U proteklih nekoliko sedmica javnim diskursom na Kosovu dominira samo jedna tema. ‘Podela’ — tako je nazivana na početku. Zatim ‘razmena teritorija’. Malo posle toga, pojavio se termin ‘korekcija granica’.

Mediji izveštavaju da su predsednici susednih država, Kosova i Srbije — Hašim Tači (Hashim Thaci) i Aleksandar Vučić — najveći zagovornici ove ideje. Zašto, kada i kako se ova ideja uopšte pojavila?

Ovakve ideje nisu strane Balkanu — ratovi devedesetih u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (BiH) potiču uveliko iz činjenice da je Srbija pokušavala da promeni granice da bi stvorila etnički homogene teritorije.

Jedna albanska izreka kaže da ne bi trebalo “pominjati konopac u kući dželata”, a u regionu koji nema etnički geografsku kompaktnost i gde se regioni mnogih zemalja ukrštaju sa svojim raznovrsnim etničkim grupama, mnogi stručnjaci upozoravaju da bi svaki pokušaj redefinisanja etničkih granica mogao da izazove opasnu situaciju koja bi mogla da proizvede efekat bumeranga i domino efekat.

Na primer, oko 30 odsto stanovništva BiH je etnički srpsko, a lider većinski srpskog entiteta, Republike Srpske, redovno poziva na razdvajanje i nezavisnost. Slično tome, oko 25 procenata makedonskih građana čine etnički Albanci i svako upućivanje na ponovno crtanje granica moglo bi da reafirmiše nacionalno pitanje u tom delu, gde se 2001. desio sukob.

Tači — koji je sebe jednostrano, po dolasku na ovaj položaj, proglasio zaduženim za ‘konačnu fazu’ dijaloga sa Srbijom — sugerisao je da bi se svaka promena granica desila nakon što bi Srbija priznala Kosovo kao zasebnu državu, te da bi, posledično, takav sporazum napravile dve nezavisne i suverene države uz uzajamnu saglasnost.

Ovo bi moglo da bude opravdanje za to što ovakva razmena nije mogla da se dogodi u drugim državama regiona. Teško je zamisliti, na primer, bilo kakav uzajamni dogovor između dveju država u slučajevima Srbije i BiH, Makedonije i Albanije, ili Crne Gore i Kosova.

U međuvremenu, organizacije civilnog društva sa Kosova i iz Srbije su, takođe, reagovale. U otvorenom pismu upućenom visokoj predstavnici EU za spoljne poslove, Federiki Mogerini (Federica Mogherini), oni su izrazili svoje protivljenje podeli Kosova ili razmeni teritorija duž etničkih linija. Štaviše, oni su putem ovog pisma javno pozvali Federiku Mogerini da se jasno postavi protiv ovih scenarija.

Reagovao je i David L. Filips (Phillips), direktor Programa za izgradnju mira i prava na Univerzitetu u Kolumbiji. U autorskom članku, između ostalog, on naglašava vrlo osetljivo pitanje: šta bi se desilo albanskom stanovništvu koje živi severno od reke Ibar i srpskim stanovništvom koje živi južno od ove reke, te kakav bi mehanizam bio uspostavljen da bi se upravljalo potencijalnim izmeštanjem dveju populacija?

Istorija podela

Ideja o redefinisanju kosovskih granica je rođena osamdesetih godina u srpskim akademskim krugovima i dobila na značaju devedesetih godina na insistiranje tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Dobrice Ćosića, dok je, nekako, izgubila na svom intenzitetu posle rata 1999. Međutim, u praktičnom smislu, ona je u određenoj meri bila konkretizovana istovremeno posle rata, kada su mnogi nesrbi proterani iz severnog dela Mitrovice.

Čak i u tom slučaju, iako se činilo da je pojam o promeni granica mrtav, njegov duh nije napustio Kosovo. Posebno je reaktiviran posle izbora novog američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), a i te kako posle pisma američkog kongresmena Dane Rohbrahera (Dana Rohbracher) poslatog bivšem srpskom predsedniku Tomislavu Nikoliću u januaru 2017. Rohbraher u ovom pismu daje uputstva Nikoliću da razmotri mogućnost primene “promene severne granice na uzajamnu korist”.

Ovo pismo je bilo predmet kritika i zaboravljeno na neko vreme, ali su ideje sadržane u njemu ponovo dominirale naslovnicama od proleća. U aprilu ove godine, na konferenciji u organizaciji Balkanske grupe za istraživačke politike, Tači je rekao da je došlo vreme da se postigne istorijski sporazum sa Srbijom koji će doneti uzajamno priznanje i stolicu u UN-u za Kosovo.

