Perspektive | Tači

Neizvesna budućnost kosovske vojske

Piše - 04.04.2017

Igra Hašima Tačija će pre dovesti do izbora na Kosovu, nego do toga da se BSK ove godine transformišu u kosovsku vojsku.

Kosa Hašima Tačija je znatno posedela od 17. februara 2008. kada je on, kao tadašnji kosovski premijer, pročitao Deklaraciju o nezavisnosti nove države. Za razliku od kose, njegova politika se nije promenila, posebno kada je reč o upravljanju ključnim procesima koji su povezani sa kosovskom državnošću.

Devet godina nakon Deklaracije o nezavisnosti, sada kao predsednik države, Tači je preuzeo na sebe zadatak da preduzme još jedan proces ključan za izgradnju državu — osnivanje vojske. Prošlog meseca je najavio svoju nameru da zaobiđe neophodne ustavne promene tako što će transformisati mandat Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) u kosovsku vojsku preko usvajanja novog zakona.

Međutim, niz argumenata se usprotivio predsednikovoj inicijativi da osnuje vojsku kroz promene zakona, zbog čega će pre doći do prevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu, nego što će doći do transformisanja mandata BSK-a. To je tako zato što je Tači zapretio da će podneti ostavku u slučaju da se u Skupštini Kosova ne usvoji zakon za koji kaže da će osnovati vojsku, dalje navodeći da svi politički lideri koji ne glasaju u korist ove inicijative moraju da “idu kući”. Ovakvo izražavanje je važno jer, u skladu sa svojim mandatom, predsednik ima pravo da izda predlog nepoverenja vladi, a koji se može usvojiti jednostavnom većinom u skupštini.

Ipak, kako je Tačijeva politička igra počela? Pre oko mesec dana, 7. marta, on je podneo predlog zakona Skupštini Kosova s ciljem povećanja trenutnog kapaciteta BSK-a koje sada imaju 2.500 aktivnih vojnika, te da se time osnaži misija ovih snaga.

Predsednik Hašim Tači je načinio korake ka osnivanju kosovske vojske u nedavnih nekoliko nedelja, zaobišavši kosovski ustav u tom procesu. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Uprkos njegovoj tvrdnji da je inicirao proces za osnivanje vojske, diskusije u vezi sa transformacijom BSK-a su počele pre nekoliko godina. Iako nije bilo istog intenziteta kao u sadašnjim okolnostima, baš kao sa procesom nezavisnosti — koji je zvanično počeo 2005. sa razgovorima između Kosova i Srbije u Beču, pod posredstvom bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija — proces osnivanja vojske je, takođe, počeo tri godine ranije, 2014.

Te godine, nakon preporuke u svom sveobuhvatnom Pregledu o kosovskom bezbednosnom sektoru (KSSR), vladina koalicija sastavljena od Demokratske partije Kosova (PDK) i Alijanse za novo Kosovo (AKR) je Skupštini Kosova podnela predlog za izmene i dopune člana 126 ustava — što je član koji uređuje mandat BSK-a. Cilj je, u to vreme, bio da se BSK transformišu u Oružane snage Kosova (OSK), ali se o ovoj tački nikada nije glasalo.

Ako analiziramo predsednikovu logiku, gde on eksplicitno upoređuje proces osnivanja vojske sa procesom proglašenja nezavisnosti Kosova, jasno je da je ovo prvo daleko složenije, imajući u vidu da su za to potrebni glasovi predstavnika kosovskih Srba.

Kosovo je, pre devet godina, proglasilo svoju nezavisnost bez saglasnosti Srbije, kada je glavni kosovski pregovarač u Beču, Tači, prihvatio okvir pod nazivom “Ahtisarijev plan” koji garantuje niz prava kosovskim Srbima. U stvari, prema kosovskom ustavu, nikakve ustavne promene se ne mogu napraviti bez dvotrećinske većine svih glasova u parlamentu od 120 poslanika, kao i dvotrećinske većine glasova manjinskih zajednica od 20 poslanika, od kojih je 10 Srba. Lideri Kosova nisu uspeli da ubede Srbe da glasaju u korist ustavnih promena da bi se BSK transformisao u OSK.

Nigde u ustavu ne piše da su BSK zaštitnice kosovske teritorije. Takav mandat se i ne predlaže za kosovsku vojsku u predlogu zakona predsednikovog kabineta.

Kako on nije uspeo da to uradi, sve do prošle nedelje — kada se njegova retorika promenila — Tači je insistirao na tome da će omogućiti formiranje kosovske vojske preko zakona koji je predložio, a da pritom ustavne promene nisu nužne, kao ni promena imena BSK-a.

