U 8 ujutro, 16. januara, dok je ulazio u kancelariju svoje političke partije, jedan muškarac je  šest puta upucan u prsa. Nekoliko učenika koji su bili u ulici Sutjeska u Severnoj Mitrovici, Kosovo, su ga videli upucanog i krvavog.

Ulica je dobila ime po reci Sutjeska u Bosni i Hercegovini. U blizini ove reke dešavala se “Peta ofanziva”, 1943. godine tokom Drugog svetskog rata. Sile Osovine, sastavljene od Nemačke, Mađarske, Bugarske i Italije, nisu uspele u vojnoj operaciji poznatijoj kao “Švarc” pobediti jugoslovenske partizane na čelu sa maršalom Josipom Brozom Titom.

Bitka je postala poznata kao prekretnica za Jugoslaviju, oživljenje ove zemlje tokom partizanskog rata protiv fašizma.

Sutjeska se od 16. januara može pamtiti kao druga prekretnica, ona o saradnji između dveju zajednica koje imaju burnu prošlost, i koje su se okupile da pokušaju da reše slučaj brutalnog ubistva jednog šezdesetopetogodišnjaka. Žrtva je Oliver Ivanović, kontroverzni lider najveće srpske opozicione partije na Kosovu, Građanske inicijative SDP.

Glavni tužilac u Mitrovici, Shyqri Syla (Šićri Sila), opisao je zločin u kom je ovaj političar ubijen kao nešto što je organizovano na vrlo profesionalan način. Prema Silinim rečima, prvih pet metaka je ispaljeno iz vozila u pokretu. Šesti je ispalila osoba koja je izašla iz automobila, kako bi se pobrinula da je Ivanović mrtav na mestu na kom je započeo svoju političku karijeru — karijeru koja je za mnoge na severu Kosova bila nepoželjna.

Prema izveštaju policije, automobil koji je, navodno, korišćen u izvršenju zločina, pripada “lancu vlasnika u Srbiji”. Pronađen je zapaljen nedaleko od scene zločina. Međutim, počinioci još nisu pronađeni.

Nekadašnji poslanik u prvom skupštinskom sazivu Kosova — u to vreme kao predstavnik Srpske liste za Kosovo i Metohiju — i bivši sekretar Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju (2008-2012), Oliver Ivanović se stalno obraćao vlastima u Prištini i Beogradu s porukom da su njegov život i životi onih koji podržavaju njegovu politiku u opasnosti.

“Situacija se pogoršala”, izjavio je Ivanović za srpski nedeljnik Vreme 28. septembra 2017. “Veliki strah preovladava u narodu. Od stotina ljudi sa kojima sam razgovarao otkako sam oslobođen, svi su pomenuli problem bezbednosti u prvih nekoliko rečenica. Hajde da nešto pojasnimo ispočetka, oni se ne plaše Albanaca, već Srba.”

Ovo su bile Ivanovićeve reči samo sedam meseci nakon što je pušten da se brani sa slobode, pod zaštitom bezbednosnih institucija koje su ga držale u pritvoru tri godine dok je bio optužen za ratne zločine.

Žalba podneta u februaru je slučaj vratila na ponovno suđenje, ali će zauvek izostati konačna presuda za zločine koji su mu stavljani na teret — organizovanje ubistva i deportacije Albanaca u južnoj Mitrovici 1999.

Manje od pet godina nakon što je kancelarija njegove stranke bila predmet paljevine, Oliver Ivanović je ubijen ispred iste zgrade. Fotografija: Atdhe Mulla (Ade Mula) / K2.0.

Sve što je sada ostalo na mestu na kom je ubijen jeste fotografija na kojoj se prikazuje on kao lider Građanske inicijative SDP, kao i sveće i cveće koji su tamo postavljeni u znak sećanja.

Kosovska policija izjavljuje da su u potrazi za počiniocima. Ponudili su nagradu od 10.000 evra svakome ko pruži informacije koje bi mogle da pomognu u rešavanju slučaja. Odeljenje Osnovnog tužilaštva u Mitrovici za teške zločine i predsednik ovog odeljenja, Sila, doneli su odluku da zaduže jednog srpskog i jednog albanskog tužioca — Jovana Radovića i Nijazija Rexhu (Redžu) — da istraže slučaj.

Posle duže od dve decenije, ove dve zajednice, koje jedva da su međusobno komunicirale u posleratnom periodu, okupile su se da reše ubistvo koje je ujedinilo, makar u pravnom smislu, dve države koje, pored svojih politički različitih stavova, takođe dele krvavu zajedničku prošlost. I Kosovo i Srbija polažu pravo na severni deo kosovskog rudarskog grada, Mitrovicu, koja, u bezbednosnom smislu, predstavlja najnestabilniji deo države.

