U detalje | Ljudska Prava

Kosovska borba protiv trgovine ljudima

Piše - 04.12.2018

Problemi opstaju ispod radara, uprkos poja─Źanom radu.

Kako se pribli┼żava kraj godine i vlasti po─Źinju da prave procenu i upore─Ĺuju svoje podatke od pro┼íle godine, direktorat Kosovske policije nadle┼żan za istra┼żivanje trgovine ljudima ponosan je na napredak koji je ostvario.

U stvari, ─Źini se da bi 2018. godina mogla da bude najbolja dosad.

Kako je policija dosad identifikovala 15 osoba, ni u jednoj godini nije bilo manje ┼żrtava trgovine ljudima zvani─Źno identifikovanih na Kosovu nego sada. Kao ┼íto je slu─Źaj sa statistikama o krivi─Źnim delima, umanjeni broj prijavljenih slu─Źajeva mo┼że da nastane usled mnogih ─Źinilaca, kao ┼íto su ni┼żi stepen rada policije, kriminalci koji bolje umeju da izbegnu otkrivanje ili ─Źak promene u metodama izve┼ítavanja.

Ipak, ovo odeljenje uporno tvrdi da, u ovom slu─Źaju, broj ┼żrtava — koji je prepolovljen u odnosu na broj identifikovanih ┼żrtava u istom periodu pro┼íle godine, i 100 odsto ni┼żi nego u periodu od pre jedne decenije — predstavlja uspe┼ínu pri─Źu i nagove┼ítaj fenomena da uspevaju da obrade ovu tematiku.

Bez obzira na to kako se podaci tuma─Źe, ove brojke ne upu─çuju na jednu stvar: Kosovo se i dalje bori kada je u pitanju istrebljenje trgovine ljudima.

K2.0 se bavi fenomenom trgovine ljudima na Kosovu, od promene profila ┼żrtava do aktuelne borbe da se procesuiraju po─Źinioci i da se poku┼ía reintegracija ┼żrtava u dru┼ítvo.

Fenomen u pokretu

Sli─Źno drugim fenomenima na Kosovu, ┬ápodaci o trafikingu postoje samo za period koji je usledio neposredno posle rata 1999. Usred atmosfere obnove i uspostavljanja agencija UN-a i me─Ĺunarodnih misija, globalno pitanje kriminala odmah je postalo predmet ozbiljne zabrinutosti u mesecima i godinama koje su usledile nakon prestanka neprijateljstava.

Izostanak zakonodavne infrastrukture, krhke vlasti i institucije, i gotovo nepostoje─ça vladavina prava, u─Źinili su da Kosovo postano plodno tle za trafikante da obavljaju svoj opaki zanat.

Do januara 2000, trgovina ljudima je ve─ç prepoznata kao problem kako je Kosovo postalo glavno odredi┼íte za ┼żene i devoj─Źice ┼żrtve prisilne prostitucije.

Razne me─Ĺunarodne ljudskoprava┼íke organizacije, poput UNIFEM-a i Amnesti interne┼íenela (Amnesty International), po─Źele su da di┼żu uzbunu, pa je tako tokom vi┼íe godina nakon 1999. stalno nagla┼íavano kao predmet zabrinutosti koji bi morao da bude obra─Ĺen. Aktivisti i organizacije u vi┼íe navrata su isticali da je ┼íiroko rasprostranjeno prisustvo me─Ĺunarodne zajednice generisalo visoku potra┼żnju u industriji seksa; na primer, organizovana prostitucija je prijavljivana na lokacijama u blizini ve─çe koncentracije trupa NATO-KFOR.

┼Żene i devojke su, uglavnom, poticale iz isto─Źnoevropskih zemalja, kao ┼íto su Moldavija i Ukrajina, na Kosovo su ih dovodili lokalni trafikanti koji sara─Ĺuju sa organizovanim kriminalnim grupama u zemljama porekla. Pored lokacija u blizini me─Ĺunarodnih misija, barovi, restorani i klubovi bili su neretko mesta u kojima su trafikovane ┼żene primoravane na prisilnu prostituciju.

