U detalje | Mediji

Zakoni “protiv klevete” u sudaru sa demokratijom

Piše - 09.04.2020

Zakoni koje omogućuje strelovito zadovoljenje pravde, smatra premijer.

Usred neizvesnosti, straha i jezivih poređenja sa brojem zaraženih iz celog sveta i šokantnih slika iz susednih država, Albanija, kao i mnoge druge zemlje, provodi svoje dane pod ključem zbog pandemija kovida 19.

Sloboda je već danima ograničena, policijski čas je postao stroži, a broj novoobolelih raste iz dana u dan. Pre oko mesec dana, kada su identifikovani prvi zaraženi (9. marta), uobičajena dnevna rutina sasvim je izmenjena. 

Sem vladinih mera koje se primenjuju da bi se sprečilo širenje virusa, albanski premijer i predsednik Socijalističke partije, Edi Rama, koristi razne metode da upozori građane da ne rizikuju.

“Edi ovde. Molim vas da često perete ruke. Ne napuštajte kuću da biste se zabavili negde. Što češće otvarajte prozore. Čuvajte se medija. Ne plašite se, ali budite vrlo oprezni!” To je bila Ramina “iznenadna” glasovna poruka koju su klijenti telekomunikacione kompanije Vodafon (Vodafone) slušali svaki put kada su hteli nekoga da pozovu u toku marta meseca.

Ironično je to da je i on sam postao žrtva lažnih vesti za vreme pandemije. U video-snimku koji je podelio preko Fejsbuka (Facebook), vide se policijske snage — u Španiji, prema njegovim rečima — koje nasilno razbijaju skup kako bi sprečile širenje kovida 19. Ovaj video-snimak je trebalo da posluži kao upozorenje građanima Albanije: “Donesite odluku, jer policijske snage već znaju kako treba da postupaju, a oni neće tolerisati ni najmanje prestupe, jer imaju istorijsku odgovornost da rade svoj posao.”

Ubrzo je postalo jasno kao dan da je reč o lažnoj vesti — ovi snimci nisu potekli iz Španije, već iz Alžira, gde su građani već nedeljama petkom protestovali protiv vladajuće elite.

Rama je kasnije reagovao na ove lažne vesti, rekavši da nije imao nameru da napravi ovakvu grešku, pa je izbrisao reč “Španija” iz objave; nije obrisao snimak jer, prema njegovim rečima, poruka i dalje ima težinu.

Uprkos tome, njegova kampanja protiv medija ipak nije dobra vest za Albaniju. Reč “kleveta” je dobila svoje mesto u njegovom javnom diskursu još 2015, dok je svoju zakonsku podlogu postavila tri godine kasnije.

Poznata pod imenom Paket za borbu protiv kleveta, dva zakona sa ciljem regulisanja onlajn medija predložena su prvi put 2018. godine. U drugoj fejsbuk-objavi, Rama je napisao da se ovi zakoni izrađuju da bi se zaštitili poslanici, ministri i gradonačelnici iz redova Socijalističke partije — pa čak i sam premijer — od kleveta koje proizvode “đubrad iz sveta politike i medija”.

Novac isplaćen u sudskim troškovima, rekao je on, biće usmeren na Fond za obrazovanje, koji će biti osnovan da bi se pružila podrška dobrim učenicima i prosvetnim ustanovama.

Ma kakva opozicija

Medijske kuće, civilno društvo i druge ljudskopravaške organizacije — kako albanske, tako i međunarodne — apelovale su na poslanike da glasaju protiv ovih nacrta zakona kojima se uređuju onlajn mediji u Albaniji.

Smatrajući da predloženi zakoni predstavljaju pokušaj vlade da pod svoju potpunu kontrolu stavi protok informacija, pet medijskih organizacija zahtevalo je njihovo povlačenje u decembru 2018. Godinu dana kasnije, 15 organizacija podnelo je zajednički apel: “Nužnost samoregulacije umesto zakonske regulative ima poseban značaj u zemljama kao što je Albanija, gde se demokratija nalazi u tranzicionom periodu i gde se mediji često povezuju sa dobro znanim poslovnim i partijskim interesima.”

Iako nisu dobili odgovor na apel, aktivisti su nastavili da ulažu napore. Osamnaestog decembra 2019, kada je bilo zakazano glasanje o ovom paketu zakona, novinari i članovi civilnog društva protestovali su ispred Skupštine Albanije. Noseći transparente, izrazili su protivljenje zakonima koji bi omogućili vladi da dobije kontrolu nad medijima.

