Posle dugog političkog natezanja i pokazivanja ko ima više uticaja, političke stranke su se dogovorile da sreda, 15. juli, bude dan za prevremene parlamentarne izbore u Severnoj Makedoniji. Da bi svi mogli glasati, ovaj dan je proglašen neradnim, te je produžen period za glasanje – od 7 sati ujutro do 21 uveče. 

Takođe, s obzirom na to da se izbori održavaju usred epidemije virusa kovida 19, donesena je odluka da glasanje počne dva dana ranije, te su odvojeno glasali bolesni, nemoćni, zatvorenici te oni u kućnoj izolaciji. 

Mora se pomenuti da su izbori u Severnoj Makedoniji održani u trenutku kada zemlja ima visoki broj registrovanih slučajeva zaraženih (u trenutku pisanja ovog teksta, 20. jula, bilo je 8612 zaraženih i 401 preminulih). 

Prema podacima Državne izborne komisije (DIK), koalicija “Možemo”, koju predvodi Socijaldemokratska stranka, dobila je 36.13% glasova, što u mandatima znači 46 poslanika, dok je koalicija koju je predvodila VMRO-DPMNE dobila 24.65%, što u mandatima znači 44 poslanika. 

U albanskom bloku stranaka, Demokratska unija za integraciju (DUI) apsolutni je pobednik sa 11.57% i 15 poslanika, dok Alijansa za Albance i Alternativa imaju 8.79% i 12 poslanika. 

Kontroverzna stranka Levica, lidera Dimitara Apasieva, sa levičarskom politikom, ali izrazito nacionalističkim vokabularom sličnom onom koji iskazuje VMRO-DPMNE, osvojila je pak 3.96% posto glasova, što im donosi dva poslanika, dok će Demokratska stranka Albanaca (DPA) imati jednog poslanika. 

Ovi parlamentarni izbori su deseti od proglašenja nezavisnosti zemlje, a peti vanredni. 

Kampanja i obećanja

Izbori je trebalo prvobitno da se održe u novembru ove godine, ali je premijer Zaev pozvao na promenu datuma nakon što Severna Makedonija u oktobru nije dobila datum za početak pregovora o pristupanju EU, čemu su se nadali. 

Zaev je prošle godine izjavio da će on, ako država ne dobije datum za start pregovora sa EU, organizovati vanredne izbore.

Vanredni izbori su potom zakazani za 12. april, ali su zbog pandemije pomereni za juli. I, uprkos epidemiji, izlaznost je bila skoro 51%, dok su birači uglavnom poštovali mere zaštite – išli su sa maskama na glasanje i držali odstojanje. 

U ovom izbornom ciklusu učestvovalo je 11 stranaka i četiri koalicije, što je manje nego na prvim parlamentarnim izborima 1990. godine. Kampanja je trajala 20 dana, i prema komentarima eksperata, bila je najprljavija do sada, iako prljave kampanje nisu nepoznanica na makedonskoj političkoj sceni. 

Objavljivanje prisluškivanih razgovora između aktuelnih političara i ponekog biznismena kao da je postalo opšteprihvaćena praksa, a ne prljava i niska igra.

Ovaj put su objavljeni tajno snimani razgovori između generalnog sekretara VMRO-DPMNE Igora Januševa i bivšeg ministra za transport Mileta Janakieskog. Sa snimka se čuje kako njih dvojica dogovaraju glasačke spiskove državnih službenika, odnosno kako će zaposleni u državnoj administraciji glasati.  

Da i druga strana ne bi ostala uskraćena, objavljeni su i navodni audio-snimci u kojim Zoran Zaev, dok je bio premijer, psuje Jordana Kamčeva (Orce), biznismena koji se smatra najbogatijim čovekom Severne Makedonije, a koji je bio umešan u nekoliko kriminalnih aktivnosti tokom perioda vladanja VMRO-DPMNE. U tom snimku se čuje Zaev kako tvrdi da su sve građanske organizacije pod njegovom kontrolom.  

Koalicija “Možemo”, koju čini 25 stranaka, među kojima je i jedna albanska – Besa, vodila je kampanju oslanjajući se na dosadašnje uspehe, kao što su članstvo u NATO i mogući početak pregovora sa Evropskom unijom. 

Sa druge strane, opoziciona VMRO-DPMNE svoj slogan je bazirala na “Obnova”. O kakvoj je “obnovi” reč nije jasno, s obzirom na to da su oni vladali skoro 11 godina. Kampanja im se istovremeno fokusirala na lične napade na Zaeva, za koga je lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickovski javno tvrdio da je korumpiran. 

Retorika VMRO DPMNE se bazirala na negiranju Prespanskog ugovora između Severne Makedonije i Grčke, kao i onog o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom, dva dokumenta koja su među osnovama za početak pregovora sa EU. 

Kontroverze i napadi

Važno je podsetiti se i da je pre zvaničnog početka kampanje, albanska DUI Alija Ahmetija krenula sa promocijom. Njihov najveći adut bio je predlog da se izabere prvi Albanac za premijera te su izašli sa predlogom da to bude Naser Ziberi, bivši ministar za rad i socijalnu politiku iz nekadašnje albanske Partije demokratskog prosperiteta (PDP). 

Ova ideja je u javnosti dočekana skoro sa podsmehom, uz osude i komentare da je to nemoguće i nepotrebno. Usprotivile su se i neke od albanskih stranaka, kao što su Besa i Alijansa za Albance, ocenjujući da je DUI na korak od odlaska u opoziciju i da je ovakav predlog samo igra nacionalističkom retorikom. 

