Osnovan 2009. — oko godinu dana nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost — Ustavni sud je sastavljen od devetoro sudija, a koji predstavljaju krajnji autoritet za tumačenje i potvrđivanje saglasnosti zakona koje usvaja Skupština sa Ustavom Kosova. Ovaj sud je jedan od glavnih stubova sudske regulative u zemlji.

Od svog osnivanja, Ustavni sud se bavio mnogim teškim sudskim postupcima i doneo je neke nezgodne odluke, uključujući dve o bivšim predsednicima, Fatmiru Sejdiuu i Bedžetu Pacoliju (Behgjet Pacolli), koji su bili primorani da podnesu ostavku nakon što je ustanovljeno da su prekršili Ustav bilo tokom procesa izbora ili u mandatu.

Generalno gledano, 2018. nije bila beznačajna za ovaj sud. Maja meseca, proces postavljenja novih sudija praćen je ogromnim kontroverzama, jer je opozicija i stručnjaci za sudsku praksu osporila dvoje nominovanih.

Nominovanje i izbor srpskog sudije Radomira Labana, koga je dekretom postavio predsednik  Ustavnog sudiju u avgustu, praćeni su velikim kritikama nakon što su mediji izveštavali kandidat osuđen na sudu u Srbiji 2012. zbog zloupotrebe službenog položaja radi činjenja krivičnog dela, što je nešto za šta ga Interpol traži nakon što je pobegao iz Srbije na Kosovo kako bi izbegao služenje kazne.

Proces protiv njega u Srbiji trajao je pet godina i zasnivao se na optužbama za utaju poreza i akciza zarad koristi jedne kriminalne grupe. Utvrđeno je da će narednih devet godina imati mandat radne liste sudija Ustavnog suda Kosova.

Drugi sudija koji je nominovan i postavljen uprkos otporu opozicije jeste Safet Hodža (Hoxha). Organizacije civilnog društva su saopštile da je  blisko povezan sa Demokratskom partijom Kosova (PDK) i da se time krši integritet najviše sudske instance u kosovskom pravosudnom sistemu.

Pored pitanja u vezi sa postavljenjem sudija, Ustavni sud je imao pune ruke posla prilikom obrade izazovnih slučajeva koji su razmatrani ove godine. Jedno udruženje je zatražilo priznanje prava da tuži državu za štetu pričinjenu tokom rata, jedan građanin je tražio priznanje prava na službenu promenu svog imena i markera za pol u identifikacionim dokumentima, dok su i predsednik i premijer uvlačeni u neke slučajeve.

U ovom članku, K2.0 analizira četiri specifična slučaja koja su poslata ovoj sudskoj instanci na razmatranje. Ovi slučaji predstavljaju značajne izazove za mladi kosovski pravosudni sistem, dok bi odluke mogle da postave sudski presedan sa širokim implikacijama za različite društvene sfere.

Kada tužite drugu državu

Udruženje Ngritja e Zërit (Podigni glas) uputilo je mnoge žalbe Ustavnom sudu nakon što su niži sudovi odbili stotine njihovih žalbi. Foto zahvaljujući Ngritja e Zërit.

Jedan od najvećih izazova za ustavne sudije jeste slučaj koji je podnelo udruženje Ngritja e Zërit (Podigni glas) iz grada Srbice. Udruženje je uložilo žalbu sudu zbog odluke sudija iz nižerangiranih sudova, uključujući osnovne sudove u više gradova na Kosovu, Apelacioni sud i Vrhovni sud.

Od 2008, Ngritja e Zërit je napravila 800 zahteva za optužnice protiv države Srbije zbog ljudske i materijalne štete izazvane tokom rata na Kosovu. Ovi zahtevi su podneseni u više osnovnih sudova u različitim opštinama na Kosovu.

Međutim, osnovni sudovi su odbacili ove zahteve kao neosnovane, uz opravdanje da kosovski sudovi nemaju nadležnost da postupaju po optužnicama protiv druge države i da se to jedino može učiniti na sudovima koji pripadaju optuženoj državi, dakle Srbiji. Od 850 optužnica koje su osnovni sudovi odbacili kao neosnovane, 450 je poslato na razmatranje u Apelacioni sud, gde su odbačeni, dok su desetine njih posledično odbačeni i od Vrhovnog suda.

Jedanaestog oktobra 2018, članovi ovog udruženja podneli su gomilu odbačenih optužnica Ustavnom sudu. Predsednik ove asocijacije, Jahir Bejta, kaže da kosovski sudovi imaju nadležnost da sude za ove zločine, jer su oni počinjeni na kosovskoj teritoriji.