Ipak, gde bi trupe kosovske vojske, osnovane Tačijevim zakonom, mogle da operišu? To je pitanje na koje Tači nije dao odgovor na javnoj debati koju je organizovao Centar za bezbednosnu politiku 14. marta.

Prema Ustavu Kosova, BSK su “državne bezbednosne snage” i imaju mandat da zaštite kosovske građane bez obzira na njihovu nacionalnost — nigde u ustavu ne piše da su BSK zaštitnice kosovske teritorije. Takav mandat se i ne predlaže za kosovsku vojsku u predlogu zakona predsednikovog kabineta.

Ne nedavno održanoj debati Centra za bezbednosnu politiku, Tači nije uspeo da odgovori na pitanje o tome da li bi vojska formirana putem promena zakona mogla da operiše na celom Kosovu. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Takođe, ostaju nedoumice o priznavanju kosovske vojske i o tome u kojoj će meri kosovska vojska moći da operiše na svojoj teritoriji, a sve zbog tri međunarodna sporazuma, od kojih je Kosovo prihvatilo dva 1999, pre nego što je proglasilo nezavisnost. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i Vojno-tehnički sporazum potpisan u Kumanovu. Ovi sporazumi na Kosovu ne prepoznaju nijednu drugu vojnu silu sem snaga NATO.

Treći je sporazum koji je Tačijeva vlada potpisala u Briselu 19. aprila 2013, kojim se ograničavaju BSK da operišu na severu Kosova bez dozvole NATO.

U javnim pojavljivanjima u proteklih nekoliko nedelja, Tači je rekao da se uloga NATO posle transformacije snaga neće promeniti. To znači i da bi, ako se BSK pretvore u vojsku u skladu sa ovim planom, i dalje bila potrebna dozvola NATO, posebno misije KFOR na Kosovu, za pitanja kao što je odlazak u Severnu Mitrovicu, što je područje koje se smatra destabilizujućim faktorom na Kosovu kada je reč o bezbednosti.

Na jednoj od glavnih javnih debata koju je Tači održao, on je sam ustanovio potrebu za osnivanjem vojske kao ishoda spoljašnjih pretnji, pominjući provokativni voz iz Srbije koji je napustio Beograd u januaru i uputio se ka Severnoj Mitrovici; on je pomenuo i unutrašnja pitanja vezana za severni deo Kosova, govoreći o zidu koji je ilegalno izgrađen od strane srpskih predstavnika na severu, a u blizini mosta na Ibru.

Bez para nema vojske

Čini se da će se novom Tačijevom stazom teže koračati usled nedostatka američke podrške i podrške NATO, što nije bio slučaj kada je reč o proglašenju nezavisnosti.

Podnošenje predloga zakona o BSK-u početkom marta predsedavajućem Skupštini Kosova, Kadriju Veseljiju, nije naišlo na odobravanje SAD ili NATO. Dan nakon što je Tači podneo predlog zakona skupštini, američka vlada, preko ambasade u Prištini, jasno je izjavila da je “zabrinuta zbog najavljene namere Kosova da promeni mandat Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) bez ustavnih promena”. U nizu javnih obraćanja, ambasador Greg Delavi je ponovio da SAD žele da se transformacija odigra polako i uz političku inkluziju, kao i u skladu sa Ustavom Kosova. On je čak i upozorio da bi predloženi zakon “primorao [SAD] da razmotre bilateralnu saradnju sa Bezbednosnim snagama Kosova i podršku istim”.

Čak su i zvaničnici NATO označili potez Tačija kao predmet “ozbiljne zabrinutosti”. Sekretar NATO, Jens Stoltenberg, izjavio je za medije da je upozorio Tačija i premijera Isu Mustafu da “njihovi jednostrani potezi neće biti od koristi”.

Pretnje zvaničnika SAD i NATO za revidiranje aktuelne podrške BSK-u ne bi trebalo olako shvatiti, jer su oni dva glavna sponzora bezbednosnih snaga na Kosovu.

Donacione të pranuara nga SHBA (2015):

  • Oprema EOD (1): 105,107;

  • Oprema za servisiranje i kalibrisanje opreme EOD: 17,761;

  • Medicinska oprema za tretman trauma: 109,435;

  • Rančevi sa opremom: 1,603;

  • Vojni rančevi: 1,988;

  • Oprema EOD (2): 52,553;

  • Oprema za deminiranje: 195,786;

  • Medicinska oprema za tretman trauma: 869.

  • Oprema za istraživanje i spasilačka oprema: 28,959 (iz Fonda NATO).

