Korporata Energjetike e Kosovës (Korporacija za snabdevanje električnom energijom Kosova – KEK), jedini proizvođač električne energije u zemlji, zapošljava više od 4.700 ljudi. U protekle dve godine, većina njih je izašla na ulice da bi zahtevali da se njihova prava uvaže i poštuju. Razlozi zbog kojih su pozvani na proteste kreću se od nepostojanja kolektivnog ugovora, preko intenzivnog radnog okruženja, do visokog stepena rizika. U proteklih 18 godina, 42 zaposlenih u KEK-u poginulo je na radnome mestu, prema podacima Inspektorata za bezbednost na radu koji funkcioniše unutar KEK-a.

Broj zaposlenih u KEK-u bio je viši 2013, ali usled privatizacije mreže za snabdevanje električnom energijom, oko 2.000 zaposlenih sada je pod rukovodstvom akcionarskog društva Usluge snabdevanja energijom na Kosovu. KEK, koji je u vlasništvu vlade, prošao je kroz organizacione promene i suočava sa se stalnim problemima u pogledu proizvodnje električne energije. Korporacija ima dva sindikata: Nezavisni sindikat zaposlenih Korporacije za snabdevanje električnom energijom Kosova, koji je, usled nezadovoljstva učinkom, od 2015. do sada napustilo oko 2.000 zaposlenih te su oformili Novi sindikat KEK-a. Drugi sindikat je aktivniji u javnoj sferi kada govori o pravima svojih članova.

U protekle tri godine, Novi sindikat je organizovao više od 10 protesta. Njihovi zahtevi su bili sledeći: poštovanje zakona o radu i kolektivnog ugovora, povećanje bezbednosti na radnome mestu, pružanje zdravstvenog osiguranja i povećanje plata. Godine 2017, Novi sindikat je zahtevao povećanje plate u iznosu od 100 evra za sve zaposlene. Te godine niko nije uzeo njihov zahtev zaozbiljno, ali članovi sindikata nisu prestali da protestuju uprkos obećanjima političara da će sprovesti njihove zahteve. Kada je 2018. došla, članovi sindikata i dalje su bili na ulicama, saopštavajući svoje zahteve.

K2.0 je razgovarao sa Nedžatom Lumnicom (Nexhat Llumnica), članom sindikata, o radnim uslovima u KEK-u, poteškoćama s kojima se zaposleni suočavaju, merama koje su preduzeli da zaštite zdravlje radnika, zahtevima koje su radnici uputili rukovodstvu KEK-a i državnim institucijama, kao i o ulozi protesta i štrajkova u promeni situacije.

Nedžat Lumnica. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

K2.0: KEK se 2017. opirao zahtevima radnika za povećanje plata. Ipak, na početku godine koja je za nama, uprava se saglasila sa povećanjem plata za 100 evra — kao što ste zahtevali. Kakve su vas okolnosti naterale da zahtevate povećanje plate i da na tome insistirate tokom cele godine?

Nedžat Lumnica: Zahtev za povećanje plata napravljen je usled radnih uslova, stepena izloženosti riziku [na radnome mestu] i zbog stalnih rezultata u isporuci uglja i proizvodnje električne energije. Generalno gledano, radnici KEK-a nalaze se u teškoj situaciji. Oni su izloženi otrovnim gasovima i drugim opasnostima. Većina ne uspeva da preživi do penzije usled bolesti stečenih na radnome mestu. Tako je zahtev za povećanje plate bio prirodan korak.

Kako ste se organizovali? Koje faze ste prošli kako biste dobili povećanje plate?

Protestovali smo i saopštili ovaj zahtev 1. maja 2017. Neposredno nakon formiranja Vlade [septembra 2017] premijer [Ramuš (Ramush) Haradinaj] i predsedavajući Skupštine [Kadri Veselji (Veseli)] obećali su nam povećanje plate, ali to se nije realizovalo. Novembra [2017] ponovo smo protestovali zahtevajući primenu kolektivnog ugovora i povećanje plata, pa nam je ponovo premijer verbalno obećao da ćemo dobiti povećanje od 1. januara [2018]. Ispostavilo se da to nije istina. Drugog februara je bivši generalni direktor KEK-a, Arben Đuka (Gjuka), rekao da Upravni odbor nije doneo odluku da se povećaju plate.