U stvari, Ivanovićevo ubistvo se desilo na dan kada su se predstavnici dveju država sastali u Briselu u okviru pregovora pod posredstvom EU, a na temu normalizacije odnosa, što je prvi sastanak dveju strana posle godinu dana mirovanja. Vesti o ubistvu Ivanovića prekinule su diskusiju između kosovskih i srpskih predstavnika u Briselu, nakon čega je srpska strana napustila sastanak.

Deceniju posle proglašenja nezavisnosti Kosova, Srbija uporno odbija da ga prizna. Ipak, Ivanovićeva smrt je bila prekretnica u pogledu priznanja kosovske nadležnosti i teritorije, posebno na severu.

Tokom posete od 20. januara, Aleksandar Vučić je izjavio da je Priština odgovorna za bezbednost u ovom delu Kosova. Prva izjava ove vrste koju je dao jedan srpski lider od 1999. On je ovo izjavio na sastanku sa građanima Srbima na Tehničkom fakultetu u Severnoj Mitrovici, a nakon što su ovi zahtevali zaštitu od njega.

“U ovom delu, na kom se nalazimo, jurisdikcija i efektivna kontrola pripadaju institucijama Prištine i onima koji su obezbedili njihovo funkcionisanje. Mislim na bezbednosne snage: imamo više od 1.000 srpskih policajaca koji su deo Kosovske policije i očekujem značajne rezultate od njih”, izjavio je Vučić na konferenciji za novinare organizovanoj u okviru njegove posete Kosovu.

“Ne samo da smo hteli da razmenjujemo informacije, već smo želeli da direktno učestvujemo u istrazi ubistva”, nastavio je Vučić sa svojim izlaganjem na konferenciji. “Rastužuje me da su oni odbili da to učine. Mislim da bismo našim radom pomogli u pronalaženju Ivanovićevog ubice. Srbiji nije bitno da li je ubica Srbin, Albanac ili stranac.”

Kosovsko Ministarstvo pravde je donelo odluku da sarađuje sa beogradskim Tužilaštvom za teške zločine u pogledu razmene informacija. Ovim procesom je posredovao Euleks koji poseduje memorandum o saradnji sa Srbijom u oblasti zločina, jer ove dve države nemaju jedan takav memorandum potpisan, a da je na snazi.

Prošle sedmice (2. februara), Srbija je podnela žalbu Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) zbog nedobijanja informacija. Međutim, kosovski ministar pravde Abelard Tahiri je izjavio za K2.0 da se odgovor priprema, ali nije ponudio informacije koje bi uticale na istragu slučaja, što je nadležnost kosovskih zakonodavnih organa i nadležnih institucija.

Zanemarene pretnje

Pre četiri godine, decembra 2013, Ivanović je izgubio svoju prvu bitku za mesto gradonačelnika Severne Mitrovice u trci sa Krstimirom Pantićem iz Srpske inicijative za Kosovo. Ivanović je uspeo da uđe u drugi krug, ali nije pobedio u trci, osvojivši 45 odsto glasova u drugom krugu.

On nije uspeo ni u drugom pokušaju, prilikom lokalnih izbora 2017, ovog puta protiv Gorana Rakića iz Srpske liste, koji je osvojio 67 odsto glasova. U intervjuu sa K2.0 prošlog oktobra, za vreme kampanje za lokalne izbore, Ivanović je optužio svoje političke protivnike — Srpsku listu — da ulivaju strah narodu.

Ivanović se više puta, i to godinama, žalio na svoju i bezbednost svojih podržavalaca, uključujući period pre lokalnih izbora oktobra 2017. Fotografija: Eraldin Fazliu / K2.0.

“Ponekad se ljudi boje i upravo je taj strah ono što ovi loši momci iskorištavaju”, rekao je. “Vršeći pritisak na njih i teranje da će, ako glasaju ‘pogrešno’, izgubiti penzije. Da li možete to da zamislite?”

K2.0 je došlo u posed krivičnih prijava koje je Ivanović podnosio Osnovnom tužilaštvu u Mitrovici 7. septembra 2017. Ivanović je prijavio i zatražio krivičnu istragu o pretnjama smrću, zastrašivanju i ucenama, za koje tvrdi da su usmereni na tri člana njegove partije koji su povukli svoje kandidature za opštinske izbore u Severnoj Mitrovici.

