Aprilskih večeri ove godine u Podujevu bilo bi teško ne zateći članove Udruženja lovaca Lapi, jer su se kretali gradskim ulicama ovoga grada. Nakon tendera koji im je uručen 3. Aprila, Opština Podujevo je ovoj grupi dala mandat da patrolira gradom a sa zadatkom da pronađu i ubiju sve pse lutalice.
Kasno uveče 24. aprila, nekoliko građana je prisustvovalo ubijanju i snimilo krvave tragove koji su prekrivali ulice. Snimak je deljen širom društvenih mreža, dok su lokalni mediji izveštavali o tome. Izazvane su brojne reakcije, gde su mnogi označili akciju lokalne samouprave kao “okrutnu i sasvim nehumanu”.
Uprkos ovim reakcijama, gradonačelnik Opštine Podujevo, Agim Veljiu, izjavio je tada da psi lutalice predstavljaju pretnju po građane i da lokalnoj samoupravi ne preostaje ništa sem da ih eliminiše. Implikacije su bile jasne: da opštinski organi ne planiraju da zaustave ubijanje pasa lutalica.
Međutim, građani su podjednako bili uporni u svom protivljenju ovakvim radnjama, a društvene mreže su postale glavna platforma za komuniciranje između aktivista i građana koji su nastavili da traže prestanak ubijanja.
Slike ubistva pasa na društvenim mrežama naišle su na pozive na proteste.
Broj kampanja koje se vode na društvenim mrežama je u proteklih nekoliko godina porastao. Od protesta protiv porasta cene struje, preko poziva da se otpusti rektor Univerziteta u Prištini, Ibrahim Gaši, 2014. godine, do borbe protiv privatizacije delova vučitrnskog utvrđenja — žalbe na račun odluka opštinskih organa postale su učestale.
Moć je u zajedništvu
Na društvenim mrežama postoje brojne kosovske grupe koje se bore za prava životinja, dok su Ujedinjeni za životinje najaktivniji na Fejsbuku, sa 8.000 članova. Ova grupa je bila posebno glasna kada je reč o podujevačkoj situaciji.
Njihovo protivljenje akciji Opštine Podujevo zasniva se na zakonima na snazi, posebno na Zakonu o zaštiti životinja. Član 8 ovog zakona navodi sledeće: “Sa izuzetkom hitnih slučajeva u kojima životinja trpi ekstremne bolove koji bi mogli da imaju smrtni ishod i u slučaju uzgajanih životinja koje se koriste u prerađivačkog industriji, samo veterinari i ostala kompetentna lica imaju dozvolu da ubiju pripitomljenu životinju ili bilo koju divlju životinju koja je pripitomljena”.
Grupa Ujedinjeni za životinje je pozvala i druge državne institucije, kao što su Agencija za hranu i veterinu i policiju, da pod hitno zaustave ubistva koja smatraju nezakonitima.
Demonstracije protiv odluke opštinskih organa sprovedene su ubrzo. Snimak na kom se prikazuje ubijanje pasa objavljen je 24. aprila. Tri dana kasnije, u Podujevu je održan protest protiv ubijanja pasa lutalica. Ujedinjeni za životinje su nastavili svoje zagovaranje na Fejsbuku u celom ovom periodu. Gradonačelnik Veljiu je 28. aprila zaustavio ubijanje, dok opštinski zvaničnici kažu da on traži druge metode za rešavanje ovog problema.
Ujedinjeni za životinje se aktivno protive lošem odnosu opština prema životinjama, čak i pre dešavanja iz Podujeva. Opštine Priština, Prizren, Klina i Kosovo Polje takođe su naišle na protivljenje članova ove grupe koji su optužili lokalne samouprave da organizuju “masovne operacije ubijanja pasa lutalica”.
Driton Gusia, član fejsbuk-grupe Ujedinjeni za životinje, počeo je peticiju koja poziva na okončanje ubijanja pasa lutalica na Kosovu. Peticija poziva predsednika i premijera da zaustave nehumanu praksu i insistira na primeni drugih metoda rešavanja ovog problema, nudeći alternative. Peticiju je potpisalo više od 120.000 ljudi.