Pored toga, april je upravo bio mesec u kom je u medijima počela da se pojavljuje ideja o podeli, uprkos tome što je premijer Ramuš (Ramush) Haradinaj izjavio da nije bio svestan ove ideje kao mogućeg ishoda, te ju je odbacio kao opciju. Mesec dana kasnije, prilikom predavanja na Oksfordskom univerzitetu, Tači je rekao da je Kosovo spremno za kompromis. Kasnije je, u Prištini, dodao da će sporazum biti bolan, iako je naglasio da će Skupština Kosova imati poslednju reč o konačnom sporazumu sa Srbijom.

I zaista se čini da je njegova nejasnoća po ovom pitanju postala intenzivnija, gde njegovo ponašanje podseća na šalu koju je zbio bivši američki predsednik Ronald Regan (Reagan) tokom Hladnog rata u kom uplašeni ruski građanin hrli u KGB da obznani da je izgubio svog papagaja. Iznenađeni agent KGB-a objašnjava da to nije pravo mesto za prijavu nestanka i da se ovim slučajevima bavi lokalna policija. “Znam, znam, samo sam hteo da vam kažem da se ne slažem ni sa jednom rečju koju izgovori moj papagaj!”

Slično pristupu koji favorizuje savremeni američki predsednik, ideje koje je Tači predlagao ujutru bile bi ubrzo negirane i on bi se distancirao od njih već popodne, nazivajući ih “lažnim vestima”, a što su varijeteti podele koje je sam obznanio. Nedavno je pronašao sasvim novi termin za ovo pitanje — nazivajući ga “korekcijom granica” — ni podelom, ni razmenom.

Uprkos igri sa promenom stavova u samo jednom danu i neodbacivanja mogućnosti podele, predsednik nije prestao da iznosi optužbe na račun medija, rekavši da medijska grupa Koha koristi isti diskurs kao njegov srpski kolega Vučić. Posledično, Koha je odlučila da suspenduje svaku formalnu komunikaciju sa predsednikom i njegovim kabinetom, što je dovelo do toga da se Tači izvini, rekavši da njegova namera nije bila da bilo koga uvredi.

Druga tema o kojoj predsednik sve češće govori jeste pojam nacionalnog ujedinjenja Albanaca. U intervjuu za dnevni list iz Tirane, “Tema”, on je rekao da nacionalno ujedinjenje nije tabu tema, a u drugom intervjuu, za albansku televiziju “Top Channel”, je izjavio da se nada da će Albanija biti saglasna sa voljom građana Preševske doline.

Tači je govorio o ideji da se pojam razmene teritorija stavi na narodni referendum. Međutim, Ustav Kosova trenutno ne dozvoljava da se tako nešto održi, što znači da bi prethodno bilo neophodno obaviti ustavne izmene. Promene Ustava zahtevaju dvotrećinsku većinu glasova u Skupštini, što je malo verovatan scenario imajući u vidu rasprostranjeno protivljenje planu na kosovskoj političkoj sceni.

Međunarodne pozicije

Hašim Tači, na jedan ili drugi način, implicitno je govorio o tome da mogućnost razmene teritorija između Kosova i Srbije ostaje otvorena zbog delovanja vodećih međunarodnih aktera.

“Iskrena i vrlo odgovorna izjava američkog ambasadora svi moraju shvatiti ozbiljno, bez izuzetka”, rekao je Tači, komentarišući intervju američkog ambasadora na Kosovu, Grega Delavija (Delawie), koji je dao za KTV 19. jula, gde nije isključio mogućnost podele, dodajući da “neće govoriti o elementima konačnog sporazuma”.

UN, slično tome, nisu isključile ovu mogućnost. Farhan Hak (Haq), zamenik portparola UN-a u Njujorku, izjavio je sledeće: “Podržavamo svaki vid diskusije između Prištine i Beograda koja se bavi pitanjem kosovskog statusa i ohrabrujemo strane da diskutuju o ovom pitanju.”

Tači je kazao i da Rusija podržava svaki sporazum koji postignu dve strane, rekavši da na sastanku koji je imao u julu sa Dmitrijem Medvedevim u Ankari prilikom inauguracije turskog predsednika Erdogana, ruski premijer je rekao da će, ako se Kosovo i Srbija međusobno saglase, ruska pozicija biti u skladu sa zajedničkim sporazumom.

