Perspektive | Economy

Preispitivanje kosovskog dr┼żavljanstva

Piše - 16.02.2018

Ekonomske politike nisu uspele da reše problem neravnopravnosti.

Prema hipotezi iz dru┼ítvenih istra┼żivanja punih nade, demokratija po─Źinje da umanjuje neravnopravnost za oko 20 godina. U svojoj knjizi iz 2012, ÔÇťDemokratija i levicaÔÇŁ, istra┼żiva─Źi Evelyne Huber (Evelin Huber) i John D. Stephens (D┼żon D. Stivens) pronalaze sve┼żu podr┼íku za ovu ideju u primerima latinoameri─Źkih dr┼żava. Neke od ovih zemalja imaju sli─Źnosti sa Kosovom u pogledu njihove transformacije u demokratiju. Tamo se smanjenje neravnopravnosti desilo kroz unapre─Ĺenje politika koje su rano testirale me─Ĺunarodne organizacije, a posle poja─Źanja iz doma─çih levi─Źarskih pokreta.

Na 10. godi┼ínjicu nezavisnosti, Kosovo se pribli┼żava kraju druge decenije svoje demokratske kulture, skoro 17 godina od prvih slobodnih izbora. Me─Ĺutim, malo je verovatno da ─çe kosovska izborna demokratija u skorije vreme preispitati visoki nivo socijalne nejednakosti.

Istorijski gledano, neravnopravnost je bila jedan od glavnih uzroka rata, politi─Źkog nepoverenja i stalne emigracije. Na─Źin na koji je kosovsko dr┼żavljanstvo konceptualizovano posle rata i realnost politi─Źke levice samo ─çe odr┼żati visok stepen neravnopravnosti.

Sociolog Thomas H. Marshall (Tomas Mar┼íal) defini┼íe dr┼żavljanstvo kao posedovanje gra─Ĺanskih, politi─Źkih i socijalnih prava. Kvalitet dr┼żavljanstva zavisi od toga kako se prava i standardi ┼żivota alociraju. Kako bi civilna i politi─Źka prava bila podeljena me─Ĺu ┼íto ve─çom populacijom, jedinstvo socijalnih prava mora da se kre─çe ka ravnopravnosti.

Kosovo ima najvi┼íi stepen neravnopravnosti u Evropi, jer socijalna prava nisu bila u fokusu me─Ĺunarodnih organizacija da bi se postigla ravnopravnost. Neuspeh le┼żi u levici koja tek treba da do─Ĺe na vlast sa agendom za reformisanje ovih prava.

Posleratni recept Svetske banke

Iako je ve─çina elementarnih zakona koji su pokrenuli posleratnu socijalnu politiku na Kosovu — uklju─Źuju─çi rad, poreze i socijalne transfere (na primer, penzije, socijalno osiguranje i druge benefite sigurnosti) — dobila nacrtoko prvih izbora i ranih godina parlamentarizma, sa─Źinila ih je Svetska banka, a usvojila Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Specijalni predstavnik UN je najvi┼ía instanca i me─Ĺunarodne organizacije su u┼żivale poverenje javnosti, jer su smatrane glasom Zapada od vremena intervencije NATO u ratu.

Skup┼ítina Kosova nije imala mo─ç da promeni su┼ítinu ovih zakona. Me─Ĺutim, izabrani lokalni akteri, za koje su se zalagale inostrane diplomate, tako─Ĺe nisu pokazali interesovanje za promene. Iako ne treba preceniti znanje kosovskih politi─Źara o politici u to vreme, oni su se deklarisali kao ideolo┼íki na desnom spektru i generalno su svaku inicijativu koja je predstavljena kao ekonomski liberalna smatrali nu┼żnim bekstvom od ÔÇťneslavnogÔÇŁ jugoslovenskog nasle─Ĺa.