Gusia naglašava ubijanje pasa lutalica u opštinama Mitrovica i Severna Mitrovica. Članovi ove grupe su preduzeli aktivnosti odlazeći u sedišta lokalnih samouprava da bi pokušali da okončaju ubistva. Neuspešno su pokušali su i da se sastanu sa gradonačelnikom Agimom Bahtirijem.
On pripoveda tužnu priču o ubijenom psu koga su građani Severne Mitrovice hranili svakoga dana. U znak protesta, građani su naslikali mural u čast ovome psu.
Ova grupa je nedavno, uz podršku Kancelarije Evropske unije, pokrenula kampanju u lokalnim školama, sa ciljem podizanja svesti po pitanju pasa lutalica. Vlada Kosova je u obzir uzela predloge koje je dala ova inicijativa za bavljenje problemom pasa lutalica i zaustavljanje ubijanja istih.
Onlajn aktivisti
Ipak, nisu samo grupe te koje su primorale da dođe do promena kroz društvene mreže, jer su i individualni profili imali uticaja na lokalnu politiku na Kosovu.
Betim Zlanoga je 2014. napisao objavu na Fejsbuku u kojoj je podsetio Opštinu Orahovac, na čelu sa Idrizom Vehapijem, da su uspešno prekršili zakon ne organizujući javne sastanke sa građanima. Prema članu 68 Zakona o samoupravi, opštinski organi su dužni da održavaju javne sastanke makar dvaput godišnje.
Betim Zlanoga je na Fejsbuku podsetio lokalnu samoupravu u Orahovcu na njenu obavezu u pogledu javnih sastanaka.
Kako je samo još nekoliko dana ostalo do kraja godine, opštinski zvaničnici su pojurili da organizuju makar jednu javnu debatu sa građanima u preostalih nekoliko dana. Međutim, Zlanoga se time nije zadovoljio. On je reagovao na društvenim mrežama, označujući odluku opštinskih organa kao farsu.
Zlanoga je primetio da mnogi ostaju nemi po pitanju lokalnih problema, jer je reč o malom mestu. Prema njegovom mišljenju, ovo je rezultiralo situacijom u kojoj niko nije tražio od lokalne samouprave da polaže račune. Ovaj aktivista civilnog društva je upotrebio Fejsbuk, koji je njegov najveći saveznik u kritikovanju, davanju ideja i potkazivanju lokalne samouprave u Orahovcu.
Poput Zlanoge, novinar Kljan Kosova Miljot Hasimja je, takođe, poznat po tome što je aktivni građanin na društvenim mrežama. On smatra da lokalna samouprava ima direktan uticaj na unapređenje kvaliteta života građana, pa bi tako trebalo da bude u središtu svih naših kritika. Hasimja i Zlanoga su saglasni da je bitno insistirati na tome da opštine ispune svoje odgovornosti.
Hasimja je prošle jeseni svakodnevno posećivao komšiluk Ljađa e spitaljit u Prištini, što je područje pretvoreno u divlju deponiju. On je tamo odlazio svakoga jutra i svake večeri, slikao i delio slike na svojoj fejsbuk-stranici.
Na taj način je vršio pritisak na opštinske organe da uklone deponiju. Uvidevši da opština nije planirala da reaguje, Hasimja se sastao sa aktivistima inicijative Ta Pastrojme Kosoven (Očistimo Kosovo) da bi sami uklonili deponiju.
Miljot Hasimja je na društvenim mrežama zabeležio sve svoje napore u čišćenju jednog područja Prištine.
Kada su izašli na teren da očiste ovo područje, pridružila im se Direkcija za javne usluge Opštine Priština. Za samo nekoliko dana, uspeli su da uklone sav otpad i prekriju ovo područje travom i drvećem.
“Moji prijatelji su ovo područje počeli da nazivaju ‘Park Pilje’”, kaže Hasimja, čiji je nadimak Pilja.
Zlanoga smatra da korišćenje društvenih mreža u cilju bavljenja temama na opštinskom nivou ima izvanredan uticaj. Prema njegovom mišljenju, rezultati se najbolje postižu kada su kritike objektivne i kada se pronađe pravilna forma komuniciranja sa ljudima.