Međutim, drugi međunarodni akteri, otvoreno se protive ovoj ideji. Britanska ambasada je jasno na stanovištu da UK veruje da bi promena granica mogla da destabilizuje region, dok se Ambasada Nemačke takođe usprotivila ovoj ideji, a pored same nemačke kancelarke.

Političko odbijanje

Na domaćem planu, skoro svi politički lideri na Kosovu su odbacili svaku mogućnost podele ili razmene teritorija od samog početka.

Tačijev naslednik na mestu šefa PDK-a, Kadri Veselji (Veseli), koji je i predsedavajući Skupštinom Kosova, izjavio je da se “podela Kosova nikada neće naći za pregovaračkim stolom”. U stvari, iz redova PDK-a, Tačijeva ideja je dobila javnu podršku samo od ministra pravde Abelarda Tahirija koji je, iako se izjašnjavajući protiv podele, rekao da će Kosovo podržati političku volju Albanaca u Preševskoj dolini.

Unutar koalicionog partnera PDK-a, AAK, i premijer Haradinaj i potpredsednik partije Daut Haradinaj izjasnili su se protiv mogućnosti korekcije granica, upozoravajući da bi to dovelo do novih ratova. Zamenik premijera Fatmir Ljimaj (Limaj), koji predvodi koalicionu stranku Socijaldemokratska inicijativa (ranije NISMA) takođe je naveo da je ideja o razmeni teritorije neprihvatljiva.

S druge strane, opozicija je bila rezervisanija prilikom procene nedavnih radnji predsednika Tačija. Šef parlamentarne grupe LDK-a, Avdulah (Avdullah) Hoti, izjavio je da “nije vreme za podelu i razmenu teritorija”, ali je potpredsednik partije, Ljutfi (Lutfi) Haziri, govorio o tome da pruža podršku Preševskoj dolini u pridruživanju Kosovu, tvrdeći čak da je ovu ideju imao i pre Tačija.

Samoopredeljenje (Vetevendosje), u međuvremenu, upozorava da će se održati protesti zbog Tačijeve ideje o korekciji granica, gde je lider ove partije, Aljbin (Albin) Kurti, rekao da su “ideje o razmeni teritorija ili korekciji granica u funkciji jedne vrste stvaranja atmosfere u kojoj bi se specijalni status za severno Kosovo učinio prihvatljivijim kroz obećanje o kompenzaciji za Preševo, Medveđu i Bujanovac, što se neće dogoditi”.

Jedina stranka koja je jednoglasno izjavila da se zalaže za pripajanje Preševske doline Kosovu jeste Pokret za ujedinjenje (PU), što je partija koja nema svoje izabrane predstavnike u Skupštini Kosova. Lider ove partije, Valjon (Valon) Murati, rekao je da bi trebalo priznati pravo kosovskih Srba i srbijanskih Albanaca na samoopredeljenje.

Među retkim intelektualcima koji su podržali ideju o razmeni je akademik Redžep Ćosja (Rexhep Qosja), koji je napisao da bi Albanci trebalo da prihvate ideju o razmeni teritorija, jer će Srbija, u suprotnom, uzeti Preševsku dolinu i dobiti autonomiju za Sever Kosova.

Pogled iz Beograda

S druge strane, kako stvari teku u Srbiji po ovom pitanju? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić počeo je pre više meseci da priprema teren u srpskoj javnosti za mogućnost priznavanja kosovske državnosti, ali je nekoliko dana kasnije rekao: “Zabrinut sam što Tači veruje da Severna Mitrovica i Leposavić ne pripadaju Srbiji”, implicitno govoreći o podeli.

Kada je upitan o ideji razmene teritorija i kosovskoj aspiraciji na Preševsku dolinu, on je podrugljivo odgovorio na ove tvrdnje, pitajući građane Kosova u retoričkom tonu “da li su razmišljali i o Vojvodini, Beogradu i Šumadiji?”

S druge strane, Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, rekao je da “Tači želi dijalog i pokušava da napravi kompromis, ali ga drugi ne podržavaju u tome”, dok je pre nekoliko dana izjavio da “nećemo imati bolji trenutak da rešimo pitanje Kosova”, naizgled pokušavajući da smiri javno mnjenje u Srbiji. Međutim, srpska premijerka Ana Brnabić je u više navrata izjavila da je podela Kosova samo Dačićev stav, te da srpska vlada još nije donela odluku o svojoj zvaničnoj poziciji.

