Dana 7. septembra 2022. pozvali su me iz kosovske policije te me obavestili da su mi izrekli dve novčane kazne. Isto tako su kaznili šest drugih aktivista. Slučaj protiv nas je otvoren pod sumnjom da smo remetili javni red i mir, vređali državne institucije i ignorisali naređenja službenika. Prema opisu iz novčane kazne, ove radnje su se zbile u toku dva protesta, od kojih je prvi održan 31. avgusta, a drugi 5. septembra, i to u znak protivljenja seksualnom napadu na 11-godišnju devojčicu.

Dva dana ranije, 29. avgusta, mediji su izvestili o tome da su petorica momaka i muškaraca u javnom prištinskom parku silovala 11-godišnju devojčicu u trajanju od sedam sati. Ova vest, pored toga što je zaprepastila celokupnu javnost, istog dana je izazvala kolektivnu mobilizaciju i reakciju. Ubrzo po objavljivanju vesti, aktivisti, feminističke grupe i organizacije civilnog društva pozvali su na opštenarodne proteste 31. avgusta 2022.

Ulice i trgovi u Prištini su 31. avgusta bili preplavljeni hiljadama građana koji su izrazili svoj kolektivni bes. Usred vapaja za pravdom, simboličkih akcija i višesatnog sedenja ispred glavne vladine zgrade u Prištini, demonstranti su pozvali na oslobađanje od institucionalizovanog patrijarhalnog nasilja, zahtevajući polaganje računa od javnih poslenika. Prvi protest se fokusirao na vladu, od koje smo zahtevali otpuštanje službenika odgovornih za to što nisu uspeli da zaštite maloletno lice i uvođenje zakonskih promena koje bi omogućile ženama da u samoodbrani koriste biber-sprej.

Posle skoro šestočasovnog sedenja pred vratima vladine zgrade, službenici iz Kabineta premijera — predvođeni šefom Kabineta, Luanom Dalipijem — izašli su da saslušaju naše zahteve. Kao organizovana grupa, vladi smo dali tri dana da odgovori na naše zahteve. Premijer Kurti je u odgovoru od 2. septembra najavio ostavke generalnog direktora policije i direktora Uprave za postupanje sa zatvorenicima i maloletnicima. Međutim, nije predočio konkretne radnje za ispunjenje naših zahteva. Reagujući na to, za 5. septembar smo sazvali novi protest.

Pomenute nedelje je povećana pažnja medija dovela do svakodnevnog obelodanjivanja novih detalja, a koji su javnost uverili da je država nesposobna da se bavi ovim pitanjem. Ispostavilo se da nije posredi izolovani incident. Juna 2022. pojavila se vest da su istu maloletnicu silovala šestorica drugih muškaraca — uhapšenih tek nakon što je silovanje iz avgusta prijavljeno i privuklo medijsku pažnju. Dotle nijedna jedina osoba nije bila privedena.

Tužilac u ovom slučaju juna meseca bio je Ruhan Salihu — isti tužilac koji je rukovodio slučajem Kujtima Veselija, 11-godišnjeg aškalijskog dečaka koga je silovao i naposletku ubio 19-godišnji Sefedin Osmani. Osmanijev otac je prijavio zlostavljanje policiji nekoliko meseci pre Veselijevog ubistva. Uprkos svim Salihuovim propustima u svojstvu tužioca, koji su doveli do nastavka silovanja, a zatim i do ubistva Veselija, pa tako i do sadašnjeg dvostrukog silovanja maloletnice, on i dan-danas radi kao tužilac, bez ikakvih posledica po njegovo vršenje dužnosti.

Dana 5. septembra ponovo smo izašli na ulice. Pored toga što smo protestovali, zajedno sa još dvoje aktivista smo prekinuli konferenciju Sudskog saveta Kosova sazvanu da se diskutuje o ovom slučaju. Zahtevali smo odgovornost i zvižducima prekinuli govor Alberta Zogaja, predsednika Saveta. Policija je ovaj oblik protesta okarakterisala kao “omalovažavanje zakonskih naređenja”, upućujući na član 16 Zakona o javnom redu i miru.

