U detalje | Obrazovanje

Univerzitetski višak

Piše - 17.01.2019

Državni univerziteti osnovani bez potrebe, sa manjkom nastavnog osoblja i upitnim kvalitetom.

Godine 2010, Hašim Tači (Hashim Thaçi), kao premijer Vlade, najavio je uspostavljanje javnih univerziteta u više gradova na Kosovu. U prvoj nedelji oktobra te godine, Tači je boravio u Peći, gde se, u pratnji svojih podređenih, sastao sa građanima i zvaničnicima iz Opštine Peć, posetivši lokalne biznise.

Kako je akademska godina počela u to vreme, on nije otišao a da se pre toga nije susreo sa liderima i studentima Fakulteta primenjenih poslovnih nauka (Faculty of Applied Business Science) u Peći, koji je tada funkcionisao u okviru Univerziteta u Prištini (UP). Obećao је da će od oktobra 2011. njihov fakultet biti preobražen u univerzitet. Nedelju dana kasnije, Tači je bio u Mitrovici — pa je čak i tamo obećao da će se Rudarski i metalurški fakultet UP preobraziti u zaseban univerzitet.

On je posetio ova dva grada oko mesec dana pre izglasavanja nepoverenja njegovoj vladi — što je inicirala njegova sopstvena stranka, PDK — i oko dva meseca pre parlamentarnih izbora, koji su kasnije zakazani za 12. decembar 2010.

Tači je rekao studentima da će “eliminisati svaku mogućnost” toga da univerzitet ne bude otvoren usled potencijalnih promena vlade. Međutim, on nije imao tu brigu, jer je uspeo da pobedi na izborima. Održao je ova obećanja.

Član PDK-a i ministar prosvete Rama Buja (Ramë Buja) potpisao je 14. novembra 2011. odluku o osnivanju javnog univerziteta Hadži Zeka (Haxhi Zeka) u Peći. Godinu dana kasnije, Skupština Kosova ratifikovala je ovu odluku. Odluku o uspostavljanju univerziteta u Mitrovici poslanici su usvojili u maju 2013.

Momentum za otvaranje javnih univerziteta pokrenuo je Tači 2009. prilikom osnivanja univerziteta Ukšin Hoti (Ukshin Hoti) u Prizrenu. Tokom njegovog drugog premijerskog mandata, osnovana su tri nova univerziteta: univerzitet Kadri Zeka u Gnjilanu (2013); univerzitet Fehmi Agani u Đakovici (2013); i Univerzitet primenjenih nauka u Uroševcu (2015).

Čak i nakon osnivanja ovih univerziteta, Tačijev PDK ih i dalje koristi za predizbornu kampanju. Pod sloganom ‘Nova misija’, Tači je 2014. osnivanje univerziteta nazvao “vizijom” za “modernizaciju” države, katalizatorom za otvaranje novih radnih mesta i privredni razvoj.

On se pred studentima univerziteta ‘Ukšin Hoti’ u Prizrenu zarekao: “Biću posvećen tome da vam se pruži najkvalitetnije obrazovanje na državnim univerzitetima širom Republike Kosovo i tome da vaše studije budu u skladu sa tržištem rada van ovih zidova.”

Iako su ispunjena obećanja koja je dao o osnivanju novih univerziteta, stručnjaci su u više navrata izrazili skepsu zbog navodnog povećanja kvaliteta visokog obrazovanja u ovoj zemlji.

Postoje tvrdnje o tome da otvaranje ovih univerziteta nije dovelo do povećanja kvaliteta obrazovanja zato što nikakvi mehanizmi za monitoring nisu ustanovljeni u te svrhe. Deo kritike se naglašava u izveštaju pod nazivom Koncept-dokument za izvodljivost javnih univerziteta na Kosovu 2017, koji je sastavilo Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MEST) prošle godine, ali ovaj izveštaj još nije publikovan — ipak, K2.0 je uspelo da dobije pristup tom dokumentu.

Nezakoniti univerziteti na brzu ruku

Jedna od glavnih kritika po pitanju ovih univerziteta jeste povezana sa činjenicom da oni nisu uspostavljeni na osnovu relevantnih planova ili studija. Prema tome, nije jasno kako je vlada planirala da poveća kvalitet obrazovanja na ovim univerzitetima, kako bi njihovi programi stimulisali zapošljavanje, kako bi neophodno akademsko osoblje bilo upošljeno ili kakvi bi se efekti — bilo kratkoročni ili dugoročni — stvorili u odnosu na zapošljavanje i ekonomiju.

