Pre šest godina, kada je Kadri Gaši imao 27 godina, bio je odlučan u tome da bude pokraj svoje partnerke kada se njegova ćerka Olta rodila. Međutim, osoblje univerzitetskog Kliničkog centra Kosova (QKUK) mu nije dozvolilo da bude prisutan u sobi za porođaje, uprkos tome što je rođakinjama iz porodice omogućeno da uđu.

Gaši se danas priseća drugih životnih događaja koji su učinili da postane svesniji različitih postojećih rodno zasnovanih predrasuda u kosovskom društvu: zapanjenost ginekologa kada je saznao da pol deteta nije bitan ovome mladom paru; ili kako je pre dve godine vaspitač obdaništa koje pohađa njegova ćerka dospeo na rukovodeći položaj (gde ne radi sa decom), a nakon pritiska i predrasuda uperenih protiv njega od strane roditelja koji su mislili da je čudno da imaju muškog vaspitača.

Takva iskustva su ohrabrila Gašija da se angažuje u preispitivanju tradicionalnih rodnih stereotipa koji su ukorenjeni u kosovskom društvu. On je već tri godine koordinator projekta Inicijativa mladića (YMI) na Kosovu, a na čijem su čelu CARE International i Peer Educators Network(PEN), a u sklopu čega se organizuju nacionalne kampanje promovisanja „pozitivnog očinstva“. Kao aktivista koji radi na terenu, on zagovara i podiže svest na teme važnosti roditeljskog odsustva i prisustva očeva tokom prvih nekoliko nedelja i meseci života deteta.

„Sada očekujem drugo dete… i potrudiću se da budem prisutan kada mi se žena porodi“, kaže Gaši. „Želim da budem tamo… da insistiram na tome i budem primer toga da očevi mogu da dođu čak i u državnu bolnicu u Prištini. Istovremeno, pokušaću da podignem svest kod drugih očeva [da isto to urade].“

Kadri Gaši je koordinator projekta Inicijativa mladića na Kosovu, a koji ima za cilj da promoviše “pozitivno očinstvo”.

Postoje sveobuhvatna istraživanja koja su pokazala da obimno učešće očeva u odrastanju dece u velikoj meri doprinosi dobrobiti i sreći dece i roditelja. Roditeljsko odsustvo očeva se smatra posebno ključnim u promovisanju dobrobiti dece, kao i rodne ravnopravnosti kod kuće, na radnome mestu i u širem društvu. U tom smislu, postojeće politike koje se bave roditeljskim odsustvom očeva u sklopu Zakona o radu na Kosovu imaju ne tako inkluzivan pristup roditeljstvu.

Na osnovu člana 49 aktuelnog Zakona o radu, koji se bavi porodiljskim odsustvom majke, majke trenutno imaju pravo na 12 meseci odsustva: poslodavci su obavezni da plate 70 odsto plate tokom prvih šest meseci odsustva; vlada plaća preostala tri meseca u iznosu od 50% od prosečnog prihoda na Kosovu; poslednja tri meseca se mogu uzeti neplaćeno. S druge strane, očevi imaju pravo na samo tri dana plaćenog porodiljskog odsustva, iako majke tehnički imaju mogućnost da prebace poslednjih šest meseci svog porodiljskog odsustva na oca deteta. Otac može uzeti do dve nedelje neplaćenog odsustva u periodu pre trećeg rođendana deteta.

Zvaničnici MRSP-a su kazali Kosovu 2.0 da, iako nemaju podatke o zahtevima za roditeljsko odsustvo očeva – koje se ugovara između poslodavca i radnika – do dana današnjeg nije bilo nijednog zahteva da majka prebaci svoje odsustvo ocu deteta. Glavni teret kombinovanja brige o detetu sa poslom i dalje pada na pleća majki koje se uveliko smatraju najodgovornijima za dete. S druge strane, uloga i potencijalna želja očeva da budu uključeni u brigu o detetu je uveliko skrajnuta po strani

MRSP je 2013. počelo da pravi amandmane na Zakon o radu sa ciljem da poveća učešće žena na tržištu rada. Iako novi nacrt sadrži promene kada je reč o porodiljskom odsustvu majki, i dalje nema promena po pitanju porodiljskog odsustva očeva.

