Bio je 26. mart 1999. godine. Skoro 70 ljudi iz sela Velika Kruša, u blizini Orahovca, sakrilo se u jednoj kući. Bojali su se onoga što će uslediti. Kada se desilo ono čega su se plašili, njihovi životi su se zauvek promenili.

Ferdija Hoti se jasno priseća kada su oružane snage Slobodana Miloševića napravile raciju u njenom komšiluku. Tada je poslednji put videla sina i supruga, pre nego što su nestali pod nejasnim okolnostima. Dvadeset i jednu godinu kasnije, ona i dalje ne zna šta se desilo sa njenim voljenima nakon što su odvedeni. Ne zna da li su zarobljeni ili ubijeni, da li su i gde su njihova tela pokopana. Jedino opipljivo sećanje koje joj je ostalo svodi se na dve slike koje Ferdija nosi, uz tugu i jad.

Na novootvorenoj izložbi u Narodnoj biblioteci Kosova, portret Ferdije Hoti je prikazan pored drugih 15 ljudi čiji se voljeni i dalje vode kao nestali. Lične priče i sećanja njihovih odsutnih članova porodice predstavljeni su u formi potresnih citata iz intervjua snimljenog 2014. 

Kada je aktivista i novinar Dardan Hoti početkom ove godine intervjuisao Ferdiju, morao je da pomiri svoju poziciju kao rođaka i svoje stavove kao novinara i aktiviste. “Na trenutak sam se zaledio kada me je Ferdija pitala zašto sam hteo da otvaram stare rane, ali sam je onda pogledao na momenat i video da je umorna… umorna od priče, jer se čini da je niko ne čuje, umorna od davanja odgovora, dok njena pitanja ostaju neodgovorena.”

Prošlost kao uhoda

Umor i hitnost koji su poslužili da pokrenu diskusiju naveli su Dardana Hotija i Aurelu Kardiu da organizuju ovu izložbu. Po konceptu Aurele Kadriu, fotografije vise na tankoj žici sa plafona. Ovakvom postavkom, Kadriu želi da kaže da su porodice nestalih ostavljene da “vise u vazduhu” u svojoj potrazi za pravdom.

Aurela Kadriu i Dardan Hoti odlučni su u tome da pitanje nestalih osoba održe aktuelnim. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Žice simbolišu njihovu neupitnu nadu u to da će jednoga dana saznati istinu. Izložba ne predstavlja samo sećanje na prošlost, već i komentar na način na koji prošlost oblikuje svakodnevicu onih koji su preživeli rat. Fotografije su podeljene na tri segmenta koja odražavaju osećanja koja određuju život preživelih: sećanje, čežnja i besciljna potraga za pravdom i ličnim mirom. Na svakoj fotografiji drže samo ono što je ostalo od njihovih voljenih. Neki drže pažljivo očuvanu majicu svog sina. Neki nose poslednju paklicu cigareta svog supruga.

Pričajući o ovakvoj svakodnevici, Edi Dilhasi (Dylhasi), čiji su svekar i suprug nestali 27. marta 1999, kaže sledeće: “Bilo bi lakše da smo od početka znali istinu. Svaki put kada se spomenu masovne grobnice ili sudbina nestalih osoba, moja ćerka pojuri pred televizor. Uvek moram da je tešim.”

Kadriu kaže da su ove porodice oličenje pravih boraca za slobodu Kosova.

“Možda nisu u ratu bili aktivni vojnici, ali žrtva koju su podneli onda kada su sa javnošću podelili svoje lične priče radi višeg cilja predstavlja uzvišen i moćan čin otpora koji bi trebalo više da se ceni”, kaže Kadriu.

Protiv zaborava

Dardan je prvi put intervjuisao Ferdiju 2014. godine, kada je sa Rozafom Keljmendi (Kelmendi) i Fitimom Seljimijem (Selimi) pokrenuo kampanju “Suočeni sa zaboravom”. Ova grupa je počela sama da sveobuhvatno dokumentuje ove slučajeve radeći intervjue sa preostalim članovima porodica i sa preživelima.

