Samoopredeljenje (Vetëvendosje, VV) i vršiteljka dužnosti predsednika, Vjosa Osmani, najavili su da su formalno potpisali sporazum o kandidovanju na zajedničkoj listi za predstojeće parlamentarne izbore zakazane za 14. februar.

Ove vesti, o kojima se dugo šuškalo, obznanjene su za javnost u hodniku Skupštine Kosova u četvrtak (14. januara).

Vjosa Osmani, koja je prošle godine istupila iz Demokratskog saveza Kosova (LDK), nakon što je odbila da učestvuje u stranačkim manevrima, nastupiće sa brojnim kandidatima na zajedničkoj listi pod zastavom svoje nedavno osnovane građanske inicijative. Rekla je da će više detalja o broju kandidata i njihovim identitetima biti objavljeno u subotu (16. januara), što je rok za registraciju kandidata kod Centralne izborne komisije (CIK).

Lider VV-a i bivši premijer, Aljbin (Albin) Kurti, najavio je da će biti kandidat za premijera na zajedničkoj listi, iako nije jasno da li će CIK prihvatiti njegovu kandidaturu. 

Osmani kaže da joj je krajnji cilj da bude “ponovo ozakonjena” i vraćena na mesto predsednika, što je posao koji je obavljala u svojstvu vršiteljke dužnosti otkako je Hašim Tači (Hashim Thaçi) u novembru prošle godine podneo ostavku. Imena za novog predsednika neće se naći na glasačkom listiću, već će o tome glasati novoizabrani kosovski poslanici nakon vanrednih februarskih izbora.

“2020. godina je pokazala da je Kosovu potreban novi premijer, ali i nova predsednica”, Kurti je izjavio na konferenciji za novinare.

“Odlučni smo da se borimo protiv organizovanoga kriminala i korupcije. Odlučni smo da odbranimo ustav države. Odlučni smo da se borimo za Kosovo na kom svi mogu dostojanstveno da žive”, Osmani je dodala. “Ostalo je još mesec dana do izbora, a ono što smo danas postigli jeste odraz volje građana Kosova.”

Kurti je osvojio rekordno visok broj personalnih glasova, kada je VV pobedilo na prethodnim izborima, održanim u oktobru 2019, dok je Osmani bila druga po popularnosti kandidatkinja (među svima kandidatima), kada je izdejstvovala drugo mesto za LDK. Koaliciona vlada sastavljena od VV-a i LDK-a, koja je uveliko nazivana “vladom nade”, naposletku je oborena posle samo 52 dana, kada je izglasan predlog nepoverenja koji su pokrenule tadašnje partijske kolege Vjose Osmani, iako je ona odbila da taj predlog podrži.

Nakon što je Ustavni sud presudio da nova vlada može da se formira bez novih izbora, koalicija predvođenja LDK-om i Avdulahom (Avdullah) Hotijem jedva se provukla i juna stupila na vlast pomoću samo jednog poslaničkog glasa. Međutim, nova, decembarska odluka Ustavnog suda presudila je da je glasanje bilo nevažeće — jer se oslanjalo na podršku poslanika koji je u protekle tri godine bio osuđen na zatvorsku kaznu — i naredila održavanje novih izbora.

Ko se sa kim takmiči?

Zajednička lista VV-a i Vjose Osmani nije jedini primer da se političke snage udružuju pred izlazak na birališta 14. februara.

Pretpostavlja se da će LDK da osnuje zajedničku listu sa Novom kosovskom alijansom (AKR), koja je na izborima 2019. uspela da obezbedi dva poslanička mandata. Naim Murseli, savetnik lidera AKR-a, Bedžeta Pacolija (Behgjet Pacolli), izjavio je za Kallxo.com da će njegova stranka imati desetoro kandidata na zajedničkoj listi, a koju će da predvodi odlazeći premijer Avdulah Hoti.

Pre isteka roka, 8. januara, kod CIK-a su registrovane dve zvanične predizborne koalicije. VAKAT, u sastavu manjinskih partija Demokratska stranka Bošnjaka (DSB) i Demokratska stranka Vatan (DSV), i ZAJEDNO, u sastavu manjinskih stranaka Pokret za Gora (PG) i Građanska inicijativa Gore (GIG).

