Mentorstvo | U detalje | Economy

Festivali nude više od puke kulture

Piše - 30.12.2019

Festivali nisu samo za zabavu.

Letnji meseci su važni za finansije na Kosovu, ali za Prizrenku Agnesu Ćipa Ljaći (Agnesa Çipa Laçi) prihodi od leta diktiraju njen životni stil, a ponekad i tok cele godine.

Ljaći je među brojnim vlasnicima kuća koji iznajmljuju prostorije za smeštaj gostiju i posetilaca DokuFesta, što je festival koji pretvori Prizren u oazu umetnika i filmskih stvaralaca iz celog regiona i sveta.

Kuća Agnese Ljaći nalazi se u komšiluku koji je u blizini gradskog centra, nadomak katoličke crkve. Tokom cele godine, ona tu živi sa porodicom, ali za vreme Festivala njen dom se pretvara u hostel, dok je Prizren transformisan u centar kulture, zabave i kvalitetnog noćnog provoda u toku vreloga kosovskog leta.

Po mišljenju Ljaći, kao i prema uverenju mnogih vlasnika kuća i hostela, DokuFest “pruža dobru intravenoznu terapiju za Prizren”. Ljaći kaže da njena porodica zaradi do 800 evra po sezoni tako što iznajmljuje sobe za deset evra po prenoćištu.

"Privredni uticaj DokuFesta na kosovski BDP iznosi 3,1 milion evra, dok se očekuje da će se u naredne četiri godine ova brojka popeti na 21,9 miliona evra."

Institut GAP

“Centar Prizrena buja [tokom DokuFesta]. Svi poslovni objekti u centru imaju povećani prihod. Kuće na 200-300 metara od trga Šadervan profitiraju. Dobro je što DokuFest teži tome da svaki dom od njega ima neku korist.”

Kosovo ima niz festivala, od filmskih, preko muzičkih, do onih sa fokusom na umetnost i vino. Oni bi mogli da postanu kamen-temeljac rastuće turističke industrije.

Na izdanju DokuFesta 2015. godine, posetioci su u proseku potrošili 102 evra po osobi. Statistička agencija Kosova navodi da je 45.000 ljudi pogledalo filmove na DokuFestu u 2018. 

Prema izveštaju Instituta GAP iz 2011, “privredni uticaj DokuFesta na kosovski BDP iznosi 3,1 milion evra, dok se očekuje da će se u naredne četiri godine ova brojka popeti na 21,9 miliona evra”.

U opisnom dokumentu Ministarstva za trgovinu i industriju (MTI) na temu turističkog sektora, za period od marta 2014. naovamo, navodi se da postoji niz problema u odnosu na festivalsku branšu, uključujući ograničena sredstva i nerazvijenu infrastrukturu.

Doktor Šperim (Shperim) Reka, profesor turističkog menadžmenta na Univerzitetu Šefild (Sheffield University) u Ujedinjenom Kraljevstvu, kaže da je Kosovu neophodno državno telo za promociju turizma. “[Ono bi sprovodilo] istraživanja i promovisalo festivale kao turističku atrakciju.” U ministarstvu navode da se trenutno pravi nacrt zakona o turizmu, a koji će da posluži kao osnova za formiranje takve agencije.

Broj posetilaca na DokuFestu ove godine je opao. Vlasnici poslovnih objekata za to krivicu svaljuju na festival Sani hil (Sunny Hill) u Prištini, koji se održava od 2. do 4. avgusta, što su datumi koji se podudaraju sa onima za ovogodišnje izdanje DokuFesta.

"U mesecima koji prethode imamo manje prihode, ali kada DokuFest otpočne, ima više turista, pa tako i više posla."

Denis Duši (Dushi), menadžer kafića Hemingvej (Hemingway)

Posredstvom imejl-prepiske, portparolka DokuFesta kaže da ovo nije bio važan činilac “jer je to muzički, a DokuFest filmski festival”, ali su efekti bili primetni za vreme DokuNights-a, što je afterparti-program ovog festivala. Bilo je manje interesovanja za noćne programe, a koji su ranije tradicionalno privlačili veliki broj ljudi na prizrenski DokuFest.