Politi─Źki kontekst i zamor od devedesetih godina obja┼ínjavaju izostanak otpora biv┼íih radnika iz samoupravnog socijalizma, koji je postojao od 1952. do 1989. Dok su u ti┼íini ─Źekali povratak nekih prava koja su u┼żivali u pro┼ílosti, novi zakoni su uveli strogi neoliberalni recept, socijalnu politiku rezidualizma, gde se od ve─çine ljudi o─Źekuje da prona─Ĺu re┼íenja na tr┼żi┼ítu. Ovo ograni─Źava vladu na minimalna socijalna davanja i bavljenje propa┼í─çu tr┼żi┼íta.

Kao ┼íto ─çe biti pokazano u onome ┼íto sledi, nova politika je radikalno druga─Źija u svom dizajnu od samoupravljanja. Ipak, oba modela, iz razli─Źitih razloga, dele sli─Źne siroma┼íne ishode.

Kada je re─Ź o radu, nova politika je omogu─çila poslodavcima da otpu┼ítaju zaposlene sa obave┼ítenjem koje se dostavlja tek mesec dana ranije. Zakon nije odredio minimalnu zaradu, niti zahteva obavezno zdravstveno osiguranje na radu. Nije kreirao za┼ítitu od nezaposlenosti i pla─çeno porodiljsko odsustvo je trajalo samo 12 sedmica.

Tokom samoupravnog socijalizma, za┼ítita na radu je bila stroga i ─Źak je sadr┼żala program za┼ítite od gubitka posla. Porodiljsko odsustvo je trajalo do dve godine i radnici su imali zdravstveno osiguranje za sebe i svoje porodice, a dobijali su i subvencije za potro┼ínju.

Ipak, penzije i uslovna socijalna pomo─ç su programirani od Svetske banke na na─Źin da se obezbedi minimalna javna potro┼ínja.

┼átavi┼íe, UNMIK je potpisao 465 kupoprodajnih ugovora u procesu privatizacije biv┼íih javnih preduze─ça u koja biv┼íi radnici nisu mogli da se vrate. Krajem deindustrijalizacije uprave Ujedinjenih nacija, bud┼żetske organizacije (uprava) postale su najve─çi poslodavac, sa 39 posto 2007, u pore─Ĺenju sa 25 procenata 1986. godine, onih koji su radili u neprivrednom sektoru (ili administraciji) tokom poslednjih godina socijalisti─Źke autonomije Kosova.

U pogledu socijalnih transfera, pa┼żnja je usmerena na penzije. Najozbiljnija promena se desila prilikom uspostavljanja Penzionog ┼ítednog fonda Kosova 2002. godine. Ovaj fond je ustanovljen kao model testiran osamdesetih i devedesetih u ─îileu. On je uveo obligatorne individualne penzijske u┼íte─Ĺevine na tr┼żi┼ítu.

Kosovo je u pro┼ílosti primenjivalo penzioni model ÔÇśplati po polaskuÔÇÖ, gde aktuelna generacija radnika pla─ça za penzionere. Ovakva promena je izbrisala svaku solidarnost izme─Ĺu radnika i ranijih generacija. Tako su oduzete i vladine garancije za penzijske dohotke. Prostor je tako stvoren za druge dobrovoljne u┼ítede na tr┼żi┼ítu.

U zamenu za radikalno izlaganje tr┼żi┼ínim tokovima i individualizaciji, ustanovljena je univerzalna osnovna penzija za ljude starije od 65 godina i kasnije za osobe sa trajnim invaliditetom. Finansije su obezbe─Ĺene od vladinih prihoda. Ipak, penzije i uslovna socijalna pomo─ç su programirani od Svetske banke (me─Ĺupovezivanjem isplata sa minimalnim tro┼íkovima potro┼ínje) na na─Źin da se obezbedi minimalna javna potro┼ínja.

Godine 2007, osnovna penzija ima vrednost od 40 evra. Maksimalna socijalna pomo─ç porodicama sa sedam ─Źlanova iznosi 75 evra mese─Źno. Tr┼żi┼ína pla─çanja u odnosu na vrednost penzija i socijalnih davanja su u porastu, dok se socijalna davanja nisu pobolj┼íala.