Bili smo primorani da ponovo protestujemo i planirali smo da štrajkujemo.  Na dan 8. februara, svi radnici su se okupili i protestovali ispred uprave KEK-a, kao i ispred vlade Kosova. Naš pritisak je primorao upravni odbor da održi hitan sastanak narednog dana. Oni su doneli odluku da povećaju plate, ali nije bilo pisane odluke, kao što smo to zahtevali. Nakon tri dana, pisana odluka nam je poslata, ali nije bilo objašnjenja o tome kada će i za koliko  [plate] biti povećane.

Nastavili smo da pružamo otpor i odlučili da stupimo u generalni štrajk od 16. februara. Ipak, 14. februara, odluka [upravnog odbora KEK-a] je prispela. U njoj se navodi da će od marta plate svih radnika biti linearno povećane za 100 evra. Smatrali smo razumnim da otkažemo štrajk i sačekamo do marta. U martu su plate povećane.

Znači li to da će, kada radnici istraju u svojim protestima i prete štrajkom, tada ostvariti svoje ciljeve? Imajući u vidu da je, nakon povećanja plata, KEK saopštio da neće smanjiti budžet ili da neće povećati cenu električne energije za svoje potrošače, da li to znači da javni ili privatni poslodavci ne povećavaju plate čak i kada mogu?

To je mana uprave KEK-a i svih drugih uprava ili vlasnika firmi generalno, jer oni nikada ne ispunjavaju zahteve radnika dok se ne izvrši veliki pritisak na njih. To je postalo normalno. To je trend da uvek morate da zahtevate poboljšanje radnih uslova putem protesta. KEK ima svoj budžet i mogućnost da poveća plate, ali to ne radi.

Koja je prosečna plata radnika u KEK-u?

Nakon povećanja plate i cene rada, prosečna plata prelazi 680 evra [mesečno]. Plata je veća od nacionalnog proseka, ali radnici KEK-a zaslužuju još veće plate. To je zato što uslovi rada sadrže visoki rizik, kao i druge specifikacije koje čine ove plate nedovoljnim. Radnici KEK-a ne žele da prose, već samo da budu plaćeni za rad koji ulože da bi proizveli električnu energiju za državu. Prosečni radni vek naših radnika – prema našim procenama – jeste između 57 i 58 godina.

Ipak, dobra praksa koja se sprovodi sada dozvoljava radnicima da odu u ranu penziju i da dobiju 24 cele plate. To im omogućava da izbegnu težak rad dok su u godinama za penziju. Uslovi se stvaraju za primanje novog osoblja. Svi radnici koji imaju više od 60 godina napuštaju ovo radno mesto i dobijaju 24 plata.

Radnici KEK-a se suočavaju sa visokim stepenom rizika na svom radnome mestu, posebno kada je zdravlje u pitanju. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Dešava li se to često? Da li su radnici ti koji samostalno tako postupaju?

I dalje nema podataka o tome. Radnici se i dalje prijavljuju i imaju vremena do 19. januara [2019]. Ovo je dobra prilika da uzmu 100 posto svoje plate i da povrate svoje zdravlje.

Suočavali ste se sa problemima kada je u pitanju zdravstveno osiguranje. Kakva je trenutna situacija u tom smislu?

Radnici su zdravstveno osigurani. KEK isplaćuje 24,80 evra [mesečno]. Inicijalno radnici moraju da plate [za zdravstvene usluge] iz svog džepa i posledično se novac refundira iz osiguravajuće kuće. Uvek dobijamo zahteve radnika da se to promeni, jer lečenje teških bolesti mnogo košta i oni nisu u mogućnosti da sami to pokriju. Iz tog razloga, u mnogim slučajevima, radnici skupljaju novac za lekove kolega dok im osiguravajuća kuća ne refundira novac.

Imajući u vidu da je KEK opasno radno okruženje, šta je dosad učinjeno u pogledu bezbednosti na radu?

Imamo Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakon o radu koji detaljno utvrđuje koje se mere moraju preduzeti. Stepen rizika na radnome mestu ne može se sasvim isključiti za radnike KEK-a — jer je priroda posla takva — ali KEK ne poštuje neke odredbe ovih zakona. Na radnim mestima sa visokim stepenom rizika, svaki radnik ima pravo na 30 dana bolovanja, dok za druge radnike zakon određuje 20 dana bolovanja. Zakon navodi da na opasnim radnim mestima, čak i kada su na bolovanju, radnici treba da primaju cele plate. Većina poslova u KEK-u visoko je rizična, ali ova kompanija ne dozvoljava radnicima da uzmu 30 dana bolovanja. Štaviše, samo 40 odsto plate se isplaćuje u slučaju da idete na bolovanje. Sastali smo se više puta sa upravom KEK-a i zahtevali da se plate u potpunosti isplaćuju za 20 dana bolovanja i da se isplate bez odgađanja.