U izve┼ítaju Amnesti interne┼íenela iz 2004, koji sadr┼żi nalaze do kojih se do┼ílo na osnovu intervjua sa ┼żrtvama trgovine ljudima, pru┼ża se uvid u ┼żivot ┼żrtava sve vreme: iako su neke ┼żene otete ili primorane, mnoge su zapo─Źele svoja putovanja iz svojih domovina na dobrovoljnoj osnovi, veruju─çi da ─çe poslovi koji su im nu─Ĺeni, obi─Źno u Zapadnoj Evropi, da im omogu─çe da prekinu siroma┼ítvo ili pobegnu od nasilja ili zloupotreba. Tokom putovanja shvatile su da posao nije onakav kakav im je obe─çan; dokumenta su im oduzeta, a ponekad su prebijane ili ─Źak silovane.

Riza Murati, koja predvodi Direktorat Kosovske policije za istragu trgovine ljudskim bi─çima, ka┼że da je progla┼íavanje kosovske nezavisnosti 2008. doprinelo promenama prirode trafikinga.

Ona ka┼że da, ─Źim je Kosovo po─Źelo da primenjuje vizni re┼żim za gra─Ĺane nekih stranih dr┼żava, te kako su gra─Ĺani susednih zemalja i oni u Isto─Źnoj Evropi postepeno po─Źeli da sti─Źu viznu liberalizaciju — omogu─çuju─çi im da se slobodnije kre─çu ka Zapadnoj Evropi — Kosovo je postalo manje privla─Źno kriminalnim mre┼żama koje su preusmerile svoj fokus prema EU.

ÔÇťTrend trgovinom ljudskim bi─çima menja se na globalnom nivou na na─Źin na koji se ┼żrtve iskori┼í─çavaju u zavisnosti od ekonomskog razvoja ili promena u toj zemlji, bilo u pogledu prevencije ili primene zakona i ka┼żnjavanja trgovacaÔÇŁ, ka┼że Murati. ÔÇťZatim oni [trgovci] pronalaze nova sredstva.ÔÇŁ

"Trafikanti su shvatili da je trgovati u zemlji lak┼íe i usmerili su se prema kosovskim ┼żenama."

Teuta Abra┼íi (Abrashi), Centar za za┼ítitu ┼żrtava i prevenciju trgovine ljudima

U slu─Źaju Kosova, unapre─Ĺenje zakonodavnog okvira i poo┼ítravanje kontrole na granicama dovelo je do toga da trafikanti prona─Ĺu nove ┼żrtve — iz same zemlje; u proteklih nekoliko godina, gra─Ĺani Kosova ─Źinili su ve─çinu ┼żrtava, zbog ─Źega je Kosovo od ÔÇśzemlje odredi┼ítaÔÇÖ za ┼żrtve trafikinga postalo ÔÇśzemlja poreklaÔÇÖ. Iako, Murati obja┼ínjava da je Kosovo ostalo i jedno i drugo u o─Źima me─Ĺunarodne zajednice, jer je identifikovanje samo jedne ┼żrtve trafikinga iz inostranstva dovoljno da bi se Kosovo i dalje ozna─Źavalo kao ÔÇśzemlja poreklaÔÇÖ.

Centar za za┼ítitu ┼żrtava i prevenciju trgovine ljudima (PVPT) skoro dve decenije radi na za┼ítiti pre┼żivelih ┼żrtava trafikinga koje su seksualno izrabljivane; od 2000. ova NVO im pru┼ża skloni┼íte i rehabilitacione usluge.

Istorija ove organizacije sama po sebi ilustruje promene u trendovima trafikinga na Kosovu. Do 2008, ona je radila kao zatvoreno skloni┼íte — sa velikim bezbednosnim kontrolama i bez pristupa spoljnih faktora — te je pomogla pre┼żivelima koji su, uglavnom, ostajali skriveni tamo dok se njihova dokumentacija ne uredi, dozvoljavaju─çi im da se vrate u svoje domovine.

