U detalje | Mladi

Konzervativna omladina Kosova

Ekonomija, obrazovanje i izolacija doprinose konzervativnosti generacija.

Piše - 09.11.1515

Pro┼íetajte se do popularnog pri┼ítinskog kafet e vogla (ÔÇ×malih kafi─çaÔÇť), ┼íto je ─Źetvrtina za pijenje, u petak uve─Źe, i ─Źini─çe vam se da ┼żivahni mladi ljudi koji izlaze na ulice iz prepunih kafi─ça nemaju konzervativne stavove poput njihovih roditelja ÔÇô i bili biste u krivu. Ipak, suprotno o─Źekivanjima u savremenom dru┼ítvu, mo┼że se tvrditi da su mladi ljudi na Kosovu u stvari konzervativniji od starije generacije, ako ne i vi┼íe u nekom pogledu

U dr┼żavi u kojoj je vi┼íe od polovine stanovni┼ítva od 1,8 miliona ljudi┬ámla─Ĺe od 30 godina, stavovi ovih mladih ljudi naprema porodici, obrazovanju, radu, politici i ┼żivotnom stilu jesu odlu─Źuju─çi pokazatelji dominantnih budu─çih tendencija ─Źitavog dru┼ítva.

Studija iz 2012, koju je objavila Fondacija Fridrih Ebert (FES) anketirala je 1000 mladih gra─Ĺana Kosova koji imaju izme─Ĺu 16 i 27 godina o njihovom stavu prema ┼żivotnom stilu i religijskim uverenjima. ÔÇ×Na┼ía studija je potvrdila da postoji tendencija me─Ĺu omladinom prema konzervativnim, tradicionalnim i verskim uverenjimaÔÇť, rekla je Besa Lu┼ża, programska koordinatorka FES-a.

Nalazi su pokazali da ogromna ve─çina kosovske omladine ┼żivi kod ku─çe, biva ven─Źana do sredine svojih dvadesetih (dok vi┼íe od polovine ┼żeli da ima velike porodice), smatra nevinost va┼żnom karikom koju treba da ima budu─çi supru┼żnik i ─Źesto se okre─çe religiji. Mnogima od njih je neprijatno kada se govori o seksu i te┼íko im je da prihvate homoseksualnost.

Kosovo 2.0 se bavilo razlozima zbog kojih mnogi gra─Ĺani Kosova danas imaju ovakve konzervativne vrednosti.

D┼żeparac za slatki┼íe, ali i za pre┼żivljavanje

Besa ┼áahini, analiti─Źarka Inicijative za evropsku bezbednost (ESI), tvrdi da su nalazi studije FES-a manje rezultati konzervativizima, a vi┼íe se odnose na veliku zavisnost mladih ljudi od porodice.

conservative_youth_001

Socio-ekonomski uslovi na Kosovu su ostavili neverovatnih 60 odsto mladih ljudi od 15 godina do 24 godine bez posla, ┼íto je statistika koja poma┼że da se objasni zbog ─Źega vi┼íe od 90 procenata ispitanika studije FES-a koji imaju izme─Ĺu 18 i 27 godina ┼żive sa svojim roditeljima. Ve─çina je tako─Ĺe izjavila da znatne odluke od ┼żivotne va┼żnosti bivaju donesene zajedno sa roditeljima. ┼áahini tvrdi da oslanjanje na ekonomsku i emocionalnu podr┼íku porodice zna─Źi da mladi ljudi trpe dru┼ítveni pritisak da se povinuju tradicionalnim vrednostima i konzervativnim stavovima.

Studija je tako─Ĺe saznala da ve─çi deo ispitanika koji su mladi vidi sebe kao osobe u braku i osobe koje stvaraju velike porodice od troje ili vi┼íe dece dok napune relativno malo godina (24 do 26), dok je nevinost prepoznata kao jedna od najva┼żnijih karakteristika koju treba tra┼żiti u budu─çem supru┼żniku; ovi stavovi su u potpunosti u skladu sa tradicionalnim patrijarhalnim vrednostima.

Povrh ovih vrednosti, ─Źini se da je ekonomska zavisnost ta koja pre─Źesto mlade ljude naginje u brak. ┼áahini tvrdi da je, za mladu osobu koja se trudi da prona─Ĺe zaposlenje, brak ─Źesto vi─Ĺen kao jedini na─Źin oslanjanja na ekonomsku podr┼íku roditelja. ─îak i tada, mnogi nastavljaju da ┼żive sa svojom porodicom ili sa svojom ta┼ítom i svojim tastom i ostaju zavisni od njihovog prihoda. ÔÇ×Oni se ven─Źavaju i po─Źinju da ┼żive ┼żivotnim stilom koji odaje utisak da su u─Źinili tranziciju ka zrelom dobu i nezavisnosti, iako se ni┼íta zaista nije promeniloÔÇť, ┼áahini je kazala Kosovu 2.0.

