U detalje | LGBTI

Čekajući promjene

Piše - 06.08.2018

Aktivisti LGBTI u Makedoniji se nadaju boljoj budućnosti.

U izveštaju iz 2016, Evropska asocijacija lezbijki, gej osoba, biseksualaca, transrodnih i međupolnih osoba (ILGA Evropa) označila je Makedoniju kao jednu od najnepoželjnijih balkanskih država kada je reč o LGBTI pravima.

Pored Bosne i Hercegovine, Makedonija je jedina zemlja u regionu koja nikada nije održala paradu ponosa. Homoseksualnost u Makedoniji je dekriminalizovana 1996, a kada je prvi zakon protiv diskriminacije u Makedoniji stupio na snagu 2011, diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta nije obuhvaćena ovim zakonom.

LGBTI zajednica u Makedoniji se i dalje suočava sa diskriminacijom, govorom mržnje i kršenjem ljudskih prava zbog identiteta. Istraživanje iz 2015. koje je sproveo američki Nacionalni demokratski institut (NDI) otkrilo je da je 66 odsto LGBTI osoba intervjuisanih u Makedoniji bilo žrtva verbalnog zlostavljanja ili maltretiranja zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Subverzivni front, udruženje koje zauzima kritički pristup prema rodu i seksualnosti, radio je na 75 slučajeva diskriminacije nad LGBTI osobama u Makedoniji u poslednje tri godine. Većina ovih slučajeva se zasnivala na govoru mržnje i zločinima iz mržnje.

Predsednik Subverzivnog fronta, Antonio Mihajlov, izjavio je za K2.0 da su ovi slučajevi širokog raspona i da prožimaju državne institucije. “Većina počinilaca ovih dela jesu muškarci sa homofobnim uverenjima, ali u nekim slučajevima počinioci jesu same institucije”, Mihajlov kaže, dodajući da posebno policija krši osnovna prava.

Mihajlov veruje da se diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta slabo kada prijavljuje, zbog manjka poverenja koje LGBTI osobe imaju u državne institucije, ali i u postojeće LGBTI organizacije. “Najveći problem je manjak znanja u zajednici o mehanizmima za zaštitu njihovih ljudskih prava”, rekao je. “Vrlo je bitno imati organizovanu zajednicu koja uvek nadgleda rad organa vlasti i prijavljuje slučajeve zlostavljanja — ne samo u svojstvu žrtve, već i svedoka.”

Napadi i zaštita

LGBTI aktivista Kočo Andonovski je napadnut u Skoplju pre Marša tolerancije u ovoj zemlji 2012. On je danas izvršni direktor Centra za podršku LGBTI kojim upravlja Helsinški odbor za ljudska prava u Makedoniji. Ovaj centar je šest puta napadan kamenicama, ali nikada nisu podignute optužnice protiv počinilaca ovih napada.

Andonovski ne veruje da postoji stvarna mržnja prema LGBTI zajednici u makedonskom društvu, rekavši da su, ipak, ovi napadi organizovani i isplanirani. “Na snimku kamenovanja Centra za podršku LGBTI jasno vidimo da su napadači vrlo dobro organizovani”, rekao je on za K2.0. “Tačno su znali šta rade i kako.”

Poslednji napad na Centar za podršku LGBTI desio se na drugu godišnjicu ove organizacije, koja je obeležena u bivšem gej baru u Skoplju, pod nazivom Damar. Prema mišljenju Andonovskog, tajming napada je dokaz da je on potekao iz organizovanih političkih struktura i da je imao za cilj da zaplaši ovu zajednicu.

“Slučaj napada na nas u skopskom Damaru pokazuje da postoji politička pozadina nasilja”, tvrdi Andonovski. “Damar je 10 godina bio gej bar u Skoplju i kao takav nikada nije napadnut. Napadnut je samo jednom — kada smo slavili godišnjicu našeg Centra.”

Fotografija: Vančo Džambaski.

Trenutno se sprovodi novi zakon protiv diskriminacije koji će obuhvatiti ‘seksualnu orijentaciju’ i ‘rodni identitet’ kao osnovu za diskriminaciju. Mila Carovska, aktuelna ministarka rada i socijalne politike, izjavila je za K2.0 da će, nakon sprovođenja novog zakona, ministarstvo raditi na harmonizaciji svih drugih zakona sa ovim kako bi se ostvarila ravnopravnost sa LGBTI osobe u društvu.

