Ukupno 220 filmova je prikazano prošle sedmice u Peći u okviru godišnjeg festivala animacije Anibar. Tema ovogodišnjeg festivala je bila 50/50, u pogledu rodne ravnopravnosti, seksualne fluidnosti i povećane predstavljenosti van okvira heteronormativnosti, što su sve teme koje su naglašene u ovogodišnjem programu.

Prema mišljenju Petrita Gore, umetničkog direktora Anibara, ova tema predstavlja logični korak ka zdravom rastu branše animacije na Kosovu u odnosu na početne korake. “Kada pogledate broj ljudi koji studiraju animaciju, postoji, otprilike, isti broj žena i muškaraca, ali u [svetskoj] branši, oko 70 odsto profesionalaca su muškarci”, kaže Gora. “Kosovo je na samom početku svoje istorije animacije, pa smo hteli da imamo branšu u razmeri 50/50 otpočetka — ne da kreiramo neravnopravnu branšu, pa da se kasnije bavimo tim problemom.”

Panel-diskusija, majstorske radionice, specijalni programi i filmovi koji se takmiče na festivalu očigledno odražavaju ovu temu i čine da ne bude zanemarena. Jedan od najzapaženijih programa projekcije na festivalu nosio je naziv “Vizija žena o seksu u animaciji”, čija je kustoskinja bila Lus Grožan (Luce Grosjean).

Petrit Gora, umetnički direktor Anibara, kaže da je festivalska tema 50/50 neophodna da bi se obezbedila zdrava branša animacije na Kosovu. Fotografija: Kristina (Cristina) Mari / K2.0.

Da stvari budu zabavne, nekoliko gledalaca je napustilo bioskop Jusuf Gervala (Gervalla) pre završetka programa. Možda su kasnili na ljubavni sastanak, iako su slike grupnog seksa, međurasnog seksa, lezbijskog seksa sa trudnim ženama, seksa životinja (između ribe i oktopusa) i druga provokativna seksualna iskustva prikazana preko projektora prilikom ovog izbora filmova o seksualnosti, a što je Gora nazvao jednim od najboljih programa u istoriji Anibara.

Među prikazanim filmovima našao se kanadski kratkometražni film “Le Clitoris”, vrlo obrazovni i informativni rad o životu i uvidu u titularni ženski deo tela, u režiji Lori Malpart-Traversi (Malepart-Traversy), koji je dobio priznanja širom sveta. “Pička”, studentski film u režiji poljske rediteljke Renate Gasiorovske (Gasiorowska), koji je dobio veliki aplauz publike, prikazuje devojku koja se samozadovoljava cele noći sve dok njena dlakava maca ne postane život za sebe.

Da bi se poigrao sa strpljenjem i humorom publike, “Mama gori” je srušio sve granice, gde su dve trudnice prikazane kako sanjaju o seksualnoj aferi dok su drogirane kokainom. Smeh i povici “uhhh, neee” odjekivali su kroz bioskop Jusuf Gervala.

Le clitoris – Animated Documentary (2016) from Lori Malépart-Traversy on Vimeo.

Kustoskinja Grožan objašnjava da je razlog koji se krije iza izbora filmova  omogućiti širi opseg seksualnih maštarija mladih ljudi. “Ako u Googl ukucate ‘seks’, pronaći ćete mnogo pornografije — zaista je jednostavno i svi mogu da pronađu”, kaže ona za K2.0. “Moja zamisao je bila da pokažem da postoje višestruke i velike različitosti i mnogo stvari koje ne znamo o seksu, čak iako smo svuda okruženi seksom.”

U svojoj prezentaciji programa, Grožan se priseća kako je njeno prvo upoznavanje sa seksom bilo preko stripova — koje su, uglavnom, pravili muškarci. U školama širom Francuske, kaže ona, informacije o klitorisu uvedene su u državni plan i program tek 2016. “Shvatila sam da [čak] i kao odrasla osoba nisam pronašla nešto što je povezano sa mojim životom”, izjavila je za K2.0. “Uglavnom je sve bilo usmereno na muškarce i ja sam pomislila da moramo da vidimo kako žene funkcionišu u tom smislu. Mislim o tome da ima brojnih stvari koje rade muškarci sa drugačijom vizijom — ali je to i dalje premalo.”

Da bi se ta realnost promenila, Grožan se usredsredila na povećanje zastupljenosti ženskih animatora u branši. Pre tri godine, ona je počela da pravi platformu Seks po devojkama, što je stranica na Tumbleru (Tumblr) koja navodi radove žena u ovoj oblasti, dok svoje aktivnosti sada nastavljaju na Fejsbuku. Planira da filmove sa ređim pogledom na seksualnost, to jest ženskim pogledom, proširi po svetu. Nada se da će nastavnici slobodno uvesti neke od ovih radova u učionicu da bi se započela diskusija o ovoj temi.