K2.0 je upitalo MEST o tome da li takvi planovi postoje, ali kancelarija ministarstva za odnose sa javnošću, aktuelni savetnik ministra Valjmira Gašija (Valmir Gashi) i Odeljenje za visoko obrazovanje nisu odgovorili na upit.

Direktor Kosovskog obrazovnog centra (KEC), Dukađin (Dukagjin) Pupovci, koji duže vreme učestvuje u sastavljanju prosvetnih strategija, kaže da osnivanje javnih univerziteta nikada nije bilo pominjano u bilo kojoj strategiji koje su dosad sastavljane kada je u pitanju visoko obrazovanje.

“Bez podrobno sačinjenog plana, ne možete da otvorite ni osnovnu školu”, kaže on, dodajući da nijedan univerzitet nije ustanovljen na osnovu studije izvodljivosti. “Problem je u tome što nije reč samo o jednom univerzitetu, već šest njih.”

Govoreći o osnivanju novih državnih univerziteta, direktor Kosovskog obrazovnog centra Dukađin Pupovci kaže da se oni, prema aktuelnim zakonima, ne mogu nazvati univerzitetima. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Pupovci naglašava slučaj univerziteta Kadri Zeka u Gnjilanu za koji je, kako kaže, predstavljen dokument u vidu “formalnog plana” pre njegovog osnivanja, ali on nikada nije bio predmet javne rasprave. Priseća se jednog argumenta u tom planu, gde se navodi da će univerzitet omogućiti prilike za studiranje za stanovnike albanski većinske Preševske doline u Srbiji, ali kaže da takvi argumenti ne govore ništa o planovima za obrazovanje ili nauku.

K2.0 je tražilo uvid u ovaj plan od MEST-a, ali oni nisu odgovorili na naš zahtev.

Ipak, čak je i aktuelni ministar prosvete Šier Bitići (Shyer Bytyqi) izjavio u januaru 2018. da je šest novih javnih univerziteta otvoreno “bez prethodne evaluacije”. “Ne želim da zalazim u to zašto su svi ovi univerziteti otvoreni, ali nije bilo evaluacije neophodnosti otvaranja javnih univerziteta… a kada se uradi nešto bez pređašnje evaluacije, postoji visoki rizik od pogoršanja”, izjavio je on za Kallxo.com, insistirajući na tome da treba razmotriti rad koji univerziteti obavljaju.

Rinor Ćehaja (Qehaja) sa Instituta EdGuard, koji sprovodi istaživanja o kvalitetu obrazovanja, kaže da je “odluka o osnivanju drugih javnih univerziteta bila politička odluka koja je donela poene političkim strankama”. On je rekao da oni nisu imali obrazovne interese na umu, pa posledično nisu razmišljali o potrebi da se kosovsko društvo razvija.

“Programi na ovim univerzitetima ne pružaju nikakvu dodatu vrednost Univerzitetu u Prištini”, kaže.

Većina univerziteta ima iste fakultete kao one koji već postoje na UP-u.

Van UP-a postoje četiri pravna fakulteta na drugim javnim univerzitetima (Prizren, Gnjilane, Mitrovica i Peć) i isti broj obrazovnih ustanova (Đakovica, Prizren, Gnjilane i Mitrovica). Postoje i dva filološka fakulteta i po jedan fakultet arhitekture, umetnosti i informatike na ovih šest univerziteta. Pored ovih, postoje stotine programa na 22 privatna koledža koji nude slične mogućnosti za studiranje.

Jedini dodatni fakulteti koje UP nema jesu fakulteti turizma i zaštite životne sredine, u Peći i Uroševcu; Fakultet za agrobiznis i biznis u Peći; Fakultet za geonauku i prehrambenu tehnologiju u Mitrovici; i Fakultet za nauku o životu i zaštitu životne sredine u Prizrenu. Univerziteti u Đakovici i Gnjilanu nude iste fakultete koji postoje i na UP-u.