U razgovoru sa K2.0, Bejta kaže da veruje da odluke da se ne prihvate ovi slučajevi imaju političku pozadinu, što je, prema njegovom mišljenju, apsurdno, jer bi građani trebalo da imaju mogućnost da tuže Srbiju i zahtevaju nadoknadu za štetu nastalu tokom rata.

Poslednja nada je oličena u Ustavnom sudu, od koga je Udruženje tražilo tumačenje ustavnosti odluka Vrhovnog suda da ne sasluša njihove zahteve za kompenzaciju štete od srpske države.

Slične žalbe su odbačene u Ustavnom sudu u dva navrata, ali se Bejta u oktobru po treći put vratio u ovu instituciju. On kaže da je Vrhovni sud Kosova odbacio 60 zahteva za razmatranje. Ustavni sud je već dao ocenu za 32 zahteva, ocenjujući ih kao neprihvatljive za razmatranje.

Zakonska osnova za to što su osnovni sudovi odbacili njihove žalbe počiva na članu 18.3 Zakona o parničnom postupku, gde se navodi sledeće: “Ukoliko sud u svim fazama postupka utvrdi da lokalni sud nije nadležan, onda će biti proglašen nenadležnim, svi postupci će biti poništeni i tužba će biti odbačena.”

Fljorent (Florent) Spahija, pravni savetnik u nevladinoj organizaciji koja se bavi odgovornošću u demokratskim društvima, Kosovski demokratski institut (KDI), kaže da kosovski sudovi nemaju teritorijalnu ili subjektivnu jurisdikciju u Srbiji, te da bi Kosovo moralo da tuži Srbiju u međunarodnim instancama pravde i da tamo zahteva kompenzaciju.

Ipak, Spahija kaže da u ovom slučaju postoji mali problem.

“Dok je bilo pod okupacijom Srbije, Kosovo nije imalo međunarodni subjektivitet kao država, jer je, zajedno sa Srbijom, bilo deo Jugoslavije. To je deo koji čini da zakonski postupak u ovom slučaju postane komplikovaniji u međunarodnoj areni.”

Correcting papers Ispravke u dokumentima

Blert Morina tražio je od Ustavnog suda da mu daju pravo da promeni svoje ime i polni marker u ličnim dokumentima. Foto: Majlinda Hoxha / K2.0.

Bljert (Blert) Morina je prva transrodna osoba koja je podnela zahtev za promenu imena i markera za pol u svojim kosovskim identifikacionim dokumentima, što je zahtev koji je Kancelarija za civilni registar u Đakovici odbila. Morina je pri rođenju bio ženskog pola, ali se osećao kao muškarac, što je stvorilo probleme na mestima ili u institucijama koje zahtevaju od njega da im omogući uvid u identifikaciona dokumenta.

Putem ovog zahteva, on je želeo da promeni svoje ime od ‘Bljerta’ (Blerta) u ‘Bljert’, kao i marker za pol od ženskog (Ž) u muški (M). Odluka da se njegov zahtev odbaci doneta je nakon što je komisija Agencije za civilni registar u Ministarstvu unutrašnjih poslova izdala negativnu preporuku, koja se protivi Bljertovom zahtevu.

Zahtev Bljertovih zakonskih zastupnika zasniva se na članu 6, stavu 1.8 Administrativnog naređenja o uslovima i procedurama za promenu i ispravku ličnog imena, gde se navodi da osoba može da promeni svoje ime ukoliko aktuelno lično ime “sprečava integraciju osobe u društvo”. Međutim, komisija Agencije za civilni registar je saopštila da ova aplikacija ne ispunjava kriterijume Administrativnog naređenja.

Zakonska zastupnica Morine, Rina Kika, izjavila je u maju za K2.0 da “izostanak posebnog administrativnog naređenja nije opravdanje za odbijanje zahteva za promenu pola u identifikacionim dokumentima”, jer je, kako kaže, isto Administrativno naređenje koje se koristi za promenu imena dovoljno da se upotrebi radi promene polnog markera. Ona svoje tvrdnje zasniva na međunarodnim konvencijama, kao što je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Evropska konvencija o ljudskim pravima.

