Gazmend Gaši (Gashi) se parkirao ispred kafića, gde je trebalo da se nađemo po dogovoru; ovaj susret se desio pre uvođenja aktuelnih restriktivnih mera, pa deluje kao pravi luksuz u trenutnoj situaciji.

Centralna banka Kosova je oktobra 2019. odlučila da skoro preko noći povisi stope osiguranja automobila od treće strane — što je obavezno za vozila na Kosovu — u visini od 26,6%. Bila je to odluka koja je odmah naišla na otpor kod vlasnika automobila na Kosovu.

“Moja firma sada mora da plati 500 evra više za automobile nego ranije”, kaže Gaši.

Njegova proširena porodica poseduje ukupno sedam vozila; dva se koriste za poslovne obaveze u njegovoj firmi aluminijuma, dok ostatak koriste rođaci za lične potrebe.

Gaši je član fejsbuk-grupe Marakli t’Kerreve, gde se okuplja oko 118.000 ljubitelja automobila. Čim su čuli za povećanje cena osiguranja automobila, postali su mnogo više nego samo jedna grupa na društvenoj mreži.

Oni su 22. novembra organizovali protest ispred Centralne banke Kosova u Prištini. Tamo se možda nije okupilo mnogo ljudi — prisutnih je bilo nekoliko desetina — ali i to je imalo uticaja; predstavnici Centralne banke pristali su na sastanak sa predstavnicima ove grupe.

Narednog dana, druga grupa automobilskih entuzijasta, Speedomaniaks, organizovala je sličan protest ispred zgrade u kojoj je smeštena Centralna banka.

Predstavnici grupe Marakli t’Kerreve u februaru su se ponovo sastali sa službenicima Centralne banke, među kojima je bio i guverner Fehmi Mehmeti; razgovaralo se o raznim merama ublažavanja posledica, uključujući predlog da se cena smanji na 21%. Ipak, prvobitni rast cena, koji se odnosi na oko 300.000 automobila na Kosovu, nije promenjen.

Agan Hajdarhodža (Hajdarhoxha), jedan od administratora grupe Marakli t’Kerreve, bio je među onima koji su se sastali sa guvernerom Centralne banke, tako se pozicionirajući kao lider onih koji protestuju.

“Da bi registrovao automobil, vozaču sada treba više od 300 evra”, kaže Agan Hajdarhodža, misleći na razne troškove koji se odnose na registraciju vozila, kao što su tehnički pregled i kupovina putnog osiguranja.

Prosečna mesečna plata u privatnom sektoru iznosi oko 360 evra, dok se, u javnom sektoru, ona kreće oko 500 evra. Stručnjaci predviđaju da će rast cena posebno uticati na kućni budžet seoskih domaćinstava koja troše već 6% svog budžeta na prevoz.

Podaci Centralne banke pokazuju da su cene skočile za razne tipove vozila, koja se kategorišu prema veličini motora.

Na primer, kada je reč o vozilima sa motorima do 750cm3, cena je porasla sa 59 na 74 evra, dok vlasnici automobila sa motorima koji su veći od 2.701cm3 sada moraju da plaćaju 313 evra, što je porast u odnosu na prethodnih 247 evra.

Iako je odluka stupila na snagu sredinom novembra, Gaši kaže da još nije imao priliku da plaća po novim cenama, jer mu nijedna polisa za automobile nije još istekla.

Ipak, taj dan će uskoro doći.

“Ako sam ranije za polisu osiguranja morao da platim 250 evra, sada je to skočilo na 310 evra. Za samo jedan automobil. Ovo je veliki problem, nemamo svi mesečnu platu od 12.000 evra, kao taj tip”, kaže Gaši, sarkastično se osvrnuvši na nedavne vesti o advokatu koji je imao platu od 12.000 evra mesečno dok je radio u Poštama i telekomunikacijama Kosova.

Odlučivanje bez transparentnosti

Centralna banka je 23. novembra održala konferenciju za novinare da bi pojasnila razloge za donošenje odluke o povećanju cena osiguranja automobila.