Od čega su najčešće radnici KEK-a u opasnosti?

Najčešći uzroci su umor, visina, bolest stečena na poslu i drugi rizici. Ima slučajeva kada radnici ne poštuju pravila za osiguranje bezbednosti; na primer, ne nose zaštitnu opremu. Ne postoje odgovarajući mehanizmi [za primenu mera predostrožnosti] — iako postoji inspektorat u KEK-u — ali nema dovoljno članova koji bi omogućili da to funkcioniše kako valja. Prema Zakonu o radu, na svakih 50 zaposlenih trebalo bi da postoji jedan inspektor u KEK-u, ali to nije slučaj. Dakle, ne postoji kapacitet za upravljanje situacijom.

Da li bi to moglo da se zahteva ubuduće?

Zahtevali smo od aktuelnog generalnog direktora i on je obećao da će pokušati da osnuje odsek za bezbednost i zaštitu na radu. Time će se povećati kapacitet sadašnjeg odeljenja, jer je nemoguće rukovoditi radom 4.000 radnika sa 30 inspektora.

Kazali ste da su i drugi odseci potkopani zbog manjka zaposlenih. Da li možete da pojasnite?

U sledećih par godina, 387 radnika će otići u penziju, što će dovesti do manjka od oko 800 radnika. Uprava je odobrila objavljivanje poziva za posao za 100 novih pozicija. To je pokušaj da se KEK reorganizuje. Ipak, postoji potreba za još radnika i nadamo se da će biti još više poziva za posao ubuduće. Ako ih ne bude, insistiraćemo na tome da se to sprovede u delo, kroz proteste — ako bude trebalo — jer bi to moglo da podrije kapacitete za proizvodnju električne energije i moglo bi da predstavlja opasnost po nas radnike.

Kako se borite sa tim manjkom radnika?

Vrlo je teško. Ima radnika koji rade dva ili tri posla u KEK-u. To je zbog volje i motivacije radnika, što je pozitivan ishod povećanja plate. Poslovna konkurentnost i nezaposlenost primoravaju ljude da rade u tim uslovima. Nedavno su hiljade aplicirale za 100 novih radnih mesta u KEK-u. To znači da postoji potreba za poslom, pa su radnici KEK-a pod pritiskom da zadrže svoja radna mesta. Situacija [sa nezaposlenošću] omogućuje tlačenje radnika i nepoštovanje njihovih prava.

Na osnovu svega što ste dosad rekli, da li to znači da KEK ne poštuje određene odredbe radnih zakona?

Ne sasvim. Spomenuo sam neke tačke koje KEK ne primenjuje. To bi moglo da bude zbog neznanja, ali je bitno to da se te stvari ne sprovode u delo.

Da li to ‘neznanje’ u upravi košta radnike?

To je često koštalo upravu, jer su radnici u nekim slučajevima podnosili krivične prijave protiv KEK-a. Zaposleni su pobedili u mnogim slučajevima i to je koštalo KEK, u vidu novčanih kazni, kamatnih stopa i isplata za advokate. Bilo je slučajeva u kojima su zaposleni nepravedno otpušteni sa radnih mesta i nakon toga su vraćeni po izricanju sudskih presuda, dobijajući sve plate koje nisu primili otkako im je uručen otkaz, uz kamatu. Ovo su primeri loše uprave koji koštaju. S druge strane, prekovremeni rad se ne kompenzuje, već se, umesto toga, neradni dani nameću radnicima kao nadoknada za prekovremeni rad.

Na osnovu onoga što ste rekli, radnici KEK-a se suočavaju sa poteškoćama i stalno imaju zahteve za poboljšanje situacije. Kakve ćete korake preduzeti ubuduće da biste se osigurali da se zahtevi radnika uzimaju u obzir?

Na osnovu našeg iskustva, verujemo da ćemo nastaviti da organizujemo proteste zaposlenih u KEK-u. Mnogi šefovi u KEK-u su se promenili — ne samo generalni direktor — i ako nastave da sprovode iste politike kao njihovi prethodnici, bićemo primorani da protestujemo. Ako ispune naš zahtev o poštovanju kolektivnog ugovora, nismo toliko ludi pa da protestujemo. Ali, ako se suprotno od toga desi, protestovaćemo.K

Ovaj razgovor je uređivan radi sažetosti i jasnoće. Intervju je vođen na albanskom.

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.