Predvodili su istu gerilsku vojsku, ali se uvek smatralo da nikada nisu bili previše oduševljeni jedan drugim. Sada, kada su na čelu državnih institucija, odnos između dvaju glavnih političkih vođa koji su potekli iz Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja — bivšeg političkog komersanta OVK i bivšeg komandanta Operativne zone Dukađin — i dalje je buran.

Sukobi između ove dvojice učestali su u protekle dve decenije. U knjizi objavljenoj 1999, “Priča o ratu i slobodi” (Narrative for War and Freedom), koja je imala oblik intervjua sa preminulim novinarom Bardom (Bardh) Hamzajom, Ramuš Haradinaj je izjavio sledeće, “ja poštujem [Tačija] kao vođu OVK i vojnika, ali nisam zadovoljan njegovim političkim aktivnostima; imam neke zamerke prema njegovoj sposobnosti da ujedini [političku scenu Kosova] i ne dopadaju mi se njegovi trenutni stavovi”. On je kritikovao Tačijeve prijatelje u generalštabu OVK i kasnije u Demokratskoj partiji Kosova (PDK), Azema Sulju (Syla) i Džavita Haljitija (Xhavit Haliti), rekavši da “oni misle da sve na Kosovu mora da se zasniva na njihovoj logici”.

Odnosi su dodatno nategnuti 2001. osnivanjem Alijanse za budućnost Kosova (AAK), u doba kada su mnogi simpatizeri OVK mislili da je pridruživanje PDK-u u modi. AAK je bila predvođena Haradinajem, dotadašnjim general-majorom i zamenikom komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK), dok je to bila druga stranka koja se pojavila posle rata koji je vodila OVK, nakon osnivanja PDK na čijem je čelu bio Hašim Tači.

Ovakav korak, u očima militanata PDK, viđen je kao odvraćanje od kohezije onoga što je tada bilo poznato kao “ratno krilo”, a koje se suočavalo sa “krilom mira”, čije je otelotvorenje predstavljala Demokratska liga Kosova (LDK) Ibrahima Rugove. Mnogi militanti ratnog krila optužili su LDK da okleva da napravi potez u ključnim istorijskim trenucima, uključujući odbijanje da pokrenu oružanu borbu nakon što Kosovo nije imalo koristi po potpisivanju Dejtonskog sporazuma 1995. Mnogi su čak optužili Rugovu za izdaju zato što se sastao sa Miloševićem usred rata na Kosovu.

Tači je bio jedan od potpisnika koji su omogućili osnivanje Kosovskog zaštitnog korpusa, u kom je Haradinaj bio zamenik komandanta. Međutim, Haradinajev odlazak u penziju i kasnije osnivanje nove političke partije izazvali su zaprepašćenje među Tačijevim podržavaocima. Fotografija: Creative commons

Militanti PDK videli su osnivanje nove partije nastale od kadrova OVK i KZK — kao i nagomilavanje partija koje su potekle od ilegalnih organizacija iz osamdesetih godina — kao razvodnjavanje ratnog krila. Haradinaj je, istovremeno, smatran marionetom koja je imala tajni dogovor sa ‘neprijateljima’ da oslabi ratno krilo.

Godine 2002, prilikom formiranja široke vladine koalicije sa svim parlamentarnim strankama, napetost između Haradinaja i Tačija konačno je splasla. Međutim, nakon izbora 2004. desio se vrhunac sukoba između dvaju lidera, dveju partija i, prema tome, militanata sa obeju strana.

Nakon izbornog procesa, Ramuš Haradinaj se saglasio da uđe u koalicionu vladu samo sa Rugovinom LDK, ostavljajući Tačijevu PDK u opoziciji. Optužbe da je Haradinaj ‘izdao OVK’ oživljene su, čak i među visokim zvaničnicima AAK, uključujući partijskog sekretara, Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi) — bivšeg člana generalštaba OVK i aktuelnog poslanika Samoopredeljenja (Vetevendosje) — koji je podneo ostavku u stranci.

Razilaženje je dostiglo svoj vrhunac u martu 2005. prilikom proslave 6. rođendana Epopeje u Prekazama — godišnjice masakra Adema Jašarija (Jashari) i njegove porodice; Bajram i Božić zajedno za ratno krilo. Kao što je tadašnji premijer Kosova i šef zloglasne koalicije, Ramuš Haradinaj, isporučio ovaj hvalospev, mnogi ljudi u publici počeli su da zvižde negodujući.

