U detalje | Pravda

Snimci sa video-nadzora korišćeni kao dokaz protiv aktivista Samoopredeljenja

Piše - 26.01.2017

Razmenjeni prvi udarci u napetom sudskom postupku.

Oni su bili jedini koji nisu ispoštovali sud ustavši kada predsedavajući sudija ulazi u prostoriju. Sedeći na klupi za optužene, četvoro aktivista Samoopredeljenja je optuženo za terorizam povezan sa napadom raketnom granatom na zgradu Skupštine Kosova 4. avgusta 2016, oni su čekali na prvo saslušanje u ovom slučaju.

Svih četvoro su nosili bele dukserice sa likom Astrita Deharija, aktiviste Samoopredeljenja koji je uhapšen zajedno sa njima, a koji je preminuo u pritvoru u novembru; Deharijev otac, Avni, koji je bio prisutan u sudnici, pratio je postupak zajedno sa članovima porodica optuženih.

Ipak, jučerašnja jutarnja sednica, na kojoj je trebalo da se saopšte optužnice protiv Adea Arifija, Adeje Batuša, Egzona Haljitija i portparola Samoopredeljenja, Frašera Krasnićija, završena je za sat vremena; ovaj događaj je obeležen napetostima i optužbama advokata odbrane protiv specijalnog tužioca, Abdurahima Isljamija, kada su predstavnici ovih aktivista zahtevali da Isljami bude uklonjen sa slučaja. Na kraju, ovo je bila jedina tačka dnevnog reda o kojoj se govorilo na sednici, dok optužnice nisu bile pročitane.

Arifijev branilac, Ramiz Krasnići, najduže je govorio. On je sudu predstavio pisani zahtev za diskvalifikaciju specijalnog tužioca Isljamija, kog je optužio za potenciranje pristrasnih i političkih optužnica.

“Ima sudskih slučaja koji se pojave pred sudom, ali ne predstavljaju sudske slučajeve”, počeo je on. “To su političke stvari, ali usled političkog pritiska, umesto da se one reše u skupštini ili vladi, oni se dovode na sud, pa su kao takve same po sebi političke stvari, kao što je ovaj slučaj.”

Krasnići i njegovi advokati iz odbrane su prekidani nekoliko puta od strane sudije, Bećira Kaludre, kada su zahtevali pravne argumente a ne “političke” govore.

“U današnje vreme nema stvari koje ljudi ne bi uradili za pare”, odgovorio je specijalni tužilac Isljami, aludirajući na advokate odbrane koji su ga, kako je sugerisao, optužili za podnošenje politički motivisane optužnice bez ikakve pristrasnosti samo zato što ih optuženi plaćaju da to čine.

Sudija je na kraju sugerisao da advokati odbrane nemaju nikakve pravne argumente koji bi potkrepili njihove tvrdnje, ali je ovo pitanje usmerio ka glavnom državom tužiocu koji je osoba sa zakonskim ovlašćenjem koja može da zahteva da tužilac bude uklonjen sa slučaja.

Četvoro aktivista opozicione partije, koji će ostati u kućnom pritvoru barem do kraja februara, potvrdili su na sednici da će koristiti svoje pravo da govore za vreme sudskih sednica kako bi se odbranili.

Optužnica

Kako optužnice juče na sudu nisu pročitane, kao što se očekivalo, K2.0 je došlo do kopije optužnice od 13 stranica, u kojoj je ovih četvoro optuženo za terorizam; to je prekršaj za koji je moguća zatvorska kazna do 30 godina. “Delujući kao grupa i sa odvojenim ulogama od sredine jula 2016”, aktivisti su optuženi da su pripremali i planirali “pripremne akcije” da napadnu Skupštinu Kosova 4. avgusta prošle godine.

U optužnici stoji sledeće: “Optuženi su počinili krivično delo ‘terorističkog napada’ pod članom 136, stavom 1 [gde se navodi da će svako ko je osuđen za terorizam služiti minimalnu kaznu od 5 godina u zatvoru], u skladu sa članom 136 stava 1.7 [izazivanje opšte opasnosti] i članom 31 [saučesništvo] Krivičnog zakonika”.

Prema rečima specijalnog tužioca, ovaj čin je počinjen od strane optuženih s ciljem ulivanja straha građanima i kako bi se skupština primorala da odbaci ratifikaciju sporazuma o graničnoj demarkaciji koji je Kosovo potpisalo sa Crnom Gorom, a što je sporazum zbog kog je Samoopredeljenje organizovalo nekoliko protesta.

Optužnica, koja ne obuhvata informacije o tome za koga od optuženih se smatra da je lansirao raketnu granatu na zgradu skupštine, među dokazima navodi izjave devetoro svedoka, kao i transkripte iz nadzora. Specifično govoreći, optužnica navodi “registrovanje telefonskih poziva, sadržaj es-em-esova, pravne stručnjake, kao i sudski nalog od 29.2.2016…”.

Datum sudskog naloga za prikrivene radnje sugeriše da je jedno ili dvoje optuženih bilo pod tajnom video-prismotrom na 6 meseci pre napada 4. avgusta. Međutim, kada je K2.0 potom upitalo specijalnog tužioca da potvrdi ovo, on kaže da bi to mogla da bude “tehnička greška” i da nikakve mere prikrivenog praćenja nisu preduzete protiv optuženih pre nego što se napad desio.

