“Ja živim u ovoj državi, u državi koja ne čini ništa da se istinski osećate kao njen građanin.” Ovu definiciju je 11. septembra dao kosovski pisac Azem Deljiu u objavi na svoj fejsbuk-nalogu. Početkom godine, društvena grupa koja je to najviše osetila na svojoj koži su bila dece sa posebnim potrebama na koje je, kako se čini, država zaboravila. Prošle vlade su obećavale njihovu ravnopravnu inkluziju u obrazovni sistem, ali im to nikada nije bio prioritet.

“Inkluzivno obrazovanje” — ovo je nešto što vlade pominju svaki put kada neko spomene politike za kvalitetno i ravnopravno obrazovanje sve dece. Ovo pravo garatuje Konvencija o pravima deteta i zakon koji se bavi pretfakultetskim obrazovanjem, kao i niz drugih zakonskih dokumenata na Kosovu.

U svom uvodnom izlaganju o Strateškom nacionalnom planu za pretfakultetsko obrazovanje 2017-2021, bivši ministar prosvete, nauke i tehnologije iz Demokratske partije Kosova (PDK), Arsim Bajrami, izjavio je sledeće: “Radićemo na povećanju inkluzije dece sa posebnim potrebama, kao i drugih članova marginalizovanih društvenih grupa, kao što su osiromašeni ljudi i članovi romske, aškalijske i egipćanske zajednice”.

Ako se pozabavimo nedavno sprovedenim studijama o situaciji u kojoj se nalaze dece sa posebnim potrebama u prosvetnom sistemu, kao što je studija koju je sprovela Unicefova kancelarija na Kosovu, pod nazivom “Osporena pravda: situacija dece sa posebnim potrebama u kosovskom posleratnom prosvetnom sistemu”, vidimo da, od oko 10.000 dece koja se nisu školovala od 1999. do 2009, 70 odsto njih bila su deca sa nekim oblikom invaliditeta.

Nove statistike, kao što je ona koju plasira organizacija Hendikos, pokazuju da je 40 dece sa posebnim potrebama identifikovano 2017. kao deca koja ne pohađaju osnovno i predškolsko obrazovanje. Godine 2016, 153 dece sa posebnim potrebama je identifikovano kao neprijavljeno za predškolsko obrazovanje.

Ipak, ove brojke se ne mogu smatrati sveobuhvatnima. Tek treba da dobijemo precizne podatke, ali prema nizu različitih studija, procenjuje se da na Kosovu, otprilike, postoji 150 hiljada osoba sa posebnim potrebama. Precizan broj dece sa posebnim potrebama nije poznat, dok je još manje informacija dostupno o tačnom broju dece sa posebnim potrebama koja ne pohađaju školu.

Unicefova kancelarija na Kosovu bi trebalo da u decembru objavi nove procene o uzroku ovog nedostatka inkluzije dece sa posebnim potrebama u škole, a putem šire studije o situaciji u kojoj se ova deca nalaze na Kosovu. Roditelji i organizacije koje se bave zaštitom prava ove dece i zalažu se za ista stalno zahtevaju da se unaprede politike koje omogućavaju da se deca ravnopravno integrišu u prosvetni sistem, jer nisu zadovoljni svojom aktuelnom situacijom.

Kako su se vlade dosad bavile ovim pitanjem?

Prosvetnim sistemom već 10 godina upravlja PDK koji je u prvi plan stavio unapređenje infrastrukture u školama. Njihov predizborni program iz 2014, “Misioni i Ri” (Nova misija), navodi da je u periodu 2008-2013. izgrađeno 145 škola nižeg i srednjeg nivoa, dok su mnoge druge renovirane.

Međutim, organizacije poput Hendikosa naglašavaju da u postojećim školama imamo nedostatak osnovne infrastukture koja bi jemčila inluziju, poput kupatila za osobe sa posebnim potrebama, liftova, rampi i odgovarajućeg prevoza.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnologije (MPNT) je 2006. otvorio “specijalne škole” koje su preobražene u dnevne resursne centre za decu sa posebnim potrebama.

Ove škole su organizovane na osnovu tipova invaliditeta. Ovih ukupno ima sedam: škola za decu sa oštećenim vidom u Peći, škola za decu sa oštećenim sluhom u Prizrenu i škole za decu sa problemima pri učenju u Prištini, Prizrenu, Mitrovici i Štimlju. Postoji još jedna specijalna škola u južnoj Mitrovici koju pohađaju srpska deca, ali koja nije integrisana u MPNT-ov sistem, pa tako informacije o njoj nisu na raspolaganju.

