Promene dolaze u kosovski energetski sektor. U bliskoj budućnosti možemo očekivati da će ovaj sektor biti podvrgnut liberalizaciji tržišta i daljoj diverzifikaciji energetike. Međutim, jedan element državne energetike uporno odoleva promenama: a to je sramotno niska zastupljenost žena u ovoj branši. Prema izveštaju organizacije Nathan Associates iz 2018, žene zauzimaju tek 7% radnih mesta u energetskom sektoru na Kosovu.

Otkud ovako mali broj?

Delimično objašnjenje možemo naći u nedovoljnoj zastupljenosti žena na tržištu rada. Samo je 21,5% radno sposobnih žena bilo aktivno na tržištu rada 2020. Međutim, ovo razjašnjava tek deo problema.

Kao dve žene u energetskom sektoru koje su zabrinute za rodnu neravnotežu u industriji, odlučile smo da sprovedemo istraživanje kako bismo ustanovile prepreke koje sprečavaju žene da uđu u ovu sferu. Anketirali smo 151 ženu koja radi u ovom sektoru, stručnjakinje koje rade u svim segmentima energetskog sektora, od onih u akademskoj zajednici, preko onih koje rade na politikama, do inženjerki i menadžerki.

Četrdeset četiri posto ispitanika radi u ovom sektoru duže od 10 godina, 39% je tu zaposleno od godine do pet godina, a ostali su novajlije. Većina ispitanika se umnogome slaže sa tvrdnjom da u ovom sektoru postoji neravnopravnost. Ova neravnopravnost se ispoljava kao prepreka za ulazak žena u sektor, a potom i u formi neprestanih komplikacija koje žene moraju da rešavaju u trajanju cele karijere.

Savladavanje kulturnih prepreka

Prema rečima većine ispitanica, ključna prepreka na koju žene nailaze u energetskom sektoru jeste generalno uverenje da je u pitanju dominantno muški domen. Ovo uverenje se usvaja od malih nogu i proizvodi dugoročne posledice. Izostanak podrške i ohrabrenja roditelja i nastavnika odvraća devojčice od tema iz oblasti MINT (matematika, inženjerstvo, tehnologija i nauka) i zatim sprečava angažman žena u ovim sferama.

Rezultati naše studije pokazuju da veterani industrije nailaze na iste prepreke kao i žene koje su tek nedavno ušle u ovu branšu. Čak i stručnjakinje u ovoj oblasti stalno moraju da savladavaju kulturne i strukturne prepreke koje stoje kao poruka da se nalaze u muškom domenu.

Na primer, jedna ispitanica se prisetila intervjua za terensku poziciju u jednoj energetskoj instituciji. Poslodavac joj je postavio pitanje o tome da li zna da će morati da se penje na bandere, jer je to u opisu posla; on je očigledno pretpostavljao da kandidatkinja nije upoznata sa centralnim delom radnog mesta i da bi joj to, kao ženi, bilo neprijatno da obavlja.

Druga ispitanica, nekadašnja visokopozicionirana menadžerka u KEK-u, Energetskoj korporaciji Kosova, često je nailazila na snishodljivost muških kolega. Uprkos tome što je bila načelnica 200 radnika u termoelektrani i što je završila studije inženjerstva, operateri postrojenja su joj često objašnjavali osnovne tehničke stvari, pod pretpostavkom da žene ne razumeju kako mašinerija funkcioniše.

Određeni broj ispitanica je izjavio da su im na intervjuima za posao u energetskom sektoru postavljali pitanje o tome da li planiraju da imaju decu, što mnogi advokati na Kosovu smatraju činom rodno zasnovane diskriminacije i kršenjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Učestalost ove vrste pitanja ukazuje na to da je na snazi ukorenjena rodno zasnovana predrasuda koja se aktivira prilikom zapošljavanja, čime se žene diskriminišu zbog odluka koje donose u privatnom životu.

Rukovodstvo i odbori

Zanemarljivo mali broj žena zaposlenih u energetici odražava se i na ogromnu rodnu neravnotežu u višim slojevima vladinih tela koja se bave energetikom.

Na pozicijama vlasti gde se donose odluke, energetski i rudarski sektor očevidno imaju problem sa neravnomernom zastupljenošću žena. Ministarstvo zaduženo za kreiranje politika u oblasti energetike i rudarstva na svom je čelu je imalo tri ministarke od 1999: Justina Široka-Pulja (2008-2010), Rozeta Hajdari (2020), Artana Rizvanoli (2021-do danas). Ministarstvo energetike i rudarstva je 2014. pretočeno u dva odeljenja u okviru Ministarstva ekonomije; na čelu ova dva odeljenja od 2011. nalaze se isključivo muškarci. Pored toga, Kosovskom agencijom za energetsku efikasnost, institucijom sa izvršnim ovlašćenjima pod Ministarstvom ekonomije, rukovodili su samo muškarci još od njenog osnivanja 2012; sva odeljenja u agenciji predvođena su muškarcima.

Muškarci se nalaze na čelu svih važnih privrednih subjekata, od proizvodnje i prenosa, preko distribucije, do snabdevanja. U stvari, samo je KEK ranije imao direktorku, a ne direktora, i to osobu pod imenom Pranvera Dobruna-Krieziu (Dobruna-Kryeziu), od 2006. do 2007. Ostale institucije u sektoru oduvek predvode isključivo muškarci.

