Zagađenje vazduha, kontaminacija olovom, ilegalna seča šuma i zagađena voda samo su neki od ekoloških problema kojih Kosovo ima u izobilju. Ipak, uprkos ubrzanoj degradaciji, životna okolina je retko kad zauzimala centralno mesto u političkim debatama na Kosovu.
Nemar države prema ekologiji je došao u centar pažnje nakon što je objavljena alarmantna statistika o kvalitetu vazduha, a koja ukazuje na zabrinjavajuće visok nivo zagađenosti, posebno u urbanim područjima, poput Prištine, Obilića i Mitrovice. Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz 2013. klasifikuje zagađenje kao agens koji uzrokuje rak, navodeći kako se smatra da zagađenost vazduha svake godine izaziva 852 slučajeva prerane smrti, 318 hroničnog bronhitisa, 605 hospitalizacije i 11.900 hitnih slučajeva.
Izveštaji Evropske komisije o napretku iz 2014, 2015. i 2016. naglašavaju da se i dalje nedovoljno sprovode zakoni koji se bave, sve većim, ekološkim problemima na Kosovu, dok institucije ne primenjuju preporuke EU.
Kada je reč o kvalitetu vazduha, izveštaji navode da Sistem nadgledanja kvaliteta vazduha i dalje nije potpuno funkcionalizovan. Izveštaji Agencije za zaštitu sredine Kosova (AZSK) o kvalitetu vazduha ne sadrže inventar o zagađivačima, dok se zagađenje iz glavnih izvora ne meri adekvatno, posebno kada je reč o elektrani Kosovo A. AZSK naglašava da nekontrolisano zagađenje koje potiče od saobraćaja i paljenja otpada i drugih toksičnih materijala, i dalje predstavljaju ozbiljan problem. Očekuje se da će Kosovo A uskoro biti deaktivirano i zamenjeno, a Svetska banka je podržala izgradnju elektrane na ugalj.
Svetska banka obično ima politiku da ne ulaže u infrastrukturu na ugalj, sem ako to nije jedina opcija za razvoj energetskog sektora jedne države. Međutim, civilno društvo je bilo vrlo uporno u protivljenju ovom projektu, tvrdeći da su Kosovo A i Kosovo B među najvećim zagađivačima u ovoj zemlji.
Kako bi se izborio sa problemom kvaliteta vazduha, Pokret nauke za promenu povećao je broj merenja kvaliteta vazduha na terenu između decembra 2015. i februara 2016. Ovaj pokret je otkrio lokacije u glavnom gradu na kojima je zagađenost azot-dioksidom (NO2) bila na najvišem nivou. Merenja su došla do zaključka da je centar glavnoga grada bio izložen vrlo visokim nivoima azot-dioksida, više od 65 mikrograma po kubnom metru (µg/m3); prosečna vrednost koju preporučuju Evropska unija i Svetska zdravstvena organizacija je 40 µg/m3.
Mogućnost da se obezbedi ovakvo nezavisno istraživanje o zagađenosti vazduha bi mogla da bude ugrožena kontroverznim nacrtom Zakona o zagađenju vazduha, koji bi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru u sledećem sazivu. Član 59 nacrta Zakona sugeriše da bi Ministarstvo zaštite životne okoline i prostornog planiranja moglo da ima monopol na prikupljanje i objavljivanje podataka o kvalitetu vazduha. Navodi se da će inspektor moći narediti sprečavanje nadgledanja i merenja kvaliteta vazduha ukoliko osobu koja to radi nije akreditovalo ministarstvo. Član 62 čak navodi da bi inspektor mogao da izrekne kaznu u visini od 4.000 evra.
Evropska komisija je početkom ove godine izrazila zabrinutost kod kosovskih zvaničnika zbog ograničenog napretka u nadgledanju kvaliteta vazduha i zatražila da se primene hitne mere da bi se smanjio nivo zagađenosti vazduha — na sastanku koji je organizovan u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Vlada Kosova je obećala da će usvojiti Akcioni plan za kvalitet vazduha 2017-2019, uključujući ugradnju centralnog softvera za stalno praćenje kvaliteta vazduha do kraja 2018.
