Ukratko | Ljudska Prava

Trgovina ljudima i dalje problem na Kosovu

Piše - 29.06.2017

Izveštaj sugeriše da je bilo napretka u odnosu na protekle godine.

Američki State Department je ove nedelje objavio Izveštaj o trgovini ljudima za 2017 koji upućuje na to da je Kosovu ostalo još dosta posla u borbi protiv ovog fenomena. Kada je reč o prošloj godini, Kosovo je kategorizovano kao država Tier 1, što znači da država “nije u potpunosti ispunila minimum standarda Akta o zaštiti žrtava trgovine ljudima (TVPA)”, ali “ulaže značajne napore”.

Prema slovu ovog izveštaja, Kosovo “ulaže rastuće napore” u identifikovanju većeg broja žrtava i osuđivanju trgovaca ljudima 2016. u odnosu na 2015. Početkom juna ove godine, Kosovska policija je zatvorila 34 noćna kluba u operaciji suzbijanja trgovine ljudima.

Skender Hiseni, ministar unutrašnjih poslova Kosova pohvalio je radnike u svom ministarstvu, rekavši da su obavili “izvanredan posao” i obećao da će se borba protiv trgovine ljudima nastaviti. “Oni su ‘razmontirali’ mnoga gnezda prostitucije kamuflirana kao centri za masažu i uhapsili veliki broj ljudi”, kaže on.

Međutim, izveštaj navodi i da su glavni problemi na Kosovu, kada je reč o trgovini ljudima, blage kazne za prestupnike, smanjenje finansiranja skloništa nevladinih organizacija i saučesništvo državnih institucija.

Na Kosovo je 2016. godine identifikovano 36 žrtava trgovine ljudima, u poređenju sa 28 u prošloj godini.

Sudije su nastavile da prestupnike osuđuju na zatvorske kazne manje od petogodišnje, što je minimum u ovim slučajevima. Samo je jedna osoba, od 24 osuđenih, 2016. godine dobila petoipogodišnju zatvorsku kaznu, dok se ostale kreću od tri i po do novčanih kazni od nešto iznad 1.000 evra. Stručnjaci i posmatrači pomenuti u izveštaju navode da mnogi tužioci i sudije nisu specijalizovani, otuda i blage kazne i svođenje ovih slučajeva na niže rangirane zločine.

Dodatno, izveštaj navodi da kosovski sudovi nisu smanjili broj nerešenih slučajeva trgovine ljudima, od kojih je 95 ostalo otvoreno do kraja 2016.

Kosovo je 2016. identifikovalo 36 žrtava trgovine ljudima, u poređenju sa 28 u prošloj godini.  Kada je reč o žrtvama, tokom 2016. godine, njih 26 su bili predmet trgovine ljudima radi seksualne eskploatacije; devet ih je bilo podvrgnuto izrabljivačkom radu, a jedna osoba “ropstvu i služenju”.

Ogromna većina (34) su bile žene, a tačno polovina deca.

Skloništa koja vode nevladine organizacije, a koja su namenjena žrtvama trgovine ljudima, navode da nije bilo dovoljno finansijskih sredstava i oni nisu mogli da rade bez pomoći stranih ambasada. Uslovi za dobijanje sredstava od Ministarstva za rad i socijalna pitanja svakih šest meseci uzrokuju prazni hod u finansiranju, dok su aplikacije u procesu ocenjivanja.

 

"Na Kosovu postoje samo 2 skloništa. Vlada bi trebalo da obezbedi održive fondove za održive rezultate."

Portparol PVPT

“Zamalo smo morali da zatvorimo sklonište krajem meseca zbog šestomesečne aplikacije za finansiranje na koju nismo dobili odgovor”, kaže portparol Centra za zaštitu žrtava i prevenciju trgovine ljudima (PVPT) za K2.0.

PVPT pruža sklonište i obuku za reintegraciju žrtvama i radi na merama za zaštitu trgovine ljudima. Portparol je izjavio da su korisnici većinom žene, koje su i najčešće žrtave tragovine ljudima na Kosovu, a mnoge su i maloletne.

PVPT je posebno frustriran zbog nedovoljnih finansija namenjenih specijalizovanoj podršci žrtvama trgovine ljudima. “Na Kosovu postoje samo dva [specijalizovana] skloništa”, kaže portparol. “Vlada bi trebalo da obezbedi održive fondove za održive rezultate.”

Uprkos porastu broja identifikovanih žrtava tokom 2016. godine u poređenju sa prošlom, Vlada je namenila 171.010 evra za zaštitu žrtava, što je skoro 10.000 manje nego 2015.

Izveštaj State Departmenta pukazuje da je saučesništvo prikazano u slučaju dva policajca koji su prošle godine optuženi u odvojenim slučajevima zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i seksualno izrabljivali žrtve trgovine ljudima.

U jednom od najvećih slučajeva trgovine u nedavnoj prošlosti Kosova, dva službenika Ministarstva za rad izdala su radne dozvole za 22 stranih radnika koja su kasnije identifikovana kao žrtve trgovine ljudima. Svako od službenika je kažnjen sa po 3.000 evra — što je iznos za koji je Apelacioni sud prošle godine presudio da se ne povećava, dok su oba službenika zadržala svoja radna mesta u javnom sektoru.

Trgovci ljudima obično regrutuju žrtve uz pomoć “praznih obećanja braka ili poslovnih ponuda u kafićima, noćnim klubovima i restoranima”, navodi izveštaj, dok su devojčice, većina žrtava, primorane na prostituciju i druge oblike seksualnog rada. Siromašne i ekonomski ugrožene grupe su obično žrtve prosjačenja i seksualnog izrabljivanja, dok decu često primoravaju da prose, ili teraju da budu “plesači i pratnja”, pa postanu ugrožena od trgovine ljudima radi seksualne eksploatacije.

“Osetite bol kada stanete na raskrsnici puteva našega grada i vidite tako veliki broj dece koja prose”, kaže Hiseni. “Uveravam vas da neka krupna zverka manipuliše sa 99 odsto ove dece.” K

Naslovna fotografija: Creative Commons License.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.