Troje člana — Tatjana Ivaz, Dalibor Antić i Tomislav Dejanović — povukli su svoja imena sa liste Centralne izborne komisije za kandidate za lokalne izbore nedelju dana nakon što su se prijavili na istu tu listu. Antić i Ivaz su bili kandidati koji su se takmičili za mesto u Skupštini opštine Severna Mitrovica, dok se Dejanović kandidovao za Skupštinu opštine Zvečan.

“Tek nekoliko dana nakon registrovanja kandidata, pritisak i pretnje su počeli da pristižu sa mnogih strana, a usmerene ka mnogim našim kandidatima, ne samo onih koji su ovde pomenuti, s ciljem insistiranja da povuku svoje kandidature”, Ivanović je istakao u krivičnim prijavama.

Štaviše, on je rekao da su povučeni kandidati sami priznali da se na njih uticalo pretnjama i ucenama, ali su kasnije izmenili svoje izjave, onda kada ih je policija ispitivala.

“…troje kandidata je povuklo svoje kandidature u vrlo dubioznim okolnostima za svaku razumnu osobu”, navodi se dalje u dokumentu do kog je došao K2.0. “Ove okolnosti su dovele do sumnje da su protiv njih počinjena krivična dela… svi su govorili o pretnjama. Ove pretnje nisu samo uticale na njih [kandidate], već i na članove njihovih porodica, njihove supružnike i decu — uticale su na njihove živote.”

Ivanović je prijavio da su, kada je pokušao da se suprotstavi svojim kolegama iz partije, oni opravdavali svoj potez rekavši da su “morali to da učine”.

“Njihov veliki strah je bio primetan, ali nisu ništa hteli da kažu, sem da im je prećeno i da strahuju za sebe i svoje voljene”, Ivanović je naveo u krivičnim prijavama.

Troje kandidata Građanske inicijative SDP, Antić, Ivaz i Dejanović, potpisali su izjavu upućenu Centralnoj izbornoj komisiji (CEC) u pogledu povlačenja svojih kandidatura, a do koje je došao K2.0.

“Moja politička partija me je dovela u zabludu”, stoji u izjavi. “Moje ime je iskorišćeno za kampanju kojom ljudi iz ovog političkog subjekta narušavaju jedinstvo srpskog naroda zarad ličnih interesa. Javno pružam podršku Srpskoj listi koja se jedina bori za opstanak i ostanak Srba na ovim prostorima.”

Ivanović je podigao uzbunu u pogledu svoje izjave i činjenice da su je potpisala sva tri kandidata, ali i izrazila podršku Srpskoj listi, svom političkom protivniku. On je sledeće izjavio u tužilaštvu: “…poznato je da je izjava preliminarno napisana od nekoga za njih [njegove kandidate] koji to treba da potpišu”.

Ivanović je zahtevao istragu o ovom pitanju, s ciljem privođenja “ovih pretilaca i ucenjivača” pravdi. Međutim, tužilaštvo nikada nije pokrenulo istragu.

Glavni tužilac u Mitrovici, Šićri Sila, izjavio je za K2.0 da nisu identifikovani pretioci i da istrage nisu otvorene jer su članovi Ivanovićeve partije porekli da im je prećeno.

Glavni tužilac u Mitrovici, Šićri Sila, sveo je izostanak istrage o pretnjama upućenim kandidatima Građanske inicijative SDP na njihovo poricanje da su bilo kakve pretnje upućene. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

K2.0 je stupio u kontakt sa Centralnom izbornom komisijom da bi proverilo povlačenje kandidatura članova SDP-a. Miradije Mavriqi (Mavrići), direktorka Odeljenja za potvrdu kandidata i partija, rekla je da organi za sprovođenje zakona nikada nisu stupili s njom u kontakt u vezi sa Ivanovićevim tvrdnjama.

Ivanović je zahtevao da tužilaštvo istraži ko je doveo kandidate koji su povukli svoje kandidature u sedište CIK-a u Prištini na dan povlačenja kandidatura.

Glavni tužilac Sila nije odgovorio na naša pitanja u vezi sa detaljima istrage. Odgovor na Ivanovićeve tvrdnje takođe je izostao od partije koju je optuživao za ucene i ulivanje straha — Srpske liste. Aktuelni šef Opštine Severna Mitrovica, Goran Rakić, nije odgovorio na pitanja K2.0.

Ovo nije prvi slučaj u pogledu Ivanovićeve bezbednosti i pretnje smrću koji je kosovsko tužilaštvo ignorisalo. Dva meseca pre nego što je prijavio pretnje koje su navodno upućene članovima njegove partije, Ivanovićev automobil je zapaljen.