Ćendresa Ramćaj, devetnaestogodišnja posetiteljka festivala, kaže da se seksualnost intencionalno izbegava kao tema u školama. Fotografija: Kristina Mari / K2.0.

Među posetiocima festivala je devetnaestogodišnja studentkinja Ćendresa Ramćaj, koja je prisustvovala prikazivanju filmova po izboru Grožan. “Dobro je da vidite ljude koji gledaju seks između lezbijki i da vidite da oni u njemu na neki način uživaju”, rekla je. Ramćaj je poklonik festivala i smatra da je prava retkost što se ovi filmovi prikazuju na Kosovu, sem kada se prikažu u okviru Anibara.

Ona veruje i da je seksualno obrazovanje izuzetno ograničeno u prosveti. “U našoj knjizi filozofije bilo je 10 stranica o ženskoj seksualnosti i nastavnik je preskočio taj deo”, kaže Ramćaj, pozitivno komentarišući informativnu stranu filmova obuhvaćenih programom, posebno onih posvećenih klitorisu i drugim delovima tela posvećenih seksualnom iskustvu.

Kao mlada lezbijka, ona je srećna da vidi vezu sa svojim telom i seksualnim iskustvima na ekranu: “Imam muške prijatelje koji mi kažu da žene ne mogu da svrše — a ja sam lezbijka… Čoveče, ako ne možeš da nateraš ženu da svrši, onda nauči kako”, šali se. Iako je priča o seksualnosti i dalje teška, filmovi poput “Le Clitoris” ili “Pičke”, prema njenim rečima, pokrenuli su razgovore među njenim mlađim prijateljima, iako joj ideal o 50/50 deluje kao futuristička utopija.

Bez obzira na to, sa temom 50/50, Anibar je ustupio prostor mlađim generacijama stvaralaca koji sebe više ne pozicioniraju u okviru uskih, uskogrudih granica heteronormativnosti. Lana Tankosa Nikolić, koordinatorka za obrazovanje u Radionici za animacije (što je renomirana institucija u Danskoj) i jedna od sudija na ovogodišnjem festivalu, kaže da je nadolazeća generacija ona koja proizvodi promene.

“Mislim da mi, kao edukatori, ili kroz nastavni plan i program, isterujemo u prvi plan rodnu ravnopravnost”, kaže Tankosa Nikolić, “ipak vidimo mnogo veće interesovanje za LGBT pitanja i imamo mnogo studenata koji ne prihvataju da budu kategorizovani prema rodu — žele da ih ljudi posmatraju kao one bez roda, pa tako postoji svest kod mladih ljudi koja ne potiče od nas. Ona potiče od njih.”

Hana Arapi, mlada animatorka, suosnovala je projekat Simetri da bi preispitala rodne stereotipe kroz stop-moušn. Fotografija: Kristina Mari / K2.0.

Tema o 50/50 uglavnom je bila predstavljena u filmovima inostranih reditelja. U lokalnoj proizvodnji, kako to kaže umetnički direktor Anibara, Gora, i dalje ima premalo žena koje dobiju šansu da unaprede svoje projekte u svojstvu reditelja, što je pozicija koja je u ovoj branši najviše obezbeđena za muški rod širom sveta.

Međutim, jedna od retkih animatorki na Kosovu je Hana Arapi, koja se nada da će uticati na zastupljenost žena u filmovima i na rediteljsku stolicu.

Arapi je učestvovala u diskusiji “Preispitivanje rodnih stereotipa preko animacije”, gde je otkrila da je, posle iskustva na letnjoj školi sa decom, shvatila da su se najmlađi strogo držali rodnih stereotipa: prilikom kreiranja svojih crteža, oni su prikazali devojčice u roze boji, a dečake u plavoj, na primer.

Kao odgovor na to, Arapi je suosnovala projekat pod nazivom Simetri upravo da bi preispitala rodne stereotipe kroz stop-moušn namenjene mladima i deci. “Verujem da sa ovim možemo da počnemo da radimo nešto dobro”, rekla je.

Ovogodišnji Anibar je svakako preispitao publiku da drugačije razmišlja u pogledu seksualnih različitosti i zastupljenosti drugog pola, ne samo na način da je bio eksplicitan dajući više prostora ženama u branši. Dve priče žena odnele su kući neke od glavnih nagrada: Karlotino lice (Carlotta’s Face), autorki Valentin Ridl (Riedl) i Frederik Šuld (Frederic Schuld), pobedilo je na međunarodnom takmičenju; dok su Neputovanja (Untravel), autora Ane Nedeljković i Nikole Majdaka Mlađeg, uzela nagradu u balkanskoj kategoriji.K

Naslovna fotografija: Kristina Mari / K2.0.