Vladavina prava u jednoj državi ne znači samo postojanje pravne norme, već i njenu primenu na sve građane te države.
Poslednjih godina smo u velikom broju slučajeva rodno zasnovanog nasilja na Kosovu mogli da vidimo u praksi kako se ova norma ne primenjuje. Slučajevi nasilja nad ženama su više nego ikad istakli važnost sprečavanja kriminala putem izricanja kazni u skladu sa počinjenim zločinom ili sprovođenja sudskih odluka.
Jedan od glavnih aspekata krivičnog prava je izricanje kazne. Počinioci krivičnih dela moraju dobiti kaznu koju zaslužuju i odslužiti je. Ovo se očigledno ne događa u svim slučajevima. Slučajevi gde se osobe koje treba da izdržavaju kaznu nalaze na slobodi nisu retki na Kosovu. Slično tome, nisu retki ni slučajevi kada počinioci beže od pravosuđa, odnosno, kada ih pravosuđe pušta da pobegnu.
Osim toga, kazne su previše niske i to, izgleda, ohrabruje počinioce krivičnih dela da nastave sa svojim kriminalnim delovanjem. Neobraćanje nužne pažnje na opasnost koju predstavljaju osobe sa kriminalnom prošlošću, posebno kada je u pitanju rodno zasnovano nasilje, i kasno reagovanje na (ne)sprovođenje sudskih odluka, žene su koštale života.
Žene koje su imale nalog za zaštitu završile su kao žrtve femicida. Njihove ubice su često već poznati institucijama po krivičnim delima nasilja koja su počinili. Ulice Prištine i drugih gradova Kosova stalno su pune demonstrantkinja i demonstranata koji pozivaju na to da se skrene pažnja na ovakve slučajeve, ali pravosudne institucije izgleda ne žele da ih čuju.
Međutim, ti slučajevi se ne smeju zaboraviti.
Država ne uspeva da zaštiti žene
Slučaj koji je šokirao javno mnjenje 2021. godine bilo je ubistvo 18-godišnje Marigone Osmani. Dvojica muškaraca ostavila su njeno mrtvo telo u Urgentnom centru u Uroševcu.
Informacija koja je kasnije otkrivena pokazala je da je ovo ubistvo bilo predvidivo i da se moglo izbeći.
Dardan Krivaća, koji je osuđen na doživotni zatvor od Osnovnog suda u Uroševcu za ubistvo Osmani, već je ranije imao krivični dosije. Krivaća je bio osumnjičen za krađu i napad na policajca i osuđen na 180 dana zatvora. Nakon 30 dana provedenih u pritvoru, ostatak mu je zamenjen nalogom za društvenokorisni rad.
U međuvremenu, Arber Sejdiu, koji je osuđen na 15 godina zatvora zbog pomaganja u ubistvu Osmani, iako se sumnjalo da je 2013. godine, u sadejstvu, počinio krivično delo ubistva u pokušaju, izdržao je samo dva meseca kućnog pritvora.
Pravosudni sistem Kosova omogućio je Dardanu Krivaći, sa 135 krivičnih predmeta, i Arberu Sejdiuu, optuženom za pokušaj ubistva, da budu na slobodi. I na kraju, da ubiju Marigonu Osmani.
Marigonino ubistvo nije bilo jedino koje se moglo izbeći. Institucionalni nemar kada je u pitanju zaštita žena dospeo je u žižu javnosti samo nekoliko meseci pre nego što je Marigona ubijena.
U martu 2021. javnost Kosova probudila je vest da je Sebahate Morina (42) pronađena mrtva. Kasnije se saznalo da je Morinu ubio njen bivši suprug, koji je zatim ubio i sebe.
Morina je prijavila nasilje koje je trpela od novembra 2019. godine. Krajem te godine, njen bivši suprug završio je u pritvoru zbog nasilja koje je nad njom vršio. Osnovni sud u Gnjilanu je u januaru 2020. godine osudio njenog bivšeg supruga na 90 dana zatvora i novčanu kaznu od 200 evra za krivično delo nasilja u porodici, kao i na 30 dana zatvora za krivično delo napada. Kazna zatvora zamenjena je novčanom kaznom od 1.300 evra. Nasilje u porodici je krivično delo prema Krivičnom zakoniku Kosova. Zakonik članom 248. za ovo delo predviđa novčanu kaznu i kaznu zatvora do tri godine.