Haradinaj, koji je poznat po svom neposrednom i prenaglašenom ponašanju sa javnošću, niti je ignorisao mrsku publiku niti se ponašao kao da je nešto čuo: “Ućutite, komandanti iz Blaca. J***** se!”, povikao je. Blace je bilo izbeglički kamp za albansko civilno stanovništvo na kosovsko-makedonskoj granici. Haradinaj je ovom izjavom hteo da podseti svoje kritičare iz ratnog krila na to ko se borio, a ko je pobegao u izbegličke kampove.

Kako je Haradinaj uhapšen po nalogu MKSJ-a u martu 2005, a njegovo suđenje u Hagu trajalo do 2013, intenzitet sukoba između dvaju ‘partija OVK’ je smanjen. Frustracija militanata PDK umanjena je krajem poslednje decenije, posebno kada je PDK pobedio na izborima 2007, što je period u kom je Hašim Tači došao na poziciju premijera, dok je kosovska deklaracija o nezavisnosti obznanjena 2008, a koju je sam Tači pročitao. Oni su, naizgled, počeli da veruju da je, konačno, “prava strana pobedila”.

Hašim Tači je jednom poželeo dobrodošlicu Ramušu Haradinaju kada se ovaj vratio na Kosovo na crvenom tepihu, ali je njihov odnos otada naišao na brojne prepreke. Fotografija: Kabinet premijera Kosova.

Kada je Haradinaj oslobođen krivice po drugi put u Haškom tribunalu novembra 2012, premijer Tači poželeo mu je dobrodošlicu sa crvenim tepihom na aerodromu u Prištini. Ubrzo posle toga, uprkos tome što se njegova partija našla u opoziciji, Haradinaj je počeo da hvali Tačijevu vladu. Zbog toga su mnogi analitičari ocenili da je Tači dao lažno obećanje Haradinaju da će ga uvesti u koaliciju i dati mu premijersko mesto.

Kada je jedan bio na vlasti, a drugi u opoziciji

U godinama koje su usledile, Haradinajevo snažno protivljenje Tačiju i PDK-u je počelo. Nakon izbora 2014, on je bio među najaktivnijim liderima prilikom osnivanja “bloka LVAN” (sastavljenog od LDK-a, Samoopredeljenja, AAK-a i Nisme), koji su se zalagali za to da niko neće ući u koaliciju sa strankom koja je dobila najviše glasova na izborima, PDK-om, i da će, umesto toga, formirati vladu sa Haradinajem kao premijerom.

Haradinaj je tvrdio da mu je Tači ponovo ponudio poziciju premijera tada, ali da je on nije prihvatio. Bez obzira na to, LDK je u decembru “prevagnuo” i pridružio se koalicionoj vladi PDK-a, sa svojim liderom, Isom Mustafom, koji je izabran za premijera. Februara 2016, LDK je glasao za to da se Tači izabere za predsednika Kosova u Skupštini.

Ono što je usledilo nakon formiranja vlade bili su protesti, protesti i protesti. Sada je bio red na Haradinaja da optuži PDK i Tačija za “izdaju vrednosti iz rata”. Januara 2015, ostatak LVAN-a, minus LDK i ono što je postalo poznato kao VAN (Samoopredeljenje, AAK, Nisma) pokrenuli su proteste protiv vlade PDK-LDK zbog izjave srpskog ministra u Vladi Kosova, Aleksandra Jablanovića.

Protesti se tu nisu zaustavili. Nakon potpisivanja Sporazuma o Zajednici srpskih oština i Sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom na leto 2015, počeli su protesti bloka VAN protiv vlade, kako u Skupštini, tako i na ulicama.  

Januara i februara 2016. protesti su doživeli svoj vrhunac, kako po brojnosti ljudi koji su u njima učestvovali, tako i po korišćenim metodama, gde su na protestima demonstranti bacali kamenice i molotovljeve koktele, gde je bilo policijskog nasilja i hapšenja. Kada je reč o Skupštini Kosova, poslanici iz triju parlamentarnih stranaka bacali su suzavac i učinili da skoro nijedna skupštinska sednica ne može da se održi.

