U detalje | Priznanje

Odbijeno priznanje: Kipar

Petodelni serijal o državama-članicama EU koje nisu priznale Kosovo.

Piše - 07.11.1616

Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 17. februara 2008, pažnja je ubrzo usmerena na inostrane parlamente i skupštine širom sveta kako bi se videlo ko će priznati najnoviju državu u Evropi. Do kraja 2008, Kosovo su priznale SAD, priznalа Turska i skoro sve, osim pet, država-članica Evropske unije — sa izuzetkom Španije, Rumunije, Slovačke, Grčke i Kipra.

Osam i po godina kasnije, dok je Kosovo kao nezavisnu državu priznalo 112 zemalja, ono i dalje nije član Ujedinjenih nacija, dok istih pet članica EU tek treba da priznaju Kosovo. Ovo stanje parcijalnog priznanja je doveлo do toga da Kosovo postane država čistilišta, čime se često komplikuje priznanje Kosova u međunarodne organizacije i uobičajene koristi od postojanja jedne države.

Ka nezavisnosti (1)

24. MART 1999:
NATO pokreće vazdušne napade na Miloševićev režim u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Vojna intervencija je pokušaj da se okonča humanitarna kriza na Kosovu i zaključuje se kopnenom operacijom u junu iste godine, čime je Miloševićev državni aparat isteran sa Kosova.

10. JUN 1999:
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvaja rezoluciju 1244. Ovom rezolucijom se Kosovo stavlja pod upravu UN-a, dok je za funkcionisanje svega zadužena Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). UNMIK dobija zadatak da uspostavi privremene institucije lokalne samouprave i da rukovodi političkim procesom o odlučivanju o budućem statusu Kosova.

Srbija je ta koja se najžešće protivi kosovskoj nezavisnosti (a snažnu podršku joj pruža Rusija), jer smatra da kosovska jednostrana deklaracija krši međunarodno pravo i protivno je njenom teritorijalnom suverenitetu. Iako je 2010. Međunarodni sud pravde objavio savetodavno mišljenje o tome da kosovska deklaracija o nezavisnosti ne krši međunarodno pravo, zajednički činilac razloga zbog kog svih pet zemalja članica EU ne priznaje Kosovo često se smatra podstaknutо internim brigama.

Odnosi između Kosova i svake od pet članica EU koje tek treba da priznaju ovu državu zasebno su se razvijali od 2008, sa raznolikim ishodima. U ovom serijalu od pet delova, K2.0 se bavi internim i eksternim činiocima koji su uticali na diplomatske veze između ovih pet država i Kosova.

Kosovo i Kipar

Februara 2008, reagujući na vesti o proglašenju kosovske nezavisnosti, kiparsko Ministarstvo spoljnih poslova je objavilo saopštenje koje teškim izrazima objašnjava svoje neslaganje sa ovim aktom. “Republika Kipar izražava žaljenje povodom jednostrane deklaracije nezavisnosti od strane većine na Kosovu”, počelo je saopštenje. “Akt koji predstavlja kršenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.” Nijedno priznanje se baš i ne očekuje iznebuha.

Opiranje Kipra da prizna Kosovo se delimično zasniva na implikacijama koje bi takvo priznanje moglo da ima na ovo ostrvo, u čijoj se skorijoj prošlosti desilo jednostrano proglašenje nezavisnosti.

U julu 1974, prevratom koji su organizovali grčka vojna hunta i Kiparska nacionalna garda svrgnut je demokratski izabrani kiparski predsednik Makarios III i on je zamenjen Nikozom Sampsonom. Sampson je optužen da je hteo da ovo ostrvo pripoji Grčkoj. Turska je na to odgovorila invazijom severnog dela Kipra.

Ka nezavisnosti (2)

DECEMBAR 2003 - OKTOBAR 2005:
UN objavljuje niz standarda koje treba da ispune kosovske Privremene institucije samouprave pre nego što se odluči o konačnom statusu Kosova. Dvadeset i dva meseca kasnije, jedan izveštaj UN-a navodi da se ne može napredovati u pogledu standarda dok ne bude jasno koji je budući status Kosova.

FEBRUAR 2006:
O budućem statusu Kosova se razgovara na sastanku u Beču, gde o tome razgovaraju predstavnici Kosova i Srbije, dok je specijalni izaslanik UN-a, Marti Ahtisari, vodio ove pregovore. Međutim, posle niza sastanaka se nije došlo do sporazuma, što je dovelo do toga da Ahtisari sam formuliše plan koji ima za cilj da reši ovaj zastoj.

Posle kolapsa grčke hunte i mirovnih razgovora kojima je trebalo da se reši ovaj sukob, Turska je pokrenula drugu invaziju između 14. i 16. avgusta. Oko 40 odsto teritorije je potpalo pod tursku okupaciju tokom ove, druge invazije. Otada postoji “zelena linija” koja deli Kipar na dva dela.


