U švedskom dnevnom listu, Dagens niheter, 2013. godine je objavljena nesvakidašnja priča. Policija u Skaniji (najjužnija pokrajina Švedske) uspostavila je kontroverzni krivični registar sa 4.700 imena, uglavnom ljudi romskog porekla. Ova baza podataka sadržavala je lične podatke, uključujući porodične odnose, adrese i brojeve socijalnog osiguranja.

Policija je tvrdila da je registar imao polaznu tačku isključivo u borbi protiv korupcije, ali je u registru bilo oko 1.000 dece, preminulih osoba i mnogih drugih koji su živeli u različitim delovima Švedske, a ne u mestu iz kog je registar potekao. Mnogi od registrovanih nikada nisu osumnjičeni ni za jedan zločin. Jedino što im je bilo zajedničko jeste to što su svi Romi.

Jedan od njih je Fred Tajkon, predsednik romske organizacije E Romani Glinda (Romsko ogledalo). “Rekao sam nešto kao, ‘ma čoveče, deca ne mogu da budu kriminalci’”, Tajkon kaže za K2.0. “Pa smo počeli sve više da istražujemo.”

Zahvaljujući zastupništvu Branilaca građanskih prava, Tajkon je zajedno sa 10 drugih Roma, uključujući porodicu sa decom, tužio državu Švedsku kako bi se o pitanju etničke diskriminacije diskutovalo na sudu. Dva suda, stokholmski Okružni sud i Apelacioni sud Svea, presudili su da je švedska država kriva za etničku diskriminaciju zbog registrovanja nekoliko hiljada Roma u bazi podataka koja je bila predmet brojnih kritika. Državi je naređeno da isplati 30.000 švedskih kruna (oko 3.000 evra) odštete svakome od 11 Roma.

Fred Tajkon je prošlog meseca na Romskom regionalnom samitu u Prištini ispričao svoju priču o borbi protiv predrasuda na sudovima. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

“Vlada je ambiciozna po pitanju stvaranja boljih uslova za Rome. Ali onda drugi deo države napravi grešku registrovanjem Roma na ovaj način”, Tajkon je izjavio na konferenciji za novinare posle donošenja presude. “Novi dijalog između Roma i policije mora da započne.”

Tajkon je svoju priču ispričao romskim aktivistima sa Kosova i ostatku okupljene publike na prošlomesečnom Regionalnom romskom samitu u organizaciji Branilaca ljudskih prava. “Skoro me je bilo sram da govorim o našim problemima u Švedskoj kada znamo kakvi su problemi ovde”, rekao je.

Uprkos tome što je i sam bio žrtva rasne diskriminacije, on smatra da je život Roma u državama poput Rumunije, Bugarske i drugih balkanskih država mnogo lošiji.

“Romi u Rumuniji vrlo loše žive. Onako kako su živjeli Romi u Švedskoj pre 75 godina”, rekao je. “Ali je u Švedskoj danas diskriminacija postla vrlo skupa.”

On se priseća slučaja od pre mnogo godina kada je jedna romska porodica pokušala da uđe na bazen. Kako je Romkinja nosila tradicionalnu romsku odeću, oni su joj zabranili ulaz.

Tajkon pripisuje sve zasluge tadašnjem zaštitniku građana iz Švedske koji je gurao ideju da diskriminacija treba da košta i da ljude treba udariti po džepu. “Bazen je morao da isplati nadoknadu porodici”, objašnjava on. “Već dugo vremena živimo u demokratskoj državi i mnogo nam je lakše da radimo ovde nego što je to u Rusiji, Rumuniji i ostatku istočne Evrope, gde je bilo sukoba i ratova u prošlim decenijama.”

Novi stavovi, novo predstavljanje

Tajkon je širenje raznih iskustava Roma kroz prepričavanje shvatio kao svoju životnu misiju. E Romani Glinda, organizacija na čijem je čelu, objavljuje dečje knjige na dva jezika, romskom i švedskom. “Mi ovo radimo jer, kada biblioteke traže neke naslove, uvek traže naslove na švedskom”, rekao je.

Romi su najveća manjina u Evropi — procenjuje se da ih ima do 15 miliona na ovom kontinentu — ali jedva da ih ima u udžbenicima. U stvari, mnogi kritičari i stručnjaci kritikuju fiktivne prikaze Roma kao nekih romantizovanih ličnosti koje poseduju navodne mistične moći proricanja sudbine i lutalica sa kriminalnim navikama. Tvrdi se da ovakvi prikazi pojačavaju negativne percepcije o Romima.

Kako bi se izborio sa ovim narativima, Tajkon je objavio mnoge dečje knjige zasnovane na stvarnim životnim pričama.

Sećanja iz Tajkonovog detinjstva obuhvaćena su jednom njegovom knjigom; prelistavanjem knjige, dobija se priča u kojoj se Tajkon ispod mosta igra sa drugom decom ili gde se vozi u svojim kolima ili automobilu svog rođaka, pa i priča o tome kako ga roditelji odvode u bolnicu nakon što ga je rođak udario u glavu.

