Kada Bljert Morina sledeći put bude prešao granicu, imaće u svom džepu dve stvari: nova dokumenta i izvojevanu pobedu nad državom.

Osnovni sud u Prištini je u decembru potvrdio njegovo pravo da promeni ime i polni marker u svojim ličnim dokumentima, što predstavlja prekretnicu u Bljertovom životu, kao i u životima svih transrodnih osoba i čitavog LGBT pokreta na Kosovu.

Čim je odluka dospela u njegove ruke, on se, u ponedeljak (20. januara), uputio u đakovičku opštinu da bi zvanično zatražio nova dokumenta. On se vratio u instituciju koja je odbila zahtev da promeni njegovo ime od “Bljerta” (Blerta) u “Bljert” i polni marker od Ž (žensko) u M (muško), zbog čega je Bljert bio primoran da se upusti u skoro dvogodišnju sudsku borbu.

U sudskoj odluci se navodi da se odluke Direkcije za opšta upravna posla u okviru Opštine Đakovica, a na osnovu preporuke kosovske Agencije za civilni registar (ACR), proglašavaju “ništavnim i nezakonitim”. Takođe, ova odluka obavezuje nadležne institucije da zvanično promene Bljertovo ime i polni marker u roku od 15 dana od trenutka preuzimanja sudske odluke.

Ovo je drugi slučaj takve prirode za koji su kosovski sudovi presudili u korist zaštite prava transrodnih osoba. Apelacioni sud je 2018. podržao odluku Osnovnog suda u Prištini, kojom se potvrđuje pravo anonimnog aplikanta da promeni svoje ime i polni marker u skladu sa svojim rodnim identitetom.

Bljert je ushićen zato što se ovo poglavlje u njegovom životu konačno zatvara.

“Bilo je trenutaka u kojima mi je bilo preteško da balansiram između posla, tranzicionog perioda, društvenog pritiska, a zatim i medija”, kaže on. “Dospeo sam do tačke na kojoj sam mislio da ono što govorim nije nikakva novina. Kao da sam samo ponavljao teme i sam sebi bio dosadan.”

Bljert Morina konačno ima mogućnost da zatraži izdavanje novih dokumenata sa promenjenim imenom i polnim markerom, a nakon dvogodišnjeg razvlačenja njegovog slučaja kroz sudove. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Bljertu je, na rođenju, pripisan ženski pol, ali se on predstavlja kao muškarac u svim sferama života: od porodice, preko društvenih krugova, do radnog mesta. Kada god bi prelazio granicu, gde su ga podvrgavali detaljnom pretresu, nadležni su ga podsećali i na to da postoji nesklad između njegovog rodnog identiteta i ličnih dokumenata.

“Kada me je [advokatica] Rina [Kika] obavestila [o odluci suda], bio sam presrećan, posebno zato što sam često bio nevoljan da putujem, a samo kako bih izbegao probleme na granici.”

Zahtev za promenu imena i polnog markera podneo je Kancelariji za civilni registar u svojoj rodnoj Đakovici još u aprilu 2018. Mesec dana kasnije, kada ga je Direkcija za opšta upravna posla u đakovičkoj Kancelariji za civilni registar obavestila o tome da je njegov zahtev odbijen, odmah je svoj slučaj prosledio medijima.

Reflektor koji je u njega uperen otkako je ušao u bitku sa državom učinio je da se pažnja odvuče sa njegovog rada u Centru za ravnopravnost i slobodu (CEL), organizacija za LGBT prava čiji je on izvršni direktor.

“Ova odluka je, takođe, važna, jer me mediji više neće zvati da se raspituju o mom slučaju, pa tako neću više nehotice da nanosim štetu radu koji CEL obavlja”, rekao je on.

Njegovi najbliži su ga podržavali po ovom pitanju, kao i sve druge transrodne osobe. Ipak, Bljertu je najvažnija sama sudska odluka.

“Zaista sam srećan što će moja porodica konačno da bude oslobođena pritiska koji je na nju vršen nekoliko poslednjih godina”, rekao je. “Još je bitnije to što drugi ljudi sa istim zahtevom neće prolaziti kroz ono kroz šta sam ja prolazio.”

Bljertova advokatica, Rina Kika, kaže da celi sudski slučaj ukazuje na složenu dinamiku između naprednog zakonodavnog okvira i njegove primene na Kosovu.