Guverner Mehmeti je objasnio da je Međunarodni monetarni fond (MMF) predložio izmenu cena kako bi ovaj sektor bio stabilan. Sugerisao je i da, iako bi cene osiguranja trebalo da se koriguju svake godine — premda to ne znači nužno povećanje cena — to nije učinjeno još od 2001.

Rast cena od 26,6%, prema Mehmetijevim rečima, zasniva se na stopi inflacije između 2002. i 2018. te na povećanim troškovima za pričinjenu štetu.

“Primarni faktor se odnosi na rast štete koju pričinjavaju vozila… zahtevi osiguravajućih kuća stalno pristižu”, kaže Mehmeti, dodajući da su osiguravajuće kuće zahtevale povećanje od 36 odsto, što je zahtev koji je Centralna banka odbila.

Međutim, oni koji nadgledaju prakse dobre uprave kritikuju način na koji su povećane takse za osiguranje automobila. Oni kažu da pri donošenju ove odluke nije bilo transparentnosti, da ona nije doneta u skladu sa preporukama MMF-a i da sputava principe slobodne trgovine.

Novi izveštaj Instituta GAP – urađen u saradnji sa K2.0 sa fokusom na monitoring institucionalnih odluka – otkriva niz problema u odluci o povećanju cena, uključujući činjenicu da Centralna banka nije objavila dokumentaciju o tome kako je odluka doneta. Bankovna dokumentacija u koju je GAP imao uvid, a kojoj je potom pristup ograničen nakon što se u javnosti digla buka, navodno ukazuje na to da je brojka od 26,6% dobijena tako što je u obzir uzeta samo inflacija.

U izveštaju GAP-a se takođe ističe da je MMF 2013. godine preporučio Centralnoj banci da zaposli dva licencirana aktuara; reč je o stručnjacima koji sprovode važne tehničke analize i projekcije, što onda služi kao osnova za revidiranje cena i predviđanje rizika.

Uprkos preporuci MMF-a, Centralna banka je čekala april 2017. — četiri godine kasnije — da bi zaposlila samo jednog aktuara. Čak i tada, imenovani aktuar imao je samo dvogodišnje iskustvo kao licencirani stručnjak — što je minimum iskustva neophodnog za ovu poziciju — od trenutka dobijanja licence do pravljenja nacrta izveštaja u kome se rast cena preporučuje.

Postavlja se pitanje i o tome kada su stope osiguranja poslednji put korigovane, gde izveštaji MMF-a ukazuju da se to desilo 2011, a ne 2001. godine, kako to tvrdi Centralna banka u svom opravdanju za vremenski okvir koji je uzet u obzir pri izračunavanju stope inflacije.

U izveštaju GAP-a stoji da razlozi, koje je navela Centralna banka u odnosu na to da su izračunali povećanje cene samo na osnovu inflacije, sami po sebi zanemaruju druge faktore koji su izneti u njenim sopstvenim pravilima i u preporukama MMF-a. To obuhvata profil rizika, štetu i koeficijent fonda za kompenzaciju — drugim rečima, iznos isplaćen u potraživanjima u odnosu na iznos uručenih premija.

Kosovski sektor osiguranja je manji od drugih u zemljama regiona, jer ima najnižu premiju osiguranja po glavi stanovnika. Takođe, ova država ima visok broj neregistrovanih vozila — oko 110.000. U izveštaju GAP-a navodi se da je tri od 14 licenciranih osiguravajućih kuća na Kosovu imalo nedovoljno kapitala u 2019.

Centralna banka i sektor osiguranja sugerišu da su ovi drugi činioci bili važni kada se razmatralo povećanje stopa osiguranja automobila, zbog čega se ponovo postavlja pitanje o tome zašto je povećanje cene navodno bilo zasnovano samo na inflaciji.

Prema rečima Sokola Havolija (Havolli), zamenika guvernera Centralne banke, postojala je mogućnost da sektor osiguranja neće moći da pokrije troškove saobraćajnih nezgodi zato što neke osiguravajuće kuće nisu mogle da održe finansijsku stabilnost kako bi pravilno funkcionisale.

“Prosečna cena pričinjene štete posle rata bila je od 400 do 500 evra, a sada je oko 1.300 evra, dok je kapacitet osiguravajućih kuća da pokriju troškove štete ostao na istom nivou”, Havoli je rekao 27. novembra prošle godine u televizijskoj debati na TV Rubikon.