Godine 1981, deca radnika ili oko 37 odsto dece na Kosovu dobijala su nov─Źane naknade. Do kraja Unmikovog mandata, naknade su obezbe─Ĺivane za manje od jednog procenta dece (oko 3.500) koja su imala trajni invaliditet, koja su siro─Źad ili usvojena.

Dok je u socijalisti─Źko doba porez na prihod radnika ─Źinio glavni izvor prihoda u pokrajini, pod Unmikom, do 2007, porez na prihod i korporativni porezi su vredeli manje od jednog procenta BDP-a. Otkako se rat zavr┼íio, vladini prihodi su se uglavnom sastojali iz poreza na dodatu vrednosti (PDV) i drugih grani─Źnih poreza, ┼íto zna─Źi da je dru┼ítvo ravnomerno, umesto srazmerno, doprinosilo javnoj potro┼ínji.

Iako su prihodi bili finansirani od svih i socijalni transferi bili minimalni, prema rezidualisti─Źkoj ideologiji, o─Źekivanje da ─çe tr┼żi┼íte proizvesti procvat socijalne dobrobiti pokazalo se neosnovanim.

Godine 2017, stopa nezaposlenosti je bila 19,7 odsto, pa je tako bila ni┼ża od najvi┼íeg nivoa zaposlenosti u doba socijalizma — 23 odsto, dok je neravnopravnost u porodi─Źnom prihodu za jednokratnu upotrebu, izra┼żena u Ginijevom indeksu, bila 37.1 odsto, samo jedan procentni poen manje od 1978. (poslednje godine sa dostupnim, uporedivim podacima u socijalisti─Źko doba), kada je dostigla 38.1 odsto.

Kosovo je tada bilo najneravnopravnije i ide i dalje tim putem sada, u pore─Ĺenju sa drugim biv┼íim jugoslovenskim entitetima. Tokom samoupravljanja, neravnopravnost je bila uzrokovana niskom stopom nezaposlenosti i ─Źinjenicom da je ve─çina socijalnih transfera bila me─Ĺupovezana sa radom ili birokratskim benefitima.

Neravnopravnost je, pod upravom Unmika, bila uzrokovana niskim nivoima zaposlenosti i socijalnih davanja, te ─Źinjenicom da struktura poreza nije bila orijentisana prema ravnopravnosti. Prema tome, nijedan od dva modela nije uspeo da doprinese dr┼żavljanstvu koje omogu─çuje svima jednake standarde i ista prava.

Rast samouprave: partikularizam i nova birokratska klasa

Kada je Kosovo po─Źelo da samo sobom upravlja u poslednjim godinama Unmikove administracije i posle progla┼íenja nezavisnosti, vladini prihodi su rasli, ali se socijalna politika pogor┼íala.

Glavni krivac za ovo je bio blok sa najve─çom politi─Źkom mo─çi, sastavljen od stranaka koje su nastale od Oslobodila─Źke vojske Kosova (OVK) i na ─Źelu sa Demokratskom partijom Kosova (PDK) koja je upravljala dr┼żavnim kormilom u proteklih 10 godina. Ova partija je prvenstveno usmeravala dr┼żavna sredstva na svoje podr┼żavaoce i birokrate.

S jedne strane, PDK-ovu politiku karakteri┼íe partikularizam. Iako nisu uradili ni┼íta u oblasti socijalne za┼ítite, sem decentralizacije, PDK je vi┼íe puta iznova radio na shemama koje su me─Ĺupovezane sa biv┼íim ─Źlanovima OVK-a i kreirao je sheme naknade za biv┼íe politi─Źke zatvorenike.

