Urgentnost klimatskih promena i njihova pretnja po svet u poslednje su vreme među temama na samom vrhu političke agende, zaslugom građana i lokalnih organizacija. Što se Kosova tiče, poslednje izdanje prištinskog časopisa Kismet (Kissmet) takođe se bavi ovim gorućim problemom.

Kismet je prvi put publikovan februara ove godine u okviru inicijative koju je pokrenuo Termokis, zajednica koja se okuplja u jednoj napuštenoj zgradi, koja je delimično u vlasništvu Opštine Priština, ali je obnovljena i postala prostor otvoren za sve.

“Kada smo odlučili obnoviti ovaj prostor nije bilo sigurno da ćemo to moći uraditi jer nismo znali da li će nam opština dozvoliti”, kaže Eljesa Beka, jedna od organizatora u Termokisu i glavna i odgovorna urednica časopisa.

“Mi smo pak govorili, ‘desiće se ako je kismet’”, dodaje, misleći na frazu koja označava sudbinu. “I desilo se!”

Časopis se bavi raznim temama u svakom broju; prvo izdanje je posvećeno prvoj generaciji Termokisa, članovima njegove zajednice i aktivnom građanstvu, dok se drugi broj bavio povezivanjem ljudi sa zajednicom. U pravovremenom trećem izdanju, koje treba da izađe ovoga meseca, sadržaj je posvećen globalnom zagrevanju, izostanku inicijativa za rešavanje ovog problema i maltretiranju prirode.

Fotografija: Snimak ekrana Kismeta.

Sa ekološkom svešću časopis nije štampan nego je dostupan samo onlajn, iako je prvobitno bio zamišljen kao štampani časopis. “Svi imaju pristup onlajn, nema potrebe da ga štampamo”, kaže Beka.

Cilj časopisa od 40 stranica ogleda se u nastavku sveukupne filozofije Termokisa: da se obezbedi prostor za slobodno izražavanje. Ovo je dosad činjeno uz pomoć niza inicijativa, od koncerata i neformalnih muzičkih druženja, do filmskih večeri, šahovskih klubova i diskusija o mentalnom zdravlju.

Kreatori Kismeta teže tome da se podrobno bave temama pomoću poezije, proze i drugih vrsta tekstova koje ljudi žele da pišu. Na ovu inicijativu se gleda i kao na šansu da se poveća Termokisova zajednica, da se ljudi informišu o njihovim aktivnostima, pa tako i pozivaju ljude da se okupe, ujedinjujući se oko zajedničkih interesa, kulturnih i humanitarnih aktivnosti.

Iako je zamisao o Kismetu začeta nekoliko meseci ranije, konačno je urodila plodom početkom ove godine, nakon što je Termokis prilagodio svoj finansijski model i počeo da dobija projektnu podršku od Ministarstva za inovacije. Pored časopisa, projekat utire put interaktivnim razgovorima, rukotvorinama, novim klubovima, inovativnim obukama za volontere i brojne druge aktiviste.

“Ideju da napravimo časopis imamo već neko vreme, ali je projekat pojačao inicijativu”, kaže Beka. “Nakon završetka projekta [u junu], časopis će nastaviti da se objavljuje, s ciljem ispunjavanja očekivanja zajednice i pisanja o stvarima o kojima bi trebalo više da čitamo.”

To znači i da se obrađuju teme kao što je životna sredina, teme o kojima se uveliko piše na drugim mestima, ali o kojima se na albanskom jeziku slabo šta piše. “Možda to možete da nađete na Internetu, ali ne na albanskom jeziku”, kaže Beka. “Ideja je da bude na albanskom.”

Sem poezije i proze, Kismet obuhvata i istraživanja brojnih saradnika koji su se bavili nekom temom na Internetu, pa su svoje nalaze preveli na albanski.

Fotografija: Snimak ekrana Kismeta.

Saradnike putem otvoreni poziv na društvenim mrežama pozivaju da predlože članak.

“Svakog meseca ćemo obrađivati nove teme”, kaže Beka, objašnjavajući da nameravaju da objavljuju izdanja, otprilike, jednom mesečno. “Sadržaj ćemo ažurirati i ljudi mogu da pišu o svemu što im je zanimljivo.”

Međutim, ona naglašava da proizvedeni sadržaj mora da bude “vrlo objektivan”.

“Ne možemo politički da stajemo na bilo čiju stranu ako ne pišemo o činjenicama”, rekla je. “U prvi broj smo uvrstili sve članke koje smo primili, ali [za predstojeća izdanja] ljudi su pisali o politici na jedan pristrasan način i mi ne možemo da objavimo takve članke.”

Beka sarađuje sa Edonisom Hašanijem (Hashani) prilikom uređivanja i odabira fotografija za Kismet, dok Gzim (Gëzim) Ramizi “Zazi” (Xaxi) radi dizajn.

“On sa nama radi otpočetka”, rekla je. “Zazi je učesnik prve generacije Termokisa i on zna sve o filozofiji Termokisa.”

Prilike koje Kismet pruža za slobodno izražavanje prigrlila je i studentkinja Prištinskog univerziteta Ilirija Kajdomćaj (Iliria Kajdomqaj), čije su pesme “Mol” i “Fërfëllitje” objavljene u drugom broju Kismeta. “To je značajno i predstavlja sjajnu platformu za ljude koji pišu”, rekla je.

Kajdomćaj piše o stvarima kao što su svakodnevni život, društveno raslojavanje, ljudska prava, osećanja, sloboda, razlike, vazduh i vreme. “Nadahnuće je spontano i ograničeno: od Keplera do kolonija termita”, rekla je.

Za ovu studentkinju filozofije, Termokis je sada postao prostor za sve ljude i veruje da Kismet ima isti potencijal da pruži poligon za širenje ideja i pronalazak zajedničkih interesovanja. “Pored toga što pruža informacije, on služi i kao prostor koji omogućuje našim radovima da dobiju na značaju, kako bi se ljudi u njima pronašli”, rekla je.

Ova dvadesetčetvorogodišnjakinja učestvuje u Termokisovim aktivnostima od prošle godine i kaže da su Termokis i njegove aktivnosti, poput Kismeta, pomogli u tome da Prištini uliju socio-kulturni duh. “Bez ikakve sumnje, toplina Termokisa/Kismeta čini da osetite da su članci i umetnička dela generalno tu pronašli svoj dom”, kazala je.

Beka je optimistkinja i kaže da, ako ima volje i naroda, kao što je Kajdomćaj, koji žele da pišu, onda platforma Kismeta može da ima dugu i svetlu budućnost.

“Ovo je otvorena platforma za sve ljude, studente, pisce”, rekla je. “Samo treba da nam pišu.”K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.