Godine 1983, turski Kiprani u severnom delu Kipra, kojima je podršku pružila Vlada Turske, jednostrano su proglasili nezavisnost. Ovo samoproglašenje je smatrano aneksijom u očima grčkih Kiprana, a čemu se protivila međunarodna zajednica koja je odbila da prizna nezavisnost Severnog Kipra.

Godine 2004, u pokušaju da se Kipar ujedini pre nego što uđe u EU, Ujedinjene nacije su predložile “Ananski plan” (Annan plan) koji bi restrukturisao ovo ostrvo u “Ujedinjenu Republiku Kipar”, što bi bila federacija sastavljena od dveju država. O ovom planu se glasalo na referendumu na obema stranama. Iako je 65 odsto glasova turskih Kiprana odobravalo ovaj plan, on je odbijen od strane 76 procenata birača grčkih Kiprana. Uprkos tome što je plan odbijen, Kipar se iste godine pridružio Evropskoj uniji.

Iako nijedna druga zemlja, sem Turske, nije priznala Tursku Republiku Severni Kipar, Kosovo je priznalo 112 država širom sveta u proteklih osam godina. Međutim, kada je reč o kipranskoj spoljnoj politici, to i dalje nije značajna razlika da bi se prestalo sa poređenjem sa severnim delom Kipra.

Turski Kiprani su pozdravili kosovsku deklaraciju nezavisnosti. “Pozdravljam nezavisnost Kosova”, izjavio je predsednik turskog dela Kipra, Ali Talat. “Tražim da oni koji se protive nezavisnosti Kosova uzmu u obzir da nijedan narod nije moguće naterati da živi pod vlašću drugoga naroda”, dodao je on. Ipak, Talat se nije izjasnio po pitanju zvaničnog stava priznanja Kosova.

Kiparska država ima dugu istoriju protivljenja stavovima zapadnih sila i međunarodne zajednice po pitanju Kosova. Kada je NATO počeo vazdušne napade protiv Miloševićevog režima u martu 1999, Nikozija se snažno protivila ovoj akciji. Dan nakon što je bombardovanje počelo, Kiparski dom zastupnika je upotrebu sile protiv Srbije nazvao “neprihvatljivom provokacijom međunarodnog poretka i Povelje UN-a.”

Ka nezavisnosti (3)

3. april 2007:
Posle dodatnih sastanaka i pregovora sa obema stranama, Ahtisari predstavlja svoj plan za budući status Kosova pred Savetom bezbednosti UN-a. Ahtisarijev plan ubrzo biva odobren od strane vlasti u Prištini, dok izjave podrške za nalaze ovog plana daju Sjedinjene Države i članovi Evropskog parlamenta. Međutim, odbijanje Vlade Srbije i snažno rusko protivljenje sprečavaju da se plan usvoji.

17. februar 2008:
Suočena sa nenapredovanjem u pregovorima, Skupština Kosova jednostrano proglašava sebe nezavisnom kao Republiku Kosovo, iako kosovski Srbi bojkotuju sastanak Skupštine. Skupština se obavezuje da će poštovati odredbe objavljene u Ahtisarijevom planu, dok preporuke iz ovoga plana čine osnovu Ustava Kosova. Kosovske institucije se slažu da prime više od 2.000 ljudi iz Misije EU za vladavinu prava (EULEX), da nadgledaju i pomažu pravosudnom sistemu. Ova misija je operativna do 2018.

Kipar je 2009. zatražio savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde u Hagu. Ovaj sud je sprovodio evaluciju o tome da li je kosovska jednostrana deklaracija nezavisnosti bila u skladu sa međunarodnim pravom. U podnesku, Kiprani su sugerisali da je kosovska deklaracija protiv međunarodnog prava i tamo stoji da Kosovo “nije nezavisna suverena država, jer joj nedostaje efikasna vlada sa kapacitetom stupanja u odnose sa drugim državama”. MSP se nije saglasio sa stavom Kiprana, kategorički navodeći svoje savetodavno mišljenje da kosovska deklaracija o nezavisnosti ne krši međunarodno pravo.

U godinama nakon kosovske deklaracije o nezavisnosti, kiparski zvaničnici su potvrdili svoju podršku Srbiji. Godine 2010, kiparski ministar spoljnih poslova, Markos Kipranou, sastao se sa svojim srpskim kolegom, Vukom Jeremićem. Kipranou je na ovom sastanku potvrdio podršku Srbiji po pitanju Kosova.

“Kipar nije promenio svoj stav prema jednostranom proglašenju nezavisnosti koje predstavlja nezakoniti čin”, Kipranou je izjavio, podvlačeći važnost pitanja Kosova za Srbiju i Kipar. Nije iznenadilo to što je Kipar pet godina kasnije glasao, zajedno sa Srbijom, protiv pristupanja Kosova Unesku.