Me─Ĺutim, zamenica direktora, Teuta Abra┼íi, ka┼że da su gra─Ĺani Kosova od 2008. ─Źinili vi┼íe od 90 odsto ┼żrtava, zahtevaju─çi da ova organizacija promeni svoj pristup. Nova situacija je stvorila potrebu za podr┼íku pre┼żivelima na du┼żi period i zna─Źila je da ─çe se organizacija preobraziti u poluzatvorenu organizaciju, sa i dalje visokim bezbednosnim merama, ali sa blago manje strogim pravilima o pristupu. Dok su inostrane ┼żrtve imale tendenciju povratka svojim ku─çama nakon ┼íto zavr┼íe papire, lokalcima koji nisu imali nigde da odu trebali su du┼żi programi za oporavak i rehabilitaciju.

ÔÇťOva promena podvla─Źi tragi─Źnu notu o tome da je Kosovo postalo zemlja poreklaÔÇŁ, ka┼że Abra┼íi. ÔÇťTrafikanti su shvatili da je trgovati u zemlji lak┼íe, da ne moraju da ula┼żu mnogo novca da pridobiju dokumenta za inostranstvo, i usmerili su se prema kosovskim ┼żenama.ÔÇŁ

Statistika Kosovske policije pokazuje da je trgovina ljudima u poslednje vreme usredsre─Ĺena na interni trafiking kriminalnih grupa na Kosovu, dok se broj ┼żrtava iz isto─Źnoevropskih zemalja, uklju─Źuju─çi Moldaviju, Rusiju i Bugarsku, smanjio od 2007.

Abra┼íi i Murati obja┼ínjavaju kako se ve─çinom ┼żrtava na unutra┼ínjem planu trguje radi seksualnog izrabljivanja, ali da i dalje postoji mali broj ┼żena iz inostranstva koje su prisiljene da se prostitui┼íu.

"Niz masa┼żnih salona ima neophodnu radnu dozvolu -- i masa┼że su u ponudi -- ali se ispostavilo da iza njih stoje slu─Źajevi trgovine ljudima."

Riza Murati, Kosovska policija

┼Żene i devoj─Źice jesu podlo┼żne trgovini seksom u privatnim domovima i stanovima, kao i u no─çnim klubovima, dok su masa┼żni saloni najrasprostranjeniji novi trend.

U me─Ĺuvremenu, deca sa Kosova, kao i iz Albanije i drugih susednih zemalja, primorana su da prose. Deca iz romske, a┼íkalijske i egip─çanske zajednice posebno su ugro┼żena od prisilnog rada, obi─Źno u formi pro┼íenja na ulici i pranja vetrobranskog stakla pored semafora. Murati nagla┼íava da grubi dru┼ítveno-ekonomski uslovi — koji posebno poga─Ĺaju manjinske zajednice — teraju roditelje da po┼íalju svoju decu na ulice.

Kada je u pitanju seksualna eksploatacija, Murati ka┼że da korupcija u vladi stvara okru┼żenje koje omogu─çuje neke zlo─Źine trafikinga i da su potrebnije stro┼że kontrole kada se licenciraju odre─Ĺeni biznisi.

ÔÇťProstitucija nije legalna. Ipak, postoji niz masa┼żnih salona koji imaju neophodnu radnu dozvolu — i masa┼że su u ponudi — ali se ispostavilo da iza njih stoje slu─Źajevi trgovine ljudimaÔÇŁ, ka┼że Murati. ÔÇťTo je izazov za nas, jer postoji biznis kome je omogu─çeno da funkcioni┼íe, ali koji sprovodi nezakonite radnje. A nije ih mali broj.ÔÇŁ

Murati ka┼że da izostanak sna┼żnijih preventivnih kontrola nadle┼żnih vlasti i inspektora ima tendenciju smanjenja intervencija u korist retrospektivnih radnji policije, ograni─Źavaju─çi njihovu sposobnost da budu efikasni.

Murati i Abra┼íi ka┼żu da je tipi─Źni profil ┼żrtve trgovine ljudima na Kosovu danas ovakav: devoj─Źica, obi─Źno mla─Ĺa od 18 godina, koja je primorana na prostituciju. To je suprotno od tipi─Źnog profila, u ranijim godina, ┼żrtava iz inostranstva, koje su, prema njihovim informacijama, imale oko 20 godina u najve─çem broju slu─Źajeva.