Neki elementi koji doprinose rastu ‘buke’ i pospešivanju šarma Prizrena, ne samo tokom trajanja DokuFesta, odnose se na kafiće koji se mogu pronaći na svakom ćošku Šadrvana.

Denis Duši, menadžer Hemingveja, jednog od najreprezentativnijih kafića na Šadrvanu, zadovoljan je time što se Prizren tokom leta pretvara u značajno okupljalište te dodaje da je avgust najvažniji mesec za njegov biznis.

DokuFest. Fotografiju ustupila Eljmedina Arapi.

“U mesecima koji prethode imamo manje prihode, ali kada DokuFest otpočne, ima više turista, pa tako i posla”, kaže Duši.

Međutim, Dašnor (Dashnor) Hajdari, vlasnik kafića Ora, nije saglasan sa Denisom. On kaže da u poslednjih nekoliko godina broj posetilaca opada, pa tako oni imaju manje prihode nego što je to bio slučaj pre četiri godine.

“U poređenju sa drugim godinama, sada je gore, ali posla ima, generalno gledano”, rekao je. Hajdari takođe ovakvo stanje pripisuje festivalu Sani hil.

“Nazdravlje za godinu koja je za nama” na Festivalu Hard (Hardh)

Festival Hard promoviše kosovske oblasti u kojima se pravi vino. Održava se u blizini orahovačkih vinograda, što je grad koji ima dugu tradiciju proizvodnje vina. Fest Hard se organizuje zajedno sa Opštinom Orahovac, koja je dala svoj doprinos u vidu 20.000 evra za ovogodišnje izdanja festivala.

"Festival Hard nam je zaista pomogao da bolje promovišemo naš grad i da privučemo turiste."

Velji Gaši (Veli Gashi), šef kabineta gradonačelnika Orahovca

Ovogodišnje izdanje održano je između 16. i 18. avgusta, dok je festival ranijih godina održavan u septembru mesecu.

“Festival je u porastu. Ovo izdanje smo organizovali u avgustu, jer tako možemo da imamo veći broj posetilaca. Ljudi iz dijaspore su zahtevali da se festival održi u avgustu”, kaže portparol Festa Hard.

Smatraju da dopiranje do ljudi koji nisu meštani Orahovca predstavlja uspeh. Organizatori kažu da svake godine rastu interesovanje i broj učesnika.

“Fest Hard je imao uticaja na porast broja ljudi koji posećuju Orahovac. On nam je zaista pomogao da bolje promovišemo naš grad i da privučemo turiste”, kaže Velji Gaši, šef kabineta gradonačelnika Orahovca.

Fest Hard. Fotografiju ustupio ArtVision.

Predstavnici festivala kažu da ovaj događaj ima ogroman uticaj na orahovačku privredu.

“Gradska ekonomija ima velike koristi. Mnogi biznisi učestvuju na festivalskom sajmu”, izjavio je medijski službenik Festivala Hard za K2.0.

Kako učestvuje na sajmu već pet godina kao predstavnica Stoun kasla (Stone Castle) — jednog od većih proizvođača vina na Kosovu — menadžerka Teuta Kuršumliu (Kurshumliu) kaže da je uticaj festivala na njen biznis poprilično slab.

“Naš prihod za vreme trajanja festivala nije tako veliki, a u poređenju sa drugim mesecima”, rekla je ona.

Doktor Reka kaže da “Kosovo mora da ima lepezu festivala koji bi trajali tokom cele godine. Svakog meseca bi nešto trebalo da se dešava. Festivali u Edinburgu predstavljaju savršen primer toga, gde imaju događaje koji doprinose razvoju turizma, ali i ekonomije i obrazovanja širokih narodnih masa na teme kao što su umetnost, nauka, kultura, performans, književnost i pozorište”.K

Naslovna Ilustracija: Arrita Katona / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.