Haradinaj je nesumnjivo bio među najaktivnijim liderima u celom ovom slučaju sukobljavanja. Pored bacanja suzavca, bilo je drugih primera agresivnog ponašanja bivšeg komandanta OVK: uz fizički pritisak obezbeđenja u skupštini, do uvreda poput “Kadri Veselji (Veseli), izvedite ove bitange i izađite odavde” ili nazivajući premijera “pas Isa”.

Pričajući o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, rekao je da Hašim Tači, “ovaj tip iz Buroje neće moći da promeni kosovske granice”. Buroja, Tačijevo rodno mesto, jeste selo u dreničkom regionu. Sve ove radnje, posledično, dovele su do odbojnosti i iritantnog odnosa prema Haradinaju među militantima iz vladajućih partija, posebno onih iz PDK-a.

Ipak, ovakvo stanje stvari nije dugo potrajalo. Maja 2016. bilo je jasno da je VAN podeljen. Samoopredeljenje je napustilo blok zbog neslaganja sa drugim dvema partijama i opoziciono delovanje od godinu i po dana tako se okončalo.

Haradinajevo izražavanje po ovom pitanju je ublaženo, pa je tako u maju 2017, u predvečerje početka predizborne kampanje za prevremene parlamentarne izbore, Haradinajeva AAK formalizovala koaliciju sa PDK-om i Nismom, trećom strankom proizašlom iz OVK (koja je formirana nakon podela u PDK-u 2014).

Haradinaj je od jednog od najvećih kritičara Tačijeve PDK u opoziciji postao premijer koalicione vlade uključujući PDK, pa ga je predsednik Tači i inaugurisao. Fotografija: Kabinet premijera Kosova.

Bilo je prvi put da su se svi bivši komandanti OVK udružili i ušli u koaliciju. Ratno krilo je ujedinjeno protiv krila mira — koalicije koju čine Mustafina LDK i AKR Bedžeta Pacolija (Behgjet Pacolli). Činilo se da su stare podele između bivših komandanata privedene kraju.

Međutim, haradinaj nije napravio neposrednu koaliciju sa svojim starim protivnikom, Tačijem, jer je sada postao predsednik države, a više nije bio lider PDK. Međutim, prema rečima nekih poslanika u samoj koaliciji, Tači je bio “kum” koalicije PAN (PDK-AAK-Nisma).

Sukobi čak i u koaliciji

Koalicija PAN je nastala kao pobednica izbora, gde je Haradinaj izabran za premijera u septembru 2017. Ipak, činjenica da je on tada postao lider institucija, pored Tačija, nije značila da će njihovim dugotrajnim sporovima doći kraj.

Nedavno, u jednoj neobičnoj situaciji, Haradinaj je bio taj koji je ‘uzurpirao’ poziciju barjaktara otpora predsedniku Tačiju i njegovim idejama. Iako su opozicione partije provele dosta vremena u mandatu napadajući jedni druge, partije koje čine koaliciju protivile su se jedna drugoj. Kosovo ipso facto funkcioniše pod dva paralelna politička sistema koji ne obraćaju pažnju jedan na drugog, već se bore međusobno, vlada protiv vlade, opozicija protiv opozicije.

Ovo nije oduvek bio slučaj. Haradinaj je počeo svoj premijerski mandat prijemom u Predsedništvu, gde ga je ugostio sam Tači. Obojica su bili oprezni i nisu pokretali osetljive političke teme, kao što je sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, što je dogovor koji tada još nije bio usvojen u Skupštini Kosova. Oni su se usredsredili na teme o kojima su se saglasili, kao što je postizanje vizne liberalizacije od strane EU.

Druga zajednička tačka koja je delovala ujedinjujuće na dva bivša suparnika jeste negativan stav prema Specijalizovanim većima Kosova i Kancelariji specijalnog tužioca, što su tela poznata i kao “Specijalni sud”. Sudu je povereno da procesuira ratne zločine koje je počinila OVK i zasniva se na izveštaju koji je sastavio Dik Marti (Dick Marty), u kom se Tači pominje poimence. Bilo je i sumnji da bi brat Ramuša Haradinaja, Daut, mogao da se suoči sa podizanjem optužnice.