“Mislim da Bljertov slučaj protivureči ideji o tome da imamo dobre zakone koji se ne sprovode”, kaže ona. “Dakle, u ovom slučaju automatski imate zakone i njihovu primenu. Paralelno sa time, imate otpor institucija koje treba da sprovode zakon, što se vidi u ACR-ovom odbijanju zahteva za promenu imena i polnog markera. Oni objašnjavaju da zahtev nije razuman i da, prema tome, ne sputava Bljertovu integraciju u društvo.”

Deo parnice koji je sud odbacio odnosi se na zahtev za kompenzaciju na ime nematerijalne štete, kao što su anksioznost i stres nastali usled kršenja Bljertovih prava na privatnost, ravnopravan tretman i ljudsko dostojanstvo.

Kika pojašnjava da bi osobe čija su ljudska prava prekršena trebalo da budu kompenzovane. Ona kaže da je prištinski sud potvrdio da je u odnosu na Bljertovo pravo na promenu imena i polnog markera prekršeno njegovo pravo na privatnost, ali kako sud nije presudio da Bljert ima pravo na kompenzaciju, sud time nije priznao pravo na slobodu od diskriminacije i pravo na ljudsko dostojanstvo.

Dodaje da su, uprkos njihovoj frustraciji u odnosu na ovaj element odluke, odlučili da ne podnesu žalbu, jer bi to podrazumevalo dodatna sudska ročišta, što bi moglo da potraje duže od godinu dana. To bi značilo da bi Bljert proživeo još stresa, a pritom ne bi imao pravo na nova dokumenta sve dok se nova odluka ne donese.

“Mislim da nije fer sudska odluka o tome da se ne omogući kompenzacija za nematerijalnu štetu”, rekla je ona. “Ipak, odluka se odnosi na važna i suštinska pitanja u pogledu priznavanja rodnog identiteta. To je pobeda sa malim faulom.”

Dvogodišnji pravni raskorak

Da se vratimo u 2018. godinu, kada je Bljert podneo zahtev za formalnu izmenu svog imena i polnog markera u ličnim dokumentima. On se u svojoj aplikaciji pozvao na Administrativno uputstvo za uslove i procedure za promenu ličnog imena, to jest na sledeću odredbu: “Lično ime sputava integraciju osobe u društvo.”

Međutim, u zvaničnoj odluci đakovičke opštine, u kojoj se citira preporuka Komicije ACR-a, navodi se i da zahtev ne ispunjava uslove administrativnog uputstva “jer ‘Bljerta’ ne sputava integraciju osobe u društvo”.

On je kod agencije uložio žalbu na odluku, ali je Bljertova žalba odbačena i označena kao “neosnovana”, navodeći da on “nije ponudio nijedan dokaz, dokument, belešku ili fotografiju, ili arhivski dokument koji ukazuje na to da lično ime Bljerte Morina sputava integraciju osobe u društvo”.

ACR je ponovo zatražio dodatne dokaze u formi lekarskog izveštaja ili odluke, a kako bi Bljert mogao da promeni svoj polni marker.

Kika je tada objasnila da je odluka ACR-a i njeno opravdanje bilo “diskriminatorsko”, jer je izuzimalo Bljerta na osnovu njegovog rodnog identiteta, dok se, istovremeno, krši njegovo pravo na ravnopravan tretman i privatnost. Ona je naglasila i da Zakon o zaštiti od diskriminacije i Zakon o ravnopravnosti polova priznaju rodni identitet kao nešto što se ne određuje na osnovu pripisanog pola na rođenju i da ne zahteva medicinski poduhvat.

Advokatica koja se bavi pitanjima kršenja ljudskih prava, Rina Kika, Bljertina zastupnica u dugotrajnoj pravnoj borbi, već duže vreme tvrdi da je prvobitna odluka da se odbije njegov zahtev za promenu ličnih dokumenata bila “diskriminatorska”. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Nekoliko meseci kasnije, u julu 2018, on i Kika prosledili su slučaj Osnovnom sudu u Prištini, a istovremeno su Ustavnom sudu Kosova podneli žalbu na rad ACR-a, zahtevajući ustavnu reviziju odluke kojom je njegova žalba odbačena. Reč je o meri preduzetoj uz pomoć zaštitnika građana.

