Inicijativa mladih za ljudska prava na Kosovu (YIHR) ove godine obeležava Međunarodni dan ljudskih prava održavanjem četvrtog izdanja “Nedelje ljudskih prava” u Prištini. Kroz niz aktivnosti, ovaj godišnji događaj, koji je počeo da se obeležava 4. decembra i koji se završava Međunarodnim danom ljudskih prava, 10. decembra, uglavnom će se vrteti oko pitanja poštovanja ljudskih prava na Kosovu.

Prva aktivnost je održana u ponedeljak (4. decembra), diskusijom pod nazivom “Pristup obrazovanju”. Učesnici  su bili Hiljmi Jašari, zaštitnik građana na Kosovu; Aljberta Aljihajdari, stručnjakinja za obrazovanje i članica Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ); i Iljirjana Geci, članica Kosovskog foruma za osobe sa posebnim potrebama.

Jašari je izjavio da je obrazovni sektor jedna od mnogih oblasti u kojima se najdrastičnije krše ljudska prava na celom Kosovu. “Ne treba da budete stručnjak u ovoj oblasti da biste ovo zaključili. Jasno je da, u mnogim slučajevima, škole na Kosovu ne pružaju fizički pristup ljudima sa posebnim potrebama, zato je većina ovih ljudi isključena iz ovog sektora”, rekao je Jašari.

Prema Jašarijevim rečima, bitno je inicijalno garantovati jednak pristup svih ljudi školskim objektima, a pre nego što se fokus usmeri na druga pitanja kojih ima na pretek u kosovskom obrazovnom sektoru. Ombudsman je izjavio da, iako je kosovsko zakonodavstvo dobro prilagođeno i u skladu sa međunarodnim zakonima u pogledu pružanja obrazovnih usluga deci sa posebnim potrebama, njihov pristup obrazovanju u praksi nije ostvaren, jer je zakon ostao samo slovo na papiru, ne sprovodi se. Zakoni na Kosovu jemče učešće sve dece u obrazovanju, ali se ovo u praksi ne primenjuje.

Fotografija: Inicijativa mladih za ljudska prava

Jašari je kazao da bi ovaj izostanak primene sa strane nadležnih ministarstava i Vlade generalno trebalo da izmami prirodnu kontrareakciju Skupštine Kosova. Ova institucija koja, prema Ustavu, ima ulogu da nadgleda Vladu, trebalo bi i da koristi svoju nadležnost i zahteva odgovornost.

“94 odsto skupštinskog rada [u prošlom mandatu] okrenuto je ka usvajanju zakona i samo šest procenata ka zahtevanju odgovornosti od Vlade”, rekao je Jašari, navodeći podatke dobijene iz monitorisanja koje je sprovela kancelarija ombudsmana u prošlom skupštinskom sazivu.

“U normalnim okolnostima, demokratska država koja pokazuje ovakav učinak u parlamentu ne može da funkcioniše na pravilan način”, rekao je. Prema njegovim rečima, takođe je bitno da se glas civilnog društva jače čuje, kao i da se razmotre doprinosi i preporuke koje daju razne organizacije.

Aljberta Alihajdari iz GIZ-a saglasila se sa stavovima Jašarija. Ona je govorila i o izostanku pristupa obrazovanju za decu sa posebnim potrebama kao ključnom problemu kada je reč o kršenju ljudskih prava u oblasti obrazovanja, rekavši da je inkluzija preduslov za kvalitativno obrazovanje.

“Postoji niz kršenja prava, posebno prava određenih grupa, kao što su manjine, LGBTI zajednica i osobe sa posebnim potrebama”, kaže Aljihajdari. Ona je zatim kazala da većina ljudi iz ovih zajednica nema pristup obrazovanju.

Aljihajdari je kritikovala Ministarstvo prosvete, nauke i tehnologije, rekavši da moraju da kreiraju jasnije i inkluzivnije politike u oblasti obrazovanja. Prema njenim rečima, postoji i potreba da se interveniše u školskim tekstovima, jer su zastareli i sadrže neprimeren pristup osobama iz ugroženih zajednica.

Iljirjana Geci iz Kosovskog foruma za osobe sa posebnim potrebama, identifikovala je izazove s kojima se u prosveti suočavaju osobe sa posebnim potrebama. Pored fizičkih prepreka, Geci se usredsredila na bavljenje drugim temama koje su povezane sa prosvetnim kadrom i nastavnim planom i programom. Ona je naglasila da se diskriminatorski i neprikladni izrazi u školskim udžbenicima koriste na štetu ovih društvenih grupa.

Geci je pomenula činjenicu da se osobe sa Daunovim sindromom u školskim knjigama opisuju kao ljudi sa ‘mongolskim idiotizmom’, što je uvredljiv termin. Štaviše, Geci ističe da timovima za procenu koji rade sa decom sa posebnim potrebama nije jasno šta je njihov posao.

“Oni ne razumeju šta je njihov mandat  Oni nisu tamo da bi dijagnostifikovali stanje osoba sa posebnim potrebama. Njihov mandat jeste da procene pedagoške potrebe osoba sa posebnim potrebama”, rekla je Geci.

Na kraju diskusije, učesnici panela su pozvali državne institucije da razmotre preporuke koje je dalo civilno društvo i da sarađuju u tom smislu. Štaviše, oni su istakli da je bitno delovati što je pre moguće, jer je situacija alarmantna. Druga sugestija koja je proistekla sa ove diskusije jeste da se poveća budžet koji se koristi za prosvetu, jer se ovakav potez smatra jedinim načinom za pokretanje privrednog rasta na državnom nivou.

Prema rečima ovih troje učesnika panela, povećanje budžeta može da pomogne u rešavanju problema fizičkih prepreka za učenike, dok se istovremeno obučava nastavno osoblje, zapošljava novi kadar u prosveti i menjaju udžbenici. Učesnici ovog panela veruju da bi ovakvi potezi imali neposredan i pozitivan uticaj na ovo pitanje, i ne samo zbog postepenog povećanja stepena kvaliteta obrazovanja. K

Naslovna fotografija: Inicijativa mladih za ljudska prava