      

Izveštaj MEST-a, koji još nije publikovan, ali je do njega stiglo K2.0, navodi da nikakvi kontrolni mehanizmi nisu stvoreni nakon osnivanja novih javnih univerziteta, da zakonodavni okvir nije zadovoljen i da sve to nepovoljno utiče na kvalitet sistema. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Da bi se pospešila funkcionalnost ovih univerziteta, MEST je ustanovio radnu grupu koja je operacionalizovana u novembru 2017. sa ciljem davanja uvida u njihov rad, da bi bili evaluirani, te da bi se izdale preporuke. Iako je rad radne grupe kompletiran u martu 2018, izveštaj tek treba da bude publikovan. Međutim, K2.0 je uspelo da dođe do njega.

Izveštaj na 20 stranica počinje naglašavajući “neophodnost primene potpune reforme u visokom obrazovanju” i analizu proširenja visokog obrazovanja na Kosovu.

Na nivou osnovnih studija na Kosovu nalazi se oko 40.000 studenata prijavljenih na UP i oko 28.000 na drugim javnim univerzitetima. Na master studijama, na svim javnim univerzitetima nalazi se 12.000 studenata. Na doktorskim studijama ima 399 studenata prijavljenih na UP-u. Pored toga, desetine hiljada studenata studiraju na privatnim koledžima.

Samo na državnim univerzitetima studira oko 80.000 studenata, što znači da se Kosovo nalazi na 8. mestu u pogledu broja studenata u odnosu na veličinu stanovništva.

“Bruto obim upisivanja na institucije visokog obrazovanja iznosi 84,23 odsto… prevazilazeći sve evropske države sem Grčke, Španije, Belorusije i Finske”, navodi se u izveštaju koji je u martu 2018. objavila Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje (KEEN), što je koalicija četiri nevladinih organizacija koje rade u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i socijalnih politika.

Izveštaj ministarstva podržava pristup visokom obrazovanju koji ova koalicija zastupa, što se zasniva na visokom broju studenata, ali zaključuje da proširenje nije proizvelo pozitivne efekte.

“Ovo proširenje, iako važno kao obrazovna politika, nije primenjeno u fazama i nije bilo u pratnji studija”, navodi se u izveštaju. “Postoji šansa da će u određenoj meri ovaj faktor dovesti do drastičnog pada kvaliteta, umesto očekivanog napretka.”

Stručnjaci iz ministarstva vide izostanak podrobne strategije kao početne tačke za ovaj neuspeh. Ovakva strategija bi rezultirala kreiranjem modela sa dugoročnim efektima. U stvari, u izveštaju MEST-a primećuje se da prethodna politička garnitura “nije sprovela analizu realnih prilika koje država ima po pitanju zapošljavanja, razvoja i orijentacije visokog obrazovanja u odnosu na zadovoljavanje aktuelnih potreba ili budućih potreba tržišta”.

Izveštaj, takođe, navodi da su se javni univerziteti “veštački širili i da se međusobno kopiraju u pogledu strukture i akademskih ponuda” i da oni imaju “ogranke bez kriterijuma i bez ekonomske logike, što stvara nepotrebnu i štetnu konkurenciju” u sektoru visokog obrazovanja. Smatra se da je akademska ponuda proširena “bez prethodnog planiranja i neopravdano kada se ima u vidu veličina [Kosova], populacija i potražnja kosovskog tržišta”.

Izveštaj koji je objavio Institut Gap u maju 2017, pod nazivom Stručno osposobljavanje za tržište rada, navodi da obrazovni sistem na Kosovu nije koordinisan sa ekonomijom i potrebama tržišta, te da proizvodi studente koji nisu kvalifikovani za rad.

U anketi sa 28 biznisa (malih, srednjih i velikih), 82 odsto je navelo da su se “suočavali sa poteškoćama prilikom potrage za kvalifikovanim radnicima”. Njihov manjak neophodnih veština stvorio je situaciju u kojoj “53 odsto kompanija zapošljava radnike koji nemaju odgovarajuće kvalifikacije”. U međuvremenu, više od 42 procenta kompanija navodi da je zbog toga njihova produktivnost ometena. Analiza Instituta Gap zaključuje da bi obrazovne planove u svim obrazovnim sektorima trebalo draftovati na osnovu zahteva tržišta rada.

Izveštaj MEST-a govori i o kvalitetu obrazovanja na novim univerzitetima. “Nagli razvoj sistema i uspostavljanje javnih univerziteta nisu bili u pratnji proširenja i ustanovljavanja kontrolnih mehanizama, kao ni zadovoljavanja zakonskog okvira, pa je, prema tome, ostvaren negativni uticaj na kvalitet obrazovanja”, navodi se u izveštaju. U njemu stoji da je loš kvalitet obrazovanja na šest novih univerziteta dodatno uticao na probleme upravljanja istima.

