Ukratko | Prava žena

Ograničavanje političkog učešća žena

Kandidatkinja nije postala poslanica — jer je žena.

Piše - 14.02.2020

Samo nekoliko dana nakon formiranja nove kosovske vlade, Jeta Džara (Xharra) je okupila sedam liderki u svojoj poznatoj emisiji “Jeta në Kosovë”, čija je nova epizoda emitovana u četvrtak naveče.

Ova emisija se pojavila usred oduševljenja nastalog nakon objavljivanja vesti da će, prvi put u istoriji, Vlada Kosova, predvođena Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti), na vodećim pozicijama imati 30% žena; od 15 ministarstava, na čelu pet biće žene. Istovremeno, prvi put je jedna žena — Vjosa Osmani — izabrana za predsedavajuću Skupštine, dok je druga — Arberija (Arbërie) Nagavci — postala zamenica predsedavajuće skupštine.

Usred uzbuđenja zbog emitovanja emisije, fotografija žena napravljena u bekstejdžu završila je na internetu, dok ju je repostovala i Ambasada SAD uz opis “Lica novih liderki Kosova”. Slika se ubrzo proširila internetom. Podeljena je više hiljada puta, dok su razni segmenti društva fotografiju nazvali moćnom, nadahnjujućom i osnažujućom.

Za dlaku joj je izmaklo mesto u skupštini — samo zbog Zakona o opštim izborima.

Slika političarki u ozbiljnim odelima ispred tamno obojene zavese simboliše novo razdoblje zastupljenosti žena u visokim državnim institucijama. To je posebno primetno ako u obzir uzmemo raspodelu vlasti u prošlom vladinom sastavu — bivši premijer Ramuš (Ramush) Haradinaj okončao je svoj mandat sa samo jednom ženom u svom kabinetu sastavljenom od 21 ministra.

Ipak, gotovo istovremeno, kada je Centralna izborna komisija (CIK) potvrdila imena novih poslanika koji će zameniti one koji su postali ministri, na scenu je stupio sumorni podsetnik da diskusija o rodno zasnovanoj diskriminaciji nije ni blizu toga da dobije svoj epilog.

Tinka Kurti, politička aktivistkinja Samoopredeljenja (VV), bila je 33. po broju glasova na partijskoj listi kandidata. Kako je VV osvojio 29 skupštinskih mesta, a petoro njegovih izabranih poslanika stupilo na ministarske položaje, njoj je za dlaku izmaklo mesto u Skupštini — samo zbog Zakona o opštim izborima koji je, kako se ispostavilo, bio prepreka.

Odredbe zakona, slične onima u Zakonu o lokalnim izborima, propisuju da izabrani predstavnici koji postanu deo izvršne grane vlasti moraju da budu zamenjeni novim kandidatima istog pola. Prema tome, Ermin Rahmani (Rrahmani, koji je dobio 7.044 glasa) i Fitimi Haziri (7.542 glasa) zamenili su poslanike muškarce u skupštinskoj sali, uprkos tome što obojica imaju manje glasova od Tinke Kurti (7.655).

Ništa manje od minimalne kvote

Kurti je 7. februara na Fejsbuku (Facebook) izrazila svoje razočaranje rodno zasnovanom diskriminacijom omogućenoj odredbama Zakona o opštim izborima.

“Nikada ne bih poverovala da mogu da osvojim glasove, a da pritom ne stupim na javnu funkciju samo zato što sam žena”, napisala je ona. “Ne bih verovala da to može da se desi ni na jednom radnome mestu, pa je tako prava ironija što se to zbilo u Skupštini Republike.”

Minimalna kvota od 30% izabranih poslanika koje moraju da budu žene, a koja je propisana Zakonom o opštim izborima i Zakonom o lokalnim izborima, predviđena je kao garancija učešća žena u politici. Ona je umnogome pomogla izbor mladih i nepoznatih kandidatkinja koje su kasnije reizabrane, a da pritom nisu morale da se oslanjaju na ovu zakonsku odredbu. Na prethodnim izborima, samo 13 od 39 žena, koje su osvojile poslaničke mandate, imalo je pomoć od ove kvote.

Ipak, stručnjakinja za rodna pitanja, Merita Limani, objasnila je u razgovoru sa K2.0 da kosovski zakoni pružaju podršku samo do trenutka ispunjenja minimalne kvote od 30% izabranih poslanica.

"Ovaj član bi trebalo izmeniti kako ne bi bilo diskriminatornih radnji tamo gde jedan pol nije dovoljno zastupljen."

Merita Limani, stručnjakinja za rodna pitanja

Ona upućuje na član 112, stav 2 Zakona o izborima, gde je utvrđen metod za zamenu kandidata u Skupštini Kosova.