Frasher Krasniq. Courtesy of VETEVENDOSJE!

Portparol Samoopredeljenja Frašer Krasnići je jedan od četvoro opozicionih aktivista optuženih za terorizam zbog napada granatom na zgradu Skupštine Kosova. Zasluga za fotografiju: Samoopredeljenje.

Jedan od primarnih delova informacija iz prisluškivanja obuhvaćenih optužnicom, jeste tajno nasniman telefonski razgovor između Krasnićija i osobe koja još nije identifikovana. U razgovoru od 25. avgusta 2016, neidentifikovana osoba pita Krasnićija da li je “slobodan” (da li je u pritvoru) i optužuje ga za bacanje granate na javni servis Kosova, RTK, u drugom napadu 23. avgusta. “Nemoj da bacaš takve stvari, ne stvaraj nepotrebne probleme”, rekao je on, na šta je Krasnići odgovorio: “Ej, ej. Ovo su teške optužbe… na RTK bacamo samo reči, a za one…”, gde se završava dokazni transkript.

Prema rečima specijalnog tužioca, ovaj razgovor je jedan od 2.092 telefonska poziva u kojima je učestvovao Krasnići između početka nadzora nakon napada i podnošenja optužnice protiv njega 28. decembra; svi ovi telefonski pozivi, tvrdnje iz optužnice, napravljeni su s ciljem kreiranja alibija za Krasnićija i druge.

Prikupljanje dokaza

Početna tačka inicijalne istrage je poluspaljeni motor pronađen u susedstvu Tauk Bahče u Prištini naveče napada na skupštinu; motor je iskorišćen da se sa njega lansira raketna granata na zgradu skupštine, a i kako bi napadači pobegli.

Ovaj motorcikl je doveo policiju do čoveka koji je prodao motorcikl na veb-sajtu merr-jep.com. Ova osoba je policiji opisala trojicu mladih muškaraca koji su sebe predstavili kao studente koji su od njega kupili motor — prema slovu optužnice, tri osobe opisane u ovom iskazu su Ade Arifi, Egzon Haljiti i sada preminuli Astrit Dehari.

Astrit Dehari

Šestoro aktivista Samoopredeljenja je uhapšeno u vezi sa napadom 4. avgusta na zgradu Skupštine Kosova, uključujući Petrita Ademija koji je kasnije oslobođen.

Među optuženima je bio dvadesetšestogodišnji student medicine, Astrit Dehari, koji je preminuo u pritvoru 5. novembra 2016, dok je držan u Pritvorskom centru Prizrena.

Zvanični uzrok smrti je naveden kao samoubistvo, ali Samoopredeljenje i Deharijeva porodica osporavaju ovu tvrdnju. Oni su tražili međunarodnu istragu o slučaju zbog nedostatka poverenja u kosovske institucije. Međutim, ova istraga se nije desila i stručnjaci smatraju da međunarodna istraga ne bi zakonski bila moguća.

Frašer Krasnići i Adea Batuša su povezani sa istragom nakon imejla poslatog medijima dan nakon napada, preuzimajući odgovornost za napad pod imenom “Stanovnici Rugove”; imejl je poslat sa imejl-adrese [email protected]. Kosovska policija je zatražila IP adresu uređaja sa kog je imejl “rigovasti” poslat sa Gugla; ova informacija je dovela do jednog telefona koji je jedan prodavac iz Prištine nedavno prodao.

U optužnici se navodi da je policija, istraživanjem snimaka sa kamere, otkrila da je Batuša kupila mobilni telefon o kom je reč. Prema izjavi svedoka koju je dao prodavac mobilnih telefona koji se navodi u optužnici, mlada žena koja je kupila telefon je bila zainteresovana da kupi androidov telefon i “htela je da zna da li može da šalje imejlove i da li mu je bežični Internet funkcionalan”.

Prema rečima specijalnog tužilaštva, elektronski podaci su onda korišćeni da se prati lokacija sa koje je imejl “Stanovnika Rugove” poslat, što ih dovodi na Krasnićijevu adresu — izjava svedoka koju je dao taksista koji tvrdi da je odvezao Batušu na istu lokaciju sa koje je poslat imejl, jeste nešto što je, takođe, uključeno u dokaze specijalnog tužilaštva.

Ostali dokazi navedeni u optužnici obuhvataju forenzički izveštaj sastavljen nakon pretrage mesta zločina, od 5. avgusta 2016. Isti forenzički izveštaj je nedavno objavio organizacioni sekretar Samoopredeljenja Dardan Molićaj koji tvrdi da u njemu nisu sadržani dokazi koji bi optužene aktiviste povezali sa napadom.

Ostaje da se vidi da li će zahtev odbrane da se sa slučaja ukloni specijalni tužilac Isljami biti uvažen od strane glavnog državnog tužioca. Čim ta odluka bude donesena, sud će postaviti datum za sledeće saslušanje, na kom će se, kako se očekuje, optuženi aktivisti izjasniti da li su krivi ili ne.K

Zasluga za fotografije Samoopredeljenja.