Tridesetoga jula, slučaj je podnesen Ustavnom sudu. Ombudsman podržava ovaj zahtev kao amicus curiae (prijatelj suda), rekavši da podržavaju Morinino pravo da ide direktno na Ustavni sud bez prethodnog odlaska u nižerangirane sudove. To je zato što okolnosti podrazumevaju da se odlazak prvo u Osnovni sud u Prištini — gde se slučajevi odgađaju često i po više godina — ne smatra efikasnim i pogodnim pravnim lekom, jer je verovatno da bi se tako bezrazložno produžilo trajanje Morininih problema, njegove anksioznosti i patnje.

Pozitivna odluka suda u Morininom slučaju otvorila bi zakonski put za druge da podnesu slične zahteve kod institucija.

Premijer Ramush Haradinaj odlučio je da poveća platu za sebe i svoj kabinet, odluka koju je potvrdio Ustavni sud. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

Povećanje premijerove plate

Premijer Ramuš (Ramush) Haradinaj je u decembru 2017. doneo odluku da poveća plate vladinim zvaničnicima, uključujući svoju platu, kao i plate zamenika premijera i ministara. Kada je doneta ova odluka, Haradinaj je povećao svoju platu sa 1.443 na 2.950 evra mesečno, dok su plate zamenika premijera povećane sa 1.356 na 2.500 evra mesečno.

Odluka je izazvala ogromno nezadovoljstvo i proteste, ali je Haradinaj opravdao takav potez rekavši da nema nikakvog smisla da šef vlade bude plaćen 1.300 evra, jer on ima veliku političku odgovornost.

Odluka je naišla i na otpor nekih koalicionih partnera koji čine vladu, i to otpor Demokratske partije Kosova (PDK). Ministri iz redova ove partije izjavili su da neće prihvatiti povećanje plata. U međuvremenu, upućujući na tvrdnju premijera da ima visoke mesečne troškove jer mora da kupuje, između ostalog, kravate da bi delovao profesionalno, grupa građana je donela kravate i obesila ih na ogradu zgrade vlade.

Kosovska Agencija za borbu protiv korupcije opisala je ovu odluku kao nezakonitu, ali nakon podnošenja zahteva Ustavnom sudu da razmotri ovaj slučaj, koji je podnelo 30 poslanika Skupštine Kosova, odlučeno je da ova odluka nije protivna Ustavu i da pojedinci koji su podneli zahtev nisu pružili ubedljive dokaze koji bi podržali njihove tvrdnje o tome da je ova odluka prekršila ustavne odredbe.

Međutim, kritičari ovakvog poteza su izjavili da je odluka da se povećaju plate mnogih zvaničnika takođe štetna za integritet pravosuđa, uključujući Ustavni sud i to zato što je povećanje plata istovremeno obuhvatilo radnike u sudstvu, jer prema aktuelnim zakonima, plate izvršne i sudske grane vlasti moraju da budu uravnotežene.

Vladinom odlukom i posledičnim odobrenjem Ustavnog suda povećane su plate skoro svih najplaćenijih sudija i tužilaca sa 1.400 evra na skoro 3.000 evra mesečno, dok je mesečna plata sudije Ustavnog suda dostigla skoro 4.000 evra, u zavisnosti od dodatnih povlastica.

U vreme kada je odluka doneta, sastavljen je panel sudija u sastavu Arte Rama-Hajrizi, Ivana Čukalovića, Atlaja Suroja (Atlay Suroy), Snežane Botušarove, Seljvete Grdžaliju (Selvete Gerxhaliu), Grese Caka-Nimani, Almira Rodrigeza (Almiro Rodrigues) i Bekima Sejdiua. Samo su Rodrigez i Caka-Nimani glasali protiv odluke da se povećaju plate. Nakon promene sastava Ustavnog suda — koji sada, prvi put, obuhvata sve kosovske sudije — samo je četvoro od osmoro sudija u panelu od toga vremena ostalo na svojim mestima.

Reze Hodža (Rreze Hoxha), pravna stručnjakinja iz Grupe za pravne i političke studije (GLPS), kaže da Ustavni sud u ovom slučaju nije uspeo da ostvari svoju prvobitnu ulogu da zaštiti i tumači ustav, te da je legitimizovao vladine politike koje se sačinjavaju u jednom kabinetu ili koje pravi jedna osoba, bez uzimanja u obzir odgovornosti u odnosu na ustavnu praksu.