Odluka advokatice Kika da uloži žalbu kod Ustavnog suda, a da pre toga nije iscrpela sva dostupna pravna sredstva, podstaknuta je tendencijom znatnih odgađanja u donošenju odluka u slučajevima koji se obrađuju u Osnovnom sudu; u nekim slučajevima prođe veliki broj godina dok se odluka ne donese, a čime bi se, kako ona tvrdi, prekršilo Bljertovo pravo da reši slučaj u razumnom vremenskom periodu, što bi samo pojačalo njegovu patnju. 

Ustavni sud je u septembru prošle godine odbacio zahtev za reviziju ustavnosti odluke, navodeći da je zahtev “preuranjen”, potom ga vrativši u Osnovni sud.

Ipak, na iznenađenje Bljerta i njegove advokatice, Osnovni sud u Prištini ih je istog dana pozvao, dok su u oktobru mesecu imali dva ročišta. U sudnici su se nalazili samo oni i sudija — niko iz ACR-a nije prisustvovao.

“Sutkinja [Ljirija (Lirije) Maksutaj] nam je na ročištu kazala da je svesna hitnosti slučaja i da je zato preko reda odlučila da ovaj slučaj uzme u svoje ruke, te da je imala prepisku sa Ustavnim sudom koji je odbacio slučaj, ali je izdao komentare o pravu na privatnost i priznanje rodnog identiteta”, kaže Kika. “Sudu smo poslali šest hitnih pisama.”

Kako se predvodi borba u javnosti

Kako se Bljert šetao od institucije do institucije i od suda do suda, publicitet ovog slučaja je učinio da transrodna i LGBT pitanja postanu česta tema u medijima. Bljert kaže da je to doprinelo tome da se reflektor javnosti usmeri na LGBT zajednicu i pokret u ovoj državi.

“Puka činjenica da smo u medijima imali stalne diskusije o transrodnim osobama pomogla je čitavom pokretu, jer ne možete da razgovarate o transrodnim osobama, a da pritom ne obuhvatite celu zajednicu”, rekao je.

“Mislim da nam je [ranije] falila diskusija u javnosti. Bilo je trenutaka kada smo pričali o IDAHO-u [Međunarodnom danu protiv homofobije, transfobije i bifobije] i paradama ponosa, ali smo retko kada imali diskusije o samom pokretu van okvira ovih dvaju dešavanja. To je poslužilo i tome da se javnost bolje informiše o LGBT osobama.”

Bljert i njegova pravna zastupnica razgovarali su o tome kako će slučaj da predstave javnosti nekoliko meseci pre nego što su podneli zahtev opštinskim službama i pre nego što su doneli čvrstu odluku da sve preduzete korake obznane u javnosti.

“U više navrata sam kazala Bljertu da će njegov ‘zahtev da bude odbačen na prvoj instanci i na drugoj, pa ćeš čak morati da čekaš godinama’”, Kika se priseća prvog razgovora sa Bljertom od pre nekoliko godina. “Od samog početka smo očekivali potencijalni ishod, pa smo napravili plan. Imali smo sastanke sa zaštitnikom građana, predstavnicima medija koji su svesni toga koliko je važno da o ovom slučaju obavestimo [javnost].”

Ona naglašava da su upornost i hrabrost koje je Bljert pokazao, a onda kada se odlučio da ne ostane anoniman, pomogli da ovo pitanje postane vidljivo u javnosti u odnosu na probleme transrodnih osoba, ali da je on dao i “sjajan primer toga kako se promovišu ljudska i LGBT prava”.

“Sada je teže odbiti nove zahteve transrodnih osoba”, kaže ona. “Najvažnije je to da je sud sada prvi put odlučio da prizna pravo na rodni identitet, a da mu pritom nisu ponuđeni dokazi o hirurškom poduhvatu ili bilo kakvim telesnim promenama.”

U stvari, Bljert, koji je počeo da se podvrgava hormonskoj terapiji pre tačno dve godine u okviru svoje tranzicije, sada ima mnogo više muških karakteristika nego ranije. Sa dubokim glasom, primetnom bradom i dlakavim rukama, vidno opušteniji, on se osmehuje na zamisao o tome da će uskoro dobiti svoja nova dokumenta.

Ukoliko postoji i najmanja šansa da ACR ne postupi u skladu sa sudskom odlukom, on kaže da je spreman da podnese krivičnu prijavu.K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.