Glasine o predizbornoj koaliciji između Demokratske partije Kosova (PDK) i Nisme nisu se ostvarile, pa će ovaj put ove partije samostalno da nastupe. PDK je na izborima 2019. izbio na treće mesto i prešao u opoziciju posle vladanja koje je trajalo duže od jedne decenije, dok je Nisma — formirana 2014, nakon podele u PDK-u — jedva uspela da prebaci preko praga od 5% za osvajanje poslaničkih mandata, a nakon sijaseta pravnih sporova. 

Fatmir Ljimaj (Limaj), predsednik Nisme, izjavio je u emisiji Pressing na televiziji T7 da je od stotina ljudi koji žele ujedinjenje PDK-a i Nisme čuo sledeće: “Postojalo je neprestano interesovanje i zahtevi ratnih drugova i invalida, i ostalih, da se pronađe zajednički put i da se gradi zajednički put”, rekao je on. “Nažalost, to nije urađeno.”

PDK-ovu listu će predvoditi vršilac dužnosti predsednika partije, Enver Hodžaj (Hoxhaj), a zato što se Kadri Veselji (Veseli) u novembru povukao sa svih političkih funkcija da bi se u Specijalizovanim većima Kosova u Hagu branio od optužbi za ratne i zločine protiv čovečnosti.

Ramuš (Ramush) Haradinaj, vođa Alijanse za budućnost Kosova (AAK), saopštio je da će biti na čelu liste svoje partije, ali da AAK nema kandidata za premijera. Umesto toga, on je najavio da namerava da se kandiduje za predsedničku poziciju.

“Pripala mi je čast da sam prvi na listi”, izjavio je on na konferenciji za novinare u sredu (13. januara). “Ja sam kandidat iz Alijanse za predsednika države; mi nemamo kandidata za premijera, pa tako ja nisam premijerski kandidat.”

U međuvremenu je bivši predizborni koalicioni partner AAK-a sa prethodnih izbora, Socijaldemokratska partija (PSD), najavio da se neće takmičiti na ovim izborima.

Portparol Frašer Krasnići (Frashër Krasniqi) kaže da je jedan od razloga taj što PSD — otkako je otpočeo političku reorganizaciju i rekonceptualizaciju — nije imao vremena da svoj politički projekat pretoči u izborni projekat. PSD je formiran nakon podele u VV-u 2018, ali je lider Špend (Shpend) Ahmeti bio jedan od prvih istaknutih partijskih ličnosti koje su podnele ostavku pošto PSD nije osvojio nijedno poslaničko mesto na izborima 2019.

Krčkanje kontroverzi

Datum izbora utvrđen je tek pre nešto duže od nedelju dana, ali su u to vreme već počele da se krčkaju dve kontroverze.

Prva se odnosi na ispunjavanje uslova potencijalnih kandidata za poslanike, a nakon presude Ustavnog suda kojom je inicirano održavanje novih izbora. U odluci od 21. decembra se navodi da kosovski Zakon o opštim izborima “jasno i eksplicitno navodi da kandidat za poslanika na izborima ne može da bude osoba koja je u protekle tri godine pravosnažnom sudskom odlukom osuđena za krivično delo”.

Međutim, advokati i civilno društvo kritikuju odluku Ustavnog suda, navodeći da je odluka “proizvoljna” i “političke prirode”.

Mnogi analitičari sugerišu da bi ova odluka mogla da diskvalifikuje vodeće ličnosti VV-a — među kojima i samoga Kurtija — a koje su osuđene za upotrebu ofanzivnog oružja nakon što su koristili suzavac u pokušaju da zaustave da Skupština Kosova 2015. usvoji kontroverzni dogovor o graničnoj demarkaciji sa Crnom Gorom i da osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom.

Kurti je januara 2018. osuđen na osamnaestomesečnu kaznu, uslovno na dve godine, dok je Apelacioni sud u septembru 2018. sa pravosnažnom presudom potvrdio odluku Osnovnog suda.

