Ukratko | Pravda

Policijski službenici na optuženičkoj klupi zbog rodno zasnovane diskriminacije

Piše - 24.06.2020

Ljuljeta (Luljeta) Aliu optužuje policiju na Kosovu da su prekršili njena prava.

Kosovska policija (KP) je 23. juna na Osnovnom sudu u Prištini optužena za rodno zasnovanu diskriminaciju. Ovo je prvi javni slučaj ove vrste od osnivanja kosovskih institucija.

Ljuljeta Aliu, liderka organizacije za ravnopravnost i socijalnu pravdu, podnela je tužbu za diskriminaciju i zatražila da joj Ministarstvo unutrašnjih poslova i petorica policijskih službenika nadoknade pričinjenu nematerijalnu štetu i to u iznosu od 100.000 evra.

Prema tužbi, policijski službenici su odbili da dozvole Ljuljeti Aliu da podnese žalbu za to što je njen suprug prekršio zaštitni nalog koji je odredio sud, a nakon što ga je prijavila za porodično nasilje. Odbijanje da se primi njena žalba naišla je na odobravanje policijskih odeljenja nadležnih za rešavanje žalbi, a pod izgovorom da žaliteljka nije bila propisno odevena na dan kada je otišla u policijsku stanicu da podnese žalbu

Tužba, čiji je jedan primerak dospeo u ruke Kosova 2.0, navodi da sud “mora da zahteva polaganje računa od nadležnih institucija i službenika koji su učestvovali u kršenju osnovnih ljudskih prava”.

Regionalni policijski direktorat i Odbor za žalbe i nadoknade odbacili su žalbu Ljuljete Aliu, koja je navela da je policija odbila da registruje njen slučaj zato što je, u trenutku podnošenja žalbe, nosila “izuzetno kratku haljinu i majicu sa štraftama”, pa su je zamolili da se presvuče.

"U institucijama vladaju kultura nekažnjivosti i manjak transparentnosti."

Ljuljeta Aliu

Da bi opravdali svoju odluku, policijski službenici su citirali “Etički kodeks i kodeks oblačenja službenika i stranaka u javnim institucijama”. Međutim, u tužbi se navodi da ovaj dokument ne postoji i da su to u pisanoj formi Ljuljeti Aliu i njenoj advokatici još u maju 2020. potvrdili u Kancelariji KP-a za informisanje.

U tužbi se navodi da odbijanje policajaca da registruju slučaj, pod izgovorom da je Aliu nosila “izuzetno kratku haljinu i majicu sa štraftama”, predstavlja oblik rodno zasnovane diskriminacije.

“Problem rodno zasnovane diskriminacije se ovde ne rešava, a u institucijama vladaju kultura nekažnjivosti i manjak transparentnosti”, kaže Aliu. “Kada se to ukopča sa diskriminacijom i predrasudama koje oni imaju, onda je teško da uživate svoja prava.”

Ljuljeta Aliu je policijske odluke od juna 2019. stavila pod znak pitanja tako što je podnela tužbu protiv policije jer je ona (policija) odbacila njenu žalbu. Fotografija: Ljuljeta Aliu.

S druge strane, njena pravna zastupnica, advokatica Rina Kika, kaže da se u jednom segmentu tužbe podnete 23. juna pobrojavaju brojni prekršaji koji bi mogli da se sumiraju u dva glavna aspekta: kršenje ravnopravnog tretmana i kršenje prava na privatni i porodični život.

“Žrtve porodičnog nasilja, prema sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), smatraju se ugroženim žrtvama, pa tako država ima posebnu pozitivnu obavezu da zaštiti privatni i porodični život”, kaže Kika. “Država mora da preduzme konkretne korake da bi zaštitila osobu od porodičnog nasilja, jer ono ugrožava psihički i fizički integritet osobe, pa ona, prema tome, ne može da uživa pravo na privatnost i da živi bezbrižno u miru, ako je već podvrgnuta toj vrsti nasilja.”

Neprestana potraga za odgovornošću

Ova tužba je priložena onoj iz juna 2019, koja je u vezi sa upravnim sporom u okviru koga je Aliu preispitala odluke policije da njenu žalbu protiv službenika odbaci kao neosnovanu. 

Ona je u februaru 2017. optužila svog supruga za porodično nasilje, kada je Osnovni sud u Prištini odobrio njen zahtev za zabranu prilaska (zaštitni nalog).

Mesec dana kasnije, Aliu je ponovo otišla u policijsku stanicu, ovaj put da bi prijavila ekonomsko i psihičko nasilje, što predstavlja kršenje zaštitnog naloga. Prilikom prijave slučaja, ona je poslala imejl policiji sa odlukom da joj se izda zaštitni nalog. 

Međutim, prema slovu tužbe, kada je policijski službenik saznao ime njenog supruga, on je odbio da primi žalbu, rekavši da “nasilja sada nema, a ni ranije ga nije bilo”, nakon čega je Ljuljeti Aliu naredio da napusti policijsku stanicu.

"Kada god policijskog službenika obaveste o porodičnom nasilju nad ženom, a on ne preduzme korake da je zaštiti od nasilja, onda je odgovoran za neravnopravni tretman." Rina Kika

Rina Kika

U tužbi se podvlači da KP mora da odgovori na svaku žalbu na porodično nasilje ili kršenje zaštitnog naloga te da je obavezna da sačini izveštaj o datom slučaju, bez obzira na to da li je prekršaj zaista počinjen ili nije.

Takođe, u tužbi se navodi da u Standardnim postupcima za istragu slučajeva porodičnog nasilja stoji da “policijski službenici treba da preduzmu sve mere da bi ih sproveli” i da imaju obavezu “da deluju hitro, jer se ovaj period smatra vrlo opasnim po žrtve” u slučaju da se izvršenje sudske odluke odgodi.