Objavljujući niz intervjua u lokalnim novinama, oni su hteli da predstave svoje svedočanstvo o počinjenim zločinima, s nadom da će ovo pitanje izgurati u prvi plan u dijalogu koji se vodi između Kosova i Srbije. Međutim, porodice se i dalje suočavaju sa nerešenim pitanjima. “U prošlih šest godina, pronađeno je samo jedno telo od ukupno 16 rođaka. Ostali slučajevi su nerešeni, ali ih bol i dalje opterećuje”, objašnjava Dardan Hoti.

Kadriu misli da su članovi porodica nestalih ujedno i heroji. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Dvadeset i jednu godinu nakon rata na Kosovu, Udruženje nestalih osoba ima spisak od 1.647 nestalih. Međunarodna komisija Crvenoga krsta (MKCK) Kosova i dalje predsedava Radnom grupom za nestale osobe, gde “poziva vlasti u Prištini i Beogradu da deluju u skladu sa svojim obavezama i da pruže porodicama informacije o lokaciji njihovih voljenih”. Prema MKCK-u, 1.646 pripadnika svih zajednica se od decembra 2019. i dalje vodi kao nestalo.

Misija Evropske unije za vladavinu prava (Euleks) takođe sveobuhvatno učestvuje u potrazi za nestalima. Prema saopštenju Euleksa, oni su od početka svog mandata sproveli “651 terensku proveru da bi locirali nestale osobe, uključujući 163 ekshumacije. Identifikovani su ostaci 456 osoba, uključujući 311 nestalih”.

Euleks podržava i rad Instituta za forenzičku medicinu u Ministarstvu pravde, a pruža podršku i Kancelariji Evropske unije na Kosovu.

Bol ne jenjava

Dardan Hoti je ubeđen da će rane rođaka moći da se zacele tek kada se Vlada Srbije izvini za ratne zločine koje je počinila i nakon što otvori proces za pronalazak tela nestalih osoba.

Porodicama je teško da nastave živote bez svojih voljenih, a da pritom ne saznaju njihovu sudbinu. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Ipak, on smatra da kosovsko društvo mora da ostane na oprezu kako ovaj deo njegove istorije ne bi pao u zaborav. “Opstruišu nas dok tražimo dokaze i prikupljamo dodatnu dokumentaciju, ali ono što možemo u međuvremenu da uradimo jeste da upotrebimo moć umetničkih intervencija da tupe brojeve i datume pretvorimo u ono što jesu — lična svedočanstva i realnost u kojoj se odvija život.”

Šest godina kasnije, životi intervjuisanih i dalje se vrte oko njihovih izgubljenih rođaka. Iako je bol podjednako jaka kao i ranije, neki od njih upadaju u mrtvilo. Porodicama se ponekad čini da nikome više nije stalo.

Učesnici su iskazali svoju zahvalnost organizatorima za to što nisu zaboravili njihove priče i za to što su nastavili da se bore za pravdu u njihovo ime. Međutim, niko od članova porodica nije bio prisutan na otvaranju izložbe. Za njih je to bilo suviše bolno.

Značaj kolektivnih spomen-obeležja takođe je istaknut u uvodnom govoru gospodina Prenka Đetaja (Gjetaj), predsednika vladine Komisije za nestale osobe, koji je pohvalio organizatore za njihov angažman i podvukao da svaki mali doprinos u vidu istraživanja i umetničkog angažovanja jeste vredan da bi se kratke priče osvetlile i stavile u prvi plan. “U ovakvoj nerešenoj situaciji, naša pažnja i solidarnost za ove porodice jeste najmanje što možemo da uradimo kako bismo njihove živote učinili podnošljivijim i da bismo izgradili pravičniju budućnost.”

Izložba je imala podršku forumZFD-a, međunarodne nevladine organizacije koja podršku dobija od nemačkog Saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj (BMZ).

Izložba je otvorena za posete do 29. februara u Narodnoj biblioteci Kosova.K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.