela da kaže da su popularni hitovi uvek nepredvidivi. Teško je znati šta će dobro proći, a kamoli šta će i širom regiona doživeti uspeh.

Međutim, verovatno da deo zasluge za uspeh pesme može da se pripiše njenom balkanskom duhu, što je Tairović priznala u komentaru u kom opisuje odakle joj inspiracija za pesmu – a to je albanska svadbarska pesma “Hajde luj qyqek”. Zatim je samo pojačala efekat iz te pesme i prelila je u svoju.

Priča o tome kako je albanska svadbarska pesma postata srpska pop-folk hitčina složenija je i prizemnija priča nego što bi čovek pomislio. Na tragu ove priče saznaćemo kako funkcioniše kulturološka transmisija u savremenoj balkanskoj pop-muzici, pa možemo da preispitamo predrasude o granicama kulture – i da li one zaista postoje.

‘A sada će Tea zapevati za sve!’

Premda je numera “Hajde” autorke Tairović bila hit pesma leta 2021. u Srbiji, izvođenje druge pesme — snimljene 2017. u režiji autora Yllke Kuqi i Ylla Demaja —  kao prerade stare pesme “Hajde luj qyqek”, opisano je na Kosovu kao “hit u karantinu”. Baš onako kako vas regetonski zvuk vodi od pesme do pesme, navodeći na neprestanu igru, isto tako možete da slušate “Hajde luj qyqek” i posle toga da se prešaltate na “Hajde”, pritom ne primetivši nikakav prelaz. Premda se jedini jezički element koji dele obe verzije odnosi na reč hajde, vodeći sentiment u pesmi Tee Tairović isti je kao u onaj u albanskoj pesmi: hajde da poludimo, da podivljamo, da se dobro provedemo. Međutim, sličnosti u dvema pesmama oličenje su zaobilaznog puta koji služi za prenos kulturnoga uticaja.

Numera autorke Kuqi i autora Demaja liči na uvod u pesmu “Hajde lujm qyqek”, koju su 2003. objavili Kastriot Grajqevci i Koza Nostra. Iako se pesma bazira na svadbarskim dešavanjima, ona je etno-rokerska mešavina sa prodornim zvucima električne gitare, moćnim akordima, u nepogrešivoj pratnji karakterističnog čoček-zvuka i bubnjeva.

Pesma se ponovo pojavila niotkuda 2012. godine, kada je PRO Band snimio svoju numeru, pritom uklonivši veći deo rok elemenata. Umesto toga su dodali interludije sa tradicionalnim žičanim instrumentima kako bi priredili orijentalni prizvuk. Muzički video je komplementaran sa time — žene izvode trbušni ples i čak opslužuju muškarce u odeždama, i to sve u kući pravljenoj po ugledu na one iz doba turske vladavine.

Zatim su 2014. Remzie i Nexhat Osmani jednu verziju ove pesme (sa izvesnim razlikama u tekstu i melodiji) utkali u mešavinu izvedenu na Prominent Networku. Kasnije su ovu verziju snimili kao samostalnu pesmu.

Kosovski pevači Kuqi i Demaj su 2017. objavili verziju koja će se proširiti po internetu u početku pandemije 2020. godine, verziju prožetoj teškim sintisajzerskim zvukom i tradicionalnim bubnjevima koji diktiraju brzi ritam. To je bila verzija koja je nadahnula nastanak pesama u ostalim zemljama. Objavljene su verzije na još tri jezika, u koje spadaju bugarska i rumunska.

‘O, vadi keš, money-money’

Naposletku, Tairović je 2021. izašla u javnost sa svojom pesmom. Upravo je u Bugarskoj, gde je često nastupala, prvi put čula verziju onoga što će kasnije prerasti u njenu numeru “Hajde”.

Pošto je to bila bugarska verzija pesme, nisam mogla da se setim reči da bih je pronašla. […] Koleginica mi je šest meseci kasnije rekla: “Čula sam odličnu pesmu, savršenu za tebe. Čujem te kako je pevaš.” Rekla sam ‘Koju?’ Kaže ona: “Ne mogu da se setim naziva.” Tada je došla treća osoba i rekla: “To je ta pesma.” Tada sam ja rekla: “To je ona pesma koju sam tražila!”