Kika smatra da je ovo prvi primer diskriminacije u slučaju Ljuljete Aliu.

“Kada god policijskog službenika obaveste o porodičnom nasilju nad ženom, a on ne preduzme korake da je zaštiti od nasilja, onda je odgovoran za neravnopravni tretman”, kaže Kika. “To je zato što porodično nasilje nesrazmerno pogađa žene ili ih pogađa upravo zato što su žene, pa se kao takvo smatra rodno zasnovanim nasiljem i diskriminacijom. Iz tog razloga se smatra da odbijanje izvršenja mera za zaštitu ženskih žrtava porodičnog nasilja predstavlja neravnopravni tretman i odobravanje rodno zasnovanog nasilje pod pokroviteljstvom državnih institucija.”

Advokatica Rina Kika kaže da se u slučaju Ljuljete Aliu desila dvostruka diskriminacija. Fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.

Aliu je podnela žalbu protiv policijskog službenika u Inspektoratu Kosovske policije (IKP), koji je ustanovio da službenik nije počinio krivično delo, prepustivši slučaj Regionalnoj direkciji za profesionalne standarde KP, odakle se očekuje stručni komentar na ovaj slučaj.

Međutim, regionalna direkcija je odbacila žalbu kao neosnovanu, primećujući da je policijski službenik odbio da uzme izjavu Ljuljeti Aliu zato što je nosila “izuzetno kratku haljinu i majicu sa štraftama” te da nije reč o hitnom slučaju. Prema rečima predstavnika direkcije, policijski službenik je zamolio Ljuljetu Aliu da se presvuče — upućujući je na “Etički kodeks i kodeks oblačenja službenika i stranaka u javnim institucijama” — pa da zatim sa policijskim službenicima “prodiskutuje” o ovom slučaju.

Prema rečima Rine Kika, drugi slučaj diskriminacije prisutan je u odluci regionalne direkcije, jer se ona poziva na nepostojeći dokument.

“Čak i da je ovaj dokument postojao, mi bismo ga stavili pod znak pitanja, jer je diskriminiše na osnovu polne pripadnosti”, rekla je ona. “Oni su izmislili dokument da bi ženi negirali pravo da podnese žalbu na porodično nasilje.”

Ona objašnjava da, čak i prema rečima predstavnika KP-a, interni propisi policije utvrđuju pravila oblačenja policijskog osoblja, ali da nijedan dokument za regulisanje dres-koda u policijskoj instituciji ne utvrđuje kako bi oštećena strana, to jest žrtva, trebalo da se obuče.

Da bi se preispitala odluka regionalne direkcije, Aliu je podnela žalbu kod Odbora Kosovske policije za žalbe i nadoknade, nabrajajući sve navodne nemarne postupke službenika KP-a. U žalbi stoji da nije istina da ju je policijski službenik uklonio iz policijske stanice zbog haljine koju je nosila i da su neistiniti navodi o tome kako je policijski službenik opisao njenu haljinu i da joj je poručio da dođe kasnije.

Međutim, odbor sastavljen od triju policijskih službenika potvrdio je stav službenika sa prve instance, tako odbacujući žalbu Ljuljete Aliu.

Kika je objasnila da njihova odluka potvrđuje onu koju je donela Regionalna policijska direkcija, a da se pritom ne poziva na Zakon o zaštiti od nasilja u porodici i da se zasniva na nepostojećem dokumentu o oblačenju stranaka u javnim institucijama.

Aliu smatra da ovakav tretman policijskih službenika predstavlja kršenje svih njenih prava.

“Odlučili smo da zahtevamo individualnu odgovornost policijskih službenika, jer ne želimo da pobegnu od odgovornosti”, rekla je. “Ako su učinili drastični prekršaj, kao u Ljuljetinom slučaju, nije dovoljno samo da se u sudskoj odluci kazni određena institucija. Pozivamo na odgovornost ljude koji su doneli odluke, a da se prethodno nisu pozvali ni na jednu odredbu Zakona o zaštiti od nasilja u porodici ili Standardnih postupaka primenjivih na slučajeve porodičnog nasilja.”

Ona je zahtevala pristup policijskoj datoteci kako bi dobila originalnu izjavu u kojoj Aliu optužuje svog supruga, ali joj policija nije pružila uvid u dati dokument.

“Imamo izbledeli primerak iz Kancelarije za zaštitu žrtava [koja funkcioniše u okviru Kancelarije državnog tužioca], pa smo zatražili kopiju izjave od policije, da bismo pripremili slučaj”, kaže Kika. “To ukazuje na nemarno ponašanje policije i nezadovoljavajuće obavljanje dužnosti od samog početka.”

Što se Aliu tiče, ovakav tretman policijskih službenika predstavlja kršenje svih njenih prava.

“Ove diskriminišuće odluke sprečavaju zadovoljenje pravde”, kaže Aliu. “Reč je o institucionalnoj diskriminaciji koju policija sprovodi. Oni samo ponavljaju izgovor — ponavljaju jednu te istu laž, samo da bi odbacili moju žalbu podnetu policiji.”

Zbog onoga što je preživela od porodičnog nasilja, Aliu je i sama postala ljudskopravaška aktivistkinja. Ona se nada da će ovaj slučaj da pomogne mnogim devojčicama i ženama da istupe i prokažu diskriminatorski tretman koji trpe u institucijama, bez obzira o kojim je ustanovama reč.

“Zato sam svoj slučaj obznanila za javnost; da bi se, kao prvo, znalo koje korake možemo da preduzmemo da bismo zaštitili svoja prava i da bi se javnost više osvestila o tome”, kaže ona.K

Naslovna fotografija: Rina Kika.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.