Sve gori društveno-ekonomski uslovi u kojima žive romska, aškalijska i egipćanska zajednica, nedovoljan pristup testovima na kovid 19 i poteškoće s kojima se učenici i studenti suočavaju pri praćenju onlajn nastave samo su neki od glavnih nalaza studije koju je izradila organizacija Admovere, čija je glavna oblast delovanja, između ostalog, obrazovanje.

S namerom da doprinese diskusiji o tome kako državne institucije upravljaju situacijom koju je kreirala pandemija, Admovere je publikovao izveštaj pod nazivom “Izazovi romske, aškalijske i egipćanske zajednice na Kosovu u toku pandemije kovida 19”. U izveštaju se razmatraju mere koje su centralne i lokalne vlasti preduzele da bi zadovoljile potrebe ovih zajednica, kao i njihova implementacija na terenu.

Vlada je donela niz odluka za prevenciju pandemije kovida 19, kao i za upravljanje novonastalom situacijom. Prvih nekoliko odluka doneto je još krajem februara 2020, dok su 13. marta one dobile na intenzitetu, kada su se na Kosovu pojavili prvi pozitivni testovi na virus. Neke opštine su prvobitno stavljene u karantin, zatim je ograničeno kretanje građana, dok su mnogi poslovni sektori zatvoreni.

U prvoj junskoj sedmici uklonjene su skoro sve restriktivne mere, pa je broj zaraženih kovidom 19 znatno porastao.

Autori su podatke prikazane u izveštaju počeli da prikupljaju još kada su donesene prve Vladine odluke, krajem februara, pa sve do 1. juna, sa naglaskom na opštine Uroševac, Lipljan i Kosovo Polje, gde većina članova ovih zajednica živi.

Durim Jašaraj (Jasharaj), jedan od autora izveštaja, pomno je pratio sa čime su sve članovi ovih triju zajednica morali da se izbore u pandemiji, dok ih institucije i dalje zanemaruju.

Isključive mere

Zajednički zaključak gotovo svih institucija s kojima je organizacija Admovere stupila u kontakt za potrebe nacrta izveštaja — kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou — jeste taj da lokalne i centralne institucije vlasti ne poseduju dovoljno podataka o romskoj, aškalijskoj i egipćanskoj zajednici.

“Važno je da imamo precizne podatke o ovim zajednicama, s obzirom da one žive u teškim ekonomskim i društvenim uslovima”, kaže Jašaraj. “[U institucijama] su nam rekli da se, prilikom prikupljanja podataka, rukovode principom ravnopravnosti i da ne prave razlike na osnovu etničke pripadnosti.”

“Pandemija je pogodila sve ljude, ali su ove zajednice ugroženije (od svih njih, prim. prev.)”, nastavlja on, dodajući da bi institucije, u slučaju da prikupe precizne podatke, bile mnogo svesnije teške situacije u kojoj se nalaze Romi, Aškalije i Egipćani i da bi tako mogle da efikasnije informišu javnost da im pritekne upomoć.

Komentarišući višenedeljno zatvaranje mnogih sektora privrede tokom pandemije, Jašaraj kaže da romska, aškalijska i egipćanska zajednica “nije pogođena teško, jer je i inače izopštena iz privrednih aktivnosti”.

Pored toga, ne zna se koliko je zaposlenih izgubilo radno mesto, jer većina nije bila prijavljena i nije posedovala ugovore o radu. Prema tome, po Jašarajevome mišljenju, mnogi od njih nisu imali nikakvu korist od Vladinog Hitnog fiskalnog paketa, čiji je cilj da pruži podršku zaposlenima i onima koji su zbog pandemije izgubili radno mesto, jer je jedan od uslova bio da radnici budu prijavljeni.

On spominje i drugu meru iz paketa, od koje bi članovi ovih zajednica mogli da imaju koristi: Reč je o meri broj 15, koja podrazumeva da se mesečna finansijska pomoć od 130 evra (od aprila do juna) isplati porodicama u kojima niko nije zaposlen i koje nisu korisnice socijalnih programa.