Iako je Tairović preko bugarske obrade otkrila pesmu, ona je albansku verziju iz 2017. iskoristila kao polaznu tačku za “Hajde”. O tome se u Srbiji zna; Tairović o tome otvoreno govori u zakačenom komentaru na svojoj pesmi objavljenoj na Jutjubu:

Hvala vam što volite moju pesmu “Hajde”, srce mi je puno! Veliko poštovanje za originalnu verziju “Hajde luj qyqek” i za autora koji mi je dao ekskluzivna prava da otpevam moju verziju pesme na srpskom i rumunskom jeziku! Neka gori najjači ujedinjeni Balkan 💪 ❤️

Ovakve izjave su od velike pomoći ako imamo u vidu dominantne optužbe za krađu i svojatanje kulture, a koje su sveprisutne u sekcijama za komentare na Jutjubu, što se vidi i na Tviter-nalogu Cursed Balkan YouTube Comments. Ne samo da pesma Tee Tairović nije primer svojatanja kulture (u negativnom smislu), već nije ni primer kršenja autorskih prava.

Ipak, kada intervjuišu Teu Tairović, srpski novinari nikada ne zaborave da prokomentarišu da su autori pesme – Albanci. Međutim, Tairović u stilu prave profesionalke uvek potvrđuje ovu činjenicu bez ikakve pompe. Čim ju je jedan novinar provokativno upitao o tome zašto srpska verzija ima više pregleda od albanske (verovatno aludirajući na numeru autora Kuqi i Demaj iz 2017, sa 45 miliona pregleda na Jutjubu), Tairović je odgovorila da to objašnjava prostom činjenicom da je srpsko tržište veće.

Međutim, nema nikakve sumnje da je njena pesma doživela ogroman uspeh, uprkos onome što mejnstrim mediji u Srbiji plasiraju, a to je priča da albanska pesma nikada ne bi mogla da bude ovoliko uspešna na srpskom tržištu.

U stvari, što se prosečnog srpskog slušaoca tiče, nema ničeg šokantnog u korenima pesme niti u tome što je pesma doživela uspeh. To što se melodija sa tekstom koristi u raznim jezicima dobro je poznati fenomen na Balkanu i u okolnim zemljama. Film iz 2003. godine — pod nazivom “Čija je ova pesma?” — fino dočarava kako je ovaj proces tekao na primeru osmanskog vojnog marša, koji je skoro svaka nacija na Balkanu drugačije reinterpretirala i utkala u svoju kulturu, na sopstvenom jeziku. Međutim, nije ovde reč samo o istorijskom procesu — postoji ozbiljna Fejsbuk-stranica na kojoj korisnici društvene mreže prate objavljivanje novih pesama zasnovanih na starim pesmama, reinterpretirajući ih na novim jezicima, na savremenoj pop muzičkoj sceni.

Postoje istorijski validni dokazi i teorijska objašnjenja za ovu vrstu prenosa elemenata kulture, ali svako ko ima uši može to da razume: dobra pesma je dobra pesma, a izvođači žele da pevaju dobre pesme i publika želi da ih sluša. Tairović je učinila čast originalnoj verziji tako što joj je ulila novi život i predstavila je publici, ona odaje počast zvucima “ujedinjenoga Balkana” — i to joj se isplatilo.

Premda je “Hajde” urađena na osnovu aranžmana i produkcije iz pesme “Hajde luj qyqek” autora Kuqi i Demaja, ona ipak priređuje dodatnu muzičku podlogu: muškarca koji na rumunskom viče između stihova.

Tairović kaže da je ideja nastala zahvaljujući njenim rumunskim korenima. “U originalnoj verziji, između stihova je prazan prostor. Samo se čuje neki ritam, a mi smo to hteli malo da popunimo. E sad, kako da to uradimo? Nekako da zvuči pomalo egzotično… uveli smo rumunski. Stvarno je začinio pesmu”, kaže ona.

Tairović i njen tim su ovom pesmom povezali slušaoce iz celog regiona sa transbalkanskom kulturom koja živi u zajedničkom odjeku na proslavama, istovremeno uvećavajući egzotiku u pesmi: pouzdani recept za masovni hit na tržištu. Pesma je u toj meri bila uspeh da je Tairović iskoristila zvučnu podlogu pesme “Hajde” kao koncept za svoj novi album, nedavno objavljenu Balkaniju.

‘Hajde, pusti malo čoček’

Istorijat snimanja pesme može se naći na internetu, ali tako se ne mogu objasniti stvarni koreni pesme.