Gaši smatra da zakonodavni okvir mora da u obzir uzme odredbe koje bi produžile porodiljsko odsustvo očeva. „Institucije moraju da shvate to kao nešto obavezno, kao osnovno pravo očeva“, kaže on. „Tako [otac] može to vreme da podeli sa svojom partnerkom i vodi brigu o porodici.“

Pozitivno očinstvo

Prema izveštaju Care International-a iz 2016, „Status očeva u svetu: pregled situacije na Balkanu“, porodiljsko odsustvo očeva je ključni korak napred u priznanju važnosti podele odgovornosti u vođenju brige o detetu. Izveštaj navodi primer Ujedinjenog Kraljevstva, gde osam do 12 meseci posle rođenja deteta, očevi uzimaju odsustvo i postoji 19 odsto veća šansa da će učestvovati u hranjenju deteta i da će ustati uveče zbog deteta nego očevi koji nisu uzeli odsustvo.

Ovaj izveštaj je takođe zaključio da porodiljsko odsustvo dece vodi ka poboljšanom zdravlju majke – uključujući mentalno zdravlje – kao i smanjen stres u roditeljstvu. Angažovaniji očevi su kasnije istakli da su na dete ostvarili isti uticaj koji su imale i majke; inkluzija očeva je povezana sa time da dete pokazuje bolji razvoj u kogniciji i saosećanju, da bolje uči i ima superiorne društvene veštine.

Kadri Gaši i njegova ćerka su se pojavili na posterima koji promovišu aktivno očinstvo, a kao deo kampanje koja služi da bi se suzbili tradicionalni rodni stereotipi o “muškosti”.

Na Kosovu, gde su rodne uloge strogo podeljene, dužina porodiljskog odsustva se samo dodaje na teret i svakodnevne borbe novih majki.

Ćerim Ondozi, mladić koji živi u Prištini, postao je otac prošlog decembra. Kao što je bilo i sa Gašijem, uspeo je da provede nekoliko nedelja sa svojim novorođenim detetom; Ondozi se dogovorio sa poslodavcem da uzme mesec dana odsustva. On smatra da mu je vođenje brige o detetu odmah nakon rođenja omogućilo da razvije posebnu povezanost sa bebom. „Žalosno je što zakon primorava očeve da ne budu pored deteta u vrlo važnom periodu za oboje.“

„Mislim da je vrlo bitno učestvovati u početnom periodu, ali se čini da kreatori zakona i oni koji su ovo pitanje izgurali u prvi plan misle da svi imamo velike tradicionalne porodice i da ima 10 ili više rođakinja pored majke“, Ondozi kaže. „Ali zaboravljaju činjenicu da ima novih roditelja koji žive sami. Ne mogu da zamislim kako nova, mlada majka može da se izbori sa stvarima koje se zahtevaju od nje svakodnevno, počev od dojenja, preko spremanja obroka, do kupanja bebe, sva ta… intenzivna briga koju majke moraju da vode.“

Ovakav stav ima i Linda Gusia, sociološkinja i predavačica Univerziteta u Prištini koja je kazala Kosovu 2.0 da aktuelne odredbe o porodiljskom odsustvu očeva od samo tri dana jača rodne podele i tradicionalni pogled da očevi treba da budu „autoritarni“ i „na distanci“ od života deteta.

Pronašavši takve patrijarhalne stavove među muškarcima koje svakodnevno upoznaje uticalo je na Gašijev aktivizam. On kaže da se uzimanje porodiljskog odsustva očeva kod muškaraca vidi kao nešto što ide na štetu muškosti muškarca; jedan Gašijev prijatelj je i sam bio zadirkivan od strane prijatelja što je uzeo nekoliko dana slobodno da bi proveo vreme sa svojim novorođenčetom.

Stručnjaci, kao što je Besnik Leka iz Care International-a na Kosovu, smatraju da unapređenje odredbe o porodiljskom odsustvu očeva može imati pozitivne efekte na decu, porodice i društvo kao celinu putem smanjenja rodne diskriminacije.

Gašijev prijatelj u aktivizmu u okviru Inicijative mladića, Besnik Leka iz Care International-a na Kosovu, rekao je Kosovu 2.0 da će učešće muškaraca u roditeljstvu u patrijarhalnoj zemlji kao što je Kosovo imati bitan uticaj na preispitivanje strogih društvenih normi. „Uzimanje porodiljskog odsustva i provođenje vremena sa detetom često može rezultirati time da očevi dele više svojih osećanja sa drugima, a koje inače ne bi pokazali usled straha da bi se tako u pitanje dovela njihova muškost i da bi kao rezultat toga mogli da budu žrtva predrasuda u društvu“, kaže Leka. „To bi istovremeno bila dobra inicijativa za druge očeve, jer očevi u nekim slučajevima ne koriste ovo pravo iz straha da će jednom biti na meti predrasuda društva. Prvi očevi koji budu uzimali odsustvo i uživali u njemu… biće očevi koji će utabati put drugim očevima da to isto učine.“

