Čini se da su maske postale novi regionalni modni trend. Ljudi u Prištini, Skoplju, Tetovu i Tuzli navukli su maske kao preventivnu meru protiv visokog stepena zagađenosti. Zimski meseci su vratili opasne nivoe zagađenosti na Balkan, a građani počinju svoje zdravlje uzimaju u svoje ruke.

Ove nedelje su u Prištini održani protest i hitna skupštinska sednica da bi se diskutovalo o pitanju zagađenja na Kosovu. Većina zagađenja vazduha potiče iz energetske i rudarske industrije, kao i sagorevanja drveta i lignita u domaćinstvima radi grejanja. Prevoz i deponije otpada iz urbanih i industrijskih sredina doprinose pogoršanju ovog problema.

Kao rezultat ovoga, u vazduhu je povećano prisustvo partikularnih čestica, posebno PM2.5 — što je materija koja ima prečnik od 2.5 mikrometara ili manje, i posebno je štetna za ljude, imajući u vidu da pri udisanju može ući u krvotok. Studija iz 2013. pokazuje da se, za svako povećanje PM2.5 od 10 mikrograma u atmosferi, povećavaju stope oboljelih od raka za 36 odsto.

Vazduh iznad grada Priština je bio vidno zagađen u januaru. Fotografija: Matko Bulent / K2.0.

Ne prolazi samo Kosovo kroz ove muke — zagađenost vazduha ne poznaje granice. Ostale zemlje u regionu se suočavaju sa sličnim problemima, uključujući i Makedoniju.

Građani Skoplja, Tetova i Bitole su bili primorani da udišu vazduh u kojem je u decembru prošle godine nivo koncentracije PM2.5 bio iznad preporučljive granice duže od 15 dana. Tetovo je prošle godine imalo najgori vazduh u Evropi, sa prosekom od 81 mikrograma PM2.5 po kubnom metru bio standard tokom cele godine.

Kao u slučaju Prištine, ljudi postaju svesniji katastrofalnih efekata zagađenja životne sredine na zdravlje. Zavod za javno zdravlje Makedonije je saopštio da zagađenost vazduha doprinosi raku pluća, infarktima i koronarnim arterijskim bolestima, ali nisu preduzete neke mere. Dok se iste žalbe i upozorenja mogu čuti godinu za godinom, malo toga je učinjeno kada je reč o uzrocima zagađenosti vazduha.

Saobraćaj je odgovoran za 20 odsto ukupne zagađenosti vazduha, ali mali broj ljudi u Skoplju, jednom od najzagađenijih gradova u Evropi, vozi bicikle. Fotografija: Radovan Vujović.

Nedavno objavljen tvit ilustruje sve veću zabrinutost zbog zagađenosti vazduha: na prozoru jedne apoteke je napisano da su sve maske za zaštitu od zagađenosti rasprodate. Maske postaju toliko nerazdvojni predmet odeće da su čak i ambasadori počeli da ih nose.

“Postoji nedoumica: ili korišćenje vozila i davanje doprinosa zagađenju ili vožnja biciklom i udisanje zagađenosti. Danas prvi put pokušavam sa maskom”, tvitnao je Wouter Plomp (Voter Plomp), holandski ambasador u Makedoniji. Kako ovaj ambasador dolazi iz zemlje u kojoj je vožnja biciklom popularna, smatra da je smanjenje saobraćaja jedan od načina na koji bi građani mogli da zaustave zagađenost vazduha.

“Zasigurno bi moglo dodatno da se poboljša, ali bih hteo da pohvalim hrabre Skopljane koji koriste bicikl kao glavno sredstvo za prevoz”, izjavio je Plomp za K2.0.

“Ako pogledate poslednje istraživanje, saobraćaj doprinosi u meri od oko 20 posto u sveukupnoj zagađenosti, pa je tako ovo jedna od oblasti u kojima zaista nešto možemo da promenimo”, rekao je ambasador. “Svi moramo da preduzmemo konkretne akcije da bismo smanjili zagađenje — bilo da vozimo bicikl, recikliramo otpad ili vršimo pritisak na odgovorne ljude i institucije da naprave neophodne promene.”

Tehnologija, takođe, ohrabruje građane sa znanjem o uslovima životne sredine. Aplikacija Moj vozduh je bacila novo svetlo na curenje otrovnih čestica i povećala svest građana kada je reč o problemu zagađenosti u Makedoniji.

Crveno svetlo na aplikaciji upozorava korisnike da je zagađenost vazduha u datoj opštini visoka. Kako kreator ove aplikacije, Gorjan Jovanovski, objašnjava da je najveći broj posetilaca koristi tokom zimskih meseci, kada zagađenost vazduha dostiže opasne nivoe.

Jovanovski potvrđuje stav ambasadora Plompa da građani moraju da preuzmu odgovornost u vezi sa zagađenošću vazduha. “Za građane koji ne žive samo u Makedoniji, već i u susednim državama, komfor se smatra važnijim od kvaliteta vazduha”, rekao je. “Navode razloge kao što je taj da autobusi ne mogu da ih pokupe sa kućnog praga, pa je teško žrtvovati komfor i voziti se javnim prevozom umesto privatnim vozilima da bi se smanjila zagađenost.”