Snimak izveštaja KEEN-a, Primena kosovskog strateškog plana za obrazovanje u 2017.

Prema mišljenju Ćehaje iz EdGuard-a, problemi sa menadžmentom i manjak mehanizama za monitoring stvorili su situaciju u kojoj rad ovih institucija nije pod nadzorom, pa tako ne postoji ni garancija kvaliteta.

“Ovi univerziteti su zanemareni. Institucije i druge organizacije čak ni ne pišu izveštaje o njima”, rekao je. “Fokus je na UP-u. Niko se ne bavi drugim univerzitetima i nema mehanizama za monitoring.”

Izveštaj MEST-a navodi i slučajeve pećkog univerziteta Hadži Zeka i prizrenskog univerziteta Ukšin Hoti, gde se govori o tome da su “suprotno zakonskim odredbama u pogledu pozicija prorektora i dekana, izabrani pedagozi sa nižim akademskim obrazovanjem docenta. Nadugačko i naširoko, to je imalo uticaja na upravljanje različitim delovima univerziteta, a posebno na upravljanje kvalitetom obrazovanja, što predvode nekompetentni pojedinci koji nemaju neophodno akademsko iskustvo”.

Štaviše, izveštaj navodi da je akademski razvoj profesora na javnim univerzitetima drugi problem. “Unapređenje i sticanje akademskih titula, isključujući UP u određenoj meri, nalazi se ispod minimalnog nivoa, pa je tako ovaj proces umnogome kompromitovan”, navodi se u izveštaju ministarstva, gde se naglašava da se ovaj proces vodi bez neophodne transparentnosti institucija i civilnog društva.

Pored opšteg pregleda izveštaja MEST-a, postoji tek mali broj istraživanja i analiza u pogledu akademskog napredovanja na šest drugim javnih univerziteta. Fokus se ponovo usmerava ka UP-u. Ipak, podaci pokazuju da čak ni UP nije ostao nedirnut kada je u pitanju sumnjivi akademski napredak.

Organizacija za povećanje kvaliteta obrazovanja (ORCA) od 2016. nadgleda izbor, ponovno imenovanje i unapređenje nastavnog osoblja u visokom obrazovanju na UP-u. U aprilu 2017, evaluaciona komisija UP-a je preporučila 49 kandidata za unapređenje na nivo docenta; ORCA tvrdi da 42 odsto preporučenih kandidata ne ispunjava neophodne kriterijume za ovu poziciju.

“Ispostavilo se da su, u 11 slučajeva koji su bili pozitivno ocenjeni, kandidati objavljivali svoje radove u sumnjivim žurnalima; u 8 slučajeva kandidati su predstavili svoje učešće na konferencijama kao naučni rad u međunarodnim naučnim časopisima; a u 2 slučaja kandidati nisu imali objavljene radove”, odgovorila je ORCA tada na svom veb-sajtu. Kao rezultat toga, podneli su žalbu kod MEST-a.

U međuvremenu, septembra 2018, 199 preporučenih kandidata od evaluacione komisije UP-a bilo je nadgledano, gde je 153 njih ili 72 odsto ispunjavalo kriterijume za izbor, ponovno imenovanje ili unapređenje. Čak i pored ovog poboljšanja, ORCA je navela sledeće u svojoj analizi: “Uprkos primetnim poboljšanjima, način na koji se osoblje bira, ponovno imenuje ili unapređuje ostavlja veliki prostor za drugačije tumačenje, korupciju ili različite oblike nepotizma i klijentelizma.”

Štaviše, Admovere, koji sprovodi istraživanja u sektoru visokog obrazovanja na Kosovu, izrazio je sumnju po pitanju akademske osposobljenosti nekih profesora na UP-u. Ova organizacija je u septembru 2018. objavila izveštaj pod nazivom Nastavno osoblje UP-a — studije, drugi angažmani, plagiranje, procene i odnos broja osoblja i studenata, gde optužuju 16 profesora da su napravili plagijate u svojim naučnim radovima.

U tom slučaju, Admovere je podneo istraživački dosje rektoratu — nakon javnog poziva rektora Mariana Demaja da to učini — zahtevajući od tela UP-a da razmotre navode iz izveštaja i zauzmu zvanični stav, te da u slučajevima u kojima se dokažu zloupotrebe preduzmu mere u skladu sa statutom univerziteta.