Postoje planovi o internoj reorganizaciji ovih škola kako bi više osoblja počelo da radi kao servisna jedinica ili centar za podršku. Postoje i planovi o tome da se uposli novo osobolje kako bi se povećali kapaciteti servisnih centara za podršku koju pružaju podršku deci koja imaju posebne potrebe pri školovanju u redovnim školama.

Međutim, mnogi su tada ovaj korak smatrali neodgovarajućim, jer obrazovanje dece sa posebnim potrebama mora ići ruku podruku sa njihovom integracijom u škole, što implicira njihovo školovanje u običnim školama sa ostalom decom, a ne njihovo razdvajanje od ostale dece. Izveštaj EU o napretku Kosova iz 2016. preporučuje da Kosovo unapredi svoju inkluziju dece sa posebnim potrebama u prosvetni sistem tako što će obezbediti da deca sa posebnim potrebama pohađaju javne, državne škole sa svojim vršnjacima i tako što će povećati broj stručnog osoblja i personalnih asistenata.

Ovo je povezano sa drugim pitanjima: nedostatak resursa i obuka za stručno osoblje, a kako bi se kontinuirano uključivala deca sa posebnim potrebama, i mali broj psihologa i nastavnika.

U tom smislu, Strateški plan za obrazovanje na Kosovu predviđa osnivanje integrisanog sistema za prikupljanje, obradu i upotrebu podataka koji bi kasnije omogućili monitorisanje dece sa posebnim potrebama i dece koja napuštaju školu, kao i unapređenje kvaliteta nastave nuđenjem programa obuke za inkluziju. Međutim, vremenski rokovi ili metodi za dostizanje ovih ciljeva nisu pruženi.

Studija koju je sprovela Koalicija nevladinih organizacija za zaštitu dece (KOMF) — koalicija sastavljena od 22 NVO koje rade na zaštiti dečjih prava i zagovaranju istih — preporučuje povećanje broja obučenih i kvalifikovanih stručnjaka u oblasti obrazovanja, a kako bi se deca sa posebnim potrebama efikasnije integrisala u prosvetni sistem. Ovaj izveštaj takođe navodi fizičke prepreke u prosvetnim i drugim javnim institucijama.

“Mnoge javne institucije, uključujući škole, sudove i centre za socijalni rad, nemaju pristupačne liftove, rampe i pomoćne ustanove (na primer, u kupatilima) koje bi pomogle osobama sa posebnim potrebama”, navodi se u ovom izveštaju.

Pored toga, indeks o situaciji dece sa posebnim potrebama koji su sačinili KOMF & Čajld pakt u jednoj studiji pokazuje da država nema mehanizme za izdavanje žalbi u slučajevima u kojima su roditelji nezadovoljni načinom na koji se njihova deca tretiraju u javnim institucijama ili na drugim javnim prostorima. U ovakvom obliku, monitorisanje dece sa posebnim potrebama je onemogućemo od same države.

Dakle, šta dalje?

MPNT-om u novom sastavu vlade upravlja partija Fatmira Ljimaja, Inicijativa za Kosovo (NISMA), gde je za novog ministra postavljen Šićiri Bitići. U programu partije NISMA, deca sa posebnim potrebama se pominju u jednoj rečenici: “U proteklim godinama, politike za slobodu, nezavisnost i demokratiju nisu uspele da reformišu prosvetu, zdravstvo i povećaju nivo zaposlenja preko privatizacije i nisu uspeli da u društvo integrišu građane kojima je pomoć potrebna i građane sa posebnim potrebama”.

Iako i dalje nije poznato šta NISMA planira da uradi sa prosvetnim sistemom, neke od ključnih potreba za uključivanje dece sa posebnim potrebama i ravnopravno školovanje jesu sledeće: utvrditi da postoji odgovarajući prevoz do škola; upošljavanje asistenata nastavnika i asistenata za pomoć u procesu učenja; i, ono što je, verovatno, najbitnije, omogućavanje rada medicinskih timova u prosvetnim institucijama, a koji bi nudili svakodnevnu podršku ovoj deci kako bi ona bila integrisana što je bolje moguće u obrazovni sistem. Ovo su pitanja na koja vlade dosad nisu pronašle konkretna i praktična rešenja.

Međutim, ukoliko se ulaganja i dalje budu usredsređivala na beton, umesto na kvalitet i inkluziju, onda će Kosovo nastaviti da bude država čiji ste sastavni deo, ali ne učestvujete u njoj.

Naslovna fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.