Uprkos mogućnosti da bi i sam mogao da bude optužen, Tači je bio ključna ličnost prilikom usvajanja ustavnih promena potrebnih da se uspostavi ovaj sud 2015. Međutim, tokom predstavljanja izveštaja o javnom mnenju u pogledu Specijalnog suda oktobra 2017, predsednik Tači je promenio svoj kurs, promenivši svoje mišljenje o validnosti ovog suda. “Kosovo je održalo svoje obećanje, osnovalo je Sud”, predsednik Tači je rekao. “Međunarodna zajednica nije ispunila bilo koje od svojih obećanja. Ipak, s druge strane, kosovsko evro-atlantsko putovanje je sprečeno.”

Krajem ove godine, inicijativa da se poništi sud preduzeta je od strane Skupštine Ksoova, što je potez koji je Haradinaj podržao, tvrdeći da se protivio Specijalnom sudu čak i kada je bio u opoziciji. Mediji su sugerisali da je Tači, u stvari, uspeo da potčini Haradinaja, uprkos “svemu onome što se očekivalo od ovog drugog”.

Situacija se uskoro promenila i idila koja je predstavljena u medijima bila je kratkog veka ili uopšte nije ni postojala. Marta meseca otpočela je diskusija o tome kako je hapšenje visokog zvaničnika Srbije Marka Đurića od strane Kosovske policije u Severnoj Mitrovici zategnulo odnose između Tačija i Haradinaja. Tači je, navodno, zaobišao premijera kada je naredio specijalnim jedinicama Kosovske policije da uhapse Đurića.

Usledio je još jedan skandal, zbog čega su premijer i predsednik ponovo stali na suprotstavljene strane. Kosovska policija je 29. marta uhapsila pet osoba turske nacionalnosti, zaposlene u školama Mehmet Akif na Kosovu. Prema državnoj novinskoj agenciji Turske, Anadolu, Obrazovne institucije Gulistan koje rukovode četirima osnovnih i srednjih škola Mehmet Akif na Kosovu, deo su onoga što nazivaju “gulenističkom terorističkom organizacijom, FETO”.

Haradinaj je kazao da je deportacija turskih građana bila jedna vrsta “krađe” ljudi sa Kosova i tvrdio je da nije obavešten o deportaciji. Tači je rekao da “niko ne može da pobegne od odgovornosti govoreći da nije obavešten” i branio je hapšenje rekavši da je dobio izveštaj od Kosovske obaveštajne agencije posle hapšenja i, citirajući taj izveštaj, rekao je da su “Turci počinili nezakonite i opasne aktivnosti na Kosovu”.

Ovaj par je doživeo procep zbog različitih pristupa prema Milanu Radojičiću, čoveku koji je označen u medijima kao ‘mafijaški bos koji kontroliše severni deo kosovske teritorije koja je naseljena Srbima’. Radojičićeva veza sa ubistvom Olivera Ivanovića jeste nešto o čemu se spekulisalo u štampi, gde je Tači, navodno, insistirao na tome da institucije za vladavinu zakona preispitaju Radojičićevu ulogu u ovom ubistvu.

U međuvremenu, Haradinaj je fotografisao radni ručak sa navodnim gangsterom i progovorio o njegovom poštovanju prema Radojičiću, pozivajući ga da dođe u njegovu premijersku kancelariju. Tači je kasnije predočio implikacije o njihovom odnosu putem medija, optužujući Haradinaja da je delovao ‘zarad jednog pojedinca sa severa’. Haradinaj je odgovorio izjavivši da se predsednik sastao sa Radojičićem u Prištini.

Sukobi usled korekcije granica i broja veterana OVK

Napetosti nastale između ove dvojice dospele su u javnost posle jula meseca, kada je rođena ideja o onome što je prvobitno nazvano razmenom teritorija, a kasnije korekcijom granica sa Srbijom.

Haradinaj je ponovio da neće pregovarati sa Srbijom o podeli Kosova i pozvao sve političke partije da postignu konsenzus o dijalogu. Kada je upitan o Tačijevim izjavama da nema crvenih linija u dijalogu sa Srbijom, premijer je rekao sledeće: “imamo Ustav i ko god ga ne poštuje — krši ugovor iz Deklaracije o nezavisnosti”.