“Naši najteži izazovi kada se radi sa ovom zajednicom jeste da im se obezbedi ravnopravan pristup zapošljavanju, ravnopravan pristup zdravstvu i inkluziji u društvenom životu”, izjavila je Carovska za K2.0. “To možemo postići samo ako smanjimo ili iskorenimo govor mržnje i nasilje. Borba protiv diskriminacije, govora mržnje i zločina iz mržnje jeste prioritet ne samo ministarstva, već cele zajednice.”

Iskorenjivanje govora mržnje biće komplikovan zadatak za ministarstvo. Govor mržnje u javnosti prema LGBTI zajednici u Makedoniji je vrlo učestao, uključujući ono što rade novinari i mediji. Savet za etiku medija je upozoravao mnoge u Makedoniji.

U slučaju Milenka Nedelkovskog i Janka Iljoskog, dvojice istaknutih medijskih ličnosti, ove stvari su ozbiljnije razmatrane nakon što su ih LGBTI aktivisti prijavili za govor mržnje. I Nedelkovski i Iljoski su optuženi za širenje mržnje, diskriminacije i netolerancije prema LGBTI zajednici na Internetu, a nakon što su objavili homofobične objave na svojim fejsbuk-profilima.

Pored govora mržnje, u poslednjih nekoliko godina ozbiljniji zločini su naneti LGBTI pojedincima u Makedoniji. Godine 2013, kuća glumca Petra Stojkovića je vandalizovana nakon što se javno deklarisao kao gej osoba. Iftar za gej osobe je zakazan da se održi ove godine tokom svetog muslimanskog meseca Ramadana, u Tetovu, ali je otkazan posle pretnji upućenih organizatorima.

"Glavni princip ljudskog prava jeste da se moje pravo završava tamo gde tvoje pravo počinje i nikada ne bi trebalo da pređete tu granicu, bez obzira na to koliko ste ubeđeni da je vaše pravo ispravnije od moga."

LGBTI aktivista Kočo Andonovski

Ovo nije prvi put da su verske institucije uključene u incidente u vezi sa LGBTI pravima. Prema Antoniju Mihajlovom, verske zajednice u Makedoniji često nude javnu podršku desničarskim pokretima i političkim partijama, posebno kada je reč o LGBTI pitanjima.

Mihajlov naglašava incident u kom su istaknute ličnosti Makedonske pravoslavne crkve dale podršku govoru mržnje ministra za rad i socijalnu politiku Spire Ristovskog, nakon što je ovaj rekao da njegova partija, VMRO-DPMNE, nikada ne bi dozvolila homoseksualcima da se venčaju te da se njihova stranka zalaže za “zdravu naciju”.

Prema mišljenju Andonovskog, važno je da se od religije ne napravi neprijatelj, a da se istovremeno izbace homofobični elementi. “Religija je vrlo moćno oruđe na Balkanu i mislim da mi kao pokret ne treba da ulazimo u unapred izgubljenu bitku sa verskim zajednicama”, rekao je on. “Nemamo ništa protiv ljudi koji veruju i praktikuju različite religije. Imamo mnogo ljudi u LGBTI zajednici koji su vernici.”

Andonovski i drugi aktivisti žale kada religija stavi određenu kategoriju ljudi u stanje opasnosti i kada je politika instrumentalizuje. On poziva da na snagu stupi politika koja se snažno zasniva na ljudskim pravima za sve. “Glavni princip ljudskog prava jeste da se moje pravo završava tamo gde tvoje pravo počinje i nikada ne bi trebalo da pređete tu granicu, bez obzira na to koliko ste ubeđeni da je vaše pravo ispravnije od moga.”

K2.0. je pokušalo da stupi u kontakt sa Makedonskom pravoslavnom crkvom i Islamskom zajednicom Makedonije, ali ni jedna ni druga institucija nisu nam odgovorile.