Predsjednik Hashim Thaçi izazvao je Ustavni sud zahtevom za pojašnjenjm Člana 18 Ustava a koji se odnosi na ratifikaciju međunarodnih sporazuma. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

Potpis predsednika

U vreme kada se dosta diskutuje o pregovorima između Kosova i Srbije i mogućnosti o postizanju konačnog sporazuma o ‘normalizaciji’ odnosa, Kabinet kosovskog predsednika poslao je upit Ustavnom sudu, tražeći objašnjenje i tumačenje člana 18 Ustava Kosova, a posebno elemenata u vezi sa procedurama za ratifikovanje međunarodnih sporazuma, utvrđenim u stavovima 1 i 2.

Stav 1 navodi da je potrebna dvotrećinska većina poslanika Skupštine Kosova da bi se ratifikovali svi međunarodni sporazumi koji obuhvataju sledeća pitanja: teritorija, mir, savezi, politička i vojna pitanja. Stav 2 navodi da sve druge međunarodne sporazume koji nisu obuhvaćeni u prvoj tački može da ratifikuje sam predsednik.

Predsednikov upit je povezan sa sporazumom između Ksoova i EU kada je u pitanju revidirani mandat Misije EU za vladavinu prava (Euleks, EULEX), gde je on zatražio pojašnjenje o tome da li bi to trebalo da usvoji dvotrećinska većina u Skupštini ili je moguće da to predsednik učini putem razmene pisama, jer su poslanici već bili usvojili prvobitni mandat.

Njegov zahtev je sadržao dve tačke za koje on traži objašnjenje:

Prva tačka — Da li mora da bude ratifikovan kao međunarodni sporazum sa dvotrećinskom većinom glasova poslanika Skupštine Republike Kosovo (u saglasju sa članom 18.1 Ustava) ili

Druga tačka — Da li bi ga trebalo smatrati ratifikovanim nakon što ga potpiše predsednik (u saglasju sa članom 18.2 Ustava), jer će promene u Euleksovoj ulozi i izvršnom mandatu značiti da će njegove nadležnosti biti umanjene.

Mnogi su u civilnom društvu ovaj zahtev posmatrali sumnjičavo, kao što su to učinili i određeni poslanici koji su povezivali zahtev predsednika Tačija sa pregovorima koje je on, navodno, vodio sa Srbijom o razmeni teritorija, sa zamišlju da je predsednik težio tome da sasvim zaobiđe skupštinu prilikom donošenja odluka u procesu aktuelnog dijaloga sa Srbijom.

Poslanik Korab Sejdiu je 28. septembra poslao pismo Ustavnom sudu u kom se protivi zahtevu predsednika za tumačenje člana 18 Ustava Kosova.

On je posebno zahtevao da se član 113 Ustava ne zanemari.

Druga i treća tačka člana 113 (koji upućuje na nadležnost i ovlašćene strane) navode slučajeve u kojima skupština, predsednik, vlada ili ombudsman mogu da pokrenu inicijative kod Ustavnog suda, kao što je saglasnost zakona sa ustavom ili saglasnost ustavnih amandmana sa međunarodnim sporazumima. Na osnovu ovih tačaka, Sejdiu tvrdi da slučaj koji je predsednik pokrenuo ne predstavlja predmet za razmatranje kod Ustavnog suda.

“Imajući u vidu da se ovo ne tiče postizanja novog sporazuma, već je u pitanju razmena pisama, što nije povezano sa međunarodnim sporazumima koje ratifikuje Skupština, ovaj slučaj, koji je pokrenuo pojedinac koji je podneo zahtev, ne predstavlja predmet za razmatranje”, stoji u pismu Sejdiua.

Spahija iz KDI-ja, ipak, smatra da predsednik ima legitimno pravo da formalno zatraži pojašnjenje od Ustavnog suda svaki put kada to smatra neophodnim. U ovom slučaju, on veruje da bi Euleksov mandat trebalo odobriti u Skupštini, kao i svaki drugi međunarodni sporazum.

K2.0 je poslalo pitanja Ustavnom sudu u vezi sa ranije pomenutim slučajevima, posebno kada se od suda očekuje da donese odluku ili tumačenje po ovim pitanjima.

Veton Dula iz Kancelarije za odnose sa javnošću izjavio je da se zahtevi razmatraju od strane panela sudija i da ne postoji utvrđeni period za donošenje odluke, ali je dodao da će sud to učiniti u razumnom vremenskom roku.

Na kraju, Ustavni sud se suočava sa donošenjem teških odluka u svakom slučaju, što će pomoći u tome da se napiše istorija kosovskog pravosuđa, te će to biti nešto na šta će poslanici upućivati u sličnim slučajevima ubuduće.K

Naslovna fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.