Perspektive | Nezavisnost

Pogled na kosovsku politiku u 2016

Godina prepreka i protesta.

Piše - 26.12.1616

Do kraja 2015, kosovska politi─Źka scena je bila u haosu. ─îesto kori┼í─çenje suzavca u skup┼ítini je u─Źinilo da ova institucija postane gotove beskorisna, kako je politi─Źko i javno protivljenje koalicionoj vladi raslo sve vi┼íe i postalo neprijateljskije. U 2016. su se desila ─Źudotvorna re┼íenja. BIla je to godina beskrajnih protesta, sa povremenim izbijanjem nasilja, a dok je parlament postao funkcionalniji tek krajem godine, nije bilo pravog politi─Źkog napretka. Bila je to i godina u kojoj je Atifete Jahjaga napustila kabinet predsednika, dok ju je zamenio Ha┼íim Ta─Źi.

Dogovor o demarkaciji

Dve najve─çe prepreke bile su dva me─Ĺunarodna sporazuma koje je Kosovo potpisalo sa svojim susedima u avgustu 2015, a koji su ostali dve glavne ta─Źke razgovora u kosovskoj politi─Źkoj i javnoj debati u celoj 2016. Neuspeh sporazuma je uticao na proces vizne liberalizacije i polarizovao opoziciju i koalicionu vladu. Iako je budu─çnost dvaju spornih sporazuma nesiguran, ono ┼íto je sigurno jeste da ─çe ove dve kontroverzne teme baciti senku na kosovsku politiku dok se ne postigne zaklju─Źak.

U pogledu sporazuma potpisanog sa crnogorskom vladom o grani─Źnoj demarkaciji, opozicija tvrdi da ─çe ratifikacija dovesti do toga da Kosovo izgubi 8.000 hektara zemlje. Vlada, ipak, stoji na drugom stanovni┼ítu, insistiraju─çi da je sporazum u skladu sa jugoslovenskim ustavom iz 1974, te da ova dr┼żava ne predaje deo svoje zemlje nikome.

demarkacioni_twik_jul01_inside_and_thumb-1

Ove dve suprotstavljene strane su u avgustu, u deseto─Źasovnoj debati, govorile o svojim stavovima. Osim politi─Źara; stru─Źnjaci za demarkaciju, ─Źlanovi civilnog dru┼ítva i ─Źak ljudi iz sporne teritorije u Rugovskoj dolini imali su pravo da izraze svoje stavove u Skup┼ítini Kosova.

Koaliciona vlada je u celoj godini bila zabrinuta zbog toga da li ─çe biti u mogu─çnosti da obezbedi broj glasova potreban da se usvoji sporazum u skup┼ítini. Kao i opozicioni, i odre─Ĺeni poslanici iz vladaju─çih partija su se zarekli da ─çe glasati protiv dogovora o demarkaciji.

─îak i neke kolege premijera Ise Mustafe, poslanici LDK-a su tvrdoglavi odbili sporazum. Najglasniji me─Ĺu njima je bio ┼ápejtim Buli─çi, profesor katedre za geografiju na Univerzitetu u Pri┼ítini, koji insistira na tome da je bilo gre┼íaka u razgrani─Źenju izme─Ĺu dveju dr┼żava.

Vlada je zakazala skup┼ítinsku sednicu za 1. septembar, na kojoj je trebalo da se glasa o sporazumu. Me─Ĺutim, kada je po─Źelo da se govori o pitanju demarkacije, Mustafa je odlo┼żio glasanje do daljnjeg, isti─Źu─çi bojazan za bezbednost. Demonstranti su, za vreme trajanja skup┼ítinske sednice, napunili Trg Skenderbeg i podru─Źje oko parlamenta. Postalo je to poznato mesto.

Gra─Ĺani na ulicama

Nova godina na Kosovu u januaru nije po─Źela samo sa vatrometom, ve─ç i sa masovnim protestom na trgovima u Pri┼ítini, sa hiljadama podr┼żavalaca ujedinjene opozicije koji su iza┼íli na ulice. Protest je kulminirao sukobima sa policijom i povremenim bacanjem molotovljevih koktela, ┼íto je bio uvod u jo┼í jednu burnu godinu kosovske politike.