Ipak, ako se vratimo u ne toliko davnu prošlost, Ahmeti je 2017. godine izašao sa Tiranskom platformom koju su podržale skoro sve albanske stranke. Ovom platformom se tražilo da albanski jezik bude drugi službeni u Severnoj Makedoniji. Reakcije su bile burne, ali na kraju je usvojen Zakon za upotrebu jezika, te je albanski postao zvanično drugi službeni jezik na celoj teritoriji zemlje, uz mnogo kontroverzi.  

U trenutku kada su se izborna mesta zatvorila u 21 čas 15. jula počelo je “veselje”. 

Još pre konačnog zatvaranja izbornih mesta, oko 16 sati na dan izbora, počeo je jak hakerski napad i internet-stranica DIK-a je srušena, što je trajalo sledećih 12 sati. 

Brojne su spekulacije o ovom incidentu.

Neki se pitaju i o mogućnosti da je neko iznutra dozvolio upad u sistem, koji je osmišljen tako da sam broji glasove, popunjava bazu podataka i objavljuje ih na sajtu. 

Firma DUNA, koja je prodala aplikaciju komisiji, odbacuje svaku sumnju i odgovornost. No, javnost se seća da je ova firma dobila tender bez potpisane izjave o bezbednosti i sa lažiranim podacima o profesionalnim dostignućima. 

Hakerski napad je pretrpeo i popularni veb-portal sa vestima time.mk, na čijem su sajtu hakeri postavili obaveštenje sa uvredama upućenim političkim partijama. 

U isto vreme, Državna komisija za sprečavanje korupcije (DKSK) je Javnom tužilaštvu podnela četiri inicijative za istragu DIK. Inicijative se odnose na neobjavljene tendere za nabavku izbornog materijala za izbore u 2016, 2017. i za referendum u 2018. godini. Oni navode da DIK namerno nije objavljivala tendere, već je išla na direktni dogovor sa određenim štamparijama, što je protivzakonito i oštetilo državni budžet za stotine hiljada evra.

Uz sve to, nekoliko partija je najavilo žalbe na rezultate, izražavajući sumnju u manipulaciju izborima. 

Fotografije koje kruže Tviterom ukazuju na mogućnost manipulacije izbornim rezultatima u nekoliko opština u kojima je veliki broj glasova dobila DUI. Ono što budi sumnje je to što u tim opštinama, kao recimo Vevčani, ne žive Albanci. Slično se desilo i u opštinama Karpoš i Kisela voda u Skoplju, gde tradicionalno DUI ne dobija više od 2 do 3 glasa. Baš tu su ove godine odneli pobedu.  

Izborne nepravilnosti bile su zabeležene i u istočnom delu zemlje, gde su registrovani pokušaji korupcije i agitacija, dok se vozilo sa izbornim materijalom iz Gostivara, na putu za Skoplje, zapalilo. 

Posle 48 sati, koliko je zakonski rok za odgovor, DIK je odbila svih 2142 prigovora sa objašnjenjem da su radili u skladu sa ustavom i zakonima, i da nema potrebe da se pristupi ručnom brojenju glasova, kao što su tražile neke stranke, jer se tokom brojenja glasova na izbornim mestima javno pokazuje svaki glasački listić. 

Letnja pauza pred formiranje vlade

Na kraju, kada je proglašen pobednik ovih izbora, lider VMRO-DPMNE nije čestitao izbornu pobedu socijaldemokratama, tvrdeći da je ovaj izborni proces krađa i da oni, u stvari, treba da imaju mandat da sastave vladu. 

Prema makedonskom ustavu, mandat za vladu dobija stranka sa najvećim brojem poslanika. 

U slučaju makedonskog Sobranja, potreban je minimum od 61 poslanika. Kada DIK podnese konačan rezultat prebrojenih glasova predsedniku Sobranja, poslednji predsednik ima rok od 20 dana da sazove konstitutivnu sednicu parlamenta. Sledeći korak je da predsednik države, u roku od 10 dana od konstituisanja novog parlamenta, preda mandat lideru partije koja ima većinu.

Razne su postizborne kombinatorike. 

Pozicija Alija Ahmetija jeste da opet bude kingmejker i da sa svojih 15 poslanika ucenjuje mandatara i vrši pritisak da se prihvati njegov predlog za premijera Albanca. Ako se to desi, i Zaev i Mickovski, ako bilo ko od njih uđe u koaliciju sa DUI, pogaziće svoju reč datu tokom kampanje da nikakve ucene neće prihvatiti. 

Kao začin ovom političkom cirkusu, došla je odluka bivšeg premijera Zaeva da ide na odmor i da će pregovori o budućoj vladi početi posle nacionalnog praznika Ilinden (koji je 2. avgusta). 

Uzaludna je bila sva ova žurba za održavanje izbora i stavljanje naroda u opasnost, pod izgovorom da se nova vlada mora što pre izglasati da bi država mogla normalno da funkcioniše. 

Dolazi vruće političko leto, nešto što, nažalost, nije nepoznato na makedonskoj političkoj sceni. Vladina koalicija koja će izaći iz stranačkih kuhinja ličiće, kao i dosad, na mnogoglavo čudovište koje će funkcionisati sve dok ispunjava stranačke i poslovne interese. 

Narod će, kao i uvek, biti po strani, zaboravljen, skrajnut i ošišan kao ovca. Tačnije, onaj ko preživi pandemiju koronavirusa i ko ne napusti zemlju zauvek. 

I tako do sledećeg izbornog ciklusa, ma kakav on bio. 

Naslovna ilustracija: Arita (Arrita) Katona / K2.0.