Vidljivost na maršu

Gej scena u Makedoniji je vrlo mala. Nema gej barova, iako ih je ranije bilo nekoliko, kao i nekoliko barova koji su bili prijateljski nastrojeni prema gej osobama i organizovali “gej noći” u Skoplju i Kumanovu. Prema rečima aktivista, političke okolnosti su te koje su učinile da javni prostor bude manje nadohvat ruke LGBTI zajednici.

Međutim, Kočo Andonovski objašnjava da je LGBTI zajednica u poslednje vreme uložila napore da ponovo uđe u javni prostor učestvujući u velikim društvenim pokretima koji su imali za cilj da okončaju vladavinu bivšeg premijera Nikole Gruevskog.

“Mi, kao zajednica, bili smo vidljivi deo Obojene revolucije, studentskih protesta i mnogih drugih pokreta koji su se desili u Makedoniji u proteklih 10 godina”, rekao je on. “Ovo je bio naš način da osvojimo javni prostor i napravimo savezništvo sa mnogim drugim zajednicama koje su bile marginalizovane i od bivšeg režima.”

Zorica Nikolova vodi sigurnu kuću koja udomljava LGBTI osobe koje su pretrpele nasilje, diskriminaciju ili su ostale beskućnici zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. “Mi svojim korisnicima omogućujemo proces prilagođavanja, a posle toga oni se polako vraćaju u javne prostore i osećaju se bezbednije”, objašnjava ona. “Omogućujemo im i da odu na dešavanja koja su prijateljski nastrojena prema LGBTI zajednici, kako bi ti ljudi prošli kroz proces resocijalizacije.”

Nikolova vidi da se u Makedoniji dešavaju promene, ali ona smatra da se borba za bezbednu državu nastavlja, jer ljudi i dalje dolaze u Sigurnu kuću, tražeći podršku.

Protesti održani 2014. pomogli su LGBTI aktivistima da povrate javni prostor u Makedoniji, ali se parada ponosa još nije održala. Fotografija: Vančo Džambaski.

Decembra 2014, LGBTI aktivisti su održali tri protesta svake nedelje ispred Kancelarije javnog tužioca, protestujući protiv neuspeha vlasti da odgovori na zločine iz mržnje u proteklim godinama. Prema mišljenju Antonija Mihajlovog, ovo je bio način da LGBTI zajednica povrati javni prostor, ali bi i parada bila pravi uspeh u tome.

Prema mišljenju Mihajlovog, parada još nije organizovana u Makedoniji zbog manjka političke podrške dok je VMRO-DPMNE bio na vlasti. “Sada, posle promene vlade, ako organizujemo paradu, verujem da bi bila uspešna, jer imamo organizovanu zajednicu i imamo političku podršku koja nije samo deklarativna, već se sada radi i na konkretnim merama”, kaže Mihajlov. “Parade postoje zbog prava na javni prostor i aktivno učešće u kreiranju tih javnih prostora.”

Ministarka Carovska je izjavila za K2.0 da će njena vlada raditi na tome da Makedonija postane ravnopravna država za sve svoje građane. “Zato kreiramo politike za inkluziju i integraciju svih zajednica u društvo, uključujući LGBTI zajednicu”, rekla je ona.

Ova promena retorike je učinila da Andonovski poveruje da su ovo istorijski važni trenuci za LGBTI aktivizam u Makedoniji, jer on veruje da je ovo prvi put da oni imaju podršku političkog vrha ove zemlje. “Nalazimo se u vrlo čudnom položaju posle 10 godina javnog ponižavanja, marginalizovanja i nasilja nad LGBTI zajednicom od strane bivše vlade”, rekao je on. “Sada, prvi put, imamo podršku državnog vrha Makedonije i nadamo se da će ova podrška vlade da se prenese na institucije.”

LGBTI aktivisti sada vide svetlo na kraju tunela kako je na snagu stupio zakon protiv diskriminacije, ali to nije kraj. Njihov cilj je taj da politike zasnovane na ljudskih pravima budu zagarantovane i da Makedonija postane tolerantnija i ravnopravnija država prema svim svojim građanima.

Fotografija: Vančo Džambaski.

  • O autoru/ki Lumi Bekiri
  • Ovaj članak je prvobitno napisan na engleskom.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.