U filmu ÔÇ×Se─Źenje linije ┼żivoteÔÇť iz 2008, koji je napravio ESI, a koji istra┼żuje efekte nezavisnosti kosovske stabilnosti, iznosi se teza da nedostatak dr┼żave blagostanja biva zamenjen solidarno┼í─çu sa porodicom. ┼áahini, ipak, tvrdi da socijalna za┼ítita i benefiti ne bi sami po sebi bili dovoljni da prekinu patrijarhalnu porodi─Źnu strukturu tipi─Źnog albanskog dru┼ítva i konzervativnih stavova povezanih sa istim. ÔÇ×Kako biste mladim ljudima pomogli da budu nezavisni, morate im pru┼żiti dobro obrazovanje i ┼íanse za radÔÇť, ka┼że ona.

ÔÇ×JÔÇť kao jabuka, ÔÇ×kÔÇť kao knjiga i konzervativnost

Pobolj┼íanje prosvete na Kosovu, me─Ĺutim, nije lak zadatak. Program osnovnog obrazovanja na Kosovu (BEP), koji finansiraju USAID i Vlada Kosova, ima za cilj da se pozabavi najve─çim problemima pretrpanih ┼íkola, dr┼żanjem ─Źasova u vi┼íe smena, nedostatkom nastavnih materijala i opreme, raskorakom u kvalitetu obrazovanja izme─Ĺu op┼ítina, i razlikom u stopama odustajanja od poha─Ĺanja nastave kod devoj─Źica i de─Źaka, i studenata iz etni─Źkih manjina ili studenata sa invaliditetom. Prema USAID-u, sada┼ínji nastavni plan univerziteta ÔÇô a posebno Univerziteta u Pri┼ítini ÔÇô nije osavremenjen i lo┼íeg je kvaliteta, ostavljaju─çi mnoge svr┼íene studente ÔÇ×lo┼íe opremljene da se izbore sa zahtevima radne snageÔÇť.

conservative_youth_002

ÔÇ×Ud┼żbenici su posebno va┼żni na Kosovu, jer ne postoje drugi resursi za dr┼żanje nastaveÔÇť, ka┼że ┼áahini, koja je radila nedavni izve┼ítaj ESI-ja o obrazovanju na Kosovu. ÔÇ×Mnogo pri─Źa i ise─Źaka u ud┼żbenicima promovi┼íe konzervativne i patrijarhalne vrednosti.ÔÇť

Ona ilustruje svoju tvrdnju opisuju─çi narodnu basnu u ud┼żbeniku za tre─çi razred pod nazivom ÔÇ×Svoju suprugu volim kao ┼íe─çer, a svoju majku kao soÔÇť. ÔÇ×Pri─Źa o odnosu jednog mu┼íkarca prema majci i supruzi nije podesna tema za osmogodi┼ínje dete, posebno kada pri─Źa u─Źi tome da je majka neophodna osoba, dok je dobro imati suprugu, ali ne i od odlu─Źuju─çeg zna─ŹajaÔÇť, ka┼że ┼áahini.

Druga neprikladna i konzervativna pri─Źa iz ud┼żbenika na ─Źetvrtoj godini u─Źi decu da, ako je ┼żena u ljubavnoj vezi i ako je verenik ostavi, mora da sakrije svoje lice u javnosti. U ─Źlanku o dru┼ítvenim normama u odnosu na porodicu i brak, Sibel Halimi, predava─Źica na katedri za filozofiju na Univerzitetu u Pri┼ítini, tako─Ĺe isti─Źe da ud┼żbenici ─Źesto poja─Źavaju tradicionalne rodne stereotipe ┼żene kao doma─çice i mu┼íkarca kao autoriteta. Linda Gusia, sociolo┼íkinja na Univerzitetu, tvrdi da ud┼żbenici ponekada konzervativno osu─Ĺuju i marginalizuju odre─Ĺene grupe u dru┼ítvu. Jedan primer je ud┼żbenik o kriminologiji, ÔÇ×KriminalistikaÔÇť, autora koji se zove Vesel Latifit, a u kom se opisuje da su ┼żene ┼żrtve silovanja ili seksualnog uznemiravanja ÔÇ×sklone laganju, nemarne, lako izmanipulisane, i nepromi┼íljeneÔÇť. Poruka koja se nalazi u osnovi ovoga, to jest da su ┼żrtve u stvari krive, izazvala je bes i rezultirala time da je ud┼żbenik zabranjen za upotrebu na Univerzitetu.