Sa crnim šalovima preko usta, aktivisti u decembru 2019. protestuju protiv Paketa za borbu protiv kleveta. Poster: Kleidi Eski.

Bez obzira na pruženi otpor, skupštinska većina je podržala paket zakona — od 105 poslanika u sali, samo je 13 glasalo protiv jednog zakona u paketu, dok je 10 glasalo protiv drugog. Tokom obraćanja u Skupštini tog dana, premijer Rama je one koji protestuju ispred nazvao “najvećim kršiocima ljudskih prava” koji društvu nanose “katastrofalnu štetu”.

“Da nemački zakon uređuje rad novinara, ljudi koji se nalaze na ulazu u parlament, danas bi bili u obavezi da isplate nenormalno visoke sume zbog kršenja ljudskih prava”, rekao je on. “Oni krše prava društva da bude zaštićeno od katastrofalnih posledica lažnih vesti i kleveta!”

Paket — to jest, Zakon br. 91/2019 koji uređuje i dopunjuje zakon o audiovizualnom medijima i Zakon br. 92/2019 koji reguliše i dopunjuje zakon o digitalnim komunikacijama — daje Državnoj upravi za audiovizuelne medije (DUAM) moć da prima žalbe za klevetu protiv digitalnih medija, da ih ispita u Savetu za žalbe (SŽ) koji postoji u okviru tog entiteta te da neposredno izriče kazne, a na koje se može uložiti žalba tek nakon što se kazna plati.

Tokom obraćanja u Skupštini dan pred glasanje, Rama je rekao da ovakav zakon omogućuje strelovito zadovoljenje pravde bez potrebe za sudskim procesom koji bi trajao nekoliko meseci. “Neću čekati godinu dana da sud objasni javnosti kako je neka kleveta uticala na sadašnji ugled moje javne funkcije”, rekao je on.

Predsednik Ilir Meta nije ratifikovao Paket za borbu protiv kleveta, iako je ovaj usvojen u Skupštini.

Besar Likmeta, urednik Balkanske istraživačke mreže novinara (BIRN), kaže da želja premijera da se pravda zadovolji brže nego obično, može da rezultuje nepravednim odlukama kada je u pitanju istinitost objavljenih novinskih članaka.

“Pre nekoliko godina objavili smo podatke o sukobu koji su neki kandidati za gradonačelnike imali sa zakonom. Premijer je zapretio sudskom tužbom u iznosu od 100.000 evra i da će sa tim novcem izgraditi školu”, kaže Likmeta. “On nas nije tužio, dok su činjenice koje smo objavili kasnije potvrđene i u državnim agencijama, u tužilaštvu, dok je [takozvani] zakon ‘za dekriminalizaciju’ kasnije usvojen.”

Prema Likmetinim rečima, nakon što je BIRN izveštavao o krivičnom dosijeu kandidata za gradonačelnike, Zakon br. 138/2015, koji služi da bi “garantovao integritet osoba koje su izabrane, imenovane na javnu funkciju ili koje vrše javnu funkciju”, usvojen je kako osobe osuđene za teške zločine ne bi mogle da se kandiduju za javnu funkciju ili da budu imenovane na poziciju u državnim ustanovama.

Tu nije kraj

Iako je usvojen u Skupštini Albanije, predsednik Ilir Meta nije ratifikovao Paket za borbu protiv kleveta, vrativši ga na reviziju. “Ove odredbe suštinski obuhvataju elemente neposredne cenzure kojom se ograničava sloboda govora i izražavanja medija”, rekao je on 12. januara 2020.

Paket za borbu protiv klevete utvrđuje saradnju između DUAM-a i Uprave za digitalnu i poštansku komunikaciju (UDPK), kao i drugih državnih ustanova, a kako bi internet-provajderi mogli da sprovedu odluke koje donese Savet za žalbe, u skladu sa vremenskim ograničenjima i procedurama utvrđenim u zakonu.

Kako je predsednik vratio oba zakona, Zakon br. 91/2019, kojim se DUAM-u dozvoljava da uređuje digitalne medije, sada je suspendovan i čeka na komentare Venecijanske komisije, dok je Zakon br. 92/2019, koji označava UDPK kao izvršioca odluka DUAM-a, stupio na snagu.