ÔÇťKada imate manje od 18 godina, lak┼íe upadate u zamku prevare i manipulacijeÔÇŁ, ka┼że Murati.

Odgovor institucija

Iako su se karakteristike i trendovi trgovine ljudima promenile na Kosovu u poslednjim godinama, jedna stvar je zadr┼żala kontinuitet. Kada je re─Ź o borbi protiv ovog problema, Kosovo se oduvek nalazi u kategoriji 2 (Tier 2) Stejt departmenta (State Department) SAD.

Drugim re─Źima, ono i dalje ima pote┼íko─çe u borbi protiv trafikinga.

Kao ┼íto je slu─Źaj sa drugim zemljama u toj kategoriji, kao ┼íto su Ekvador, Gr─Źka i Kambod┼ża, kosovska vlada je procenjena kao zemlja koja ne primenjuje minimum standarda za eliminisanje trafikinga, ali je ulo┼żilo znatne napore u tom pravcu.

U pore─Ĺenju sa drugim zemljama ┼íirom sveta, Kosovo je samo na korak od dr┼żava iz prve kategorije u kojoj se nalaze zemlje poput Finske, Argentine i Estonije, koje u potpunosti ispunjavaju minimum standarda predo─Źenih u ameri─Źkom Aktu za za┼ítitu ┼żrtava trafikinga (TVPA). Ipak, procenjuje se da Kosovu ide mnogo bolje nego Rusiji, Venecueli, Iranu i drugim dr┼żavama iz tre─çe kategorije, za koje se smatra da nisu ulo┼żile bilo kakav napor u borbi protiv trafikinga.

Na Zapadnom Balkanu, Albanija, Makedonija i Srbija pozicionirane su zajedno sa Kosovom u drugoj kategoriji, dok su Crna Gora i Bosna i Herceogvina pozicionirane ni┼że na ne─Źemu ┼íto nazivaju Listom za nadzor (Tier 2 Watch List); u ovim zemljama, apsolutni broj ┼żrtava te┼íkih oblika trafikinga smatra se vrlo zna─Źajnim ili se zna─Źajno pove─çava.

Me─Ĺunarodni izve┼ítaji o nadzoru i stru─Źnjaci koji rade u ovoj oblasti upu─çuju na to da su primena zakona od policijskih jedinica koje se posebno bave trgovinom ljudima na Kosovu i kreiranje koordinisanih mehanizama od strane nadle┼żnih institucija od progla┼íenja nezavisnosti 2008. doveli do unapre─Ĺenja borbe institucija po ovom pitanju.

Dr┼żavno telo za borbu protiv trgovine ljudima, na ─Źijem je ─Źelu Ministarstvo unutra┼ínjih poslova, sada okuplja predstavnike nadle┼żnih ministarstava i nevladinih organizacija, doprinose─çi razvoju mehanizama i akcionih planova koji utvr─Ĺuju svrhu svakog ─Źlana u borbi protiv trgovine ljudima.

Prema izve┼ítaju Stejt departmenta objavljenog 2018, policijske snage su uhapsile 28 osoba osumnji─Źenih za trafiking 2017. i 10 osoba osumnji─Źenih za ÔÇťkori┼í─çenje seksualnih usluga ┼żrtve trafikingaÔÇŁ; prethodne godine, brojevi su iznosili 62 i 18. Podnesena je 21 krivi─Źna prijava tu┼żila┼ítvu za trafiking 2017, a 31 godine 2016.

Ipak, ─Źini se da je pravosu─Ĺe ona institucija koja prekida ovaj lanac.

Uprkos tome ┼íto Krivi─Źni zakon Kosova propisuje kazne od pet do 12 godina zatvora za trafiking, postoje rasprostranjene kritike na doma─çem i me─Ĺunarodnom planu zbog niskih kazni koje su izre─Źene od strane sudova osu─Ĺenim trgovcima ljudima.

Posmatra─Źi ka┼żu da je nespecijalizovanost ve─çine tu┼żilaca i sudija rezultirala niskim kaznama ili time da su slu─Źajevi pretvarani u manje zlo─Źine, posebno kada su u pitanju slu─Źajevi u kojima se javlja emocionalna kontrola ili psiholo┼íka prinuda ┼żrtava.

