Ukratko | Okoliš

Zagrevanje Zapadnog Balkana

Novi podaci ukazuju na to da temperatura u balkanskim gradovima raste.

Decembra 2015, potpisivanjem Pari┼íkog sporazuma, 195 zemalja se obavezalo da ─çe ÔÇťograni─Źiti pove─çanje temperature na 1,5 odsto Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoeÔÇŁ.

Me─Ĺutim, u nekim gradovima u Evropi, ovaj prag je ve─ç pre─Ĺen, kao ┼íto pokazuju podaci koje je analizirala i publikovala Novinska mre┼ża za evropske podatke (EdjNet).

EdjNet je analizirao podatke Evropskog centra za srednjoro─Źnu prognozu vremena (ECSPV), koji meri meteorolo┼íke podatke kombinuju─çi informacije iz razli─Źitih izvora (meteorolo┼íke stanice, meteorolo┼íke balone, bove i satelitske opservacije).

Inovativne tehnologije su omogu─çile istra┼żivanje meteorolo┼íkih modela za period du┼żi od jednog veka, jer ove tehnologije harmonizuju informacije iz hiljadu razli─Źitih izvora informacija i omogu─çuju pore─Ĺenja u vremenu i prostoru. Podaci u obzir uzimaju informacije od 1900. godine do 2017. i obuhvataju vi┼íe od 500 evropskih gradova, uklju─Źuju─çi 78 urbanih centara na Balkanskom poluostrvu.

Relevantan pokazatelj klimatskih promena jeste broj toplih dana izmerenih svake godine. Kriterijum prema kom se jedan dan smatra ÔÇśtoplimÔÇÖ zavisi od grada i izmerene prose─Źne temperature. Na primer, dani se smatraju ÔÇśtoplimÔÇÖ ako, u dvadeset─Źetvoro─Źasovnom periodu, prose─Źna temperatura prelazi 25 stepena Celzijusovih u Pri┼ítini, 28 stepena Celzijusovih u Tirani i 26 Celzijusovih u Skoplju. Uzimaju─çi ovo u obzir, broj toplih dana izmeren svake godine duplira se na celom Balkanskom poluostrvu.

Postoje i neki ekstremniji slu─Źajevi ┼íirom regiona. U Splitu, gde prose─Źne temperature treba da pre─Ĺu 27 stepena u dvadeset─Źetvoro─Źasovnom periodu da bi se kvalifikovale kao topao dan, broj toplih dana na godi┼ínjem nivou pre┼íao je od proseka od 0,35 godi┼ínje u 20. veku do 13,5 u 21. stole─çu.

Broj toplih dana u Tirani na godi┼ínjem nivou porastao je sa proseka od oko 1,5 u 20. veku na vi┼íe od 8 godi┼ínje od 2000. godine, dok je u Pri┼ítini prose─Źan broj toplih dana vi┼íe nego u─Źetvorostru─Źen — sa 0,86 na godi┼ínjem nivou u 20. veku na vi┼íe od 3,5 u 21. veku.

Vi┼íe temperature dovode do porasta nivoa mortaliteta, gde su starije osobe i novoro─Ĺen─Źad u opasnosti. Na primer, toplotni talas u Evropi avgusta 2003. ubio je vi┼íe od 52.000 osoba, prema organizaciji stru─Źnjaka (think tank) Institut za zemaljske politike (Earth Policy Institute).

Istra┼żivanje je pokazalo da, kada se dnevne prose─Źne temperature pove─çaju iznad 22 stepena Celzijusovih, smanjuju se kognitivne sposobnosti kod bolesne ┼íkolske dece, posebno u oblasti matematike. Na Kosovu, prose─Źni broj ÔÇśtoplihÔÇÖ ┼íkolskih dana godi┼ínje pove─çan je za skoro ─Źetiri puta u Pri┼ítini i Prizrenu izme─Ĺu dva veka. Od proseka od oko jednog ┼íkolskog dana godi┼ínje u 20. veku u oba grada, oba sada imaju prosek od oko ─Źetiri.

Faktori rizika u regionu

ÔÇťKlima se menja na celom kontinentu, ali je zapadnobalkanski region posebno ranjivÔÇŁ, Radovan Nik─Źevi─ç, stru─Źnjak iz Regionalnog saveta za saradnju (RSS), isti─Źe u intervjuu za partnera Kosova 2.0, Oservatorio Balkani Kaukazo (Osservatorio Balcani Caucaso, OBCT).

RSS je nedavno objavio studiju koja predvi─Ĺa rast temperature na Zapadnom Balkanu izme─Ĺu 1,7 stepena do 4 stepena Celzijusovih do kraja veka.

Faktori koji ─Źine da ovaj fenomen posebno postane zabrinjavaju─ç za ovaj region, prema Nik─Źevi─çevom mi┼íljenju, uklju─Źuju─çi odlaganja u sprovo─Ĺenju evropskih propisa o ubla┼żavanju klimatskih promena i prilago─Ĺavanju klimatskim promenama.

ÔÇťI dalje postoji sna┼żna fragmentacija: vrlo razli─Źite politike, zakonodavni okviri i metodi nadzora u regionu ote┼żavaju borbu protiv klimatskih promenaÔÇŁ, objasnio je on. ÔÇť┼átavi┼íe, ekonomski razvoj je nesporni prioritet u regionu: Upravo zato je borba protiv klimatskih promena izostavljena, odgo─Ĺena za bolja vremena. Na kraju, iskustvo i ve┼íti ljudski kapaciteti u ovoj oblasti izostaju kada je re─Ź o relevantnim institucijama.ÔÇŁ

Studija RSS zaklju─Źuje da postoji potencijalni uticaj na poljoprivrednu proizvodnju, zdravlje gra─Ĺana, degradaciju ┼íumskih podru─Źja i pove─çanje broja poplava.

Uz izuzetak Kosova, dr┼żave regiona su sve potpisnice Pari┼íkog sporazuma, koji obavezuje dr┼żave da smanje emisije usvajaju─çi planove za ubla┼żavanje posledica, a koji se bave uzrocima promena. Pored ograni─Źenja koja su propisana Pari┼íkim sporazumom, u nekim op┼ítinama u─Źestvuju i grasrut inicijative, poput Konvencije EU o podr┼íci gradona─Źelnika klimi i energetici: potpisnici su Ni┼í, Tirana, Podgorica, Skoplje i 15 gradova u Bosni i Hercegovini.

┼átavi┼íe, usvajanje planova za prilago─Ĺavanje ima za cilj da se uvede bolje upravljanje ve─ç postoje─çim vidljivim efektima klimatskih promena. Kako bi se bolje razumeo napredak napravljen prilikom usvajanja Lokalnih klimatskih planova (LKP), konzorcijum EdjNet prikuplja informacije o usvojenim politikama prilago─Ĺavanja ili onima koje ─çe lokalne vlasti u Evropi tek da usvoje.

Napomena urednika: Ovaj ─Źlanak je korigovan zbog niza materijalnih gre┼íaka nastalih zbog pogre┼íknih podataka koji su pru┼żeni a ti─Źu se 38 gradova, uklju─Źuju─ç─Źi Skopje i Prizren. Za vi┼íe informacija ┬ávidi ovdje. K

 

Ovaj izve┼ítaj je sa─Źinila Novinska mre┼ża za evropske podatke. Dodatno izve┼ítavanje obavili Fitim Saljihu (Salihu) i D┼żek (Jack) Robinson.

Naslovna fotografija: Besnik Bajrami / K2.0.

 

KOMENTARIŠI