Što se tiče policije i tužioca, naši protesti na ulicama i u kancelarijama Sudskog saveta Kosova deluju nezakonito. Kako bi disciplinovali aktiviste koji su se usudili da naruše komfor u institucijama i među službenicima kojima žene i njihova tela ne znače ništa, policijski organi su napisali ukupno osam novčanih kazni.

Koga smo to uvredili i da li smo remetili “javni” mir?

Nakon što smo prstom uperili u policijske službenike i Tužilaštvo, nakon što smo zahtevali da preuzmu odgovornost za ponovljeno nasilje nad 11-godišnjom devojčicom, kao odgovor smo dobili — kaznu. Nalik na ranije probleme kojima su bile izložene feminističke organizacije poznate javnosti, represivni državni aparat brzo je stavljen u pogon da nas se nađe i kazni. Ova hitra mobilizacija može se jedino čitati kao pokušaj našeg disciplinovanja.

Sve novčane kazne koje su nam uručene sadržale su sledeće obrazloženje: “…koristila uvredljive izraze s ciljem remećenja javnog reda i mira”. S obzirom da policija nije navela šta to smatra uvredljivim izražavanjem, moramo da se prisetimo ranijih incidenata kako bismo razumeli šta policija smatra “uvredljivim”. 

Godine 2021, aktivisti mitrovačkog Kolektiva za feminističku misao i akciju primili su nekoliko novčanih kazni iz policije. Njihov slučaj pokazuje da je predstava javnih ustanova o pojmu “uvredljivosti” izuzetno problematična jer se primarno zasniva na moralističkim i seksističkim postulatima.

Nakon što su aprila meseca lani aktivisti sprejem ispisali poruke “Žena nije muškarčev rob”, “Nevinost je izum muškaraca”, “Moje telo, moj izbor” po zidovima javnih prostora u Mitrovici, policija je ovaj čin nazvala “sramnim i uvredljivim”. U očima policijskih službenika, socijalno konstruisani pojam “nevinosti”, žensko telo i autonomija žena smatraju se sramnim i sramotnim. Zbog ovih radnji, kojima se vrši napad na kolektivni moral, Osnovni sud je involviranim aktivistima izrekao četiri kazne u iznosu od po 100 evra. Njihova advokatica, Rina Kika, podnela je žalbu Apelacionom sudu — predmet je vraćen na početak, a njime sada rukovodi Osnovni sud u Mitrovici.

Štaviše, tužba koja je od strane dvojice sudija podnesena protiv dve organizacije civilnog društva za klevetu dodatno potvrđuje posvećenost institucija da kriminalizuju aktiviste i aktivizam. Kosovski institut pravde je 2021. objavio izveštaj pod nazivom “Seksističko opravdavanje odluke gnjilanskog suda”. Ova publikacija se bavi oslobađajućom presudom koja je izrečena petorici muškaraca optuženim za silovanje žene. Sud je opravdao silovanje jer je, između ostalog, žrtva “lunjala unaokolo” sa muškarcima i imala “loše moralne navike”. Usled toga, Centar za informacije, kritiku i akciju žestoko je osudio seksizam iskazan od strane sudija te je na protestima održanim ispred Sudskog saveta Kosova zatražio odgovornost nadležnih, i to uz slogane: “Poseta stanu nije isto što i davanje dozvole za nasilje.” Usled svega navedenog, umesto da su podneli ostavke ili smenjeni, sudije su tužili dve pomenute organizacije.

Dakle, vređanje institucija nije ništa drugo do moralistička i seksistička procena, a počiva na ideji o “poštovanju” muškog autoriteta koji se često preliva u represivne ustanove. U slučaju nedavnih protesta, prema rečima policije, trebalo je da budemo pristojniji prema institucijama odgovornim za neuspešno sprečavanje silovanja nad ženama i devojčicama, kao i za njihova ubistva.

Zaista postaje opasna ova praksa prema kojoj se feministički aktivisti pravno gone zbog navodnih uvreda.