Drugi nedavni primer je gra─Ĺanski ud┼żbenik za deveti razred koji je definisao ÔÇ×potpunu i skladnu porodicuÔÇť onu u kojoj ┼żive dva roditelja i njihova deca, dok je ÔÇ×manjkava i nestalna porodicaÔÇť ona bez roditelja, sa jednim roditeljem, ili sa vanbra─Źnom decom. Ovi primeri nagla┼íavaju da patrijarhalne vrednosti i dalje preovla─Ĺuju.

conservative_youth_003

Jasno je da su ovi ud┼żbenici napisani bez razmatranja psiholo┼íkih i dru┼ítvenih posledica koje mogu da imaju, i da nastavnici, autori, izdava─Źi, i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnologije (MEST) nesvesno promovi┼íu ove konzervativne vrednosti. Halimi tvrdi da, u odsustvu profesionalne revizije, uklju─Źuju─çi nove definicije porodice i braka, sadr┼żaj ovih ud┼żbenika bi mogao da uti─Źe na li─Źnost dece.

Slaba┼ían i nereformisani obrazovni sistem ─Źini lakim ÔÇ×sa─Ĺenje semena konzervativizmaÔÇť u umove dece, prema sociolo┼íkinji Gusia. Ona tvrdi da ne postoji otvorenost uma ili kriti─Źko razmi┼íljanje, dodaju─çi slede─çe: ÔÇ×Sedamdesetih i osamdesetih je postojalo odre─Ĺeno uverenje o prosveti i poverenje u istu. Posebno je otvaranje univerziteta na albanskom jeziku┬ádoprinelo naprednim, tolerantnijim i otvorenijim stavovima.ÔÇť

Molitva iz našega vremena

Pored uticaja niskih standarda u prosveti, percepirani iskorak religije je ─Źesto posmatran kao dokaz konzervativizma od koga podilaze ┼żmarci me─Ĺu kosovskom mla─Ĺom generacijom. U predgovoru za studiju FES-a, dr Klaus Hurelman, profesor javnog zdravlja i obrazovanja na ┼ákoli za upravljanje ÔÇ×HertiÔÇť, primetio je da u politi─Źkoj i ekonomskoj nesigurnosti sada┼ínjeg vremena, mladi ljudi ÔÇ×pribegavaju svojim verskim doktrinama, ponekad ─Źe┼í─çe od svojih roditeljaÔÇť.

conservative_004

Studija navodi da su gotovo svi ispitanici pripadnici religije, obi─Źno islama. Dvadeset sedam procenata je prijavilo da su redovno praktikovali svoju religiju, dok je vi┼íe od polovine praktikuje povremeno.

U eseju iz 2009, pod nazivom ÔÇ×Nacionalni identitet, islam i politika na BalkanuÔÇť, Ba┼íkim Iseni tvrdi da povratak religije na Kosovo jeste normalna promena koja je uticala na poslekomunisti─Źke i posleratne dr┼żave. ÔÇ×Kraj komunisti─Źkog re┼żima i ratova u podru─Źjima naseljenih Albancima u biv┼íoj Jugoslaviji dozvolili su islamskim verskim institucijama da se vrate u javni ┼żivotÔÇť, rekao je. Iako ┼áahini tvrdi da bi percepirani rast u verskim uverenjima me─Ĺu omladinom mogao jednostavno da bude zbog toga ┼íto vi┼íe ljudi praktikuje svoju religiju na otvoren na─Źin.

U knjizi objavljenoj 2013, ÔÇ×Ponovo otkrivanje ume: muslimani na Balkanu izme─Ĺu nacionalizma i transnacionalizmaÔÇť, autor Ina Mer─Ĺanova tvrdi da su politi─Źari na Kosovu te┼żili da redefini┼íu nacionalni identitet kao ÔÇ×savremeni, zapadni i evropskiÔÇť odricanjem od islama, navode─çi primer┬áposete delegacije kosovskih vladinih zvani─Źnica Nema─Źkoj 2003. godine. ┼Żenski prevodilac u delegaciji, kosovska Albanka, insistirala je na tome da nosi maramu za glavu. Me─Ĺutim, Mer─Ĺanova obja┼ínjava kako je ÔÇ×prete┼żno mu┼íka delegacija ovo smatrala la┼żnim predstavljanjem nacije kao zaostale, orijentalne i islamisti─ŹkeÔÇť, potom skrativ┼íi posetu kako bi izbegli da budu vi─Ĺeni sa pokrivenom Albankom.