Ekonomski uticaj

Unapređenje odredbi o porodiljskom odsustvu očeva bi moglo da ima dobar uticaj na smanjenje rodno zasnovane diskriminacije na tržištu rada. Prošle godine, list The Economist je objavio izveštaj o tome da, između ostalog, porodiljsko odsustvo očeva jeste dobro za karijeru žene. „Kada odgovornosti za vođenje brige o detetu padne isključivo na pleća majke, efekat je takav da plata žene bude manja. Vreme provedeno van posla žene lišava iskustva i unapređenja. Kada muškarci podele brigu o detetu, ovaj efekat se umanjuje“, stoji u izveštaju. „Sve više vlada u savremeno dobra veruje da je najbolji način da se poboljša karijera žene u tome da se vladina politika okrene očevima.“

Međutim, kako se aktuelni Zakon o radu razmatra, MRSP izgleda propušta ovu šansu. U predloženim izmenama MRSP-a, pitanje porodiljskog odsustva očeva je netaknuto, dok se predlaže da se porodiljsko odsustvo majke smanji sa potencijalnih 12 na devet meseci.

Dok se radilo na predlozima za porodiljsko odsustvo majke, na ministarstvo je delimično uticao izveštaj iz 2012. od Američke privredne komore na Kosovu, gde se zaključuje da je član zakona o porodiljskom teret kosovskim biznisima i da zato predstavlja diskriminaciju žena kada one apliciraju za nove poslove. Međutim, mnoge nevladine organizacije koje se bore za prava žena, prošle godine su izjavile za Kosovo 2.0 da se čini da izmene nacrta naizgled favorizuju biznise umesto potencijalne majke.

Mreža žena Kosova (MŽK) tvrdi da je produžetak porodiljskog odsustva za žene važan radi bavljenja tradicionalnim rodnim ulogama kod kuće i u društvu, povećavajući tako učešće žena u radnoj snazi i radi bavljenja aktuelnom diskriminacijom muškaraca. Nakon zahteva MRSP da dobiju informacije o konačnom nacrtu Zakona o radu, MŽK je objavila sažetak praktične politike u maju sa vlastitim predloženim amandmanima.

Kako bi sadržaj sažetka praktične politike snabdela pouzdanim informacijama, MŽK je prošlog oktobra sprovela anketu u 21 opštine širom Kosova, postavljajući pitanje muškarcima od 18 do 50 godina o tome koliko bi hteli da im traje porodiljsko odsustvo; većina njih je rekla da bi hteli da se porodiljsko odsustvo očeva produži. Od 374 anketiranih muškaraca, 126 je reklo da bi hteli da porodiljsko odsustvo traje od četiri dana do jednog meseca, 77 je reklo da bi hteli da ono traje od jednog do tri meseca, a 49 je izjavilo da bi hteli da sve ostane na sadašnjem nivou od jednog do tri dana.

Iliriana Banjska, jedna od autorki praktične politike, rekla je Kosovu 2.0 da MŽK preporučuje da oba roditelja imaju tri meseca odsustva, a koji bi bili plaćeni u iznosu od 80 odsto plate, što bi plaćali njihovi poslodavci; majka bi odmah po rođenju uzela svoje odsustvo, a otac bi uzeo svoje u bilo kom trenutku u prvih godinu dana detetovog života. Dodatna tri meseca bi bila pokrivena od strane države u iznosu od 50 odsto prosečne plate na Kosovu; ova tri meseca može uzeti bilo ko od roditelja , ili da ih sami međusobno podele. Poslednjih opcionih tri meseca neplaćenog odsustva bi takođe moglo da se uzme od strane bilo kog od dvaju roditelja, ili bi oni mogli da i to podele međusobno.

„Ovakav obrazac omogućuje porodici da odluči šta joj je korisnije, finansijski i praktično“, kaže Banjska. „Ohrabrivanje muškaraca da uzimaju porodiljsko odsustvo putem ovog finansijskog podsticaja će omogućiti ženama da se vrate na posao ranije i da tako smanje rizik od toga da postanu nezaposlene, da dobiju manje plate, ili da budu demotivisane nakon što se vrate na posao.“

Leka tvrdi da bi se, ukoliko se unaprede odredbe o očinstvu na Kosovu, smanjio pritisak na očeve da obezbede adekvatne prihode za porodicu, povećala podela kućnih poslova i povećalo učešće očeva u roditeljstvu, pa bi to imalo pozitivan efekat na budućnost dece.

„Dete će odrasti uz dva uzora“, kaže Leka. „Kada je otac uključen u kućne poslove i u poslove na radnome mestu, i kada majka radi na svojoj karijeri, kao i u kućnim poslovima, onda će deca naučiti važnosti o ravnopravnom učešću u tom smislu, pa je tako verovatnije da će se isto to desiti sa roditeljima dece u budućnosti.“K