Propisane kazne za publikovanje medijskog sadržaja koji bi mogao da se shvati kao “kleveta” kreću se od ispravke medijskog sadržaja, preko suspenzije ili ukidanja medijskih dozvola za rad, do izricanja novčanih kazni u iznosu do 8.000 evra.

Međunarodni mehanizmi, kao što su Reporteri bez granica, PEN internešenel (PEN International), Evropska federacija novinara i Evropski centar za slobodu štampe i medija, kritikovali su ovaj paket zakona, upozoravajući da će “oni ozbiljno narušiti slobodan protok informacija, da će ostvariti jezivi efekat na onlajn medije i ograničiti pravo građana Albanije da pristupe informacijama”.

Druge međunarodne organizacije koje se bave medijskim slobodama, kao što su ARTICLE 19, Medijska organizacija za jugoistočnu Evropu (SEEMO) i Međunarodni institut za štampu (IPI), pridružile su se pozivima da se ovi zakoni povuku, smatrajući da bi ovlašćenje dato DUAM-u bilo “bez presedana u demokratskom svetu”.

Propisane kazne u Zakonu br. 91/2019 za publikovanje medijskog sadržaja koji bi mogao da se shvati kao “kleveta” kreću se od ispravke medijskog sadržaja, preko suspenzije ili ukidanja medijskih dozvola za rad, do izricanja novčanih kazni u iznosu do 8.000 evra. Prekršaj ponovljen tri puta u okviru jedne godine kažnjava se povećanom kaznom u visini od 50%.

Novinari pribijeni uza zid

Rama je uzeo Nemačku kao hipotetički primer za kazne koje bi bile izrečene novinarima za navodno kršenje ljudskih prava “kada bi nemački zakon ovde regulisao rad novinara”. Međutim, Fljutura (Flutura) Kusari, pravna savetnica Evropskog centra za slobodu štampe u Lajpcigu (Leipzig), kaže da Paket za borbu protiv klevete nije u skladu sa međunarodnim mehanizmima za pravne propise u sferi digitalnih medija.

Prema mišljenju advokatice specijalizovane za sferu medijskih prava, Fljuture Kusari, samoregulisanje medija jeste praksa koja je na snazi u demokratskim državama. Fotografiju ustupila: Fljutura Kusari.

Glavni problem ovog paketa, prema mišljenju Fljuture Kusari, jeste zamena medijske samoregulacije državnom regulacijom. “U većini demokratija u pravom smislu, kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Belgija, i tako dalje, onlajn mediji se samoregulišu; prema tome, branša se organizuje preko entiteta koji im omogućuje da se samostalno regulišu”, kaže ona.

Prema mišljenju Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), mehanizam samoregulisanja jeste nezavisan od političkog uticaja vlada i stvoren je da bi se zaštitio kvalitet medijske produkcije. Ovaj mehanizam može da dovede do kreiranja etičkih kodeksa, medijskih saveta i komisija za žalbu koje bi se bavile povredom etičkih standarda.

Likmeta kaže da bi mediji u Albaniji mogli da se samoregulišu preko Medijskog saveta Albanije (MSA), što je nezavisna novinarska organizacija osnovana 2015. koja se bavi promocijom samoregulacije onlajn medija. Ovaj savet je sastavio brojne žalbe novinarima koji su kršili etičke kodekse.

Prema njegovome mišljenju, žalbe koje su mogle da se pošalju DUAM-u ne bi mogle objektivno i pravedno da se razmotre, jer vremenski rok koji Savet za žalbe ima na raspolaganju — to jest tri dana — nije dovoljan da bi se analizirali svi činioci koji bi mogli da kategorišu novinski sadržaj kao “neistinit”.

“Zamislite da novinar napiše kritički nastrojen članak o vladi, a da zatim vlada, premijer, zvaničnik, oligarh — jer su žalbe pristizale sa svih strana — podnesu žalbe, i u roku od 72 sata, bez saslušanja bilo koje strane i bez razmatranja dokaza, ovaj savet donese pravedni zaključak i izrekne kaznu koja se odmah šalje na izvršenje”, rekao je on.

U međuvremenu, poslanica Socijalističke partije i članica Odbora za obrazovanje i sredstva javnog informisanja u Skupštini Albanije, Milva Ekonomi, kaže u intervjuu za Euronjuz (Euronews) da će, osvrćući se na međunarodne preporuke, izvršne odluke koje donese DUAM omogućiti zaobilaženje kazne za krivična dela vezana za klevetu.