Strogo muzički gledano, “Hajde” vuče korene iz balkanskog muzičkog stila čoček. Ako ne znate šta je u pitanju, to nisu znali ni televizijski voditelji na Top Channel Albania, kada su intervjuisali Demaja u aprilu 2020. Dok je Demaj objašnjavao popularnost pesme koju je snimio sa Yllkom Kuqi, morao je da objasni i šta znači izraz čoček: muzički stil i popularni ples na Kosovu, koji je u Albaniji slabije zastupljen.

Čoček je reč koja je doprla do skoro onoliko ljudi do koliko je dosegla reč hajde. Qyqek na albanskom, čoček na srpskom i makedonskom, i kyuchek na rumunskom. Muzika i ples se obično povezuju sa turskom vladavinom i romskim muzičarima koji su to tada izvodili — i čiji potomci i dan-danas sviraju isti zvuk. U pratnji bubnjeva od kojih vam noge same poskakuju, ovaj stil je i te kako popularan na svadbama i na velikim proslavama. Svira se po celom Balkanu (iako, kao što smo videli, ređe u Albaniji), pa tako ima razne regionalne varijacije.

Tairović je ćerka Zorana Tairovića, poznatog romskog umetnika i aktiviste (iako srpska štampa omalovažava ovu činjenicu), ali se ne zna pouzdano u kojoj se meri Tea poistovećuje sa ovim identitetom. Bilo kako bilo, fascinantno je kako je tradicionalni romsko-balkanski muzički stil našao svoj put do albanskih svadbi, nakon čega je ušao u srpsku pesmu popularnu na žurkama, sve to u izvođenju žene romskog porekla.

Iako se prisvajanje danas smatra pejorativnom pojavom, ono može imati i neutralne ili pozitivne konotacije. Qyqek, čoček ili kyuchek se širio i menjao oblike pod raznim okolnostima u otvorenoj kulturološkoj razmeni između različitih grupa naroda na brojnim lokacijama. Današnja je situacija umnogome slična: samo što sada morate da kupite autorska prava.

Tairović je to učinila, i to verovatno od Grajqevcija. Premda se njena pesma uveliko zasniva na izvođenju numere “Hajde luj qyqek” iz 2017. godine, pa tako taj naslov pominje na Jutjubu, Grajqevci polaže autorska prava na svoju pesmu iz 2003. i vodi pravnu bitku protiv onih koji su imali slična izvođenja i koja smatra neovlašćenim.

On je maja 2021. za list Gazeta Metro izjavio da je planirao da tuži umetnike koji nisu kupili autorska prava, a marta 2022. je ponovio da je postupak u toku. (Treba primetiti da je imenovao zemlje čiji su stanovnici proizveli neovlašćene kopije njegove pesme, ali Srbija nije bila na spisku tih zemalja, što nas navodi da verujemo da je Tairović zaista od njega kupila autorska prava.) Ne zna se još kako će se završiti sudski sporovi koje pokreće Grajqevci — da li za to ima zakonski osnov i da li zemlje u kojima podnosi tužbe poseduju funkcionalne mehanizme za zaštitu autorskih prava.

Ipak, pesma je prodrla u svet, pa tako u Srbiji ne slušaju samo “Hajde”, već i drugu pesmu — “Hajde luj qyqek”. Pošto na početku svoje karijere srpski pevač Boris Subotić nije uspeo da uđe u finale za učešće na ovogodišnjoj Evroviziji, on je na svom profilu na Instagramu objavio priču u kojoj je prikazan kako u kolima slavi uz pesmu “Hajde luj qyqek”. To je pravi primer kako treba stvari da funkcionišu. Pesmi se polako, ali sigurno odužujemo — i to na oba jezika.

Iz priče koja se krije iza pesme “Hajde” teško da možemo izvući moralnu pouku; ona nije znak nekakvog blaženog jedinstva između naroda i nije pouka o autorskim pravima. Ipak, ona je primer kako su ljudi u regionu muzički povezani — što je oduvek tako, kao i da se ova spona može osetiti posredstvom zajedničkog zvuka. Iako Tea Tairović svakako ima pravo kada govori o hitovima — da nisu kupus — izgleda da savršeno razume da pozivanje na ove zajedničke zvuke, na one s kojima ljudi mogu da se poistovete zvukom i emocijom, može u svima nama nešto da zapali — da nešto gori.

Naslovnica: Arrita Katona / K2.0.