„Nisam protiv policije, ali oni štite lopove“, kaže E.G, 15 godina, iz Peći.

Kao mnogi njegovi vršnjaci, subotnje poslepodne je proveo igrajući se mačke i miša sa policijskim snagama Prištine. E.G. je kazao Kosovu 2.0, kao i mnogi drugi, da je i on bacao kamenice. To nije prvi put da je to uradio, kaže.

Među nervoznim pogledima oko njega – prvi pokušaj intervjua je prekinut policijskim napredovanjem koje je nateralo E.G. i druge mladiće u beg – objašnjava kako je putovao u Prištinu radi višestrukih antivladinih protesta u prošlim mesecima.

Uglavnom je učestvovao u akcijama nasilne neposlušnosti. „Kad drugi počnu da bacaju [kamenice], i ja ću isto da radim“, kaže on. „Ako niko ne bude bacao, neću ni ja. Ali kada to drugi čine, onda ću i ja.“

E.G. takođe tvrdi da je pomagao u paljenju kanti za smeće; mnogi drugi mladići su bacali bombe od benzina na policajce. Dvoje policajca je zapaljeno početkom dana od tih bombi. Ispostavilo se da je većina onih koji su učestvovali u nasilnim akcijama bili tinejdžeri, iako je ranije, koordinisanije nasilje bilo sprovedeno uglavnom od strane muškaraca u dvadesetim i tridesetim godinama.

„Političari će se možda sada opametiti“, rekao je E.G, a kada je upitan šta bi se nasiljem moglo postići, rekao je: „Mislim da će imati efekta, kao i protest protiv srpske džukele koja je nazvala majke Đakovice – ‘divljacima’.“

On je mislio na proteste održane u januaru 2015. koji su rezultirali otpuštanjem Aleksandra Jablanovića, ministra koji je kosovski Srbin i koji je bio član vlade. On je izazvao gnev mnogih kosovskih Albanaca kada je na pogrdan način govorio o demonstrantima u gradu Đakovici.

E.G. kaže da njegovi roditelji nisu znali da će doći u Prištinu da bi se pridružio protestima koje je sazvala parlamentarna opozicija. On kaže za Kosovo 2.0 da je doputovao u Prištinu nezavisno od bilo koje grupe ili političke partije i savetuje svoje prijatelje da ne prisustvuju sa njim, „jer bi mogli da se povrede i mogla bi policija da ih istuče“.

Postoje brojne procene broja ljudi koji su učestvovali u subotnjem protestu, a što je najveći protest u Prištini od devedesetih godina. Svih 600 metara Bulevara Majke Tereze, glavne pešačke ulice u Prištini, bilo je ispunjeno ljudima. Većina od ovih hiljada i hiljada ljudi nije učestvovalo u bilo kojoj vrsti nasilja.

Portparol policije, Baki Kelani, rekao je na konferenciji za novinare da su njegove kolege prebrojale da je bilo 8.000 ljudi. U saopštenju toga dana, opoziciona stranka Samoopredeljenje tvrdila je da se 100.000 ljudi odazvalo pozivu opozicije. Jedna druga procena je privukla pažnju. Naime, geometričar amater, Levent Kasemi, izračunao je da je bilo „otprilike“ 42.805 prisutnih.

U masi je bio prisutan čitav spektar stanovništva kosovskih Albanaca, mladih i starih, žena, muškaraca i dece, za razliku od nedavnih protesta kojima su uglavnom prisustvovali stranački aktivisti. Protest je održan za vreme velike nezaposlenosti, rasprostranjene korupcije i stagnantne privrede; u vreme kada je čitavo stanovništvo bilo zarobljeno zbog najstrožih kriterijuma za vize u celom regionu. Mnogi od prisutnih su nosili plakate sa natpisom „dajte ostavku“.

Ostavka vlade je sada centralni deo pokreta za proteste koji je počeo da radi pre nekoliko meseci kao izraz nezadovoljstva sporazumima koje je vlada potpisala sa svojim kolegama iz Beograda i Podgorice. Prvim sporazumom treba da se osnuje poluautonomna Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu, dok se drugim sporazumom vrši demarkacija granice sa Crnom Gorom.

Opozicija smatra oba sporazuma neustavnima. Kada je ovo pitanje podneseno Ustavnom sudu, on je presudio da bi određeni elementi sporazuma o „Zajednici“ bili u suprotnosti sa Ustavom Kosova ukoliko bi bili primenjeni u datoj formi, ali da se Zajednica mora osnovati bez obzira na to. Prošle godine je potpisivana peticija za opozivanje oba sporazuma; peticija je prikupila više od 200.000 potpisa, što je više od desetog dela građana Kosova.

Kada je vlada stavila do znanja da će nastaviti sa sprovođenjem sporazuma, opozicija je reagovala kako bi sprečila da se oni usvoje u zakone. Poslanici opozicije već mesecima suzavcem prekidaju sednice Skupštine Kosova, što je dovelo do hapšenja trinaestoro onih koji su navodno bili uhapšeni. Hapšenje osnivača Samoopredeljenja, Aljbina Kurtija, bilo je kulminacija racije specijalaca u sedištu te stranke, a što je čin koji je organizacija za ljudska prava, Amnesti internešenel, kritikovala.

Odlučnost vlade da ispoštuje sporazume sa Srbijom i Crnom Gorom bila je naširoko hvaljena od strane međunarodne zajednice koja je odigrala ključnu ulogu u pregovorima. I vlada i strane ambasade su ubrzo osudile subotnje proteste, nazivajući ih „nedemokratskima“.

