FK Priština i FK Trepča ‘89 su početkom ovoga meseca postali prvi kosovski muški klubovi koji su učestvovali u prvoj rundi za kvalifikacije za dva klupska takmičenja; Evropska liga i Liga šampiona. Svi koji su se nadali debitovanju iz snova brzo su razočarani, jer su oba tima doživela neuspeh. Trepča je izgubila 6-2 od farskih poluprofesionalaca iz Vikingur Gota, dok je Prištinu zdrobio bolje stojeći IFK Norkoping iz Švedske sa konačnim rezultatom od 6-0.

Prve evropske igre u kojima učestvuje Priština za 33 godine i prva utakmica Trepče ‘89 protiv protivnika koji nije sa Kosova pozdravljeni su velikim slavljem, ali uprkos ovolikom oduševljenju, ovo se ispostavilo razočaravajućim za oba tima koja su, na kraju, bila mnogim miljama udaljena od ostatka Evrope.

Međutim, postojalo je vreme kada bi Priština, verovatno, mogla da se makar izbori sa timom Norkopingovog kalibra. Oni su većim delom osamdesetih godina obitavali na samom vrhu jugoslovenskog fudbala i redovno su igrali protiv timova poput Dinamo Zagreb, Hajduk Split i Crvena zvezda Beograd. U sezoni 1983-84. su čak ušli u finale na Centralno-evropskom kupu, ili Mitropa kupu, što je takmičenje koje je jednom osvojio AC Milan.

Jedan čovek koji se dobro seća ovog zlatnog doba je Ramiz Krasnići koji je igrao za Prištinu od 1981. do 1987, i trenutno je trener fudbalske reprezentacije Kosova za mlađe od 19 godina. Čak i da je te večeri bio na klupi, seća se euforije kada su pobedili Crvenu zvezdu na stadionu Marakana u Beogradu 1983. godine. Vazduh je bio ispunjen nostalgijom, priseća se  atmosfere. “Imali smo mlade igrače, Albance, Srbe i Makedonce”, kaže Krasnići za K2.0. “Bilo je to veliko postignuće u ono vreme.”

Ramiz Krasnići je doživeo zlatno doba osamdesetih kao igrač i pokušava da pomogne kosovskom fudbalu da povrati svoje mesto, jer je sada trener reprezentacije za mlađe od 19. Fotografija: Fudbalski savez Kosova.

Ti plahoviti dani igranja i izvojevanja pobeda nad budućim evropskim šampionima izgubili su se posle raspada Jugoslavije i rata na Kosovu. FK Priština i kosovski fudbal su totalno izgubili svoje mesto. Krasnići smatra da su rezultati oba kosovska tima pravi odraz aktuelnog stanja stvari. “Izolacija je uticala na kosovski fudbal”, kaže Krasnići. “Fudbal nije stagnirao, nego je još više posrnuo.”

Krasnići ističe problem u upravi prilikom razvijanja mladih talenata kao ključno pitanje koje utiče na fudbal širom Kosova. Kosovski klubovi sada često na svojim akademijama naplaćuju kotizacije mladima i većina klubova prima preterano velike grupe mladih kako bi imali dobit, oko 40 do 50 igrača.

Suprotno ovome, dok je Krasnići bio mladi igrač, dobijao je stipendije za hranu i piće. “Bio je to mali iznos, ali mi se činilo kao da su milioni”, Krasnići kaže s oduševljenjem, kao da je upravo dobio stipendiju. “Tada su igrači birani na osnovu svog kvaliteta, a ne kvantiteta.”

Ne misli samo Krasnići da problemi u kosovskom fudbalu potiču sa vrha. Besnik Hurugljica podržava Prištinu još od svoje sedme godine i tvrdi da je napisao reči skandiranja koje se i danas pevaju dok je bio član grupe navijača ‘Plisat’ pre mnogo godina.

Hurugljica je izjavio za K2.0 da vlasnicima i članovima odbora u FK Priština nije toliko stalo do ovog kluba koliko je to slučaj sa igračima i navijačima, pa se ovi prvi prema klubu ponašaju kao prema šemi za pranje novca, zbog čega ekipi za treninge onda nedostaju pristojne prostorije za rad. “Ljudi koji vode naš klub nemaju herca”, kaže Hurguljica, dok mu se na licu pokazuju crte žala.

Uprkos tome, Hurguljici je i dalje drago da je Priština imala šansu da igra u Evropi i veruje da je ekipa predstavljala svoj grad najbolje što je umela, posebno u drugom poluvremenu kada je ovaj tim izgubio samo za jedan gol na utakmici u Mitrovici. “Nismo očekivali nikakav rezultat, to je treći po redu tim u Švedskoj”, priznaje on.

Stručno oko Krasnićija videlo je stanje stvari drugačije. On je oštro kritikovao igru FK Priština protiv Norkopinga, smatrajući da čak nisu obradili ni “školske osnove” na pravilan način. Krasnići je govorio o neuspehu Prištine da dobaci loptu sa unutrašnje strane stopala, posebno u poređenju sa njihovim čuvenijim protivnicima. “Na rezultat bi trebalo da gledamo kao na naučenu lekciju, veliki šamar”, kaže Krasnići.

On, kao trener, veruje da bi želja za negovanje talenta trebalo da nadjača onu za osvajanje trofeja, posebno u aktuelnoj situaciji Superlige na Kosovu, koju Krasnići ocenjuje kao slabu. Na kraju, on je rekao da su oni, kao treneri, “poslednja luka” kada su resursi ograničeni i objekti drugorazredni. Krasnići smatra da je potrebno znanje o fudbalu iz inostranstva kako bi se promenili “elementarni uslovi” u omladinskoj akademiji i obuci kosovskih domaćih klubova. “Moramo da pozovemo [strane] trenere koji su iskusni, to je neizbežno”, zaključio je on.

Hurugljica je, s druge strane, optimističniji kada je reč o budućim šansama njegovog tima u Evropi. Predviđa da će FK Priština, za pet godina, moći da parira jačim timovima sa kontinenta. On tvrdi da, kao navijač, uživa u tome da njegov tim raste i da ga gleda kako igra sa iskusnijim evropskim ekipama, a rezultat dolazi na drugo mesto. “Stvar je u tome da naš klub učestvuje”, kaže Hurugljica.

On misli da se imidž ovog kluba nije promenio kod građana Prištine u godinama posle rata. “Naš klub nosi ime za koje se vredi boriti”, kaže on. “Svi ovi [kosovski] igrači koji igraju u inostranstvu sanjaju da igraju za Prištinu. ”

Bez obzira na to ko igra za klubove koji predstavljaju Kosovo na sledećem sezonskom takmičenju, ima dosta da se radi kako bi njihovo učešće trajalo duže od prve kvalifikacione runde. Ubedljiva pobeda luksemburškog kluba Progres Niderkorn nad Glazgov rejndžersima na ovogodišnjoj Evropskoj ligi dokazuje da klubovi iz manjih država mogu da imaju veći uticaj na evropska takmičenja. Ovo predstavlja nadu za kosovske klubove koji bi mogli da sve iznenade sledeće godine. K

Naslovna fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.