Ujutro 28. jula, on je pronašao svog Pasata B5 sasvim izgorelog na parkingu ispred stambene zgrade gde je živeo sa suprugom i sinom. Ivanović i Dragiša Milović, bivši gradonačelnik Zvečana, čiji je automobili, takođe, zapaljen u julu, obratili su se javnosti na konferenciji za novinare 10. avgusta 2017, nakon održavanja lokalnih izbora.

“Imam samo jednu stvar da kažem: moj politički stav i angažovanje nekome smetaju”, rekao je Ivanović. “Nekome se to ne dopada. Kosovska vlada mora da odgovori, jer ja nisam niko. Moram da kažem da su slučajevi ubistva ostali nerasvetljeni u ovim predelima i imaju političku konotaciju.”

Milović je dodao: “Neko je opterećen činjenicom da smo mi zajedno. Oni se boje, jer misle da ćemo formirati koaliciju za lokalne izbore”. U vreme kada je Ivanović ubijen, Milović je bio član šire koalicije pod nazivom Srpski građani Severa, zajedno sa Građanskom inicijativom SDP.

Organi za sprovođenje zakona u Zvečanu su inicirali istrage o slučajevima paljenja automobila, ali bez ikakvog rezultata.

Ni Ivanovićeva porodica nije bila pošteđena napada. Njegovu suprugu Milenu su 12. septembra 2013. napali, pred sinom, maskirani pojedinaci u neposrednoj blizini njihovog doma u Mitrovici, pre nego što su se premestili u stan u neposrednoj blizini mosta. Ivanović se iste godine kandidovao za gradonačelnika Severne Mitrovice, prvi put kao predsednik Građanske inicijative SDP.

“Ni sa kim nisam u sukobu. Nikome ništa ne dugujem i niko meni ne duguje. Sve je ovo politički motivisano”, Ivanović je izjavio posle napada, čiji počinioci nikada nisu pronađeni. Januara 31, dve sedmice posle ubistva, u istoj ulici u kojoj je ubijen, kuća majke prve supruge također je napadnuta.

“Istražujemo slučaj. Postoje sumnje da bi taj napad mogao biti povezan sa ubistvom, ali tek treba da nađemo nešto konkretno”, izjavio je zamenik direktora Kosovske policije za Severnu Mitrovicu, Besim Hoti, za K2.0.

Drugog aprila 2013, nekoliko dana nakon što se sastao sa Srbima na južnom Kosovu, zajedno sa slovenačkim političarom Jelkom Kacinom, kancelarija Ivanovićeve partije je spaljena do temelja. Upravo je tamo ubijen pet godina kasnije.

Ubistvo Olivera Ivanovića nije prvi slučaj ove vrste u kom su akteri srpski političari u Severnoj Mitrovici. Šesnaestog januara 2014, Dimitrije Janićijević, srpski političar i odbornik Skupštine opštine Severna Mitrovica, ubijen je na skoro identičan način.

Tridesetpetogodišnji Janićijević je bio član Samostalne liberalne stranke (SLS) i ubijen je pored svoje kuće u komšiluku Rudarske čete. Počinioci nikada nisu pronađeni.

Nisu pronađeni ni počinioci oružanog napada na kancelariju Dragana Jablanovića, bivšeg gradonačelnika Leposavića i oca nekadašnjeg poslanika Srpske liste, Aleksandra Jablanovića koji se desio u junu 2017. godine. Ovaj incident se dogodio u vreme kada se njegov sin Aleksandar takmičio za mesto predsednika Srpske liste.

Inostrani mediji su uporedili ubistvo Olivera Ivanovića sa ubistvom bivšeg srpskog premijera Zorana Đinđića iz marta 2003. Đinđićeva politika je smatrana poslednjim pokušajem da se srpska politika očisti od uticaja Slobodana Miloševića, a gde je Đinđićevo ubistvo označilo poslednje poglavlje u ovim naporima.

Američki časopis Foreign Policy (Forin polisi) opisuje Ivanovićevo ubistvo kao još jedan čin koji su počinile kriminalne bande na severu, ali i kao čin koji bi, paradoksalno, mogao da ide u korist Kosova i mira jer uništava svaku iluziju o tome da Srbija ima teritorijalnu nadležnost nad severnim Kosovom.

Uzburkane vlasti

Ubistvo Olivera Ivanovića je pogoršalo već postojeću dugotrajnu raspravu o bezbednosti u državi, posebno u pogledu nadležnosti lokalnih i međunarodnih bezbednosnih institucija. Stepen primene sporazuma potpisanih između Kosova i Srbije za borbu protiv kriminala i proširenje nadležnosti kosovskih zakonodavnih i institucija za sprovođenje zakona na sever jesu pitanja koja su i dalje sporna.