Kako će Vlada Kosova ostvariti ove ciljeve i stvoriti čistiji vazduh za svoje građane? K2.0 je kontaktirao partije, te smo pretražilo njihove programe kako bi više saznalo o tome.
Demokratska partija Kosova (PDK)
U trećem poglavlju PDK-ove platforme za period 2017-2021, “Novi početak”, ova stranka obećava ulaganja u iznosu od 3 milijarde evra u energetski sektor, uključujući izgradnju nove elektrane “Kosova e re”, za koju se očekuje da će funkcionisati na ugalj. Ovaj program procenjuje da će troškovi izgradnje koštati oko milijarde evra. K2.0 je u uredu PDK-a za medije pokušao da sazna zašto ova partija i dalje podržava ugalj kao sredstvo generisanja energije, ali nismo dobili odgovor.
Njihov program predviđa ulaganja u obnovljive izvore energije u saradnji sa privatnim sektorom. Prema PDK-u, obnovljivi izvori energije bi trebalo da pokriju 25 odsto ukupne struje proizvedene na Kosovu. Glavni fokus bi bila struja dobijena iz hidroelektrana, a ova partija obećava da će se proizvodnja struje iz vodnih resursa utrostručiti.
U proteklom skupštinskom sazivu, PDK je bila na čelu Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja, dok je Ferat Šalja zamenio Ferida Aganija kao ministra u decembru 2016. Kako bi primenjivalo zakone o ekologiji, ministarstvo je osnovalo Agenciju za zaštitu sredine Kosova (AZSK) koja je bila predmet kritika zbog lošeg nadgledanja zagađenosti vazduha.
K2.0 je upitao PDK kako poboljšati nadgledanje kvaliteta vazduha na Kosovu, ali nismo dobili odgovor. Međutim, u emisiji od decembra 2016. godine tadašnji ministar Šalja je izjavio da situacija po pitanju zagađenosti vazduha nije loša kao u proteklim godinama, iako je pre ove izjave, u istom intervjuu, kazao da aktuelna situacija ima iste parametre kao i u prošlih nekoliko godina.
Šaljino ministarstvo je bilo to koje je iniciralo pisanje kontroverznog Zakona o zagađenosti vazduha. K2.0 je zahtevao da sazna da li ova stranka veruje da bi ministrarstvo trebalo da ima strogu kontrolu nad snimanjem i publikacijom nivoa kvaliteta vazduha, ali nismo dobili odgovor.
Sastanku 2017. sa Evropskom unijom na temu ekologije je predsedavala članica PDK-a, Anilja Statovci-Demaj, koja je bila zamenica ministra za evropske integracije u proteklom skupštinskom sazivu. K2.0 je pokušao saznati od PDK-a o tome kako će Kosovo ispuniti ciljeve postavljene na ovom sastanku, ali nismo dobili odgovor.
Demokratska liga Kosova (LDK)
U zajedničkom programu predizborne koalicije sastavljene od LDK-a, AKR-a i Alternative, ekološka pitanja se nalaze u 8. poglavlju, koje se bavi politikama “energetike, rudnika i očuvanja životne sredine”. U ovom poglavlju, LDK i njeni partneri daju 11 obećanja u pogledu ekologije. Među njima se nalazi i rešenost da se u narednom mandatu obezbedi stabilna i kvalitetna energija za kuće i preduzeća, da se deaktivira elektrana Kosovo A i rehabilituje termalna elektrana Kosovo B, kao i da se generišu novi kapaciteti lignita.
Program predviđa određene korake radi zadovoljenja energetskih potreba; naime, izgradnju termalne elektrane Kosovo C sa kapacitetima od 1×500 megavati (MW) i termalne elektrane Kosovo D sa kapacitetima od 2×300 MW do 2026. Godine.