U saopštenju za medije objavljenom u vreme održavanja novembarskih protesta, Udruženje osiguravajućih kuća Kosova je poručilo da radi sa negativnim godišnjim bilansom zbog iznosa koji osiguravajuće kuće moraju da isplate da bi pokrile štetu nastalu u nezgodama.

K2.0 je zatražilo kopiju odluke o povećanju cene osiguranja automobila, kao i izveštaj aktuara iz Centralne banke, ali nam je rečeno da su dokumenta poverljiva, jer su komercijalno osetljiva.

Kršenje zakona o konkurenciji

Jedan od većih problema koji je GAP istakao jeste odluka Centralne banke da ravnomerno povisi cene za sve osiguravajuće kuće i njihove klijente.

Poručuju da se tako krši Zakon o zaštiti konkurencije i da je to protivno zakonskim ograničenjima Centralne banke, jer pravna regulativa u tom slučaju navodi da bi institucija trebalo da funkcioniše na osnovu principa tržišne ekonomije i slobodne trgovine.

I Autoritet Kosova za konkurenciju (AKK) se, slično tome, mesec dana pre donošenja odluke o povećanju stopa osiguranja automobila oglasio na tu temu, a nakon što je Centralna banka od njih tražila da ponude stručno mišljenje.

AKK je u tom mišljenju zaključio da se određivanje jedinstvenog skupa cena za sve osiguravajuće kuće kosi sa principima slobodne konkurencije.

“Interakcija između osiguravajućih kuća [trebalo bi] da se izbegava u procesu izračunavanja / utvrđivanja premija, a da se ne bi usvajale iste cene, već bi taj proces [umesto toga] trebalo da se zasniva na podacima koje svaka osiguravajuća kuća nezavisno utvrđuje”, kažu u AKK-u.

“U zavisnosti od prodajne strategije, kapaciteti osiguravajućih kuća i širok spektar parametara koji bi mogli da se uzmu u obzir, kao što su vozačev broj godina, godište automobila, tip automobila, tehničke karakteristike, istorijat nanete štete i mnogi drugi faktori, cene bi uvek trebalo da se utvrđuju nezavisno.”

Ukoliko osiguravajuće kuće prekrše Zakon o zaštiti konkurencije, protiv njih se mogu preduzeti kažnjive mere u iznosu do 30% godišnjih prihoda. Međutim, u izveštaju GAP-a se navodi da AKK nije ovlašćen da kažnjava osiguravajuće kuće, imajući u vidu da je odluku o povećanju cena osiguranja automobila donela javna institucija.

Centralna banka nije odgovorila na imejlove Kosova 2.0 u kojima smo ih pozvali da prokomentarišu na njihov račun upućene kritike.

U međuvremenu, Hajdarhodža se ipak nada da će povećanje cene da se smanji na 21%.

Kaže da članovi grupe Marakli t’Kerreve željno iščekuju dodatne promene načina na koji osiguranje automobila funkcioniše na Kosovu. Na primer, ova grupa ima kao cilj da se osiguranje automobila kategoriše kao lično osiguranje svakog vozača, a ne vlasnika automobila, što je trenutno slučaj.

Oni kažu da bi se tako pospešio pošteniji sistem bonus-malus (ili sistem “bonusa bez potraživanja”), čija je svrha da se vozačima koji nisu izazvali saobraćajne nezgode u protekloj registarskoj godini omogući popust na osiguranje. Prema njihovoj predloženoj reviziji sistema osiguranja, kada se nezgode dogode, dodatne troškove osiguranja naredne godine morala bi da plaća osoba koja je vozila u trenutku kada se nezgoda desila, a ne vlasnik automobila.

Međutim, njihov glavni cilj zasad jeste da osiguranje automobila bude pristupačnije.

“Ovo povećanje je preveliko”, kaže Hajdarhodža. “Ljudi već sada uzimaju kredite da bi mogli da plate ove takse.”K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Ova publikacija je objavljena uz podršku Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Kosova 2.0 i Instituta GAP i ni na koji način ne predstavlja stavove Evropske unije.