Druga knjiga (Adrijanin izbor) prati Romkinju Adrijanu od detinjstva do zrelog doba, kako se kreće ka svojoj nezavisnosti. Adrijanina borba da definiše svoj identitet kao romski i švedski zasniva se na događajima iz stvarnog života.

Preko svog časopisa i dečjih knjiga, Tajkon pokušava da obezbedi nove predstave o romskoj kulturi. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

“Mora da se počne od dece. Izlazim napolje i upoznajem porodice u njihovim domovima, imam sa sobom knjige kako bi deca shvatila šta to čitaju”, rekao je. “Deca možda znaju šta čitaju, ali možda ne razumeju sve ličnosti.”

Sve priče koje objavljuje E Romani Glinda jesu svakodnevne priče i borba s realnošću u kojoj žive Romi i događaja koji su pratili Rome u Švedskoj i Evropi u različitim istorijskim periodima. Tajkon je i glavni urednik časopisa sa istim nazivom koji pokušava da rasvetli ulogu Roma i drugih manjinskih kultura, kao što su narod Sami koji je, prema njegovom mišljenju, i dalje nevidljiv u švedskim mejnstrim medijima.

Tajkon kaže da, iako su mediji u Švedskoj oprezni kada je u pitanju nedolivanje vatre na negativno predstavljanje Roma, oni i ne pomažu nužno u povećanju vidljivosti Roma. On kao primer uzima godišnji Kulturni festival koji organizuje E Romani Glinda. Festival koji se održava u stokholmskom parku i promoviše Rome i druge manjinske kulture nije posećen od novinara iz mejnstrim medija.

“Sada je diskriminacija postala vrlo skupa. Zato mediji ništa ne rade tim povodom, jer je glupo platiti za nešto, ako već možete samo da skrenete pogled”, kaže on.

Tajkon takođe veruje da mediji iz jugoistočne Evrope ne predstavljaju na korektan način diskriminaciju Roma, ali bi mogli da budu najkorisnija alatka za borbu protiv predrasuda. “Bilo da su desničari ili levičari, mediji imaju najveću i najvišu moć”, rekao je. “Oni su najmoćniji.”

Zabetonirana medijska uverenja

Međutim, ova moć se ne koristi uvek da bi se pomoglo Romima. Mediji u celoj Evropi su često predmet kritika zbog lošeg načina predstavljanja Roma. Medijski sadržaji se često sužavaju radi preteranog pojednostavljivanja istine, izostaje kontekst i fokus je na negativnim stereotipima. Priča iz 2013. o ‘Mariji’, mladoj plavuši, jedan je, možda, od najpoznatijih primera u proteklih nekoliko godina, gde su mediji omalovažavali romsku zajednicu.

Kada je grčka policija videla plavokosu devojku sa plavim očima u romskom kampu u Farsali, severna Grčka, dok je pravila raciju u tom mestu, obnovljen je narativ nahranjen dugotrajnim stereotipima: o tome kako Romi kidnapuju ‘belu’ decu. Marija je oduzeta porodici i roditelji su uhapšeni dok je policija nastavila potragu za drugom ‘belom’ decom koja su ‘kidnapovana’ od Roma.

Mediji su brzo donosili zaključke o ovom slučaju. “Evo male plave devojke, sama među Ciganima”, napisao je jedan grčki tabloid, a preneo Špigl. Britanski Dejli mejl je objavio spekulaciju o tome da su Romi možda prodali ‘Mariju’, tvrdeći da su “njena bleda koža, skoro pa bela kosa i plave oči učinile da bude ‘mlada na ceni’ u ciganskoj zajednici”.

Tajkon se brine da bi u aktuelnoj medijskoj atmosferi čak više negativnih percepcija i pogrešnih navoda o romskoj zajednici moglo da nastane. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Kasnije je otkriveno da je jedna Romkinja iz Bugarske ovu devojčicu dala njima, jer nije mogla da je odgaja kao svoje dete, a grčki par je oslobođen krivice. Kao odgovor na izveštavanje u ovom slučaju, komesar Saveta Evrope za ljudska prava izjavio da “demonizovanje grupe ljudi kroz medije može da dovede do opakih političkih i društvenih posledica. Potrebno je da mediji koriste svoju moć da odgovornije kreiraju javno mnjenje kada je reč o prikazivanju manjina generalno, ali i Roma posebno”.

Bez obzira na to što je ovaj grčki par oslobođen, narativ se proširio po medijima. Kako Tajkon ističe, ovo se još više dešava zbog aktuelne medijske atmosfere: “Ono što se piše o Romima, ljudi misle da je tačno”, kaže on. “I čovek ne može da dublje zađe u materiju jer to čita i onda preklopi papir i ne pita se da li je to istina ili ne.”K

Fotografije: Majljinda Hodža / K2.0.