Ameri─Źki Stejt department je primetio da je u najnovijem periodu izve┼ítavanja– izme─Ĺu 1. aprila 2017. i 31. marta 2018. — jednom trafikantu izre─Źena petogodi┼ínja kazna zatvora i ka┼żnjen je nov─Źano u iznosu od 5.000 evra, ali je 14 trgovaca ljudima osu─Ĺeno na kazne izme─Ĺu 18 meseci i tri godine i sedam meseci, dok je sedmoro trafikanata osu─Ĺeno na suspendovane kazne, a sedmoro je nov─Źano ka┼żnjeno u iznosu od izme─Ĺu 600 i 3.600 evra.

Kao ┼íto je slu─Źaj sa postupcima za druge zlo─Źine, u kosovskim sudovima postoji veliki broj nere┼íenih slu─Źajeva trgovine ljudima; u izve┼ítaju Stejt departmenta se navodi da se ovaj broj ne smanjuje; 88 slu─Źajeva trafikinga ostala su 2017. otvorena iz pro┼ílih godina. U me─Ĺuvremenu, 29 trafikanata je osu─Ĺeno 2017, a 24 pro┼íle godine.

Slaganje deli─ça

Izlazak iz sveta seksualnog izrabljivanja i obnove ┼żivota onih koji su pre┼żiveli trgovinu ljudima mo┼że da potraje vrlo dugo i mo┼że da bude vrlo naporan proces; on po─Źinje u trenutku u kom se ┼żrtva identifikuje.

Kada je re─Ź o Kosovu, postoje dva skloni┼íta koja pru┼żaju usluge onima koji su pre┼żiveli trafiking u oblasti seksualnog izrabljivanja, dok jedno pru┼ża uto─Źi┼íte deci ┼żrtvama prisilnog rada.

Jedno od ova dva skloni┼íta jeste Privremeni objekat sigurnosti (POS), za koje Abra┼íi obja┼ínjava da slu┼żi kao privremeni sme┼ítaj za trafikovane osobe koje su bile ┼żrtve seksualnog izrabljivanja, a za koje se smatra da su u opasnosti. Vlasti obi─Źno zahtevaju od pre┼żivelih da imaju policijsku pratnju kada su izvan prostorija POS-a dok sudski postupak traje i zahtevaju odobrenje tu┼żioca i Kosovske policije ukoliko ┼żrtve trajno napu┼ítaju POS.

"One su traumatizovane i treba provesti dosta vremena sa njima. Makar da ih ubedite da one nisu krive."

Teuta Abra┼íi, Centar za za┼ítitu ┼żrtava i prevenciju trafikinga ljudima

Kada se opasnost po trafikovanu osobu koja je bila ┼żrtva seksualne eksploatacije svede na srednji ili niski nivo — obi─Źno nakon uspe┼ínog zadr┼żavanja po─Źinilaca — onda se preme┼ítaju u NVO kojom, zajedno sa drugima, rukovodi Abra┼íi.

ÔÇť─îim policija proceni da vi┼íe nije u opasnosti, da su trgovci uhap┼íeni i nakon ┼íto se mre┼ża razotkrije, tada ta devojka ili ┼żena mora da bude rehabilitovana ili reintegrisana u dru┼ítvoÔÇŁ, ka┼że Abra┼íi.

ÔÇťKada neku osobu prodaju i kupuju vi┼íe puta i kada je izrabljivana na naju┼żasnije na─Źine, onda mo┼żete da zamislite kako se ta osoba ose─çaÔÇŁ, rekla je ona. ÔÇťOne su traumatizovane i treba provesti dosta vremena sa njima. Makar da ih ubedite da one nisu krive. Da imaju pravo da ┼żive kao i svi ostali.ÔÇŁ

Nakon podvrgavanja programu rehabilitacije, sa tek malim brojem ┼íansi za zapo┼íljavanje i velikim mogu─çnostima da ─çe biti stigmatizovani kod ku─çe i odba─Źeni od svojih porodica i zajednica, mnoge ┼żrtve imaju neizvesnu budu─çnost.