Kontroverze u vezi sa maramama za glavu su se manifestovale u ┼íkolama od 2009, kada je tada┼ínji ministar prosvete, Enver Hod┼żaj, zabranio ÔÇ×sve verske simboleÔÇť u dr┼żavnim ┼íkolama, na osnovu shvatanja da je Kosovo ÔÇ×sekularna dr┼żava i neutralna u pitanjima verskih uverenjaÔÇť. Vi┼íe od 5000 ljudi je protestovalo 2010, tvrde─çi da je u dr┼żavi u kojoj je preko 90 odsto populacije muslimanske veroispovesti, i u kojoj je sloboda veroispovesti┬ágarantovana Ustavom, zabrana no┼íenja marame za glavu ÔÇô nefer. Nedostatak kona─Źnog zakona u vezi sa maramama za glavu u dr┼żavnim ┼íkolama ┼íirom Kosova doveo je do toga da neke ┼íkole dozvoljavaju devojkama da nose marame za glavu, dok su ih druge ┼íkole zabranile.

Ovaj ose─çaj zbunjenosti je doveo do toga da se mladi gra─Ĺani Kosova danas suo─Źavaju sa krizom identiteta. U ─Źlanku za dvomese─Źnu publikaciju Nove isto─Źne Evrope, Ida Or┼żehovska sugeri┼íe da mladi gra─Ĺani Kosova danas ne mogu sebe da defini┼íu. ÔÇ×Gra─Ĺani Kosova su Albanci, ali se ose─çaju druga─Źijima od Albanaca u Albaniji; oni su se borili za nezavisnost i suverenost, premda smatraju da im dr┼żavu vode strane ambasadeÔÇť, napisala je. ÔÇ×Religija nudi jasan identitet i ose─çaj pripadanja.ÔÇť

Zabrana marama za glavu je pokrenula debatu o kosovskom identitetu, dok ova tema upire i u celo dru┼ítvo koje se bori izme─Ĺu politi─Źki motivisane ┼żelje da predstavi Kosovo kao ÔÇ×mesto sa zapadnim izgledomÔÇť koje po┼ítuje ne┼íto ┼íto smatra ÔÇ×evropskim vrednostimaÔÇť i tendencije prema verskim praksama kao potpornog mehanizma u vremenima politi─Źke i ekonomske nesigurnosti u dru┼ítvu koje vi┼íe ne ograni─Źava verske slobode.

Oko sveta za 80 odbijenih prijava za vizu

Iako su verske slobode liberalizovane u nedavnim decenijama, sloboda kretanja je naglo skrenula u suprotni pravac. Do 1991, gra─Ĺani Kosova su mogli slobodno da putuju ┼íirom Evrope; jugoslovenski paso┼í je smatran jednim od najboljih na svetu, jer je svojim korisnicima omogu─çavao mobilnost ┼íirom sveta. Nakon raspada socijalisti─Źke Jugoslavije u to vreme, ve─çina evropskih zemalja je nametnula vizne restrikcije za korisnike jugoslovenskih paso┼ía, premda su gra─Ĺani Kosova mogli da putuju u nekoliko desetina dr┼żava.

Bez vize, gra─Ĺani Kosova danas mogu da putuju samo u Albaniju, Tursku, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju, i na Maldive, ┼íto Kosovo ─Źini jednim od najizolovanijih mesta na svetu, i poslednjom zemljom u regionu koja ima tako velika ograni─Źenja kretanja. Ovakvo stanje ne samo da je stvorilo ose─çaj izolacije, ve─ç i ose─çaj nepo┼ítenog tretmana u glavama mladih gra─Ĺana Kosova, a koji su ─Źesto slabo izlo┼żeni drugim dr┼żavama, dru┼ítvima, kulturama, politikama, i tradicijama. To bi moglo da objasni za┼íto mnogi imaju konzervativne stavove nasle─Ĺene od starijih generacija i za┼íto se nisu uklopili u progresivnije poglede savremenog dru┼ítva.

conservative_youth_005

Me─Ĺutim, ┼áahini tvrdi da samo zato ┼íto su mladi ljudi osamdesetih imali porodicu sa jugoslovenskim paso┼íima, nije nu┼żno zna─Źilo da su imali razloge za putovanje: ÔÇ×Deca iz urbanih porodica na Kosovu su mogla da putuju u Evropu i ostatak Jugoslavije. Njihova deca to danas ne mogu. Dok ostatak Kosova, onih 70 odsto u ruralnim podru─Źjima, nije mogao da putujeÔÇť.