“Ako razmotrite preporuke Evropskog komiteta protiv netolerancije i rasizma, Evropski sud za ljudska prava takođe navodi da bi kazne za krivična dela vezana za klevete trebalo da se ukinu i da budu zamenjene proceduralnijim kaznama”, kaže ona.

Besar Likmeta, urednik Balkanske istraživačke mreže novinara (BIRN), kaže da bi paket zakona imao cenzorski efekat. Fotografiju ustupio: Besar Likmeta.

Prema Likmetinim rečima, neposredna izvršilačka priroda kazni koje utvrdi DUAM lišila bi novinare prava na suđenje u slučaju da smatraju da je takva odluka nepravedna. “S obzirom na to da bi u roku od nedelju ili mesec dana mogle da se izreknu po dve do tri finansijske odluke, tako bi se blokirali bankovni računi te bi bilo nemoguće da mediji prisustvuju suđenjima, jer ne bi imali finansijska sredstva za te potrebe”, rekao je on.

Drugi problem koji se odnosi na mere utvrđene ovim paketom, prema Likmetovom mišljenju, jeste efekat koji bi one imale na izveštavanje. “Ne bi ostvarile samo neposredan uticaj na cenzuru, već bi se odrazile i na samocenzuru koja je već sada rasprostranjena u albanskim medijima”, kaže on.

“Albanski mediji nisu u najboljem izdanju”, nastavlja on. “Ovako bi se ostvario ‘jezivi efekat’ koji bi se proširio zajednicom novinara Albanije, što bi dovelo do toga da oni ne izveštavaju o ključnim vestima vezanim za vladu te bi nastavili da pišu raširene rutinske vesti ili propagandu.”

Transparentnost nije prioritet

Pre nego što su izašli na ulicu, prigovori ljudskopravaških i medijskih organizacija izneti su na javnim diskusijama i konsultacijama koje su održane mesec dana pre nego što je u skupštini glasano za ove zakone.

Na konsultaciji održanoj 11. decembra 2019, medijski predstavnici su optužili Socijalističku partiju da stvara cenzorski zakonodavni okvir, da nije dovoljno transparentna i da nije bilo opsežnih konsultacija u vreme kada su rađeni nacrti zakona.

I Kusari to smatra problematičnim: “Nacrti zakona su rađeni potajno, daleko od očiju javnosti — novinarima u Albaniji je bilo izuzetno teško da dobiju uvid u nacrte zakona kako bi mogli da ih analiziraju.”

"Zakon o medijima bi pomogao sudovima. Ovo je zakon o DUAM-u kojim se on pretvara u sud."

Koloreto Cukali, Savet medija Albanije

“U jednoj demokratskoj zemlji, proces pravljenja nacrta morao bi da se sprovede u bliskoj saradnji sa civilnim društvom”, objašnjava ona. “Novinari i civilno društvo imali bi pristup svim nacrtima, redovno i bez ikakvih prepreka, a da bi mogli da informišu javnost o onome što im vlada servira.”

Koloreto Cukalji (Cukali), predsednik Saveta medija Albanije, kaže da Paket za borbu protiv klevete nije u službi slobode govora u Albaniji. “Etika ne može da postane zakon”, rekao je on, objašnjavajući da je Etički kodeks medija prvi put u Albaniji sastavljen 1996, a kasnije su ga 2006. izradili albanski i inostrani stručnjaci uz podršku Evropske unije i Saveta Evrope.

Prema njegovim rečima, zakoni za borbu protiv klevete dali bi DUAM-u izvršna ovlašćenja. “Ovo nije zakon za medije, zakon za DUAM — dakle, dok bi zakon o medijima pomogao sudovima, ovo je zakon o DUAM-u kojim se on pretvara u sud.”

Predsednik Saveta medija Albanije, Koloreto Cukalji, smatra da Paket za borbu protiv klevete nije u službi slobode govora. Fotografiju ustupio: Koloreto Cukalji.

Kusari sumnja i u to kako su utvrđene nadležnosti: “Problem leži u ovlašćenju za vanredno postupanje koje se uručuje DUAM-u — državnom telu koje je podložno otvorenom uticaju politike — koje će ubuduće odlučivati o tome šta je etično, šta je novinski članak i šta nije novinski članak; šta su istinite, a šta lažne vesti.”