Abra┼íi obja┼ínjava ─Źinjenicu da profil ┼żrtava koje sve ─Źe┼í─çe poti─Źu sa Kosova zahteva dodatne institucionalne napore za stvaranje uslova za dugoro─Źnu integraciju, od obrazovnog sektora do centara za stru─Źno osposobljavanje, jer mnoge pre┼żivele ┼żrtve treba prihvatiti u ┼íkolama ili im treba pomo─çi da razviju ve┼ítine kroz razli─Źite obuke.

Ona obja┼ínjava kako je njena organizacija napravila sheme za zapo┼íljavanje u saradnji sa lokalnim firmama, bilo je uspeha i neuspeha. Neki poslodavci su zloupotrebili saradnju, prema njenim re─Źima, iako 97 ┼żena i devoj─Źica trenutno u─Źestvuje u ovim programima.

Programi za reintegraciju se i dalje ipak suo─Źavaju sa drugim zna─Źajnim izazovima, kako zbog visoke stope nezaposlenosti na Kosovu i manjka resursa, gde PVPT mora da alocira svoja sredstva da bi platio za profesionalne kurseve.

Ova organizacija ima svoje finansijske poteškoće.

Kao NVO koju je licenciralo Ministarstvo rada i socijalne za┼ítite (MRSZ) da bi pru┼żala socijalne usluge, PVPT ima pravo na finansiranje od vlade. Ipak, pro┼íle godine se desio pad u visini finansija koje ministarstvo obezbe─Ĺuje za one NVO koje vode skloni┼íta, gde je 152.870 evra alocirano za za┼ítitu ┼żrtava, a u pore─Ĺenju sa 171.010 godine 2016.

Abra┼íi nagla┼íava da su skloni┼íta kojim rukovode NVO izve┼ítavala o tome da je vladino finansiranje nedovoljno i ka┼że da proces ─Źesto rezultuje problemima u prilivu novca jer MRSZ zahteva da se podnose aplikacije za finansiranje na svakih ┼íest meseci, stvaraju─çi jaz u finansiranju sve dok se aplikacije ne procesuiraju i odobre.

Na primer, januara 2018, usled bud┼żetskih odlaganja, vlada je morala da alocira fond za hitne slu─Źajeve za skloni┼íta koja nude usluge ┼żrtvama trgovine ljudima i ┼żrtvama porodi─Źnog nasilja.

Adilje ┼áa─çiri (Adile Shaqiri), visoki zvani─Źnik MRSZ-a, ka┼że da je vladi te┼íko da obezbedi potpunu podr┼íku za skloni┼íta koja vode NVO dok rade u svojstvu nevladinih organizacija i nagla┼íava da nijedna ┼żrtva trafikinga ne─çe da bude ostavljena bez skloni┼íta koje joj je potrebno tokom dvadeset─Źetvoro─Źasovnog radnog vremena dr┼żavnog skloni┼íta.

ÔÇťMinistarstvo finansija ima pravilo o javnom finansiranju nevladinih organizacija i svaka organizacija mora da pro─Ĺe kroz proces selekcijeÔÇŁ, rekla je ona. ÔÇťDakle, dok se to odvija, treba da pro─Ĺe neko vreme. Ipak, vlada je uvek alocirala sredstva za hitne slu─Źajeve ako je to neophodno.ÔÇŁ

Abra┼íi, s druge strane, ka┼że da ovakva situacija nije odr┼żiva.

ÔÇťVlada mora da ima bud┼żetsku liniju za pomo─ç centrima. Uvek se suo─Źavamo sa istom stvari i moramo da prona─Ĺemo ad-hok re┼íenjeÔÇŁ, rekla je ona, isti─Źu─çi da skloni┼íta koja vode NVO ─Źesto moraju da se oslone na sredstva stranih donatora kako bi pre┼żivela. ÔÇťUmesto da dobijemo podr┼íku u januaru, mi je dobijemo na prole─çe i u opasnosti smo da moramo da zatvorimo skloni┼íte.ÔÇŁK

Ure─Ĺivao D┼żek Bu─Źer (Jack Butcher).

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.