Morina je imala nalog za zaštitu do kraja 2020. godine. Prema Zakonu o zaštiti od nasilja u porodici, koji je bio na snazi u vreme predmetnog slučaja, nalog za zaštitu se izdaje odlukom suda kojom se predviđa mera zaštite za žrtvu. Mere zaštite prema zakonu su: zaštitna mera psihosocijalnog tretmana, zaštitna mera zabrane približavanja žrtvi, zaštitna mera zabrane uznemiravanja žrtve nasilja u porodici i druge zaštitne mere. Nadležni organ za sprovođenje zaštitnih mera je Policija Kosova.
Pored toga, 11 dana pre nego što je bivši suprug ubio Morinu, 3. marta 2021, Osnovno tužilaštvo u Prištini pokrenulo je krivični postupak protiv njega. Od 4. marta, prema izveštaju Kosovskog instituta za pravosuđe, “državni tužilac nije preduzeo nikakve istražne ili druge radnje radi rasvetljavanja slučaja ili mere pružanja neophodne zaštite”.
Morinina ćerka Velerda Sopi je u julu 2021. podnela zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti “činjenja i nečinjenja” Osnovnog suda u Gnjilanu, Osnovnog tužilaštva u Gnjilanu, Policijske stanice u Gračanici i Osnovnog tužilaštva u Prištini u vezi sa Morininim slučajem.
Presudom Ustavnog suda utvrđeno je da navedene institucije nisu zaštitile život Sebahate Morine.
Ustavni sud je utvrdio da državne institucije nisu odmah reagovale i da nisu izvršile pravu i neposrednu procenu rizika. Osim mogućnosti produženja zaštitnog naloga za period od godinu dana, 10 dana pre ubistva, oštećena je povukla izjavu datu Policijskoj stanici u Gračanici da ju je bivši suprug udario i nemar institucija doveo je do toga da se istraga zatvori. Povlačenje izjave bilo je dovoljno da se krivično gonjenje protiv bivšeg supruga ne sprovede.
Ovde su institucije prekršile i Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatu kao Istanbulska konvencija, što predstavlja akt koji je deo pravnog sistema Republike Kosovo i ima prednost u odnosu na domaće zakone. Prema ovom pravnom aktu, istrage i krivično gonjenje mogu se nastaviti čak i ako žrtva povuče izjavu ili pritužbu.
Ponovo lekcija nije naučena.
Krajem novembra 2022. godine, u dvorištu Univerzitetskog kliničkog centra, gde je otišla da se porodi, Hamidu Magaši ubio je njen bivši suprug.
Dana 6. jula 2022, skoro pet meseci pre nego što ju je ubio bivši muž, Hamide je prijavila psihičko nasilje i stalne pretnje koje je dobijala od njega.
U međuvremenu, u septembru 2022. godine, tokom pretresa kuće, Hamidinom bivšem mužu Sokolju Halitiju pronađena su dva oružja. Tužilaštvo ga je u redovnom postupku oslobodilo optužbi i sud mu je potom izrekao novčanu kaznu od samo 300 evra, i to uprkos činjenici da je kazna za krivično delo neovlašćenog vlasništva, držanja ili posedovanja oružja predviđena novčanom kaznom do 7.500 € ili kaznom zatvora do pet godina. Tipičan slučaj gde čitavi institucionalni lanac, počev od policije, preko tužilaštva pa do suda, nije uspeo da zaštiti njen život.
Magaši je imala nalog za zaštitu od Osnovnog suda u Uroševcu, koji je važio od septembra 2022. do marta 2023. Nalog je dostavljen Centru za socijalni rad i Policijskoj stanici u Lipljanu. Propust Policije Kosova da sprovede ovaj nalog za zaštitu završio se fatalno.
Četiri policijska službenika su u decembru povodom ovog slučaja suspendovana sa svojih funkcija. Komandir policijske stanice u Lipljanu, vodnik i dva istražitelja osumnjičeni su za krivična dela zloupotrebe službenog položaja ili ovlašćenja i falsifikovanja službenog dokumenta. U maju 2023. godine isti policijski službenici su se vratili na svoja radna mesta.
Pored toga što naš sistem nije uspeo da spreči izvršenje ovih zločina, zajedničke karakteristike desetina sudskih postupaka za ubistvo žena na Kosovu su suđenja koja traju godinama, ponovna suđenja i niske kazne.
Činjenica da su brojke nasilja u porodici u stalnom porastu govori da se ciljevi kazni ne ostvaruju i to bi trebalo biti dovoljno za izricanje meritornih kazni. To bi trebalo da bude i znak institucijama da je rodno zasnovano nasilje ozbiljno i da napori da se ono zaustavi moraju da budu jednako ozbiljni.
Naslovna slika: K2.0.