Dva sporazuma su potpisana u oblastima bezbednosti i pravosuđa, s ciljem integrisanja Srba iz severnog dela Kosova. U skladu sa prvim sporazumom potpisanim između Kosova i Srbije u Briselu 19. aprila 2013, članovi Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), koji su radili u srpskim paralelnim strukturama na severu od 1999, integrisani su u Kosovsku policiju, i to u policijsku stanicu u severnom delu Mitrovice. Štaviše, ovaj sporazum određuje da komandir policije u ovom regionu mora da bude Srbin.

Sporazum o sudstvu potpisan između Kosova i Srbije u februaru 2015. jasno određuje da većina sudija i tužilaca u Osnovnom sudu, Osnovnom tužilaštvu i Apelacionom sudu u Severnoj Mitrovici moraju biti ljudi iz srpske zajednice.

Ipak, uprkos činjenici da je prošlo više od četiri godine otkako su ovi sporazumi postignuti, pravosudni i tužilački ogranci na severu su postali funkcionalni tek prošlog oktobra, kada su integrisani srpski tužioci i sudije iz Severne Mitrovice. Ipak, tek treba da vidimo konkretne rezultate u borbi protiv kriminalnih bandi i više treba učiniti u smislu komunikacije između organa na severu i jugu.

Štaviše, kosovski zakoni, nadležne institucije i međunarodne misije se često suočavaju sa poteškoćama kada je reč o ispunjavanju svojih dužnosti na severu.

Na veče 14. septembra 2017, pripadnike Kosovske policije i Obaveštajne agencije Kosova (AKI) napala je  grupe ljudi dok su pravili raciju u kancelarijama srpskog Crvenog krsta u Severnoj Mitrovici.

Zamenik direktora Kosovske policije u Severnoj Mitrovici, Besim Hoti, potvrdio je za K2.0 da su kosovske bezbednosne snage napadnute u ovoj opštini. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

“Vrata koja vode do kancelarije koja je trebalo da bude predmet racije — bila su otvorena. Nakon što je policija ušla, grupe građana su ih fizički napale”, Insajderi je izvestio na svojoj platformi. Ovo je potvrdio i Besim Hoti, koji je kazao da su neki policajci pretrpeli povrede.

Ivanovićev slučaj je primorao Parlamentarnu komisiju za nadgledanje Obaveštajne agencije Kosova da pozove šefa Obaveštajne agencije Kosova (AKI), Dritona Gashija (Gašija), na sesiju izveštavanja o stanju.

U četvrtak, 25. januara 2018, posle dvočasovnog sastanka iza zatvorenih vrata, predsednica komisije, Donika Kadaj-Bujupi, ukratko je izjavila da je AKI pravovremeno obavestio organe za sprovođenje zakona i nadležne institucije da na severu postoji rizik od izbijanja incidenata.

“Ne postoji nemar u pogledu primanja informacija sa strane agencije. Štaviše, policija je bila svesna problema koji su istaknuti, pa su na vreme bili obavešteni o situaciji”, kaže Kadaj-Bujupi, koja je, takođe, izjavila da su poslanici Parlamentarne komisije zahtevali povećanu opreznost prilikom delovanja na severu zemlje.

“Zahtevaćemo informacije od policije o tome da li je ili nije bilo nemara i da li je ovaj incident mogao da bude sprečen. Ovo nije konačni izveštaj, jer ćemo i dalje dobijati informacije od drugih institucija.”

Zatim je dodala da su zahtevali raspuštanje bandi kako bi se zakon i red uspostavili u ovom regionu. Međutim, nije objasnila način na koji će raspustiti bande koje su uspele da razoružaju i fizički napadnu pripadnike Kosovske policije.

U stvari, potreba da se unište kriminalne bande i strukture na severu isticana je godinama, ali u praksi nikada nije ostvarena. Kosovo tek treba da proširi svoju jurisdikciju na sever, dok građani iz ovog regiona slabo sarađuju sa centralnim vlastima.

Iako ovo tek treba da se dogodi, rad na povećanju bezbednosti je najmanje što može da se učini za jezivo tih grad koji je nekada bio poznat po rudnicima i rokenrolu.

Ivanovićev slučaj je dobra prilika da se ovo promeni, prekretnica za državu koja mora da pokaže da ima funkcionalni pravosudni sistem koji se proteže preko cele teritorije, uključujući problematičnu Severnu Mitrovicu, gde, posle skoro jedne decenije, albanski i srpski sudije i tužilaci rade zajedno.  K

Naslovna fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.