Čak dva meseca kasnije, Haradinaj je rekao da veruje da predsednik daje izjave o razmeni teritorija samo retorički. “Srbija potražuje sever Kosova i predsednik potražuje nešto”, rekao je Haradinaj. “On može da potražuje Niš, Preševsku dolinu, ali je to samo kontraretoričko ponašanje, jer bismo u suprotnom mogli da se suočimo sa ozbiljnim problemima na Kosovu.”

Krajem septembra, kada je upitan o zahtevu koji je predsednik podneo Ustavnom sudu radi pojašnjenja nadležnosti za zaključenje sporazuma, Haradinaj je rekao da “nikada nismo preispitivali predsednika i njegove nadležnosti, ali ne bi trebalo preispitivati ni nadležnosti Skupštine”, ponavljajući poziciju da nikada ne bi glasao za promenu granica.

Sukobi ovog dvojca prelili su se na društvene mreže. U objavi na svom fejsbuk-nalogu, Haradinaj je najavio da je vlada sačinila nacrt rezolucije u šest tačaka za harmonizovanje pozicija o dijalogu, što je nešto što je, prema proceni mnogih pokrenuto među koalicionim partnerima da bi se predsednik sprečio da samostalno pregovara o sporazumu sa Srbijom.

Međutim, Tači je odgovorio koristeći konstruktivne izraze: “Pozdravljam odluku političkih partija koalicione vlade za harmonizovanje političkih pozicija i nacrt zajedničke rezolucije o dijalogu”, rekao je predsednik na Fejsbuku, dodajući da je vrlo važno za državu Kosovo da sve stranke budu jedinstvene i ujedinjene radi odbrane građanskih i nacionalnih interesa u dijalogu između Kosova i Srbije u Briselu.

Premijer Haradinaj je ove godine javno progovorio protiv Tačijeve politike u dijalogu sa Srbijom, čak i kada se pojavljivao rame uz rame sa predsednikom. Fotografija: Kabinet premijera Kosova.

Početkom oktobra, dok su Tači i Haradinaj bili u Srbici na inauguraciji memorijalnog kompleksa posvećenog mučenicima, ovaj drugi je rekao da “Kosovo mora da čuva svoju teritoriju i drži granice nedodirljivim, bilo među nama ili na nekom drugom mestu”.

Odgovor predsednika je ubrzo usledio. Nekoliko dana kasnije, na konferenciji za novinare, on je pozvao premijera da bude racionalniji i responzivniji u svojim izjavama o dijalogu, čak mu preteći, rekavši da “naše pozicije nisu večne, premijeri i predsednici mogu da budu zamenjeni, dolaze i odlaze, te da oni koji se ne isprave, mogu da budu zamenjeni”.

Krajem oktobra 2018, ponovo je objavljena vest da je predsednik Tači poslao poruku Haradinaju preko Pala Lekaja, ministra za infrastrukturu koji dolazi iz redova AAK, da, ako ne bude omekšao svoje izraze upućene predsedniku, ovaj drugi će srušiti vladu. Haradinaj je odgovorio da “ako neko misli da može da me disciplinuje stolicom, bez obzira na to o kome je reč, on greši”, dok je zamenik predsednika u toj partiji, Ardian Đini (Gjini), rekao da predsednik nema ustavno pravo da otpusti premijera.

Finalizovanje sporazuma sa Srbijom nije jedina stvar oko koje su Tači i Haradinaj podeljeni u proteklih nekoliko meseci. Druga tema koja je učinila da se dvojica “komandanata” suprotstave jedan drugom jesu “njihovi vojnici”. Da budemo precizniji, broj bivših vojnika OVK, a nakon što je tužilac Elez Blakaj izjavio da je broj veterana na zvaničnim spiskovima prenaduvan i da je premijer pokušao da se umeša u ovu istragu.

Haradinaj tvrdi da brojka od 60.000 veterana nije nerealna uputivši optužbe na račun Blakaja, snažno odbacujući njegove navode. Hašim Tači, s druge strane, kao da je hteo da se usprotivi Haradinaju zainat, rekao je da nema više od 12-15.000 vojnika OVK i pozvao je političke predstavnike da se ne mešaju u sudske procese.