Sheme za ro─Ĺake mu─Źenika i invalide OVK, kao i penzije za Bezbednosne snage Kosova i Kosovski za┼ítitni korpus, obezbe─Ĺuju najvi┼íe isplate i zajedno sa novom shemom za veterane obuhvataju oko 60.000 ljudi. Ova vrsta partikularizma je motivisana izborima. Ona nagra─Ĺuje podr┼żavaoce i ka┼żnjava druge grupe — civilne ┼żrtve, druge frakcije koje su u─Źestvovale u ratu, ┼żene i etni─Źke zajednice.

Uprava PDK-a odgovara vremenu u kom su ubrzane privatizacije: sve do 2016, skoro je dvaput vi┼íe kupoprodajnih ugovora potpisano, ali je njihova vrednost bila preko 50 miliona evra manja od prodaja koje je obavio UNMIK. S obzirom na to da se baza bira─Źa ove partije ne sastoji od biv┼íih socijalisti─Źkih radnika i imaju─çi u vidu kako su se prodaje preduze─ça naj─Źe┼í─çe okon─Źale, privatizacija predstavlja jo┼í jednu kaznu koju nad drugima sprovodi PDK.

S druge strane, njegova uprava kreira novu klasu dobrostoje─çih ljudi koja je me─Ĺupovezana sa birokratijom i javnim novcem. Sve do 2016, prose─Źni prihod u javnom sektoru je porastao sa 184 odsto u odnosu na 2007, dok su prihodi u privatnom sektoru porasli za 37 procenata najvi┼íe.

Kako je PDV vi┼íe puta pove─çavan, PDK je 2008. napravio izmene i dopune zakona o porezu na prihode smanjuju─çi ih sa 20 odsto na 10 procenata. Ako aktuelni zakon o zdravstvenom osiguranju, usvojen 2014, po─Źne da se sprovodi, vladina politika ─çe stvoriti situaciju u kojoj dr┼żava uzima porez od celog dru┼ítva, dok ispla─çuje dobre plate, dobre penzione u┼ítede, devetomese─Źno porodiljsko odsustvo i velikodu┼íno zdravstveno osiguranje samo radnicima u administraciji.

PDK je pove─çao i iznos javnih investicija u op┼ítinama, gde je dobio ve─çu politi─Źku podr┼íku. Iako je stopa formalne zaposlenosti, na osnovu podataka KPST, porasla na 28.3 odsto (2016) — u celom privatnom sektoru — ─Źinjenica da se samo 20 odsto najbogatijeg dela dru┼ítva jo┼í vi┼íe obogatilo pokazuje me─Ĺupovezanost umesto nezavisnost na relaciji birokratija-tr┼żi┼íte.

Za 20 godina demokratije nije postojala univerzalna shema za naknade za decu i broj javnih obdani┼íta jedva prelazi broj od 40 na dr┼żavnom nivou.

Partikularisti─Źke akcije PDK-a ohrabrile su druge partije. Poslednji put kada je Demokratska liga Kosova (LDK) sebe na┼íla na ─Źelu vlade, usvojila je konceptualni dokument (2016) za poni┼ítenje univerzalnih penzija. Istovremeno, ova partija je pove─çala i kategorisala penzije koje dr┼żava ispla─çuje za biv┼íe socijalisti─Źke radnike prema kojima gaji vi┼íe afiniteta u vreme izbora.

Ne iznena─Ĺuje da je premijer Haradinaj iz AAK-a stavio ┼ílag na ovaj partikularisti─Źki pristup u prvih 100 dana, kada je sa shemom u ÔÇťSlu─Źaju KumanovoÔÇŁ alocirao 10.000 evra za svaku porodicu koja je pogo─Ĺena. On je poku┼íao da pove─ça i svoju platu, ─Źine─çi da ona bude ┼íest puta ve─ça od prose─Źih prihoda kosovskih porodica, ┼íto je odluka koja je na ─Źekanju zbog argumenata u korist sukoba interesa.