Prema godišnjim izveštajima Ministarstva Bezbednosnih snaga Kosova, donacije u iznosu od stotina hiljada do miliona evra su dobijene od Vlade SAD i NATO. Samo u prethodnoj godini, na primer, američka vlada je podržala BSK obezbedivši im opremu za istraživanje i spasilačku opremu, eksplozivna ubojna sredstva (EOD), opremu za zaštitu od opasnih hemijskih, nuklearnih i bioloških materijala (HAZMAT), kao i opremu za komunikaciju, što sve vredi više od 10,8 miliona dolara.

BSK su prošle godine prihvatile i 234.000 evra od Fonda NATO za izgradnju objekata za servisiranje vozila, kao i za renovaciju postojećih objekata za servisiranje u barakama BSK-a.

Svi ovi iznosi, pored pružanje usluga kao što je obuka kadeta BSK-a na Univerzitetu u Ajovi, kao i mnogi drugi vidovi pomoći, pokazuju da je podrška SAD i NATO Bezbednosnim snagama Kosova od ključnog značaja. To je i te kako tačno ako imamo u vidu da ove snage nemaju dovoljno sredstava da zadovolje svoje potrebe, a kamoli da zadovolje one potrebe koje će se pojaviti nakon što dođe do povećanja njihovih kapaciteta.

Državni budžet alociran za BSK ove godine je malo iznad 51 miliona evra, dok stručnjaci za bezbednost stalno govore o tome da samo ovaj budžet neće moći da pokrije transformaciju BSK-a u vojsku. BSK ima samo 2.500 aktivnih članova i 800 rezervista u poređenju sa 5.000 aktivnih trupa NATO i 3.000 rezervista stacioniranih na Kosovu. Precizan broj oružja koje BSK poseduje nije poznat, ali ono što se zna jeste da je ono tipa Hekler i Kolt — što je vrsta lakog naoružanja koje bi bilo nedovoljno za regularnu vojsku.

Preispitivanje koalicije

Pored toga što nema odobrenje dvaju glavnih sponzora BSK-a, predsednikova inicijativa nije u skladu sa planom donosilaca odluka, čiji je deo partija koju je osnovao i vodio 17 godina, PDK. Januara 13. — dan pre nego što je voz “Kosovo je Srbija” poslat iz Beograda na Kosovo — premijer Isa Mustafa je, u stvari, prihvatio preporuku Saveta bezbednosti Kosova da nastavi sprovođenje niza preporuka vladinog Pregleda o kosovskom bezbednosnom sektoru (KSSR) iz 2014; preporuka Saveta bezbednosti Kosova je sadržala povećanje kapaciteta BSK-a, ali se u preporuci ne preporučuju ustavne promene radi transformacije BSK-a u vojsku.

Premijer Isa Mustafa je u januaru prihvatio preporuku Saveta bezbednosti Kosova da se otpočne povećanje kapaciteta BSK-a. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

U pismu preporuke, čiju je kopiju nabavilo K2.0, hitno pravljenje nacrta Strategije za nacionalnu bezbednost se preporučuje, a umesto Strategije o odbrani države. Ovo poslednje je stavljeno na čekanje 2014. dok se ne oformi vojska, kada se očekivalo da će takav potez biti neizbežan.

“Odgađanje [transformacije BSK-a u OSK] stvara i prepreke za pravljenje nacrta Strategije o odbrani države u kojoj bi bile opisane pretnje s kojima se Kosovo suočava, čime bi se onda definisale potrebe BSK/OSK (Oružanih snaga Kosova)”, stoji u pismu koje je poslao Savet bezbednosti Kosova. Međutim, ista ta preporuka naglašava da se svaka tranzicija od BSK-a ka OSK-u “mora uraditi nakon prave analize pretnji s kojima se Kosovo suočava”.

Analiza KSSR iz 2014. jasno pokazuje da je potrebna “postepena transformacija” BSK-a kako bi se unapredio kosovski bezbednosni sektor, a da kada se to desi, njihova misija će biti da “zaštite suverenitet i teritorijalni integritet Kosova”. Analiza je jasna po pitanju toga da bi kosovske bezbednosne institucije trebalo da se povinuju principima ustava i zakona na snazi, kao i međunarodnim pravnim dokumentima.

Gotovo mesec dana je prošlo otkako je predlog zakona o BSK-u vlada prosledila Skupštini Kosova na razmatranje. Međutim, još nije doneta odluka o zvaničnom stavu vlade. Resorna ministarstva, uključujući ministarstva za evropske integracije, BSK i finansije i privredu, dala su svoja formalna mišljenja, ali prema članku koji je napisao Besnik Krasnići u listu Koha Ditore, koji je objavljen 31. marta 2017, Isa Mustafa neće ništa preduzeti zbog nedostatka podrške SAD po pitanju transformacije BSK-a kroz zakon.

