Drugi regionalni samit o inkluziji Roma na Zapadnom Balkanu okupio je aktiviste, predstavnike organizacija i pojedince koji se bave romskim pravima, a koji dolaze iz 14 zemalja. Samit, pod nazivom “Pogledi sa terena: šanse za inkluziju Roma na Zapadnom Balkanu”, organizovala je organizacija Branioci građanskih prava (Civil Rights Defenders), što je neprofitna organizacija posvećena ljudskim pravima.

Potpredsednica Evropskog parlamenta, Ulrike Lunaček, otvorila je ovaj događaj u prištinskom hotelu Sirijus 23. novembra, kada je održala govor u kom navodi da je jedna od najalarmantnijih stvari sprovođenje već postojećih zakona i jačanje postojećih okvira vladavine prava namenjenog manjinama.

“Ja ću… istaći obaveze vlada sa celog Zapadnog Balkana prema romskoj zajednici”, rekla je Lunaček preko video-poruke. “One se moraju baviti romskom zajednicom na vrlo sistematičan način, da se izbore sa diskriminacijom koja se dešava na vrlo sistematičan način, kao i da poboljšaju situaciju, ne samo zakonski, nego i u praksi.”

Lunaček je izjavila da posebno zabrinjava nedostatak pristupa Roma ličnim dokumentima, zdravstvu, obrazovanju i smeštaju, istakavši potrebu za posebnu pažnju usmerenu ka Romkinjama. One su bile u centru pažnje tokom otvaranja ovog samita, dok su učesnici isticali da su to žene koje su podložne diskriminaciji, predrasudama, netrpeljivosti i socijalnoj inkluziji.

Stefano Gnoči, savetnik za lokalne poslove u Kancelariji specijalnog predstavnika EU na Kosovu, opisao je patnju Romkinja kao dvostruku ili trostruku diskriminaciju: “Pol je izuzetno bitan, jer određene žene mogu da budu čak dvostruko ili trostruko diskriminisane u našim zajednicama. Prvo, zato što pripadaju romskoj zajednici, drugo, zato što su žene, i možda su diskriminisane zbog drugih razloga, kao što je neki invaliditet”.

Problemi sa različitim aspektima romskog društva i njihovim poteškoćama i mogućnostima podeljeni su na nekoliko tema, a kao deo programa koji je trajao dva dana. Panelisti su razgovarali o proteklim i budućim aktivnostima s ciljem integracije Roma na Zapadnom Balkanu, ali je bilo i reči o izazovima na lokalnom nivou.

Sebastijan Šerifović, aktivista za ljudska prava na Kosovu, izjavio je tokom svog emotivnog govora da nam ne trebaju strategije, već treba da se poštuje postojeći zakonski okvir. “Strategije se kreiraju samo kako bi se nešto opravdalo”, rekao je on. “Na Kosovu postoji zakon za zapošljavanje manjina u visini od 10 odsto u javnom i privatnom sektoru i sve što treba da uradimo jeste da poštujemo ovaj zakon i više nam ne trebaju strategije.” Šerifović je pažnju skrenuo i na obrazovanje, rekavši da nije tačno da Romi ne žele da se obrazuju, već da problem leži u generisanju radnih mesta.

Razgovaralo se i o tome kako mediji izveštavaju o problemima Roma, dok su neki od panelista razmatrali primer kosovskog javnog servisa, RTK, što je medij koji omogućuje vremenski prostor za manjine kao nešto što bi druge zemlje trebalo da uzmu kao zlatan primer.

Tanja Jovanović, studentkinja novinarstva iz Beograda i romska aktivistkinja, istakla je da se u Srbiji često dešava da ljudi opravdavaju govor mržnje kao slobodu izražavanja i dala je nekoliko primera toga kako su organizacije civilnog društva reagovale u pokušaju da reše taj problem.

“U Srbiji je govor mržnje vrlo prisutan, posebno u onlajn medijima, i to ne samo među novinarima, već i kod čitalaca i korisnika Interneta koji imaju mogućnost da komentarišu članke”, kaže Jovanović. “Organizacije civilnog društva u Srbiji imaju značajnu ulogu, a jedan od primera je kada je jedna nevladina organizacija reagovala na naslov jednog vrlo uticajnog medija, gde je isticana nacionalnost, a gde je počinilac krivičnog dela bio Rom.”

Upravo je taj članak generisao mnoge komentare pune govora mržnje, kaže Jovanović. Iako se organizacija civilnog društva o kojoj je reč, Regionalni centar za manjine, žalila Savetu za štampu — samoregulatorno telo koje nadzire poštovanje etičkoga kodeksa — Jovanović je kazala da ova medijska organizacija nije uspela da adekvatno odgovori, pa su članak i komentari ostali tamo gde su bili — na Internetu.

Ostala pitanja o kojima je bilo reči na samitu jeste način na koji se aktivizam organizuje, sredstva i akcije koji su potrebni da se unaprede aktivnosti u vezi sa romskim pravima, inkluzijom mlađih generacija kao onih koji zaista menjaju stvari nabolje i u vezi sa prepoznavanjem glavnih prepreka kada je reč o izveštavanju o kršenjima ljudskih prava i značaja da se takvi slučajevi dokumentuju.

Mimoza Gavrani, rukovodilac projektima u hrišćanskoj organizaciji koja se bavi razvojem i zagovaranjem, World Vision, rekla je da je jedna od preporuka koja potiče sa samita bila potreba da organizacije civilnog društva budu spremne da se suoče sa rastućim izazovima.

“Jedan od ciljeva ovog samita je da se diskutuje o problemima s kojima se branioci ljudskih prava romske zajednice suočavaju u svom radu”, kaže Vasilika Laci, programska službenica Branilaca građanskih prava. “Razgovaralo se o potrebi da se kreiraju regionalne kampanje zagovaranja, da se pronađu zajednički načini radi poboljšanja života romskog društva.”

Laci smatra da sve veći broj mladih romskih aktivista i lidera biva ‘ugušeno’ od strane starog vođstva Roma koje je, kako ona kaže, izgubilo dodir sa svojim pravim ciljem i pitanjima s kojima se suočavaju ovi ljudi u stvarnosti, na terenu. “Postoji prepreka za mlade ljude da pronađu više prostora, kako bi bili aktivniji po pitanju problema Roma”, kaže ona. “Oni se često bore za više prostora, ali im to nije dozvoljeno. Zaključak u tom smislu je bio da se izbliza radi sa ovom zajednicom, da se spoznaju pravi problemi, a postoje ljudi u romskoj zajednici koji imaju različite potrebe.”

Direktor za pravna pitanja Branilaca građanskih prava, Džon Staufer, rekao je da smatra da je ovaj samit bio uspešan. “Prikupili smo veliki broj aktivista sa celog Balkana, ali i iz Rumunije, Slovenije, Švedske i drugih država”, rekla je ona. “Učesnici su razmenjivali svoja iskustva i dobre prakse o tome kako da promovišu prava Roma, a bilo je i dosta diskusije o tome kako raditi na strateški način, pojedinačno kao organizacije i zajednički.”

Ovogodišnji bonus događaj je održan u vidu muzičke večeri na romskom jeziku, kada su svirali muzičari iz Plemetine — Bend Džimija Mustafe — koji kroz svoj tekst pokušavaju da osnaže zajednicu da se bore protiv diskriminacije i promovišu ravnopravnost.K

Fotografije: Majljinda Hodža / K2.0.