U ovoj hegemoniji partikularizma i neravnopravnosti, takve radnje su postale prirodna stvar. Suo─Źeni sa ovakvim pristupom, za 20 godina demokratije nije postojala univerzalna shema za naknade za decu i broj javnih obdani┼íta jedva prelazi broj od 40 na dr┼żavnom nivou. U svom diskursu, politi─Źari ─Źesto govore da je kosovska omladina na┼í ÔÇťnajbogatiji resursÔÇŁ, ali dr┼żavne politike u stvari rade malo ┼íta za svoje budu─çe generacije.

Izbori su uticali na na─Źin na koji se dr┼żavni bud┼żet koristi, ali ne preko novih kvalitetnih socijalnih prava, ve─ç vi┼íe kroz koncentrisanje bogatstva na najvi┼íim nivoima vlasti. Socijalna davanja (oko 6 odsto BDP-a) i socijalni transferi (oko 20 odsto dru┼ítva) jesu skoro pa isti kao ┼íto su bili u najbolje vreme samoupravnog socijalizma (krajem sedamdesetih). Me─Ĺutim, problemi Kosova u oblasti dru┼ítvene stratifikacije su porasli. Od 2015. godine, neravnopravnost u visini prihoda je dostigla 43 odsto i najvi┼ía je u Evropi.

Visoka neravnopravnost je glavni razlog zbog kog je skoro 15 odsto populacije (kao ┼íto je projektovano za 2018) emigriralo na Zapad ili se odreklo svog dr┼żavljanstva od progla┼íenja nezavisnosti Kosova i ovo je jedan od razloga zbog kog postoji tako visok stepen nepoverenja prema politi─Źarima.

Dr┼żavljanstvo solidarnosti i univerzalnosti

Oko 67 procenata stanovni┼ítva je radno sposobno, ali i Kosovo stari. Njegova populacija dece mla─Ĺe od 14 godina pada po stopi od 47 odsto od 1971. u pore─Ĺenju sa ukupnim stanovni┼ítvom. Ono mora da te┼żi tome da zadr┼żi svoje gra─Ĺane, kako bi imalo vi┼íe poreskih obveznika i budu─çe izumitelje. To zna─Źi i da ─çe se pru┼żiti prilika za stvarnu demokratizaciju. Ve─ça dru┼ítvena ravnopravnost bi pomogla u postizanju takvih ciljeva i realizovanju ┼íansi.

Od svih demokratskih zemalja, ravnopravnost je zastupljenija tamo gde levi─Źarske, socijaldemokratske partije ostaju na vlasti. Da se vratimo na primer ─îilea, ┼íto je zemlja koja se sada smatra latinoameri─Źkim liderom u oblasti socijalnih politika, gde levica dominira od po─Źetka ovog veka.

PDK je na Kosovu napustio svoj levi─Źarski program nadahnut Narodnim pokretom Kosova (LPK), dok se Samoopredeljenje nije pokazalo sposobnim da do─Ĺe na vlast na centralnom nivou. Njegova uprava prestonicom, Pri┼ítinom, pokazala je pozitivne, ali skromne znake napretka (pokrenut je program ishrane dece u ┼íkolama, zaposlile su se desetine osiroma┼íenih gra─Ĺana, pobolj┼íali su se objekti za zdravstvene usluge).

Politi─Źka vlast je odlu─Źuju─ça i potrebna je jasna agenda protiv socijalne nejednakosti, ona koja cilja da postigne univerzalni pristup, solidarnost i progresivitet. Ove tri stvari nikada nisu koegzistirale ovde.

Reformska vlada bi poni┼ítila planirano zdravstveno osiguranje da bi ga zamenila modelom dr┼żavnog zdravstvenog osiguranja u kom se osiguranje automatski dobija sa dr┼żavljanstvom.

Kada je re─Ź o radu, takva agenda zahteva uspostavljanje programa za za┼ítitu nezaposlenih, kompenzaciju za bolovanje i ohrabrivanje nege deteta od strane mu┼íkog i ┼żenskog roditelja. Vlada bi, tako─Ĺe, trebalo da razmotri privremeni zakon o ÔÇťjednom poslu za jednu osobuÔÇŁ, sa konkretnim ciljem alociranja poslovnih resursa ┼íto je ra┼íirenije mogu─çe. Trebalo bi tako i pokrenuti vladine projekte koji bi otvorili nova radna mesta za slabo kvalifikovane radnike i korisnike partikularisti─Źkih shema.