“U ovom slučaju se čini da je ovaj član primenjen u skladu sa tumačenjem koje nudi zakon, ali to je, u suštini, protivurečno afirmativnom duhu istoimenog zakona koji bi trebalo da ohrabri žene i da unapredi njihovo učešće u kreiranju politika [posredstvom] kvota, i tako dalje”, kaže ona.

“Mislim da bi ovaj član trebalo izmeniti kako ne bi bilo diskriminatornih radnji tamo gde jedan pol nije dovoljno zastupljen. U kosovskom slučaju, žene su i dalje nedovoljno zastupljene.”

Tinka Kurti kaže da je zakon zastareo, nedovoljan i da samo doprinosi dominaciji muškaraca.

“Od minimuma od 30% došli smo do maksimuma od 30%”, izjavila je ona za K2.0. “Od nametanja pravde za grupu koja nije ravnopravna, preko minimuma od 30% inkluzije i učešća u parlamentu, do toga da se ispostavilo da zakon 70% ide u korist muškarcima.”

Na dan kada su nova imena poslanika potvrđena, kolega Tinke Kurti, Sami Kurteši (Kurteshi) iz VV-a, koji je nedavno izabran za člana CIK-a, pokrenuo je pitanje nepravde pričinjene kandidatkinjama kao što je Kurti, i to kod direktorke CIK-a, Valdete Daka.

“Obavezani smo Zakonom o opštim izborima i imamo vrlo jasno stanje stvari, pa tako nema mesta drugim tumačenjima”, Daka je navela u odgovoru Kurtešiju.

Manjkav zakon

Kurti je prva žena koja je javno osporila odredbe Zakona o opštim izborima, dok je CIK u obraćanju Kosovu 2.0 navela da je i ranije dobijala zvanične žalbe kandidata, a nakon potvrde novih poslaničkih mandata.

Nakon objave na Fejsbuku, pojavili su se nagoveštaji o tome da su se slični slučajevi dešavali i ranije. Naime, da ženama nije omogućeno da dobiju poslanički mandat zbog odredbe koja utvrđuje da novi kandidati moraju da budu istog pola kao prethodni.

“Meni je vrlo važno da toga i svih drugih nepravdi koje su pričinjene ženama budemo svesni”, kaže Kurti. “Moramo da razumemo ovo što se dešava.”

Ona nas upućuje i na često ponavljanu frazu: “Zakoni su dobri, ali se ne primenjuju.”

“Tačno je da se zakoni često ne primenjuju, ali stoji i činjenica da su neki zakoni manjkavi, protivurečni ili neprecizni. Ovaj primer izopštenja iz zakona suprotan se preovlađujućem diskursu o ravnopravnosti i pravdi na Kosovu.”

Kaže da namerava da protiv ovakve odluke pokrene pravne mere.

U međuvremenu, visokopozicionirane partijske koleginice, Arberija Nagavci i Fatmira Muljhadža-Kolčaku (Fatmire Mulhaxha Kollçaku, šefica poslaničkoga kluba VV-a) podržale su njenu izjavu i pozvale na izmenu Zakona o opštim izborima. Ipak, do dana današnjeg, ni VV, ni njegovi koalicioni partneri iz LDK-a nisu se putem javnih saopštenja izjasnili o preduzimanju mera za izmenu ovog zakona.

Institucionalizovana rodno zasnovana diskriminacija

Ljuljeta Demoli (Luljeta Demolli), izvršna direktorka Kosovskog centra za rodne studije, kaže da CIK mora drugačije početi da razmišlja o zakonima i kvotama. Ona podvlači da čitav koncept kvote predstavlja rezultat sistematskog tlačenja i nedovoljne zastupljenosti žena.

“Tamo se ne navodi da treba da bude samo 30% poslanica, već stoji da minimum 30% žena mora da bude zastupljeno na izbornim listama”, rekla je ona. “Tinkin slučaj poručuje da nikada više od 30% žena ne može da se nađe u sastavu skupštine. U tom smislu, CIK predstavlja opterećenje za rodnu ravnopravnost.”

Događaji koji se tiču Tinke Kurti obnovili su interesovanje za CIK, instituciju koja ima istorijat rodno zasnovane diskriminacije. Ova ustanova je pre samo 10 dana predstavila svoje nove članove, koji su isključivo muškarci.

Ipak, CIK je predmet kritika posebno zbog toga što nije obavezao političke stranke da na svojim izbornim listama imaju više od 30% žena, tako dajući prioritet Zakonu o opštim izborima na štetu Zakona o ravnopravnosti polova. Ovaj drugi zahteva jednako učešće žena na svakom nivou donošenja odluka ili zastupljenosti u kosovskim institucijama, što je stav za koji se zalažu aktivisti za prava žena.

Prava je retkost da stranka ili predizborna koalicija imaju više od 30% kandidatkinja na svojim izbornim listama.