Nivo zagađenosti vazduha ponekad postaje toliko visok da se prljav vazduh može videti golim okom. Fotografija: Radovan Vujović.

Međutim, saobraćaj je samo jedan od izvora zagađenosti vazduha u ovoj državi, dok je ohrabrivanje građana da koriste javni prevoz kratkoročna mera protiv sve bliže zastrašujuće opasnosti.

Problem zagađenosti ne može da se reši ‘prekonoći’

Ekonomske aktivnosti sa najvećim emisijama čestice PM, prema Svetskoj banci, svode se na proizvodnju feroslitina, električne energije i grejanja, sagorevanja energije u industriji obojenih metala, asfaltiranje puteva i sagorevanje drva u domaćinstvima, što su stvari koje su učestala praksa širom ovog regiona. Emisije velike zagađenosti od starih automobila takođe doprinose zagađenosti vazduha.

“Građani za ogrev koriste drvo, jer je struja skupa. Najsiromašniji građani čak sagorevaju gumu i plastični otpad da bi im bilo toplo tokom hladnih meseci”, objašnjava Arianit Xhaferi (Džaferi) iz pokreta Eco Guerilla (Eko gerila) koja je organizovala proteste i kampanje osvešćivanja o zagađenosti vazduha u Tetovu.

Ana Čolović-Lešoska, izvršna direktorka NVO Eko-svest, saglasna je sa Džaferijem da je teško razviti ekološku svest kod građana.

“Kada imate siromašne građane koji jedva mogu da plate račune za struju, onda je vrlo teško stimulisati i razvijati njihovu ekološku svest. U Skoplju imamo oko 45 odsto domaćinstava koja koriste drvo za ogrev”, ističe Čolović-Lešoska. Nepotrebno je reći da ovaj problem ima više uzroka i neće ga rešiti samo jedan odgovor.

Nova vlada, izabrana u maju prošle godine, i nedavno izabrani gradonačelnik Skoplja, Petre Silegov, muče se da ispune svoja obećanja o smanjenju zagađenosti vazduha.

Vlada je preduzela hitne mere protiv visokog stepena zagađenosti vazduha u prestonici, ali je u Tetovu, pre mesec dana, na osnovu informacija iz mernih stanica, utvrđeno da je nivo zagađenosti bio iznad dozvoljenog nivoa dva dana zaredom.

Stanovnici Skoplja i Tetova dobili su besplatan prevoz vozovima i autobusima, i javnom prevozu. Ljudima sa hroničnim bolestima i trudnicama je oprošten neodlazak na posao, dok su sportske aktivnosti na otvorenom bile zabranjene. Naravno, ovo su samo kratkoročne mere da bi se zagađenje privremeno ublažilo.

Čolović-Lešoska misli da problem sa zagađenošću vazduha ne može da se reši ‘prekonoći’. “Ništa nije učinjeno u proteklih 10-15 godina da bi se rešio problem. Aktuelna vlada je počela manje-više da sprovodi preporuke koje smo sugerisali”, rekla je Čolović-Lešoska.

Korak napred bi bilo kada bi se pojačale inspekcije koje nadziru firme koje proizvode emisije sa štetnim česticama. “Jedini način da se reši problem zagađenosti vazduha koji uzrokuju industrije jeste da imamo strože inspekcije”, kaže Čolović-Lešoska.

Aktivisti su vodili proteste u nekoliko gradova širom Makedonije kako bi zahtevali od vlade da nešto preduzme po pitanju zagađenosti vazduha. Fotografija: Radovan Vujović.

Džaferi dodaje da bi “trebalo preduzeti mere da se smanji zagađenost vazduha pre nego što postanemo nacija maski za zaštitu od zagađenja”.

“Građani pokazuju da imaju svest kada upiru prstom u nekoga ko je odgovoran za uzrokovanje zagađenosti vazduha, ali neznanje kada sami treba da preduzmu određene radnje radi smanjenja zagađenosti vazduha”, izjavio je.

Panbalkanski problem

Zagađenost vazduha je postala problem širom Balkana. Izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu o kvalitetu vazduha, objavljen 2017, procenjuje da izloženost česticama PM2.5 svake godine ubije 18.310 ljudi u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji.

Elektrane koje sagorevaju lignit i dalje su neophodne za snabdevanje i štetne za zdravlje običnih građana. Danas postoji 16 ovih elektrana u regionu, a koje proizvode 13 puta više sumpor dioksida i 30 puta više PM2.5 po megavatu od prosečne evropske elektrane, a prema najnovijoj studiji.

Jedan primer je elektrana Ugljevik u blizini Tuzle, u Bosni, što je jedinstveni slučaj u Evropi, jer proizvodi onoliko sumpor-dioksida koliko proizvodu sve elektrane zajedno u Nemačkoj. Na kraće staze, ljudima na Balkanu je potreban pristup električnoj energiji, ali dugoročne posledice su se pokazale katastrofalnim.

Vlade u regionu su se saglasile da će početi da smanjuju emisije zagađivača. Ostaje da se vidi da li će vršenje pritiska građana Prištine na političare imati dugoročne rezultate ili da li će se problem moći održivo rešiti na regionalnom nivou. Mnogi ljudi u balkanskim gradovima će zasad morati da nose maske da bi mogli da da dišu kada se nalaze na otvorenom. K

Naslovna fotografija: Radovan Vujović.