Tri opozicione partije; Samoopredeljenje, Alijansa za budu─çnost Kosova (AAK) i Inicijativa za Kosovo (NISMA) bili su ujedinjeni u prvih nekoliko meseci godine, organizuju─çi narodne proteste, uklju─Źuju─çi jedan na Dan nezavisnosti Kosova, tokom koga su demonstranti zahtevali ostavku vlade.

Opozicija i njeni podr┼żavaoci su nastavili da pozivaju na ostavku vlade u danima nakon 17. februara, ali se desila transformacija forme protesta. Tabor je postavljen na Trgu Skenderbeg, koji se tamo nalazio ─Źetiri dana, dok Kosovska policija nije uklonila ┼íatore — nekoliko dana pre nego ┼íto se odr┼żala skup┼ítinska sednica na kojoj je izabran novi predsednik Kosova. Onaj koji je izabran na izborima je bio broker kosovskih kontroverznih sporazuma, biv┼íi premijer i tada┼ínji ministar spoljnih poslova, Ha┼íim Ta─Źi.

Iako vlada Ta─Źijeve stranke PDK i koalicioni partneri iz LDK-a imaju vi┼íe od dve tre─çine poslanika u Skup┼ítini Kosova, u inicijalnoj rundi glasanja Ta─Źi nije uspeo da skupi dvotre─çinsku ve─çinu koja je potrebna da bi se izabrao predsednik. Posle prve runde neuspeha, Ta─Źi je, ┼íto je ostalo zapa┼żeno, pogledao svog koalicionog partnera Mustafu podi┼żu─çi obrve, ┼íto je, ─Źini se, instrukcija da odr┼żi svoje trupe u redu.

protestoj3_inside-1

Broj glasova koji je Ta─Źi dobio je porastao u drugoj rundi, ali on nije dostigao dve tre─çine koja je bila potrebna. Kada je do┼ílo do tre─çeg kruga glasanja, jednostavna ve─çina od 61 glasa je bila dovoljna. Ta─Źi je obezbedio 71 glas kako bi postao novi predsednik Kosova. Kao ┼íto je postalo konvencionalno, opozicioni poslanici su bacali suzavac na sednici i kasnije su bili suspendovani, dok su se demonstranti ispred zgrade skup┼ítine sukobili sa policijom.

Ta─Źijeva inauguracija se desila u aprilu na Trgu Skenderbeg tokom jednog napetog dana u glavnome gradu. U Pri┼ítini nikada nije bilo tako velikog policijskog prisustva, a trg je gotovo bio nepristupa─Źan obi─Źnim gra─Ĺanima. Neki aktivisti opozicije su uspeli da u─Ĺu, bacaju─çi suzavac u blizini brojnih me─Ĺunarodnih zvanica, uklju─Źuju─çi hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarovi─ç.

Samoopredeljenje je u maju odlu─Źilo da ne u─Źestvuje u protestu koji su sazvali AAK i NISMA, posle nekog nesaglasja me─Ĺu opozicionim partijama. Opozicija otada ne koordini┼íe nikakvim akcijama, iako su sve opozicione stranke ostale odlu─Źne u svom protivljenju uperenom protiv dva me─Ĺunarodna sporazuma.

Na leto je po─Źeo sve┼żi talas protesta koji su, ovaj put, organizovali ─Źlanovi civilnog dru┼ítva. Ovi protesti su zapo─Źeti zbog otkri─ça objavljenih na Insajderiju, onlajn novinskom portalu koji je objavio niz prislu┼íkivanih telefonskih razgovora u kojima su u─Źestvovale klju─Źne li─Źnosti PDK-a. Razgovori, koji poti─Źu iz 2011, upu─çuju na zloupotrebu vlasti za li─Źne usluge i preterani uticaj na proces zapo┼íljavanja na klju─Źne pozicije u dr┼żavnim preduze─çima.