CIK bi do 22. januara trebalo da završi proces potvrđivanja političkih entiteta za predstojeće izbore.

Obespravljena dijaspora?

Druga kontroverza se odnosi na CIK-ovu odluku da doda još jedan korak za verifikaciju u procesu prijave birača iz inostranstva, to jest, van Kosova.

U odluci donesenoj 11. januara navodi se da će “CIK verifikovati proces prijavljivanja kontaktiranjem svih aplikanata telefonskim putem”; takođe, “Ukoliko se aplikant ne javi, njegova prijava će biti odbijena.”

Neki od oko 400.000 birača koji ispunjavaju uslove za glasanje, a koji ne žive na Kosovu, već su kritikovali mukotrpan proces registracije birača iz inostranstva. Mnogi ovi odluku CIK-a smatraju pokušajem dodatnog obespravljenja.

Iako se rekordan broj birača iz dijaspore registrovao pred izbore 2019, samo je negde oko polovine prijavljenih uspelo da glasa poštanskim putem; ostali su odbijeni, jer nisu ispunjavali kriterijume ili nisu uspeli da svoje listiće pošalju na vreme.

Vjosa Osmani je na Tviteru (Twitter) reagovala na CIK-ovu odluku. Ona je na ovoj društvenoj mreži podelila pismo koje je poslala direktorki komisije, Valjdeti (Valdete) Daka, u kom od nje traži da “ponovo razmotri razloge za donošenje ove odluke”. U tvitu je stojalo sledeće: “Pravo glasa ne može biti uslovljeno telefonskim pozivom. U pitanju je sveto i osnovno pravo koje moramo da zaštitimo po svaku cenu.”

Samoopredeljenje — koje je 2019. osvojilo 45% glasova poslatih iz država van Kosova — i nevladina organizacija iz dijaspore, Germin, podneli su zasebne žalbe Izbornom veću za žalbe (IVŽ), gde tvrde da je na taj način narušeno pravo birača iz rasejanja. IVŽ je odbacio obe žalbe, upućujući na Zakon o opštim izborima, koji navodi sledeće: “Odluka komisije nije podložna žalbama, sem ako drugačije nije utvrđeno ovim zakonom.”

Čim je nastala gungula oko ove odluke, CIK je narednog dana objavio naknadnu odluku, u kojoj navodi detalje za korake koji će se preduzeti prilikom potvrđivanja birača iz inostranstva.

U odluci od 12. januara se navodi da će prvo pokušati da dopru do aplikanta tokom kosovskog radnog vremena. Ako to ne uspe, pokušaće se sa pozivima u radno vreme države u kojoj aplikant boravi. Ako se ni u tome ne bude uspelo, pokušaće se sa pozivima van radnog vremena.

Pored nelagode stvorene zbog procesa potvrđivanja birača telefonskim putem, postavljena su pitanja i o tehničkim i ljudskim kapacitetima CIK-a da obavi tako mnogo telefonskih poziva u kratkom vremenskom roku.

Pošto će period za slanje prijava za registrovanje birača van Kosova otpočeti 13. januara i završiti se 21. januara u 18.00č po lokalnom vremenu, osoblje komisije će imati period od samo osam dana da obavi desetine hiljada potencijalnih telefonskih poziva. CIK je za izbore 2019. primio više od 40.000 prijava birača.

Telefonski pozivi se na CIK-ovom veb-sajtu — koji je ustanovljen radi registracije birača van Kosova — pominju samo u jednom redu dodatom tek pre nekoliko dana, a gde stoji sledeće: “Centralna izborna komisija će vas imejlom ili telefonom obavestiti o statusu vaše aplikacije.” Nije jasno da li se ovo odnosi na potvrđivanje birača ili na neki drugi korak u procesu registracije.

Očekuje se da će zvanična desetodnevna predizborna kampanja otpočeti 3. februara i završiti se 12. februara.K

Naslovna fotografija: K2.0.

Ovaj članak je prvi put objavljen 14.1.2021. kao najnovija vest, pa je istog dana ažuriran sa dodatnim informacijama.