K2.0 je upitao LDK o tome da li će ova stranka podržati zamenu uglja, koji se trenutno koristi, za čistiji ugalj koji manje zagađuje vazduh, ali nismo dobili odgovor. Ipak, u zajedničkom programu sa AKR-om i Alternativom, LDK obećava da će ujediniti energetsko tržište sa Albanijom tako što će razviti obnovljive izvore energije, zaštititi životnu okolinu i unaprediti efikasnost i centralno grejanje. Uključivanje Kosova u gasovodnu mrežu se navodi kao jedna od politika.
LDK predviđa izgradnju novih energetskih kapaciteta u vodi, kao izvor koji ne zagađuje. Kako bi ovo dostigla, LDK ima za cilj da izgradi hidroelektranu u Žuru, u blizini Prizrena, sa kapacitetima od 305 MW, do 2023. Takođe, planiraju da izgrade reverzibilnu hidroelektranu.
Mimoza Kusari-Ljilja, članica Alternative, govorila je o ovim planovima na javnoj debati na sajtu Kallxo.com, objašnjavajući da Alternativa, LDK i AKR, kao jedna koalicija, imaju za cilj da direktno povežu životnu okolinu sa energetskom efikasnošću — izgradnjom kapaciteta za proizvodnju energije uz pomoć voda. Predstavljajući plan, Kusari-Ljilja je obećala da će povećati kapacitete “dodavanjem dovoljnih energetskih sredstava, povezivanjem ovih sredstava sa postrojenjima, što je osnovno prilikom očuvanja i — prirodno — senzibilizacije”.
K2.0 je stupio u kontakt sa portparolom premijera Ise Mustafe i poslanikom LDK-a, Arbanom Abrašijem, da bi ga pitali zašto zaštita životne sredine nije bila prioritet ove partije u prošlosti, te kada će akcioni plan za zaštitu životne sredine biti sastavljen, kako se zahteva u SSP-u za Kosovo. Nismo dobili odgovor na pitanja.
Samoopredeljenje (VV)
Kandidat Samoopredeljenja za skupštinu Faruk Mujka i Naim Hodža iz Komisije ove partije za energetiku, ponovili su za K2.0 stav Samoopredeljenja da unapredi zakone o zaštiti životne sredine i primeni iste, kako se navodi u Alternativnom programu za upravljanje iz 2013. Prema slovu programa, Samoopredeljenje planira da prioritetizuje tretman zagađenih voda, kao i da napravi merenja kako bi smanjila efektat staklene bašte i zaštitila šume i reke od eksploatacije.
Mujka i Hodža su ponovili podršku ove partije korišćenju obnovljive energije iz alternativnih izvora, sa posebnim naglaskom na nacionalne parkove i druga područja prirodne lepote koja nisu zaštićena zakonom. Oni naglašavaju i politike ove stranke za kreiranje deponija koje ispunjavaju međunarodne standarde.
Upitani o tome zašto ova stranka nije stavila veći naglasak na ekologiju u ovoj predizbornoj kampanji, Mujka i Hodža su rekli da se među ‘40 prioriteta vlade’ nalazi i ovo pitanje. Njih dvojica govore o politici izgradnje novih energetskih kapaciteta kroz povezivanje električnih mreža Kosova i Albanije i upotrebu zajedničkih prirodnih resursa, uključujući struju dobijenu od hidroelektrana. Mujka i Hodža ističu spisak prioriteta o regenerisanju elektrane Kosovo A, što njih dvojica smatraju da bi rešilo kosovsku energetsku krizu.
“U vreme ekstremne potrebe za energijom, kao što je to slučaj u procesu oživljavanja ekonomije, struja je potrebna kao osnovna infrastruktura u konkurenciji usluga i proizvoda — bez pouzdanog izvora energije na Kosovu, ekonomija ne može da se unapredi”, kažu Mujka i Hodža.