Istovremeno, Pupovci iz KEC-a tvrdi da opšti problemi koji su karakteristike visokog obrazovanja na Kosovu jasno pokazuju da ne postoji kapacitet za tako visok broj studenata i univerziteta.

“U popisu iz 2011, Kosovo je imalo 1.450 doktora nauke, od kojih je 350 otišlo u penziju. To je prosta matematika, da li imate dovoljan broj profesora da biste držali predavanja za 100.000 studenata?” rekao je, misleći na 133.000 studenata na kosovskim javnim i privatnim univerzitetima.

Štaviše, on kaže da je manjak nastavnog osoblja stvorio situaciju u kojoj pojedinci sa nižim akademskim stepenom obrazovanja drže predavanja studentima, tako urušavajući kvalitet obrazovanja.

Ovakav stav se iznosi i u izveštaju ORCA koji je objavljen oktobra 2018, a u kom se analiziraju predavanja koje drži “osoblje koje nema profesorski status na UP-u”. U izveštaju se navodi da postoji “544 kursa na UP-u koje drži 177 osoba koje nisu profesori”. Nalazi izveštaja pokazuju da 76 njih ima samo završene master studije, a neki čak predaju na masteru, što je zabranjeno statutom UP-a.

“Ovakve prakse, gde masterant drži predavanja na osnovnim studijskim programima ili, što je još gore, na master studijama, ozbiljno narušavaju kvalitet studija na svakom nivou”, navodi se u izveštaju ORCA.

Drugo pitanje za univerzitete jeste odnos broja studenata i profesora. Univerzitet u Prizrenu ima jednog profesora na 141 studenta, onaj u Peći ima jednog na 117 studenata, u Gnjilanu jednog na 91, u Đakovici jednog na 74, u Uroševcu jednog na 57, u Prištini jednog na 53, a u Mitrovici je situacija nešto bolja, gde je jedan profesor na 31 studenta. Sveukupni prosek je jedan profesor na 42 studenta.

Pupovci kaže da bi, prema međunarodnim standardima, trebalo da jedan profesor pokrije svakih 10 do 15 studenata.

Pored toga, Pupovci primećuje drugo ključno pitanje kada je reč o šest javnih univerziteta izgrađenih u proteklih nekoliko godina. “Da bi se jedna institucija nazvala univerzitetom, član 10 Zakona o visokom obrazovanju utvrđuje da mora da ima makar pet različitih doktorskih programa i da svaki doktorski program mora da ima makar jednog diplomca [datog programa] — makar jednog doktora nauka koji je diplomirao sa tog programa”, kaže on, dodajući da manjak doktorskih programa na ovim univerzitetima znači da ovaj uslov nije ispunjen. “Posledično, njih ne bi trebalo označiti kao univerzitete, već kao koledže, pa bi se to trebalo odraziti i na diplome studenata”, rekao je.

“Ne vidim zašto bi studenti na ovim univerzitetima trebalo da žive sa posledicama, jer su vlada i skupština odlučili da prekrše Zakon o visokom obrazovanju, samo zarad glasova”, rekao je.

Ogroman broj studenata bio bi žrtva ovakvog postupanja, dok se u izveštaju MEST-a navodi da gotovo 28.000 studenata studira na ovim univerzitetima.

Šta dalje?

Na osnovu analiza stručnjaka MEST-a, situacija u kojoj se nalaze javni univerziteti mora da se promeni. Prema mišljenju službenika, promene “odražavaju mnoge strukturne, programske i finansijske implikacije koje su međupovezane sa aspektima lokacije, opreme, istraživačke infrastrukture, laboratorija, itd…”

Ipak, stručnjaci iz ministarstva su predložili dva modela za preuređenje ovih univerziteta.

Po prvom modelu, univerziteti bi bili podeljeni na dve grupe: Univerzitet u Prištini i Univerzitet Dukađini.

Predviđeno je da UP ima 19 fakulteta, od kojih je 13 aktuelnih fakulteta UP-a. Ovi fakulteti bi bili podeljeni na četiri univerzitetska kampusa, i to u Gnjilanu, Mitrovici, Uroševcu i ovaj trenutni u Prištini, gde bi i bilo sedište rektorata.