Saopštenje vlade u subotu uveče je opoziciju nazvalo „očajnim gubitnicima svih izbora na Kosovu“ koji sada pokušavaju da „ispune svoje političke ambicije paleći legitimne institucije i uzrokujući sunovrat države u kriminal i anarhiju“.

„Kriminal i anarhija“ su se odnosili na grupu demonstranata koja se odvojila od mase i upustila u nasilnu neposlušnost, uključujući upotrebu vatrometa, kamenja i bombi od benzina (zapaljivih bombi, prim. prev.), od kojih se zgrada vlade nakratko zapalila.

Kosovo 2.0 sastalo se sa saobraćajnim policajcem, Arbenom Haradinajem, iza ambulante koja se nalazila preko puta Bulevara Majke Tereze. Bolničari su mu previjali ruku kada je pričao o tome kako ga je sedam ili osam muškaraca od po više od dvadeset i pet godina napalo. Kaže da su ga udarali bez prestanka, što je rezultiralo time da je pao na pod, gde je pretrpeo povrede glave i leve ruke.

Govoreći za Kosovo 2.0, portparol Samoopredeljenja, Frašer Krasnići, eksplicitno je negirao da ova stranka snosi bilo kakvu odgovornost za nasilje koje se dogodilo toga dana. „Mi smo tamo otišli da mirno protestujemo, i povukli smo se čim su se govori [lidera opozicionih stranaka] završili“, kaže on.

U vladinom saopštenju se negira da je bilo reči „samo o nastupima [opozicionih lidera]“. U saopštenju se dalje navodi „snažna podrška“ građanima koji nisu izašli na ulice.

Izražavajući stav svih triju članica opozicionog bloka, Krasnići je opisao subotnje nasilje kao „rezultat vladine upornosti da nastavi sa sprovođenjem antiustavnih sporazuma“.

Zarobljen u ćorsokaku sa policijom koja ispaljuje suzavce i omladine sa kamenicama u rukama, reporteru Kosova 2.0 je jedna porodica ponudila sklonište u svom stanu; članovi ove porodice su građani koje je vlada pomenula u svom saopštenju. Unutra je oko osmoro članova porodice bilo okupljeno u dnevnoj sobi. Gledali su kako se događaji odvijaju na televiziji. Našeg reportera je u spavaću sobu uvela sredovečna žena, jer ova soba ima pogled na Bulevar Majke Tereze. Ona je otvorila prozor, dok je kiseli miris suzavca ubrzo ušao u sobu. „Ovo je vrlo loše“, rekla je, „vrlo je loše, ali su protesti dobra stvar.“

Krajem dana, za vreme okršaja između policije i mladih ljudi u komšiluku Ulpijana, jedna žena je upitala drugog reportera Kosova 2.0: „Zašto policija ne ode u Mitrovicu?“ Nastavila je izražavajući žaljenje zbog velikog broja dece koja učestvuju u okršajima.

Mitrovica je etnički podeljen grad, dok njegov južni deo uglavnom naseljavaju Albanci. Stanovništvo u severnom delu Mitrovice je uglavnom srpske nacionalnosti, a od kojih mnogi ne priznaju legitimnost vlade u Prištini. Prema istraživanju koje je sprovela NVO Aktiv, 43 odsto kosovskih Srba ne priznaje učešće Srba u kosovskim institucijama.

Usled ovakvih stavova, policiji je teško da na severu Kosova radi svoj posao. Novembra 18. 2015, ministar finansija, Avdulah Hoti, blokiran je od strane kosovskih Srba kada je pokušao da poseti severnu granicu Kosova sa Srbijom. Prema pisanju medija, Kosovska policija nije bila u mogućnosti da put učini prohodnim, što je rezultiralo time da je ministar otkazao svoje putovanje.

Jedan drugi petnaestogodišnjak iz Prištine je rekao Kosovu 2.0 da je demonstrirao „protiv krađe, kako bi se svrgla [vlada]. Zajednica neće proći, jer su oni Srbi a mi smo Albanci, i mi ih ne volimo jer su nam uradili loše stvari“.

Mnogi građani Kosova smatraju sporazume o „Zajednici“ i demarkaciji najnovijim neuspesima u nizu neuspeha kosovske vlade da zaštiti suverenitet Kosova. Beograd ne želi da prizna nezavisnost Kosova niti da prizna ono što se na Kosovu većim delom smatra zločinima počinjenim devedesetih godina. Ova dva pitanja imaju emotivnu i istorijsku pozadinu u očima kosovskih Albanaca. Oni koji se protive „Zajednici“ smatraju je kreditiranjem legitimiteta Beogradu koji želi da se meša u poslove kosovske države, čime se ugrožava suverenitet Kosova.

E.G, petnaestogodišnjak iz Peći, možda je najbolje sumirao ovo osećanje kada je rekao, „ja izlazim da se borim za ovu zemlju, a koju daju Srbima, kao što daju i Mitrovicu“.

Ubrzo nakon zalaska sunca, red je ponovo uveden u grad i komunalne službe su počele da čiste ostatke, od kojih je dobar deo natopljen vodom policijskih vodenih topova početkom dana. Jeziva smirenost je prekrila grad. Kafići su bili gotovo prazni, a u odsustvu onih koji izlaze u grad subotom uveče, mogli su se čuti kosovi koji su pevali nadlećući Prištinu.K

Dodatno izveštavanje Eraldina Fazlijua i Džeka Bučera.

Fotografije: Atdhe Mulla, Eraldin Fazliu i Jack Davies.