U detalje | Politika

Formiranje budućnosti Mitrovice, odozdo nagore

Piše - 05.09.2016

Inicijativa pokrenuta s ciljem da angažuje građane u donošenju odluka.

Most preko reke Ibar, koji deli grad Mitrovicu, na severu Kosova, otvoren je ponovo proteklog meseca. Dugo blokiran i smatran simbolom etničkih podela, ali sada ljudi, tehnički govoreći, mogu preći preko njega na onu drugu stranu, iako tek mali broj njih to zaista i čini; za povezivanje dveju strana reke će, naravno, trebati mnogo više od projekta regeneracije koji je fokusiran na infrastrukturu i podržan od EU, a koji je pokrenut prošlog oktobra kao deo dijaloga između Prištine i Beograda.

U pokušaju da više uključi lokalnu zajednicu u donošenje odluka koje utiču na funkcionisanje grada, Eljiza Hodža, bivša pevačica, društvena aktivistkinja, ali ponajviše arhitektkinja, razvila je inicijativu pod nazivom “Negotiating the City” (Ispregovaranje grada). Prva faza, pod nazivom “Suočavanje sa rekom” održana je prošle nedelje u Muzeju Mitrovice. Pozivnice za učešće su podeljene i studentima, stručnjacima i aktivistima na severu i jugu Mitrovice, kao i studentima iz regiona koje zanima oblikovanje određenih prostora.

mitro_001

Program “Suočavanje sa rekom” podeljen je na dve sesije. Večernje aktivnosti obuhvataju prezentacije i predavanja gostujućih predavača na sledeće teme: “Gradovi na rekama”, “Podeljeni gradovi i inkluzivni gradovi”, “Oblikovanje određenog prostora i brendiranje gradova na rekama” i “Pogledi iz regiona”. Biće održana i poseta organizaciji koja se bavi kulturom, “7 arte”, gde će se prikazati film o arhitekturi i održati diskusije o javnom prostoru. (U narednim danima ćete na K2.0 moći da pročitate intervjue i preglede nekih od tema.)

Njima nije data šansa da daju svoje mišljenje o onome šta treba da se desi sa rekom, ili kako oni vide reku.

Eljiza Hodža

Tokom dana, radionica pod nazivom “Zamišljanje reke Ibar u Mitrovici uz pomoć dizajna koji radi zajednica” održana je takođe. Učesnici su podeljeni u pet grupa i tako su radili cele sedmice. Nakon što su sprovedene posete određenim mestima u blizini reke, i nakon što su savetovani od strane svojih tutora i gostiju iz zajednice i sproveli intervjue sa meštanima, svaka grupa je napravila dizajn mosta i područja oko reke, a koji su kasnije predstavljeni na izložbi u muzeju u subotu, što je bio poslednji dan radionice.

Suočavanje sa rekom

Čitavu ideju je začela Hodža 2009. godine, kada je postavila sledeće pitanje: “Kako obe zajednice, Srbi i Albanci, vide reku?”

“Prosto sam razmišljala o tome šta bi se moglo desiti na obalama reke kao zajedničkog prostora, kao prostora pacifikacije obeju zajednica u budućnosti”, kaže Hodža, “kao i regeneracije, razvoja i kreiranja novih mogućnosti za zajednicu u ekonomskom smislu, kao i društveno i kulturološki.”

Držeći se uverenja da reka i most imaju ogroman kapacitet od koga obe zajednice mogu imati koristi u svim aspektima, Hodža je prošle godine dobila finansijsku podršku Evropske fondacije za kulturu da bi počela sa sprovođenjem svoje ideje koju je prvi put zamislila pre pet godina.

mitro_002

Vodeći princip projekta “Ispregovaranje grada” jeste da se pogleda izvan okvira aktuelne situacije gde se odluke o Mitrovici — bilo da je reč o resursima, dizajnu ili otvaranju i zatvaranju mosta — donose uglavnom u Briselu, ili od strane opština na jednoj od dveju strana reke koje rade sasvim nezavisno jedna od druge.

“Sve vreme, zajednica je isključena iz ovih pregovora i procesa donošenja odluka”, kaže Hodža. “Njima nije data šansa da daju svoje mišljenje o onome šta treba da se desi sa rekom, ili kako oni vide reku.”

Vizija Hodže za inicijativu je bila da preokrenu stvari i da počnu odozdo nagore. “Ako se toliko pregovara o reci i Mitrovici u različitim formama, ali uvek odozgo nadole, hajdemo uraditi projekat koji bi otvorio raspravu sa omladinom koja je manje emotivno opterećena i sa urbanim aktivistima sa severa i juga Mitrovica, da oni krenu da pričaju o reci i budućnosti koju ona pruža ovome gradu”, kaže ona. “Ali, da bi to mesto postalo korisno ljudima, da od toga napravimo mesto za sastajanje, nešto moramo tamo postaviti — klupu, drvo ili put — što bi to mesto učinilo pravim mestom.”

Kreiranje prostora — rad sa zajednicom

Ona je odlučila da je najbolji način da se to uradi korišćenje metodologije pod nazivom “kreiranje prostora” za koju je saznala radeći sa njujorškom urbanom planerkom Elenom Medison, koja je pravi veteran kada je o ovom pristupu reč.

Potpredsednica renomirane organizacije Projekat za javne prostore — što je neprofitna organizacija posvećena kreiranju i održavanju javnih prostora koji izgrađuju zajednice — Medison je uzela učešće u Hodžinom projektu kao tutor na prošlonedeljnim radionicama. “Ono što pokušavamo da uradimo ovde jeste da prikažemo kako studenti i učesnici u ovoj radionici mogu da iskoriste pristup i metodologiju koji su drugačiji od onoga čemu su oni učeni u školama”, kaže ona. “To je drugačije od onoga što većina tradicionalnih opština koristi kada rade ovakve vrste poduhvata.”