Prema Zakonu 97/2013 “o audiovizuelnim medijima u Albaniji”, članovi DUAM-a se biraju u skupštini na petogodišnji period i mogu samo jednom da se reizaberu. “DUAM je, sama po sebi, zarobljena institucija — većina kandidata koji se kandiduju za poziciju predsednika DUAM-a isključivo je politički opredeljena, kao da dolaze iz premijerovog predsoblja”, kaže Cukalji.

I Kusari veruje da je to problematično. Ona kaže da bi se usvajanjem ovog paketa zakona u Albaniji zvanično uvela diktatura. “Članovi DUAM-a trenutno ne mogu da se biraju nezavisno, jer Socijalistička partija ima većinu poslaničkih mandata u Skupštini Albanije”, rekla je ona. Od 140 poslanika u skupštini, 75 pripada Socijalističkoj partiji.

Zemljotres koji je pooštrio cenzuru

Nakon tragedije od 26. novembra, UDPK je zatvorio onlajn portale kao što je Jeta oš ćef (Jeta Osh Qef, JOQ) i blokirao uvodnike novina “Dita” bez sudskog naloga. Štaviše, građanka Drača je uhapšena nakon što je podelila članak za koji je procenjeno da izaziva paniku, gde je komentarisala sledeće: “Molim vas da napustite Porto Romano. Odvod je pukao i nalazište plina može da eksplodira ako [zemljotres] ponovo udari. Bežite!”

Ove radnje su preduzete nakon što je Rama na Tviteru (Twitter) napisao da će, u skladu sa vanrednim stanjem proglašenim u Tirani i Draču jedan dan nakon zemljotresa, biti primoran da “nasilno interveniše” s ciljem da se zatvore portali “koji šire paniku”.

Kusari smatra da ova iznenadna eskalacija nije slučajna.

“Rama je stavio poseban naglasak na zemljotres i iskoristio ga da bi mogao da blati novinare, da bi podsticao govor mržnje protiv njih i da bi minimizovao njihovu ulogu u društvu”, kaže ona. “Ovo nije dobro isplanirano. Reč je o strateškom pristupu kako građani i javnost ne bi verovali novinarima onda kada ovi kritički izveštavaju o gospodinu Rami.”

Rama je 30. novembra 2019. preklinjao građane da ne čitaju vesti sa portala, uključujući medije sa Kosova te da izbegavaju televiziju.

“Recite ‘ne’ portalima, ‘ne’ digitalnim toaletima, molim vas. Izvinite na rečniku, ali neka su prokleti ovi toaleti koji stvaraju jak miris tame, neizvesnosti i zbunjenosti, koje ovi takozvani izvori informacija kreiraju. Pogledajte samo kako malo ljudskih karakteristika i naučnog rezonovanja postoji na albanskom medijskom tržištu”, Rama je rekao u prenosu uživo.

Nekoliko dana nakon diskusije, premijer je ponovo prstom uperio u medije, nazivajući ih “zločincima”. “Hiljade su napustile Tiranu, Drač. Zašto su otišli? Šta je mediji još trebalo da urade? Da potegnu oružje?” kazao je on.

Drugog decembra, na video-snimku koji je Rama podelio na svom zvaničnom nalogu, medije je nazvao “trojkom” u pratnji panike i straha. “To je ono što ova nepodnošljiva trojka stvara u ovoj situaciji. Oni zarobljuju srca i umove ljudi koji su preplašeni zbog destruktivnog udara Prirode i Medija”, rekao je on.

Istog dana je upozorio medije na Tviteru da on može da uradi “čak i ono što oni ne mogu ni da zamisle”, dok je tokom sastanka sa meštanima-žrtvama zemljotresa u Draču savetovao građane da bojkotuju medije ili da će, u suprotnom, morati da se suoče sa posledicama.

“Ne gledajte televiziju jer ćete zbog nje postati ozlojeđeni. Bolje je slušati radio nego gledati televiziju. Ili pak gledajte i skončajte kao onaj dečak koji je na televiziji čuo da se dračka bolnica raspada, pa je pokušao da svog oca odvede u drugu bolnicu. Njegov otac je preminuo na putu. Ako mene pitate, slušajte radio”, rekao je on.K

Naslovna ilustracija: Kleidi Eski.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.