Nije bilo sastanaka kosovskih i kiparskih zvaničnika u ovim dvema zemljama otkako je Kosovo, pre osam i po godina, proglasilo svoju nezavisnost. Međutim, bilo je sastanaka u drugim državama, uključujući sastanak kosovskog ministra spoljnih poslova Envera Hodžaja i tadašnjeg premijera Hašima Tačija sa kiparskim ministrom spoljnih poslova, Joanisom Kasulidesom u sedištu UN-a u Njujorku 2013. godine. Ovi zvaničnici su pričali o mogućnostima saradnje između ovih dveju zemalja.  

Britanski savet je 2014. spremao projekat kako bi se bolje povezala civilna društva sa Kipra i ona sa Kosova. Predstavnici niza nevladinih organizacija, think-tankova i medija sa Kosova, sastali su se sa svojim kolegama sa Kipra, što je bila prva delegacija sa Kosova koja je posetila Kipar.

Prema Britanskom savetu, ova poseta je “postigla mnogo toga u smislu smanjenja zabluda o Kosovu na Kipru”. Florian Ćehaja, direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije, što je nevladina organizacija iz Prištine, saglasio se sa ovime. On je izjavio za K2.0 da “kiparsko civilno društvo vidi odnos između Kosova i Turske kao bliskiji nego što je to zaista u stvarnosti slučaj”. Poseta u drugom smeru je održana godinu dana kasnije, kada je jedna kiparska delegacija sa profesorima i članovima kiparskih nevladinih organizacija došla u Prištinu.

Borba za priznanja

AVGUST 2008 - JUL 2010:
Srbija odgovara na proglašenje nezavisnosti Kosova tako što traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, želeći da sazna da se time krši međunarodno pravo. Dve godine kasnije, zaključak je bio jasan, iako nije reč o obavezujućoj presudi: ova deklaracija ne krši međunarodno pravo.

APRIL 2013:
Dve godine od početka tehničkog i političkog dijaloga, Kosovo i Srbija potpisuju sporazum, a koje mnogi smatraju “prekretničkim sporazumom” za pomoć normalizaciji odnosa. Četrnaesta tačka sporazuma navodi da “nijedna od strana neće blokirati, ili ohrabrivati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU”.

DECEMBAR 2014 - MAJ 2016:
Kosovo dostiže sportske uspehe u decembru 2014. i ponovo u maju 2016, jer je primljeno kao punopravni član Međunarodnog olimpijskog komiteta i Fife. Međutim, u novembru 2015, Kosovo ne uspeva da, za tri glasa, dospe u Unesko, a nakon državne kampanje Srbije protiv članstva Kosova.

22. JUL 2016:
Surinam je postao 112. država koja je priznala Kosovo kao nezavisnu državu u julu 2016. Međutim, Rusija, Kina, Indija, Brazil i više od 80 drugih država širom sveta i dalje ne priznaju kosovski suverenitet.

Kao i kada je reč o počecima saradnje između civilnih društava ovih zemalja, moguće je i putovati između ovih država. Nosioci kiparskih pasoša mogu bezvizno da dođu na Kosovo, dok nosioci kosovskih pasoša mogu da uđu na kiparsku teritoriju uz šengensku vizu sa više ulazaka. Samoproglašena Republika Severni Kipar dozvoljava nosiocima kosovskih pasoša da uđu na njihovu teritoriju bez viza.

Ove dve države nisu imale nikakve ekonomske odnose. U jednom radu, pod nazivom “Kosovo zove” (Kosovo Calling), Giorgis Kentas, profesor sa Univerziteta u Nikoziji, otkrio je da je između 2009. i 2011. samo jedan artikal izvezen sa Kipra na Kosovo.

Slika se do 2014. nije mnogo promenila. Prema Ministarstvu trgovine i industrije Kosova, Kosovo je uvezlo samo 978.000 evra vrednih dobara sa Kipra 2014, dok je izvezlo manje od 1,8 miliona evra vrednih dobara. Kao poređenje, iste godine, Kosovo je izvezlo više od 2,5 miliona evra vrednih dobara u Litvaniju i uvezlo preko 2 miliona evra vrednih dobara iz Irske.

Kratkoročno, teško je predvideti u kom će se smeru kiparski stav prema kosovskoj nezavisnosti kretati, jer je nerešeni interni problem po pitanju severnog Kipra i dalje najveći kamen spoticanja. Sa nedostatkom jakih ekonomskih podsticaja koji bi podstakli napredak, čini se da je priznanje na dugačkom štapu. Međutim, diplomatski odnosi između dveju zemalja su tek u svojim izdancima.K

Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.