Ovi onlajn aktivisti smatraju da je najveća prednost društvenih mreža ta što uklanjaju barijere koje su postojale između političara i građana, kreirajući ravnopravan odnos. “Verujem da je ovo doprinos lokalnoj samoupravi i političarima, zbog čega bi trebalo da budu zahvalni”, kaže Zlanoga. “Zanimljivo je da su sada ljudi počeli meni da pišu o svojim problemima, želeći da ih zastupam u javnosti.”
Miljot Hasimja smatra da su za njegov uspeh u komšiluku Ljađa e spitaljit zaslužni brojni pratioci na društvenim mrežama i njegov javni profil. On veruje da bi i kancelarija za žalbe trebalo da bude otvorena u opštini. Fotografija: Ade Mula / K2.0.
Hasimja, koji je svoj komšiluk — područje oko Ulice Muharema Fejze — proslavio preko svojih aktivnosti na društvenim mrežama, smatra da je potrebno još vremena da prođe da bi onlajn aktivizam postao još produktivniji. On se priseća situacije od pre osam godina, kada je kritikovao tadašnjega gradonačelnika Prištine, Isu Mustafu. Međutim, kako se društvene mreže tada nisu koristile ovoliko, kaže da zvaničnici nisu obraćali pažnju na njegove žalbe.
On veruje da je aktivizam na društvenim mrežama ovoliko uznapredovao zbog sveopšteg porasta upotrebe, što često tera opštinske zvaničnike da odgovaraju na zahteve građana. Međutim, on smatra da su ovi odgovori neiskreni i uvek jedni te isti.
Na primer, objašnjava slučaj kada je njegov brat jedan problem uputio na rešavanje Opštini Priština, ali je njegov zahtev zanemaren, dok je Miljotova molba po istom pitanju dosta ozbiljnije shvaćena zbog činjenice što je on javna ličnost.
“Imam 5.000 prijatelja i 15.000 pratilaca na Fejsbuku”, kaže on. “Jednu moju žalbu vidi do 20.000 ljudi za samo nekoliko minuta, a zvaničnici su toga svesni.”
Da bi se pospešila komunikacija između građana i lokalne samouprave, Hasimja smatra da bi trebalo preduzeti dva koraka: bolja organizovanost zajednica u naseljima i komšilucima i formiranje kancelarije za žalbe u okviru opštine koja bi prosleđivala žalbe građana drugim opštinskim direkcijama.
Betim Zlanoga smatra da je aktivizam na društvenim mrežama pomogao u tome da diskurs u kampanjama za lokalne izbore vrati naglasak na lokalne teme: Fotografija: Fikret Ahmeti / K2.0.
S druge strane, Zlanoga veruje da se političarima korišćenje društvenih mreža može vratiti poput bumeranga. Prema njegovom mišljenju, slučajevi u kojima političari promovišu svoj rad na ovim platformama za komuniciranje i bivaju predmet kritike na istima predstavljaju primer toga kako građani mogu da iskoriste društvene mreže da bi se suprotstavili političarima.
On smatra da su lokalne samouprave uspešnije jer se problemi građana rešavaju i građani razgovaraju o svojim problemima sa političarima.
“Shvatate li koliko se njihov diskurs promenio?”, pita Zlanoga. Prema njegovom mišljenju, kandidati za gradonačelnika u Orahovcu su prestali da govore o svom učešću u ratu i sada pričaju o konkretnim problemima koji opterećuju građane.
“Društvene mreže su omogućile građanima da igraju ulogu nadzornika, što je uloga koju su ranije igrali samo novinari. Građani nadgledaju rad lokalne samouprave i utiču na javni diskurs”, kaže Zlanoga.
S druge strane, Hasimja, koji je godinama radio kao novinar, naglašava da prostor koji nude društvene mreže čine potkazivanje lakšim nego što bi to bio slučaj sa pravim medijima. “Društvene mreže nude bolji prostor za priču o nekom problemu”, kaže on. K
Fotografije: Ade Mula / K2.0.