Univerzitet Dukađini bio bi smešten u Peći, Prizrenu i Đakovici, gde bi se nalazio rektorat. Univerzitet bi imao devet fakulteta.

Izveštaj MEST-a ne pruža dodatne detalje o tome kako bi se to realizovalo, kakve bi implikacije izazvalo i šta bi se preko ovog modela promenilo. Ipak, stručnjaci ministarstva navode da bi ovaj model obezbedio zapošljavanje za sve koji su trenutno zaposleni, bez promena njihovih plata ili akademskog stepena.

"Kvalitet zavisi -- na primer, u informatici -- od organizacije i akademskog osoblja na katedri, a ne od toga da li univerzitet ima pravni fakultet ili ga nema."

Dukađin Pupovci, KEC

Drugi model koji su predložili stručnjaci iz ministarstva u izveštaju jeste “Očuvanje — Profilisanje — Konsolidacija”. Ovaj model predviđa profilisanje postojećih univerziteta. Stručnjaci su podelili svoju ideju na faze, opisujući u kratkim crtama odgovornosti i obaveze univerziteta i MEST-.a

Prema ovom modelu, sami univerziteti bi se usredsredili na sledeće: kvalitet nastave; studijski ciklusi i programi; prikaz studijskih programa, pristup visokom obrazovanju i obimu posla; i struktura za organizovanje studijskih programa. U međuvremenu, ministarstvo bi imalo pojačanu regulatornu ulogu, ali bi bilo dostupno za pomoć, a kako bi se poštovala autonomija univerziteta.

Štaviše, ovaj model predviđa uspostavljanje radne grupe pod upravom MEST-a, sastavljene od članova iz Ministarstva prosvete, Ministarstva trgovine i industrije, Ministarstva finansija, obrazovnih institucija kao što su Kosovska agencija za akreditaciju, predstavnici univerziteta i organizacija civilnog društva. Ova radna grupa bi imala zadatak da sačini dokument o ‘sveukupnom profilisanju i strategiji za pravno-akademsko funkcionisanje’.

Rinor Ćehaja sa Instituta EdGuard kaže da su ovi univerziteti zanemareni od strane institucija i drugih organizacija. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Da bi se ostvarilo profilisanje javnih univerziteta, oni bi imali obavezu da kreiraju programe sa jasnim profilom i različitim identitetima od onih koji postoje na drugim javnim univerzitetima. Štaviše, od njih bi se zahtevalo da usklade studijske programe i razviju specijalizovane studijske kurseve. Drugo pitanje koje se pominje jeste razvoj naučno-istraživačkog rada koji se usredsređuje na profilisanje univerziteta i angažman profilisanog i kompetentnog osoblja na profilisanim programima. Sve ove radnje bile bi u pratnji pokušaja da se obezbedi kvalitetno obrazovanje.

“Kvalitet zavisi — na primer, u informatici — od organizacije i akademskog osoblja na katedri, a ne od toga da li univerzitet ima pravni fakultet ili ga nema”, kaže Pupovci, tvrdeći da bi, pre nego što preduzmu bilo kakav korak, trebalo da razmisle o tome kako će naći obučeno nastavno osoblje.

Prema Pupovcijevom mišljenju, o ideji pronalaženja osoblja mora se razmisliti čak iako se prati model podele na dva univerziteta. To bi podrazumevalo sjedinjavanje ogranaka koji su slični jedni drugima kako bi se obezbedio dovoljan broj akademskog osoblja. Štaviše, na fakultetima koji nude osnovne i master studijske programe i koji se suočavaju sa manjkom osoblja, on smatra da bi drugi nivo studija trebalo zatvoriti.

Prema Pupovcijevom mišljenju, jedina preostala nada jeste ona da će Kosovska agencija za akreditaciju pooštriti kriterijume za akreditaciju i insistirati na tome da oni budu ispunjeni. Programe i fakultete koji nisu u mogućnosti da postoje usled manjka osoblja ili drugih uslova, trebalo bi zatvoriti, kaže on, ili bi im trebalo dati vreme da ispune uslove.K

Uređivale Ljeurina (Leurina) Mehmeti i Besa Luci.

Ova publikacija je izrađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Kosovo 2.0 i ni na koji način se ne može smatrati kao stav Evropske unije ili BIRN-a i UNK.

Naslovna fotografija: Bivši premijer Hašim Tači je 2010. posetio Fakultet primenjenih poslovnih nauka u Peći. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.