Ovaj zahtev je izneo i zaštitnik građana. On je prošle godine službeno zatražio da se uvede pravilo da političke stranke budu obavezne da ponude jednake šanse ženama i muškarcima na izborim listama, što je u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova.

Prošle jeseni, pred opšte izbore, ombudsman je zatražio od suda da uvede privremene mere protiv CIK-a, u pokušaju da se osigura poštovanje Zakona o ravnopravnosti polova. Ipak, zahtev je odbačen nekoliko dana kasnije, gde je Osnovni sud u Prištini kao razlog za to naveo nedostatak dokaza. Šef institucije ombudsmana kasnije je izjavio za K2.0 da je sud “zaboravio” da Zakon o zaštiti od diskriminacije podrazumeva da teret dokazivanja pada na tuženog, a ne na tužitelja.

Sem CIK-a, aktivisti naglašavaju da bi političke partije trebalo da preuzmu svoj deo krivice za to što se nisu više zalagale za jednaku zastupljenost polova.

Prava je retkost da stranka ili predizborna koalicija imaju više od 30% kandidatkinja na svojim izbornim listama. Čak je i VV imao samo 34 žene na svojoj izbornoj listi od ukupno 110 kandidata za poslanike; takođe, ovo je jedina partija čije su kandidatkinje za poslanice izabrane bez pomoći kvote.

“Ovo sa 30% ne bi trebalo da bude nešto čime ćemo se hvaliti u 21. veku”, kaže Demoli. “Kao što je slučaj sa CIK-om, politički lideri ne treba time da se hvale. To je zastarelo čak i po uzusima političkih partija.”

Nešto više od puke zastupljenosti

Kada je obznanjeno ko će učestvovati u radu novoga kabineta, Mreža žena Kosova (Kosovo Women’s Network) je saopštila da bi među onima koji vode državu trebalo jednako da budu zastupljena oba pola. Iako imena mnogih savetnika i zamenika ministara tek treba da se objave u javnosti, premijer je do sada za zamenike ministara imenovao samo muškarce.

Sem potrebe za većim političkim učešćem, aktivisti na Kosovu i oni u regionu ističu da borba za ravnopravnost ne bi trebalo da se ograničava samo na pojam zastupljenosti.

Ljiri Kući (Liri Kuçi), aktivistkinja iz Tirane, kaže da, iako su mnoge zemlje visoko rangirane u smislu rodne uravnoteženosti na visokim pozicijama, mnoge od njih su i dalje poznate po kršenju ljudskih prava, teškim radnim uslovima i represivnim okolnostima.

“U takvim slučajevima, kvota za rodnu zastupljenost, koliko god može da pomogne u okončanju hegemonije na liderskim i državnim pozicijama, ne prevodi se nužno u rezultate i politike koji, generalno gledano, unapređuju živote žena ili njihovo delovanje”, rekla je ona.

Na primer, Albanija je jedina zemlja u regionu sa boljom zastupljenošću polova na političkim funkcijama od Kosova — na 50% mesta u vladi nalaze se žene.

"Pozicije žena na vlasti 'prodaju se' kao nešto što doprinosi rodnoj zastupljenosti, ali na kraju krajeva, to je samo bilo na korist vladajućoj stranci."

Ljiri Kući, aktivistkinja iz Tirane

Prema rečima Kući, čini se da, u slučaju Albanije, jednaka zastupljenost žena u vladi nije doprinela realizaciji inicijativa koje bi preispitale društveno-ekonomske prilike u kojima se žene nalaze. Ona kaže da, bez progresivnog političkog sistema s ciljem borbe protiv socijalnih nejednakosti i nepravdi, političarkama postaje sve teže da sa svojih pozicija preispitaju status kvo.

“U političkom sistemu kakav je albanski, ispostavilo se da se pozicije žena na vlasti ‘prodaju’ kao nešto što doprinosi rodnoj zastupljenosti, ali na kraju krajeva, to je samo bilo na korist vladajućoj stranci”, kaže ona.

“Zato u Albaniji i dalje svakodnevno imamo visok broj ubijenih, zlostavljanih, silovanih, seksualizovanih, poniženih, zgaženih i potlačenih žena — u domaćinstvu, školi, na radnome mestu, ulicama, televiziji i na društvenim mrežama. Godinama nismo čuli da neka žena u parlamentu započne svoju rečenicu ovakvom konstrukcijom: ‘Žene u našoj zemlji…’”

Uprkos manjkavostima, Kući zaključuje da je, naposletku, bolje da žene budu prisutne u politici i javnom životu, nego da ne budu.

“Pravo glasa i posledična zastupljenost žena u skupštini rezultirali su promenama u društvima u kojima su se one za njih neumoljivo borile”, kaže ona. “To se desilo zbog velike osvešćenosti.”K

Naslovna: Arita (Arrita) Katona / K2.0.