U upravnim odborima, javnim preduzećima i regulatornim telima odvijaju se promene, a neke su pozicije upražnjene. U privremenom četvoročlanom odboru KEK-a rade dve žene; u upravnom odboru KOSTT-a, firme za prenos električne energije, zaposlene su dve žene od ukupno šest članova odbora; Trepča ima upravni odbor sastavljen isključivo od muškaraca, dok je mandat odbora Nezavisne komisije rudnika i minerala (NKRM) istekao još 2020. (i tamo su sve sami muškarci!). Od ukupno petoro nedavno izabranih članova Energetskog regulatornog odbora (ERO), samo je jedan član ženskog pola.

Došlo je vreme da se žene imenuju na neke od ovih pozicija.

Poslanica u skupštini, Mimoza Kusari-Ljilja (Kusari-Lila), podnela je 2018. skupštinski predlog za uvođenje rodnih kvota za žene u odborima javnih preduzeća i akcionarskih društava. Sve dok se ne stvori veća svest o tome da ovom sektoru očajnički fali aktivno učešće žena, čini se da je potrebno da se u energetska tela uvedu rodne kvote.

Obrazovanje

Često se navodi da samo mali broj žena poseduje neophodno znanje za rad u energetskom sektoru, dok je tek 5% ispitanica u našoj anketi izjavilo da se njihovo obrazovanje ispostavilo kao prepreka za zaposlenje u ovoj oblasti. Istovremeno, 33% ispitanica je izjavilo da je obrazovanje ključni faktor koji im je pomogao da dosegnu poziciju na kojoj se nalaze.

Učenice koje su u školskoj 2019-2020. upisale Fakultet elektrotehnike i računarstva Prištinskog univerziteta čine skoro 40% ukupnog broja novopečenih studenata. Od ukupnog broja studenata na Mašinskom fakultetu, bilo je 20% žena. Na Kosovu imamo dva privatna univerziteta sa studijskim programima u oblasti energetike. Jedan je RIT Kosovo, koji se bavi energetskom politikom, dok je 71% od svih studenata na pomenutoj katedri iz ženske populacije.

Premda rodne razlike istrajavaju u oblasti MINT (makar što se tiče akademske zajednice), ove brojke pokazuju da sumorno stanje ― odnosno, nizak nivo zaposlenosti žena u energetskom sektoru ― ne znači da nemamo žene sa neophodnim obrazovanjem za rad u ovoj oblasti.

Delimično rešenje se krije u inicijativama poput Programa izvršnog rukovodstva za rodnu ravnopravnost (USAID) i Programa za žene u energetici (Millennium Challenge Corporation). Ovakvi programi menjaju stanje stvari pomoću mentorskih sesija, školarina i stažiranja; sve to povećava učešće žena u kosovskom energetskom sektoru, što rezultira rodno inkluzivnijim radnim mestima i sektorskim politikama.

Rodno osetljive politike u energetici

Rodnu tematiku treba hitno uvrstiti u Energetsku strategiju Kosova za 2021-2030, glavni dokument za energetsku politiku u zemlji koji je trenutno u finalnoj fazi izrade. Aktuelna strategija, koja se trenutno ispravlja (2017-2026), ne sadrži segment o obrazovanju i rodnoj ravnopravnosti. Pored toga, treba tražiti da se nadležni obavezuju na rodno ravnopravno postupanje u Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (2021-2030).

Zakoni, strategije i politike u energetskom sektoru nisu rodno osetljivog karaktera, uprkos insistiranju EU da se rodna tematika uvede u energetski sektor i uprkos postojanju kosovskog Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Nova državna strategija, koju trenutno izrađuje Ministarstvo ekonomije, treba u obzir da uzme činjenicu da su žene, generalno gledano, teže pogođene energetskim siromaštvom (nedovoljan pristup električnoj energiji) nego muškarci.

Žene su često odgovorne za obavljanje kućnih poslova koji podrazumevaju korišćenje električne energije. Oko 60% urbanih domaćinstava na Kosovu troši između 10% i 30% prihoda domaćinstva na račune za struju. U proseku, većina domaćinstava širom Sjedinjenih Država troši 2-3% godišnjih prihoda na električnu energiju. Za domaćinstvo se kaže da je energetski siromašno ukoliko troši više od 10% svojih prihoda na električnu energiju.

Obim energetskog siromaštva na Kosovu i njegovog perfidnog uticaja na žene predstavlja dodatan razlog zbog kog žene moraju više da se pitaju u energetskom sektoru Kosova.

Pristup električnoj energiji je osnovno ljudsko pravo. Pošto energetsko siromaštvo više pogađa žene nego muškarce, neophodno je kreirati energetsku politiku koja u prvi red stavlja rodnu ravnopravnost. Ostvarivanje rodne ravnopravnosti u energetskom sektoru jeste preduslov za uspešnu primenu energetskih politika i programa. Nameru Kosova da sprovede pravednu energetsku tranziciju ka boljoj budućnosti jedino je moguće realizovati ako su žene uključene u sve pore industrije.

Autorska prava na fotografiju: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.