Naglašavajući interes Samoopredeljenja da se ustale redovna merenja kvaliteta vazduha, Mujka i Hodža su istakli primer Prištine, gde je Opština ugradila instrumente za merenje kvaliteta vazduha na 5 lokacija, čiji se podaci objavljuju svakodnevno. Oni dodaju da Opština pravi i nacrt strategije za zaštitu kvaliteta vazduha putem unapređenja sistema urbanog saobraćaja i poboljšanja mreža centralnoga grejanja kako bi se minimizovao broj pojedinačnih domaćinstava koja sagorevaju ugalj i drvo kao izvor toplote.
Mujka i Hodža su obećali da bi vlada pod Samoopredeljenjem sprovela mere smanjenja zagađenosti vazduha i usvajanja Akcionog plana za kvalitet vazduha koje se navode u sporazumima potpisanim sa EU. Da bi se poboljšao kvalitet vazduha, Mujka i Hodža smatraju da bi trebalo ugraditi uređaje za merenje kvaliteta vazduha i omogućiti potpunu transparentnost čitanja sa ovih uređaja. Njih dvojica su obećala da će ova stranka sprovesti zakone o dozvoljenim nivoima efekta staklene bašte, pratiti i analizirati emisije i procesuirati one koji krše ekološke standarde.
U pogledu praktičnih koraka, ova partija obećava da će odgovarajući filteri biti ugrađeni u sve industrijske komplekse koji emituju gasove staklene bašte, da bi se zaustavio uvoz automobila starijih od 10 godina, da bi se automobili kategorizovali na osnovu svojih emisija gasova i da bi se zabranio pristup automobila niže kategorije urbanim područjima. Oni su rekli da bi Samoopredeljenje povećalo zelene površine u urbanim i ruralnim područjima, izgradilo biciklističke staze i promovisalo njihovu upotrebu.
Upitani o tome kako su shvatili novi nacrt Zakona o zagađenosti vazduha, koji sugeriše da bi inspektori mogli da narede sprečavanje praćenja i merenja kvaliteta vazduha ako osobu koja to obavlja nije akreditovalo ministarstvo, Mujka i Hodža kažu da bi organizacije koje se bave ekološkim politikama prikupljanjem i objavljivanjem podataka o kvalitetu vazduha učinile uslugu građanima, ali da bi morali da preuzmu odgovornost u slučaju da se netačni rezultati objave.
“Mi zagovaramo decentralizaciju ovog pitanja, ali mora da postoji stroga kontrola kako ne bi došlo do upotrebe u određene svrhe koje nisu u skladu sa državnim ciljevima”, kažu Mujka i Hodža.
Alijansa za budućnost Kosova (AAK)
Potpredsednik AAK-a Gazmend Abraši je decembra 2016. opisao nivo zagađenosti vazduha u Prištini kao otrovan. U objavi na fejsbuku, Abraši je dao savet o tome kako se izbaviti iz ove teške situacije s kojom se država suočava. On je to nazvao prvom fazom rešavanja ovog problema.
Abraši je napisao da bi javni transport i taksiji morali da se prebace sa goriva na električnu energiju. Sugerisao je i sledeće: izuzeće od plaćanja poreza u određenom periodu, zaustavljanje priliva saobraćaja u periodima i regionima u kojima je zagađenost na visokom nivou, strategija za relokaciju industrije iz grada u nenaseljena područja, spajanje kuća i zgrada na grejni sistem ‘Termokos’, pronalazak stabilnih rešenja za filtriranje dima koji dolazi iz termalnih elektrana Kosovo A i B, kao i stroža kontrola automobila, uključujući regulisanje korišćenja katalizatora i kvaliteta goriva i ograničavanje korišćenja automobila koji su stariji od 8 godina. Međutim, Abrašijeve ideje nisu uzete iz političkog programa AAK iz 2014, u kom se ova partija ne bavi problemom zagađenosti vazduha, niti se ovo pitanje pojavljuje u novoj platformi PDK-a za predstojeće izbore.
Opština Obilić, na čijem je čelu član AAK-a Džafer Gaši, jeste najzagađenija opština na Kosovu, po podacima Ministarstva zaštite životne okoline i prostornog planiranja. Međutim, ovo je rezultat specifičnih uslova u ovoj opštini — aktivnosti termalnih elektrana Kosovo A i B.