Jedan od protagonista skandala prislu┼íkivanja, Adem Grabovci, podneo je ostavku sa svog polo┼żaja ┼íefa parlamentarne grupe PDK-a, ali nije bilo vidljivih koraka koje bi trebalo da preduzmu pravosudni organi u cilju istrage sadr┼żaja procurelih razgovora.

Iste nedelje u kojoj su procureli snimci, zgrada skup┼ítine je pogo─Ĺena od strane dve raketne granate. Nekoliko nedelja kasnije, ┼íestoro aktivista Samoopredeljenja je uhap┼íeno, jer se vode kao osumnji─Źeni.

adhe-mulla-protesta_demarkacioni_intext_002

Jedan od pritvorenih, Astrit Dehari, u novembru je preminuo u pritvoru u Prizrenu, a usled nerazja┼ínjenih okolnosti. U novom talasu protesta koji organizuje civilno dru┼ítvo — hiljade su mar┼íirale ulicama Pri┼ítine zahtevaju─çi pravdu za Deharija. De┼íavanja oko smrti ovog aktiviste su i dalje sporna i misteriozna.

Bli┼że Evropi?

Pozitivne vesti za ovu zemlju su se pojavile u maju, posle predlo┼żenog bezviznog putovanja Evropske komisije za gra─Ĺane Kosova, koji su i dalje jedini gra─Ĺani na Zapadnom Balkanu koji ne mogu da se slobodno kre─çu unutar ┼íengenske zone. Mesecima je vladalo uverenje da ─çe gra─Ĺani Kosova uskoro mo─çi da putuju u ┼íengensku zonu bez vize i bez beskrajnog birokratskog procesa kroz koji morate pro─çi na Kosovu da biste dobili vizu.

Me─Ĺutim, dva uslova koja Evropska komisija vezuje za viznu liberalizaciju — ratifikacija sporazuma o grani─Źnoj demarkaciji i unapre─Ĺenje borbe protiv korupcije — ispostavila su se te┼żim nego ┼íto se o─Źekivalo, posebno kada je re─Ź o pitanju demarkacije koje je i dalje nere┼íeno.

Kako je 2017. ve─ç tu, iza ugla, bezvizno putovanje za gra─Ĺane Kosova deluje vrlo udaljeno. EU je ovog meseca potvrdila da ─çe Ukrajinci i Gruzijci mo─çi slobodno da se kre─çu ┼íengenskom zonom od po─Źetka slede─çe godine, ─Źime dodatno raste nezadovoljstvo gra─Ĺana Kosova koji su sve vi┼íe i vi┼íe izolovani.

Kosovo je zaista napravilo jedan mali korak u evropskim integracijama ove godine. Sporazum o stabilizaciji i pridru┼żivanju, koji je potpisan u oktobru 2015, stupio je na snagu u aprilu. Ovaj sporazum se smatra prvim ugovornim odnosom izme─Ĺu Kosova i EU, i on ─çe upravljati integracijom kosovske ekonomije ka evropskom tr┼żi┼ítu.

Ipak, najve─çi izazov za evropsku budu─çnost Kosova je i dalje pet dr┼żava-─Źlanica EU (Gr─Źka, Rumunija, ┼ápanija, Kipar i Slova─Źka) koje i dalje oklevaju da priznaju Kosovo. Iako nijedna od ovih pet dr┼żava ne menja svoje stavove, dve nove dr┼żave jesu priznale Kosovo u 2016; Surinam u julu, a u decembru je pristiglo 113. me─Ĺunarodno priznanje Kosova od strane Singapura.

Unapre─Ĺeni dobrosusedski odnosi sa Srbijom ─çe pomo─çi da se obezbede budu─ça priznanja, ali je u 2016. bilo vi┼íe diskusije na temu lo┼íeg sprovo─Ĺenja sporazuma potpisanih od strane Kosova i Srbije. Drugi sporazum iz avgusta 2015, dogovoren pod posredstvom EU izme─Ĺu Kosova i Srbije utaba─çe put za formiranje ÔÇťZajednice op┼ítina sa srpskom ve─çinomÔÇŁ na Kosovu, ┼íto je i dalje prepreka u pregovorima u 2016.