Najnoviji primer jeste svojevrsni lov na veštice koji organizuje Tužilački savet Kosova (TSK). U saopštenju koje je izdato 14. septembra, TSK je targetirao aktiviste nakon protesta u blizini TSK-a, u okviru kog su aktivisti zatražili smenu glavnog tužioca Kujtima Munishija i tužioca Ruhana Salihua. U saopštenju se objašnjava da su aktivisti sprovodili “javnu akciju koja je nerazumna i odvraćajuća i koja ima izvesnu političku pozadinu”. Sem toga što je iracionalno, ovakvo ponašanje se može i ozbiljno odraziti na slobodu političkog aktivizma.

Sada je TSK ponovo ušao u širu sliku sa svojim seksističkim napadima na feminističke aktiviste. TSK samim tim udiše život starim mitovima, a prema kojima su žene nesposobne da “pređu na stvar” i budu direktne kada govore o problemima te ne znaju da argumentuju svoje stavove.

Kako će se novčane kazne odraziti na feminističke aktiviste?

Feministički aktivizam nije poželjan u očima državnih organa. On remeti strukture patrijarhata i napada mušku supremaciju. Ovakve “smetnje” se moraju kazniti kako bi se aktivisti doveli u red. Ekonomsko nasilje, tj. novčane kazne i diskurzivno nasilje u obliku saopštenja najstarije su alatke koje patrijarhat koristi da bi žene zadržao u podređenom položaju.

Ove disciplinske mere neposredno stupaju na scenu čim aktivisti pređu granice onoga što država smatra prihvatljivim. Kada aktivistkinje nisu “dobre devojke”, država ih kažnjava. Prema svemu sudeći, poruka je da možemo da se bunimo samo po pravilima države i njenih organa. Granice naše politike već su unapred utvrđene od strane same države, čemu se mi protivimo.

Kada nismo poslušne, država reaguje tako što pošalje veći broj patrola. Avgusta prošle godine, na javnom čitanju knjige “Žene, rasa i klasa” autorke Angele Davis i pratećoj diskusiji u dvorištu Filozofskog fakulteta, policijski službenici su se pojavili niotkuda. Prema rečima policajaca koji su bili na terenu, nadređeni su im naložili da obave patrolu na tom lokalitetu — verovatno da bi potražili i krivične elemente u našem štivu.

Država nas nalazi i pokušava da nas kontroliše. Čim im se učini da im “izmičemo kontroli”, označe nas kao mete za posmatranje, a po mogućnosti nas i kazne — sve dok se ne izmorimo.

Zanimljivo je primetiti kako država liči na porodicu po načinu na koji koristi nasilje. Tačnije, to radi daleko od očiju javnosti. Policija nije preduzela nikakve mere povodom naših protesta ili akcija sve dok nisu održani. Kaznene mere se ne sprovode sve dok ne prođe “trodnevni period zaprepašćenosti građana”. Institucije u javnosti iskazuju svoju podršku pravima žena. Nalik na porodično nasilje koje se drži daleko od očiju javnosti, nasilje nad feminističkim aktivistima pod palicom države takođe se drži podalje od javnog vidokruga.

Naposletku, naš odnos sa državnim organima ne može da bude besprekoran. Od nas se ne može očekivati da kulturno odgovorimo na nasilje, poniženje i dominaciju. Naši protesti će se održavati u skladu sa našim uslovima i našim pravilima, a ne onako kako to nalažu hirovi bilo koje institucije.

Istorijat ženskog otpora i neposlušnosti žena doveo nas je dovde. Trebalo je da se smene mnoge generacije žena da bi se probile granice i ušlo u javni prostor. Žene više nisu osuđene na kućni prostor i feministička pitanja više nisu na margini. Nema šanse da ćemo sada odustati.

Ne možemo da se predamo pred pokušajima da se naš politički angažman drži pod lupom. Plodovi našega rada, bilo da su u obliku nemog ili bučnog otpora, mirnog ili nemirnog, omogućiće minimum bezbednosti za devojčice i žene. Neće nas uplašiti ni zastrašiti bilo kakve kazne, patrole ili seksističke etikete.

Naslovnica: Atdhe Mulla / K2.0.

Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost K2.0. Stavovi izneseni u njemu lični su stavovi autora/ice te nužno ne odražavaju stavove K2.0.

Zanima vas kako se naš novinarski rad finansira? Saznajte više ovdje.