Ona smatra da je faza “Suočavanje sa rekom” korisna vežba obuke, sugerišući da je to bila demonstracija procesa “kreiranja prostora”; na kraju će biti odluka mitrovačkih opština kako će razviti svoje ideje o tome kako žele da iskoriste reku i prostore oko nje.

Medison definiše termin kreiranja prostora kao “rad sa zajednicom”, gde se ideje meštana i stručno mišljenje stavljaju u središte budućnosti toga prostora.

Ne bi trebalo da razmišljamo po obrascima ‘oni’ i ‘mi’, da se stalno mrzimo. Moramo dalje da nastavimo malim koracima, da živimo u skladu i miru. Ne možemo da se otarasimo jedni drugih, mi smo ovde, pa hajde da to iskoristimo najbolje što umemo.

Asdren Sela

“U suštini, najvažniji deo toga jeste da to nisu samo eksterni stručnjaci koji dolaze i prave planove za vas koji tu živite”, kaže ona. “Reč je o tome kako ljudi u zajednici aktivno učestvuju u davanju vizije, kreiranju ideja za plan i sprovođenju istog. Cilj kreiranja prostora jeste da se stvori prostor koji funkcioniše radi ljudi, sa ljudima koji će koristiti te prostore.”

mitro_003

Ideje generisane i predviđene od strane zajednice se dizajniraju i projektuju od strane arhitekata i urbanih planera, a u slučaju radionice “Suočavanja sa rekom”, glavnu ulogu imaju studenti iz regiona koji učestvuju u projektu.

“Pored uključivanja studenata arhitekture i urbanog dizajna i planiranja, inicijalna ideja je bila da se obuhvate predstavnici nevladinih organizacija i predstavnici različitih organizacija, bilo da su iz severa ili juga grada”, kaže projektna asistentkinja “Suočavanja sa rekom”, Zana Bokši. Kako decenije podela treba prevazići i kako su zajednički projekti prava retkost u Mitrovici, pozivnice za učešće poslate onima na severu grada imale su ograničen odziv; samo je troje ljudi sa severa odgovorilo na poziv za učešće, pa su organizatori odlučili da pozivnice upute studentima iz šireg regiona.

“Imali smo studente sa univerziteta Polis i Epoka iz Albanije, studente iz Makedonije sa Univerziteta u Tetovu i studente iz Prištine i Mitrovice”, kaže Bokši, koja je naglasila veliki broj lokalnih studenata iz južne Mitrovice koji su iskoristili priliku i uključili se. “S obzirom na to da je to mesto u kom žive, oni bolje poznaju kontekst, oni tu žive, osećaju grad i doživljavaju njegovu prošlost”, kaže ona. “Iako su možda bili premladi da zapamte kako je grad u prošlosti bio ujedinjen, oni i dalje znaju, na osnovu razgovora sa rođacima, kakav je grad bio, šta mu nedostaje — to je grad koji je ranije bio grad roka i džeza.”

Važnost ovog događaja i potencijal koji Mitrovica ima dobili su na značaju kod mnogih učesnika radionica. Asdren Selja, student je sa Univerziteta Polis u Tirani, rođen u Prištini, ali je dosta svog života proživeo u Americi, negujući san i viziju za okupljanje Srba i Albanaca na Kosovu na jednome mestu. “Ne bi trebalo da razmišljamo po obrascima ‘oni’ i ‘mi’, da se stalno mrzimo”, kaže on. “Moramo dalje da nastavimo malim koracima, da živimo u skladu i miru. Ne možemo da se otarasimo jedni drugih, mi smo ovde, pa hajde da to iskoristimo najbolje što umemo.”

Pogled u svetlu budućnost

Prva faza projekta “Ispregovaranje grada” biće završeno knjigom publikovanom na dva zvanična jezika na Kosovu — albanskom i srpskom — plus, engleski, gde će se opisati cela ideja inicijative, potreba za takvom inicijativom, kao i proces i metodologija kreiranja prostora. U knjizi će se naći i stavovi i razmišljanja onih koji su dosad učestvovali, objašnjavajući zašto su odlučili da se uključe, a obrazložiće se i bitnost takvog pokreta na Kosovu.

Posle “Suočavanja sa rekom”, na proleće, uslediće druga faza inicijative; konferencija “Podeljeni gradovi”, sa ciljem istraživaja različitih vrsta podela i problema koji proističu iz takve situacije. “U Mitrovici postoji fizička podela grada i etnička podela Albanaca i Srba”, kaže Hodža. “U drugim gradovima koje smatramo uspešnim podele se dešavaju zbog socijalnog statusa i etničke pripadnosti. Neke podele koje ubrzano rastu jesu one između različitih interesa grupa, kao što su kulturne ili verske formacije.”

Na konferenciji će se diskutovati o primerima toga kako su podeljeni gradovi širom sveta, kao što su Nikozija, Mostar, Jerusalim i Berlin angažovani i kako su se suprotstavili ovim problemima kako bi se ublažile razlike.

Hodža kaže da su organizatori ohrabreni entuzijazmom onih koji su učestvovali prošle nedelje i nada se da je to početak momentuma za unapređenje Mitrovice. “U zavisnosti od rezultata koji budu proizašli iz ove aktivnosti, mi ćemo proceniti kako želimo da nastavimo ubuduće”, kaže ona. “Možda… veći projekat koji bi mogao da ima veći odraz i proizvede nešto veće i sadržajnije za budućnost grada.”K

Fotografije: Eljiza Hodža.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.