Neuspeh da se sprovede prošlogodišnji sporazum doveo je do toga da kosovska srpska partija, Lista Srpska, bojkotuje skupštinu i vladu. Povratak Liste Srpska će se, u trenutnim okolnostima, desiti tek onda kada kosovske vlasti sprovedu ovaj sporazum.

Napetosti sa Srpskom listom i drugim elementima kosovske vlade su ponovo iza┼íle na povr┼íinu u oktobru, nakon ┼íto je usvojen nacrt zakona o vlasni┼ítvu rudarskog kompleksa Trep─Źa. Vlasti u Pri┼ítini su predlo┼żile da preuzmu kontrolu nad ovim rudnikom, prebacuju─çi 80 odsto svog udela dr┼żavi, dok bi samo 20 odsto bilo u vlasni┼ítvu radnika.

Kosovski Srbi koji rade u rudniku u Severnoj Mitrovici odbili su ovakav potez Skup┼ítine Kosova i zatra┼żili podr┼íku Srbije, ─Źiji je premijer Aleksandar Vu─Źi─ç opisao usvajanje zakona kao ÔÇťni┼ítavnoÔÇŁ. U me─Ĺuvremenu, Srpska lista je zatra┼żila da Ustavni sud Kosova anulira usvajanje ovog zakona, na osnovu premise da je on neustavan. Sud se sa tim nije slo┼żio.

Smatralo se da su se kosovska i srpska vlada slo┼żile da revitalizuju most u Mitrovici, koji deli severnu i ju┼żnu Mitrovicu otkako se rat zavr┼íio. Te┼íka ma┼íinerija je u avgustu po─Źela da razmontira bizarno nazvan ÔÇťPark miraÔÇŁ. Me─Ĺutim, revitalizacija mosta nije uspela da donese jedinstvo i, umesto toga, izgra─Ĺen je jo┼í jedan zid, koji je blokirao most sa severne strane.

overview-of-the-kosovo-parliament

Izgradnja ovog zida u decembru je pokrenula burnu reakciju Pri┼ítine, jer su sve tri opozicione partije tvrdile da je zid proizvod aktuelnih razgovora izme─Ĺu kosovske i srpske vlade. Me─Ĺutim, vladini zvani─Źnici su ubrzo osudili izgradnju zida, tra┼że─çi pomo─ç od Evropske unije, posrednika u razgovorima.

Portparolka Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Maja Kocijan─Źi─Ź, imala je druga─Źiju viziju izgradnje. ÔÇťTo ne─çe biti zid, ve─ç stepenice koje ─çe povezivati put sa pe┼ía─Źkom zonom.ÔÇŁ Budu─çnost ovog zida je ostala nepoznata, jer su kosovske vlasti obe─çale da ─çe ga uni┼ítiti.

Budu─çnost zida nije jedina neizvesnost 2017. Sve o─Źi su u decembru bile uprte u Drenicu, kada su se odr┼żali lokalni izbori, dok su klju─Źni politi─Źari Kosova pose─çivali malenu Drenicu svakog dana. PDK je, od rata, dominirao Drenicom, pa je njihov kandidat, Ramiz Ladrovci, bio taj koji je na kraju porazio kandidata Nisme, Isu D┼żemajljaja, u drugom krugu glasanja odr┼żanom 18. decembra.

Me─Ĺutim, potreba za drugim krugom je sama po sebi bila vredna pa┼żnje, jer je to drugi krug koji je prvi put odr┼żan u Drenici, pa to mo┼że biti znak da podr┼íka PDK-u opada. Mnogi smatraju da su ovi izbori dobra provera podr┼íke koju imaju politi─Źke partije, a pre godine u kojoj bi mogli da se odr┼że parlamentarni izbori. Ako su ova predvi─Ĺanja za 2017. godinu kao izbornu ta─Źna, onda ─çe to biti vreme promena u kosovskoj politici. Me─Ĺutim, ono ┼íto se mo┼że predvideti jeste da ─çe pitanja koja su dominirala 2016. godinom te┼íko oti─çi u zaborav.K

Fotografija: Atdhe Mulla / Majlinda Hoxha / K2.0.