Kosovska vlada se nije izjašnjavala kada je reč o svojoj podršci zakonu koji je predložio Tači, a za transformaciju BSK-a u kosovsku vojsku. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Mustafa je rekao na jednom skupu LDK-a u Prizrenu da njegova stranka podržava uspostavljanje vojske u skladu sa ustavom, iako nije dao formalni odgovor na to šta će učiniti kada je reč o Tačijevom predloženom zakonu. Ipak, u gorenavedenom članku lista Koha Ditore stoji da bi Mustafa mogao da mišljenja ministarstava pošalje u skupštinu bez vladinog odobrenja.

Iako se LDK i dalje ne izjašnjava na ovu temu, opozicione stranke su javno izrazile svoju podršku vojsci, uprkos dilemama za transformisanje Bezbednosnih snaga Kosova kroz zakon. Moguće protivljenje LDK-a Tačijevom predloženom zakonu bi moglo da se shvati kao političko samoubistvo, jer je ova partija i ranije bila optužena od predsednika da je odgovorna za to što vojska nije osnovana 2014; LDK u to vreme nije podržavala proces ustavnih promena koji je predložen, ali vlada nije uspela da obezbedi ni podršku srpskih poslanika, a čiji su glasovi potrebni za sprovođenje ustavnih promena.

Tači je pomenuo taj neuspeh na jednoj konferenciji za novinare na dan kada je podneo predlog zakona skupštini, izjavivši da su BSK lako mogle biti transformisane 2014. On je rekao da se taj neuspeh desio zbog “političkih okolnosti” i dodao da je došlo vreme da se prevaziđu političke razlike između albanskih političkih partija na Kosovu, da stanu jedni uz druge kako bi se osnovala kosovska vojska. Ako Tačijev predlog zakona o BSK-u stigne u skupštinu, i ako LDK nastavi da se drži svog stava, ona će biti označena kao krivac za to što drugi put zaredom nije osnovala kosovsku vojsku.

U međuvremenu se čini da su upozorenja na prevremene parlamentarne izbore ozbiljna stvar. Političke partije su već počele da objavljuju svoja istraživanja javnog mnjenja i da reč “izbori” koriste u svojim obraćanjima.

Povlačenje?

Tačijevo izražavanje u proteklim danima po pitanju vojske je počelo da se menja, a nakon intervencija nekih ključnih kosovskih strateških partnera — predstavnika SAD — koji su pojasnili da BSK ne može postati vojska bez odobrenja predstavnika Srba. Tokom posete Prištini 29. marta, zamenik državnog sekretara Hojt Brajan Ji je pozvao kosovske lidere da ne odobre ovaj predlog zakona kojim bi se stvorila redovna vojska od Bezbednosnih snaga Kosova.

"Ne postoji snaga koja bi blokirala uspostavljanje Oružanih snaga Kosova."

Hashim Tači

“Hteli bismo da vlada ode korak nazad i da povuče predlog zakona”, Ji je rekao u intervjuu za RTK prošle srede.

Dan nakon što se sastao sa Jijem, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, kada je upitan da li vlada treba da povuče predloženi zakon, Tači je rekao sledeće: “vreme koje je ostalo je dovoljno za razgovore sa srpskom zajednicom”. Ovime je implicirao da će pokrenuti razgovore da bi ubedio Srbe da glasaju u korist ustavnih promena u skupštini, bez obzira na činjenicu da je ove pokušaje označio kao “puki neuspeh” u prethodne tri godine.

“Ne postoji ‘nikad’ u politici! Ne može se reći da se neki proces neće nikada desiti. Ne postoji snaga koja bi blokirala uspostavljanje Oružanih snaga Kosova”, rekao je on, ne misleći na trenutni naziv BSK-a, već koristeći ime koje će te snage dobiti tek nakon ustavnih promena.

Ipak, put ka osnivanju vojske bez podrške glavnih sponzora kosovske nezavisnosti i glasova srpskih predstavnika u skupštini čini se vrlo neizvesnim. Jedino zasad sigurno je da je Tači ozbiljno nagovestio mogućnost prevremenih izbora ako predlog zakona ne bude usvojen, a u vreme kada Kosovo već ima značajan broj pitanja kojima mora da se pozabavi; skupština bi trebalo da glasa o pitanjima kao što je demarkacija sa Crnom Gorom (uslov za viznu liberalizaciju), dok će Kancelarija specijalnog tužioca Specijalnih komora uskoro izdati optužnice za ratne zločine protiv kosovskih Albanaca.

Ovo su složeni procesi kojih je Tači bio svestan mnogo pre nego što je povukao svoj najnoviji potez; iako je nejasno koja je njegova krajnja motivacija, njegov tajming sugeriše kako je reč o nečemu većem od osnivanja kosovske vojske.K

Prikaz: Ade Mula / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.