Na du┼że staze, ovakvi koraci bi mogli da stimuli┼íu smanjenje neformalnog sektora, jer bi formalno zapo┼íljavanje postalo mnogo privla─Źnije. Prihodi od siroma┼ínijih klasa, ┼íto je ne┼íto ┼íto stalno opada godinama, tako─Ĺe bi porasli u skladu sa generalnim standardima.

U sektoru socijalnih transfera, neophodno je zatvoriti partikularisti─Źku shemu. Reformska vlada bi trebalo da preobrazi privremeni program davanja doprinosa u penzije — u trajni javni program sa prihodima koje garantuje vlada, ali se finansiraju od doprinosa radnika. Ovakva shema bi mogla da funkcioni┼íe paralelno sa aktuelnim privatnim fondom za ┼ítednju (KPST) kako bi se kapaciteti reformisali i razvili za budu─çnost.

Kada je re─Ź o budu─çem kosovskom dru┼ítvu, univezalna shema za za┼ítitu dece i pobolj┼íanje usluga de─Źje nege predstavljaju hitne mere. Svi socijalni transferi bi morali da budu me─Ĺupovezani sa nivoima tr┼żi┼ínih prihoda (umesto minimalne potro┼ínje) kako bi standardi u zajednici bili uravnote┼żeniji.

Reformska vlada bi poni┼ítila planirano zdravstveno osiguranje da bi ga zamenila modelom dr┼żavnog zdravstvenog osiguranja u kom se osiguranje automatski dobija sa dr┼żavljanstvom, dok jedan iznos isplata za usluge i lekove (na primer: do 100 evra) pla─çaju korisnici, a sve ostalo se pla─ça iz dr┼żavnog bud┼żeta. Aktuelni plan za zdravstveno osiguranje sadr┼żi i rizik isklju─Źivanja nezaposlenih iz ovog procesa, ba┼í kao ┼íto je to bio slu─Źaj sa samoupravljanjem, i vremenom bi vi┼íe ko┼ítalo poreske obveznike, poput KPST.

Na kraju krajeva, ovakva reforma bi unapredila poresku osnovicu kako bi budu─ça pove─çanja u vladinim prihodima bila realizovana ve─çim uzimanjem od najbogatijih na tr┼żi┼ítu kroz vi┼íe stope oporezivanja na prihode i imovinu.

Kosovo ima bolju infrastrukturu, vi┼íe slobode izra┼żavanja i ve─çu partijsku pluralnost nego ┼íto je imalo u najboljoj deceniji Jugoslavije. Ipak, zavisnost od doznaka iz inostranstva ostaje ista, kao ┼íto je identi─Źna i potreba da se ljudi sele na Zapad radi svoje dobrobiti (posebno oni iz ruralnih oblasti). Paradoksalno je to da je porodi─Źni dohodak za jednokratnu upotrebu ostao na sli─Źnom nivou. A ose─çaj da postoji ne┼íto sasvim nepravedno u velikim dru┼ítvenim odstupanjima sve je ja─Źi i agresivniji.

Mo┼żda je vi┼íe ─Źinilaca od neravnopravnosti potrebno da bi se izazvala velika previranja, kao ┼íto smo iskusili u pro┼ílosti, ali zajedno sa velikim politi─Źkim krizama, ovakvo stanje ne─çe u─Źiniti ─Źast dr┼żavi Kosovo na njenu desetu godi┼ínjicu.

Sve procene je pravio autor na osnovu podataka koje su objavili Agencija za statistike Kosova i Penzioni štedni trust Kosova.

Naslovna fotografija: Majlinda Hoxha / K2.0.

Natrag na Kosovo X Monografiju