Gaši stalno insistira na tome da bi Zakon o Obiliću rešio probleme ove opštine, a koje izazivaju termalne elektrane. Skupština Kosova je u decembru 2016. usvojila Zakon o Obiliću, što je zakon koji ovu opštinu proglašava posebnim regionom koji će imati koristi na brojne načine. Prema gradonačelniku Gašiju, ovaj zakon je predstavljao prekretnicu ili, kako je on to kazao, početak “nove ere” u Obiliću. Gaši je objasnio kako će ovaj zakon obavezati KEK da ispuni kriterijume za zaštitu životne okoline, uključujući upotrebu filtera, tretiranje otpadnih voda termalnih elektrana i ograničavanje aktivacije rudnika elektrana.
Inicijativa za Kosovo (Nisma)
Tokom predizborne kampanje, 3. juna, predsednik Nisme, Fatmir Ljimaj, obećao je da će njegova partija izgraditi termalnu elektranu po “evropskim normama” u najzagađenijoj opštini na Kosovu, Obiliću. On je rekao da deca u Obiliću više neće patiti od bolesti koje su uzrokovane prašinom, te da će vlada pod Nismom eliminisati zagađenje životne sredine. Međutim, Ljimaj nije dao detalje o tome na kakve konkretne projekte je mislio kada je obećao izgradnju termalne elektrane, kako će sredstva za realizaciju biti obezbeđena, u kom će vremenskom periodu projekat biti završen i na koje “evropske” standarde je mislio.
U svom političkom programu, Nisma se bavi pitanjima zagađenja životne okoline u pasusu pod nazivom “Za čistu životnu sredinu”. U svom uvodnom delu, Nisma potvrđuje svoje uverenje da su građani Kosova naklonjeni prirodi, navodeći da je Kosovo bogata i prelepa zemlja, čija je lepota ugrožena zbog ljudi koji se prema njoj nemarno ponašaju. Nisma smatra da je zaštita životne sredine vitalni prioritet za svakoga građanina Kosova, posebno imajući u vidu da se “naša planeta suočava sa globalnim izazovom u zaštiti životne sredine”.
Odlazeći Nismin poslanik Enver Hoti je aprila 2016. izjavio da se Kosovo nalazi u nezavidnoj ekološkoj situaciji, u kojoj su vazduh, voda i zemlja zagađeni na alarmantnom nivou, te da se situacija pogoršava svakim danom. Na osnovu mišljenja ekologa, on je rekao da su najveći zagađivači životne sredine upravo Energetska korporacija Kosova (KEK), kompleks Ferronikeli u Drenici, fabrika cementa Sharrcem u mestu Đeneral Janković i zagađivači u sektoru transporta.
Hoti je ponudio rešenje za ovaj problem. On je naveo da građani Kosova moraju da poštuju zakone na snazi, zakone koji su formulisani na osnovu direktiva EU. Hoti smatra da ovoga nije bilo duže vreme.
K2.0 je stupilo u kontakt sa kancelarijom ove partije za medije da bi saznalo nešto o relativno malom broju tačaka koje Nisma navodi u svom programu, o termalnoj elektrani koju je obećao Fatmir Ljimaj i o tome kako ova stranka vidi sveukupnu situaciju u ekologiji, kao i koje su alternative koje oni nude za rešavanje ovog problema. Nismo dobili odgovor.
Za više informacija o stavovima kosovskih stranaka, pogledajte video K2.0 o ideologiji i pročitajte prethodno napisane članke o izbornim pitanjima, uključujući zapošljavanje, obrazovanje, vojsku, rodnu ravnopravnost, zdravstvo, sport, LGBTI prava, kulturu i korupciju.
Kosovo je prilikom istraživanja za potrebe ovog članka dobilo podršku Pokreta nauke za promenu i NVO Peer Educators Network.
Fotografija: Majlinda Hoxha / Kosovo 2.0.