U međuvremenu, prema Jašarajevim rečima, mera broj 9 iz paketa jeste jedina koja se posebno odnosi na ove zajednice, jer je tom merom obezbeđeno dva miliona evra za finansiranje projekata “usmerenih na poboljšanje životnih uslova nevećinskih zajednica”.

Iako je ova mera naišla na odobravanje, po njegovome mišljenju, pojedine organizacije i neki aktivisti, koji inače rade za dobrobit ovih zajednica, žalili su se na to da postupak prijave za dobijanje ovih sredstava nije regularno sproveden, jer su u potencijalne korisnike ovih mera uvrštene organizacije koje nemaju nikakve veze sa ovim zajednicama. “Jedna planinarska organizacija takođe je postala korisnik”, ovo je optužba koju je Jašaraj čuo u jednom intervjuu dok je sprovodio istraživanje.

S druge strane, podaci koje je objavio Kosovski demokratski institut (KDI) pokazuju da, tri i po meseca nakon odobrenja Hitnog fiskalnog paketa, institucije još nisu raspodelile nijedan cent na osnovu 9. mere u shemi. Od ukupnog iznosa paketa — oko 180 miliona evra — podeljeno je tek 45% novčanih sredstava.

Bez testiranja, bez obrazovanja

U toku ova tri meseca, samo je mali broj članova romske, aškalijske i egipćanske zajednice testiran na kovid 19 u ove tri opštine.

U Uroševcu je do juna testirano 1.600 osoba; od njih su samo dve osobe iz aškalijske zajednice. U Lipljanu je testirano više od 100 ljudi, ali nema podataka o tome da li ove osobe pripadaju ovim trima zajednicama. Slična je situacija i u Kosovu Polju, gde je skoro 200 testiranih, ali nisu dostupni podaci o tome da li neko od njih spada u ove tri nevećinske zajednice, kao i koliko ih ima u tom slučaju.

U izveštaju se navodi da ni Ministarstvo zdravlja ni Narodni institut za javno zdravlje nemaju podatke o broju osoba iz ovih zajednica koje su pogođene pandemijom.

Još jedan zabrinjavajući nalaz jeste nizak stepen učešća članova ovih zajednica u onlajn nastavi, koja je stupila na snagu početkom aprila. Više od 50% učenika/studenata iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice nije pohađalo nastavu preko interneta.

“Od ukupno 828 učenika/studenata iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice, 425 nije pohađalo onlajn nastavu”, stoji u izveštaju. “Ni na jednom stepenu obrazovanja nema nastavnika iz romske, aškalijske ili egipćanske zajednice. Samo troje nastavnika radi na dopunskoj nastavi.”

Situacija je slična i u opštini Lipljan. “U primarnom i nižem sekundarnom obrazovanju, od 441 učenika, 115 ili 26% nije učestvovalo u onlajn nastavi, dok u višem sekundarnom obrazovanju, od ukupno 30 učenika, 19 ili 63% učenika iz ovih zajednica nije učestvovalo u onlajn nastavi”, navodi se u izveštaju.

Kada je u pitanju opština Kosovo Polje, njeni predstavnici nisu omogućili uvid u podatke o učešću učenika/studenata iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice u onlajn nastavi.

Jašaraj kaže da su učenici i studenti iz ovih zajednica naišli na poteškoće zbog toga što nemaju pristup internetu ili tehničkoj opremi, pa zato ne učestvuju u onlajn nastavi. Prema njegovim rečima, ove brojke su zabrinjavajuće, jer organizacije i aktivisti koji rade u blizini ovih zajednica kažu da bi aktuelna situacija mogla da poveća broj učenika koji odustaju od škole. Napuštanje nastave na Kosovu i dalje je pojava koja je najzastupljenija u romskoj, aškalijskoj i egipćanskoj zajednici.

“U teška vremena, nemoćni i slabi su najteže pogođeni”, kaže Jašaraj.K

Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.