Oko 300 slučajeva seksualnog zlostavljanja je prijavljeno preko aplikacije „EcShlirë“ (SlobodnoŠetaj), nastale na Kosovu, od njenog pokretanja u februaru. Seksualni komentari, zviždanje, dodirivanje ili praćenje jesu najučestaliji oblici seksualnog zlostavljanja prijavljeni ovoj aplikaciji do dana današnjeg.

Ovaj inovativni tehnološki uređaj je rezultat saradnje nevladinih organizacija Mreža žena Kosova (KWN), Open Data Kosovo i Girls Coding Kosova. Ova aplikacija, koja je dostupna za androidove uređaje, ima za cilj da ulice Kosova učini bezbednijima za građane i umanji rasprostranjeni fenomen seksualnog zlostavljanja.

Prema Kosovari Sahatćiji iz organizacije Open Data Kosovo, koja je i članica organizacije Girls Coding Kosova, ovu aplikaciju je preuzelo oko 800 građana. „Većina izveštaja je o [seksualnim] komentarima… ali je bilo i drugih slučajeva, kao kada su devojke prijavile da ih neko prati“, kaže Sahatćija, jedna od 30 mladih žena koje su programirale ovu aplikaciju.

Nakon preuzimanja aplikacije i registrovanja na istu, građani imaju opcije da uđu na lokaciju incidenta, vrstu seksualnog zlostavljanja (dodirivanje, komentarisanje, zviždanje, uhođenje, fotografisanje, itd.) i detalje počinioca (da li je prijatelj, neznanac, šef, kolega, itd.). Od skoro 300 slučajeva koji su prijavljeni, 187 su ih prijavile žene, 60 muškarci i 30 korisnika koji su iskoristili opciju „drugo“ koja je dodata kao ažuriranje da bi se svima koji dožive seksualno zlostavljanje omogućilo da prijave isto, uključujući članove zajednice LGBTI.

Prema karti koja je prikazana na veb-sajtu, oko 90 odsto slučajeva je prijavljeno u Prištini. Sahatćija kaže da je najveći broj slučajeva došao sa Bulevara Majka Tereza i Bulevara Bil Klinton.

EcShlirë širi svoj opseg i van Kosova, jer je aplikacija preuzeta dosta puta i u susednoj Albaniji. Iako je aplikacija prvobitno bila na albanskom, srpskom i engleskom, španski i hebrejski su takođe nedavno dodati nakon pristiglih zahteva iz Latinske Amerike i Izraela. Ipak, do dana današnjeg, mali je broj prijavljenih slučajeva van Kosova.

Javne diskusije o seksualnom zlostavljanju su dobile svoj momentum na Kosovu 2014. godine kada je pokrenuta kampanja Take Back the Night(Vratite nam noć), što je deo međunarodne kampanje koja ima za cilj da okonča seksualno i porodično nasilje u svim njihovim oblicima. KWN je objavila dvominutni video-snimak na društvenim medijima, a na kom se nalazi devojka koja se šeta ulicama Prištine i gde se prikazuju komentari koji su joj upućivani dok je hodala. „Vidi ti tu guzu“ i „Vidi onu p****, kako bih je j****“, bili su samo neki od 50 komentara koji su joj upućeni za tih osam sati. Ovaj video ne govori samo o tome da se ovako nešto događa, već i o učestalosti seksualnog zlostavljanja koje prosečna građanka Kosova doživljava svakodnevno.

Percepcije i shvatanja onoga što seksualno nasilje predstavlja je i dalje problematično u javnosti koja nije dovoljno upoznata s tim. Nekoliko dana pre pokretanja aplikacije, početkom godine, KWN je objavila izveštaj o seksualnom zlostavljanju koji je merio svest građana i njihove stavove po ovom pitanju. Izveštaj, koji je obuhvatio 1.315 kosovskih građana, pokazao je da 64,1 odsto žena i 32,5 procenta muškaraca prijavljuje da je doživelo seksualno zlostavljanje.

Manje od polovine ispitanika smatra da seksualno zlostavljanje obuhvata pritisak u cilju pružanja seksualne usluge (49 posto), dodirivanje, štipanje ili guranje (49 odsto) ili zviždanje nekome na ulici (43,8 posto). U izveštaju se primećuje da čak manji broj građana Kosova smatra druge oblike seksualnog zlostavljanja – seksualnim nasiljem, što je dovelo do toga da KWN sugeriše da postoji opšti nedostatak svesti o tome šta predstavlja seksualno zlostavljanje.

„Kultura ’okrivljavanja žrtve’ kada se seksualno zlostavljanje dogodi je rasprostranjeno, dok gotovo 74 odsto građana Kosova smatra da su ’žene same zaslužne za zlostavljanje jer se oblače ili ponašaju provokativno’“, stoji u ovom izveštaju. Takvi stavovi često sprečavaju žene da izađu i prijave slučajeve seksualnog zlostavljanja, za šta je izvršna direktorka KWN-a, Igbale Rogova, na događaju povodom pokretanja aplikacije reklada je važna tema kojom se svi moraju pozabaviti. Upravo zato aplikacija EcShlirë cilja da stvori platformu koja neće samo povećati izveštaje o zlostavljanju, već će i preispitati percepcije ljudi i uspostaviti saradnju sa relevantnim institucijama.

„Sarađujemo sa Kosovskom policijom kako bismo im izveštavali o prijavama ozbiljnije prirode i da bismo im kazali koje su lokacije na kojima ima više izveštaja“, kaže Sahatćija, dodajući da je Open Data Kosovo u procesu osnaživanja komunikacije sa Kosovskom policijom tako što će im pomoći da se ostvari direktni pristup policije ovoj bazi podataka. „Kada su izveštaji učestali na određenoj lokaciji, u saradnji sa policijom šaljemo policajce koji su obučeni kao obični građani“, kaže ona. „Takođe možemo da identifikujemo slučajeve ako se dešavaju u mračnijim ulicama i možemo s opštinom da koordinišemo da osvetli iste, ili da pošalje policijske patrole.“

Još jedna vrsta saradnje koju pokušavaju da ostvare je sa Ministarstvom prosvete, a usled činjenice da je određeni broj slučajeva zlostavljanja prijavljeno sa lokacija kod škola. Uz odobrenje ministarstva, ove tri organizacije koje stoje iza aplikacije planiraju da održe informativne sesije u srednjim školama o funkcionisanju ove aplikacije, kao i radionice za podizanje svesti o podacima koji se tu prikupljaju.

Sahatćia se nada da će ova aplikacija biti uskoro dostupna korisnicima iOS, jer već imaju pripremljen predlog projekta za apliciranje kod potencijalnih donatora. EcShlirë biće promovisana tokom DOKU:TECH-a, konferencije o tehnologiji koja se organizuje u Prizrenu za vreme Međunarodnog festivala dokumentarca i kratkog filma – DokuFest.

Fotografije: Fikret Ahmeti / K2.0