Uprkos uverenjima premijerke, bilo je reakcija u Srbiji, a i predsednik Vučić je pričao pred medijima o ideji priznavanja kosovske državnosti i potencijalnoj razmeni teritorija. On je rekao da, ako Srbi nisu saglasni s time da bi trebalo napraviti granicu sa Kosovom, onda “da se spremimo da branimo Vranje za 40 godina”.

Vučić se sastao i sa patrijarhom Irinejem, predvodnikom Srpske pravoslavne crkve, objašnjavajući čitavu situaciju koja je nastala u vezi sa Kosovom. Pre toga je iguman manastira Visoki Dečani, Sava Janjić, upozorio da će se odigrati međusobno dogovoreni incident, što bi dovelo do podele Kosova na terenu.

Kada je reč o opoziciji, Vuk Jeremić iz Narodne stranke i bivši ministar spoljnih poslova Srbije, rekao je da neće prihvatiti bilo koje rešenje koje predviđa pristupanje Kosova UN-u. Drugi opozicioni lider u Srbiji, Čedomir Jovanović iz Liberalno demokratske partije — koji je već duže vreme zagovornik priznavanja kosovske nezavisnosti — rekao je da će u septembru biti napravljena opoziciona koalicija koja će smisliti rešenje za kosovsko pitanje.

Ljudi na terenu

Drugi bitan element u ovom pogledu jeste stav dvije grupe — Albanaca u Preševskoj dolini i kosovskih Srba. Na kraju krajeva, zar nisu oni ti koji će živeti u jednoj ili drugoj državi?

Za Albance iz Preševske doline, njihovi politički predstavnici su se sastali sa političkim liderima Kosova u proteklim danima, a podrška Kosova albanskom stanovništvu u tom predelu potvrđena je na svakom sastanku.

Kada je reč o mogućnosti pripajanja Kosovu, svi albanski lideri iz Doline su se izjasnili da se zalažu za ujedinjenje sa Kosovom, iako je gradonačelnik Bujanovca, Šaip (Shaip) Kamberi, nedavno rekao da se takva zajednica može zamisliti samo ako se Preševska dolina pripoji kao celina (to jest, cela teritorija triju albanski većinskih opština u Srbiji) i da bi svako parcijalno ujedinjenje imalo ozbiljne posledice.

Zahtevi gradonačelnika Preševa, Šćiprima (Shqiprim) Arifija, bili su još veći — on je rekao da bi tri albanski većinske opštine u Preševskoj dolini trebalo da se pridruže Kosovu, ali da Srbija ne treba da uzme ništa od Kosova.

Kada je reč o liderima kosovskih Srba, najveća srpska partija na Kosovu, Srpska lista, otvoreno se izjasnila da je za podelu Kosova još pre nekoliko sedmica, a nakon sastanka održanog sa predsednikom Vučićem u Beogradu.

Međutim, drugi politički lideri kosovskih Srba su se izjasnili protiv podele. Bivša poslanica i Srpkinja sa Kosova, Rada Trajković, rekla je da bi svaka podela ili korekcija granica ostavila kosovskim Srbima južno od reke Ibar samo jedno rešenje — egzodus. U međuvremenu, bivši predsednik Srpske liste, Aleksandar Jablanović, iz Partije kosovskih Srba, u otvorenom pismu predsedniku Vučiću, napisao je da se Srbi ne boje Albanaca već Beograda, nastavljajući tako dugotrajni animozitet u odnosima sa srpskim predsednikom.

Kako su oba društva podeljena, čini se neizbežnim da bi razmena teritorija, na kraju, ostavila iza sebe nezadovoljstvo na obema stranama i da potencijalna podela po liniji reke Ibar ne bi garantovala dugotrajnu stabilnost u odnosima dveju država.

Da li će dvojica predsednika pokušati da obeleže granicu na osnovu ovih demografskih i geopolitičkih preduslova? Ostaje da se vidi. Ono što je izvesno jeste da obojica predsednika, i Tači i Vučić, deluju usamljeno u svom poduhvatu, makar zasad.

Sve glavne političke partije u vladi i opoziciji protive se mogućnosti razmene teritorija, a i veći deo civilnog društva se protivi tome. Iako svi koji se protive predlogu nemaju iste motive, biće vrlo teško da kosovsko javno mnjenje prihvati ovakav predlog.

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.