Nakon toga, Haradinaj je oživeo stare optužbe protiv Tačija da je tokom rata duže ostao u hotelima u Tirani nego što se borio na prvim linijama fronta. Kada je upitan da komentariše predsednikove izjave o broju veterana OVK, on je odgovorio ovako: “Da li je računao i one koji su bili u Rogneru [hotel u Tirani]?”

Istina ili pozorište?

Kako se čini da sukob između Tačija i Haradinaja ključa, ima mnogo onih koji smatraju da je sukob između dvaju šefova institucija neozbiljan ili pozorišni nastup.

Driton Ljajći (Lajci), bivši poslanik PDK i savetnik predsednika PDK Kadrija Veseljija, izjavio je za medije da su sukobi na relaciji Tači-Haradinaj samo trenutačne izjave i da iza njih ne stoji ništa dramatično. Istovremeno, poslanik LDK, Armend Zemaj, smatra da je sve ovo gluma. “To je taktika koja služi da se odvuče pažnja od grešaka i neodgovornosti njih kao lidera institucija”, rekao je on.

Na neki način, politički analitičar Imer Muškoljaj (Musholaj) saglasan je sa obema pozicijama. “Nijedan [od dvojice lidera] nije dosledan pri svojim pozicijama i obojica su nepredvidivi, pa čak i kada se odbojnost stvorena tokom, a posebno nakon rata više svodila na lične interese, a ne na principe”, rekao je on u razgovoru sa K2.0.

Politički analitičar Imer Muškoljaj nije ubeđen da sukobi predstavljeni u javnosti između predsednika i premijera predstavljaju pravi odraz odnosa moći koji postoji iza zavesa. Fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.

Muškoljaj smatra da je to deo unutrašnjih ‘sukoba’ između koalicije PAN za koju smatra da u sebi kreira unutrašnju demokratiju koja nužno ne postoji. Kada su u pitanju takozvani prigovori Kadrija Veseljija upućenih Tačiju, Muškoljaj smatra da je “ovo više igra između njih dvojice, jer su Veselji i Tači jedno, uprkos činjenici da jedan od njih dvojice možda nema volju da ih vidi kao takve ili je sklon tome da vidi Veseljija kao reformistu PDK-a, itd. U stvari, obojica su identični u svojim političkim razmišljanjima i radnjama, gde Veselji ništa ne radi bez Tačijevog blagoslova”.

Agon Malići (Maliqi), analitičar, rekao je Kosovu 2.0 da je moguće da je sukob na relaciji Haradinaj-Tači samo jedan igrokaz, ali teško da je to pouzdana opcija jer je bilo mnogo signala, ne samo jedan. “Svako ko ume da čita znake ume da vidi da postoji sukob, napregnutost između njih”, rekao je.

Muškoljaj veruje da Tačijeva pretnja da “premijer treba da bude ispravljen” jeste znak da bi Tači mogao da uruši koaliciju kada god mu to odgovara i da Haradinaj zna da moć nije u njegovim rukama da održi vladu. Malići je saglasan sa tim, dodajući da će Ramuš Haradinaj na vlasti biti saradljiviji od Ramuša Haradinaja koji je u opoziciji, jer “ultimativno, ako on nastavi da blokira određena pitanja, vlada je u opasnosti da padne, što je nešto čime je Tači pretio, čiji je veliki uticaj na PDK nešto što je od presudnog značaja”.

Malići veruje da, uprkos činjenici da se čini da je jako teško postići konsenzus u današnje vreme — imajući u vidu politički istorijat Kosova u protekle tri do četiri godine — postoji mogućnost izgradnje jedne vrste pomirenja “ako strane vide da postoje otvorena vrata za sporazum i kada vide da postoji međunarodni konsenzus po ovom pitanju. Ono što će se desiti ove godine ima ogroman uticaj i pritisak za to će biti mnogo veći nego kada je reč o demarkaciji”, rekao je on.

Ipak, uprkos Malićijevom optimizmu prema mogućem budućem pomirenju, ono što je sigurno jeste da, za ovo vreme, dvojica šefova države, Tači i Haradinaj, ne obustavljaju međusobne sukobe i ne pokušavaju da ih prikriju. Sasvim isto kao sa albanskom narodnom pesmom u kojoj se pesnik priseća proklete bitke krajem 19. veka između dvojice poznatih aga u Prizrenu: “Gospodari divljaju jedan na drugog.” K

Naslovna fotografija: Ured Premijera Kosova