┼áahini govori o ÔÇ×za─Źaranom kruguÔÇť koji je podstakao konzervativizam me─Ĺu mladim ljudima. Izolacija ne podrazumeva samo nedostatak izlo┼żenosti novim idejama i perspektivama, ve─ç i negativni uticaj na ekonomsku situaciju koja je, ─Źini se, naterala omladinu da praktikuje tradicionalne konzervativne stavove.

Prema re─Źima ┼áahini, kada bi ljudi imali priliku da putuju i rade ili studiraju negde drugde, i potom investiraju novac ili ideje u Kosovo, to bi doprinelo rastu ekonomije. Ve─ça integracija bi tako─Ĺe pomogla u privla─Źenju stranih ulaganja u dr┼żavu koja je trenutno izolovana iz slobodnih tr┼żi┼íta EU, koja je o┼íte─çena korupcijom i ─Źija je situacija ote┼żana nedostatkom priznanja svih dr┼żava ÔÇô ovi uslovi zajedno umanjuju potencijalne trajne strane investicije. Pod ovim okolnostima, Kosovo ne mo┼że, u bliskoj budu─çnosti, da otvori dovoljno radnih mesta za 36.000 novih ljudi koji u radnu snagu stupaju svake godine, ┼íto dovodi do masovne nezaposlenosti, posebno me─Ĺu mladima.

ÔÇ×Izgubljeni u oblaku muzike i dima cigareteÔÇť

Mladost kosovskog stanovni┼ítva nije rezultirala ekonomskim dinamizmom ili progresivnim dru┼ítvom. ─îinjenice upu─çuju na socijalni uslov koji nije pogodan za modernizaciju i ja─Źa konzervativizam. Kako profesor filozofije, Halimi, ka┼że: ÔÇ×Na┼íe dru┼ítvo se i dalje bori sa konzervativnim uverenjima, uporno neguju─çi netrpeljivost prema odre─Ĺenim vrednostima koje razvijene zemlje smatraju osnovnim ljudskim pravimaÔÇť.

conservative_youth_006

Fenomen mladih ljudi koji prikazuju konzervativne vrednosti nije prisutan samo na Kosovu, prema sociolo┼íkinji Gusia. Ona tvrdi da se to de┼íava kao rezultat ekonomske, politi─Źke i dru┼ítvene nestabilnosti, i ubrzanih promena u savremenom ┼żivotu.

ÔÇ×Ova nesigurnost mo┼że zna─Źiti da ─çe se ljudi vratiti na staromodne poglede na svet, zasnovane na uverenju da je ┼żivot tada bio boljiÔÇť, ka┼że ona. Po njenome mi┼íljenju, postoji vi┼íe sigurnosti i bezbednosti u praktikovanju konzervativnih uverenja ÔÇô lak┼íe je prilagoditi se unapred odre─Ĺenom misaonom procesu nego do─çi do sopstvenih mi┼íljenja.

Jedinstveni uslovi u kojima se Kosovo nalazi, kao i kontekst, naizgled su poja─Źali ovaj trend. Govore─çi u intervjuu za ÔÇ×Se─Źenje linije ┼żivotaÔÇť, pisac i publicista, Mi─Ĺen Keljmendi, na elokventan na─Źin to ovako ka┼że: ÔÇ×Sa 70 odsto stanovni┼ítva koje ima manje od 30 godina, ─Źitavo Kosovo se mo┼że posmatrati kao bife, prepun mladih ljudi koji se ne mogu pomeriti, koji su izgubljeni u oblaku muzike i dima cigareteÔÇť.

Nemogu─çe je kona─Źno re─çi da li su mladi na Kosovu danas konzervativniji od svojih roditelja. Me─Ĺutim, nema sumnje da ─çe biti potrebne godine ekonomskog razvoja kako bi se dim ra┼í─Źistio i kako bi se mladi gra─Ĺani Kosova oslobodili nekih konzervativnih stavova koje su patrijarhalna tradicija i sada┼ínje socio-ekonomske okolnosti naterali mnoge da ih se pridr┼żavaju.K

KOMENTARIŠI