Blogbox | Gender

Letopis u kamenu

Piše - 04.07.2018

Prevazilaženje rodnih stereotipa u energetskom sektoru.

Prošlog meseca, prilikom posete industrijskom kompleksu Trepča u Mitrovici, vodič je objašnjavao, između ostalog, da će se uskoro objaviti konkurs za nova radna mesta – ali samo za muškarce.

“Zašto je konkurs otvoren samo za muškarce?”, upitah.

“Da li ste nekada čuli za ženske rudare?”, odgovorio je on. “Ovo nije posao za žene. Može loše da utiče na njihovo zdravlje.”

Zamisao o tome da energetski i rudarski sektor pripadaju isključivo muškarcima nije ograničen na ovaj aspekat. Svi koji su posetili elektrane Kosovo A i Kosovo B znaju da je ovaj prostor uređen tako da sadrži smeštaj samo za muškarce (na primer, nema toaleta za žene).

Međutim, situacija je slična u drugim državama širom sveta. Prema godišnjem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (SEF) o učešću žena u raznim sektorima, bilo je tek malo napretka u pogledu zapošljavanja žena u energetskom i rudarskom sektoru u prošloj godini. Procenjuje se da se opšti nivo participacije žena na raznim pozicijama u ovom sektoru nalazi na 25 odsto.

Često se govori da nisu samo žene te koje imaju znanje potrebno da se radi u ovom sektoru. U akademskoj 2017/18, od 1.741 studenta koji se upisao na Fakultet elektrotehnike i računarstva Univerziteta u Prištini, 38 odsto su bile žene i 72 odsto muškarci; na Mašinskom fakultetu, 247 od 1.187 studenata — oko 20 odsto — bile su žene.

Na pozicijama donošenja odluka, energetski i rudarski sektor, primetan je manjak u uravnoteženoj zastupljenosti polova; u stvari, postoji potpuni izostanak žena na pozicijama donošenja odluka u ovom sektoru.

Situacija je ‘bolja’ u upravnim odborima javnih preduzeća, operatera i regulatornih tela, gde je, od 28 članova, zastupljena jedna žena! (To jest, 3 odsto žena i 97 procenata muškaraca).

Odsustvo žena u energetskom i rudarskom sektoru pokazuje rodni disbalans na pozicijama donošenja odluka.

Flanza Bećiri-Hodža (Fllanza Beqiri-Hoxha) je jedna od šest članica Upravnog odbora Službe za distribuciju električne energije (KEDS), dok je Upravni odbor Trepče u potpunosti sastavljen od muškaraca, tačnije, njih šestorice, kao što je slučaj sa upravnim odborima Nezavisne komisije za rudu i minerale (NKRM) koja ima pet članova, Energetske regulatorne kancelarije (ERK) koja ima četiri člana, Operatera prenosnog sistema i Operatera tržišta za električnu energiju (KOSTT) koji imaju četiri člana, i Službe za distribuciju električne energije (KEDS) koja ima tri člana.

Odsustvo žena u energetskom i rudarskom sektoru pokazuje rodni disbalans na pozicijama donošenja odluka. Da bismo ohrabrili ženske profesionalce da uđu u ovaj sektor, potreban nam je drugačiji pristup politikama i moramo da promenimo mentalitet ljudi koji učestvuju u ovom sektoru.

Ne samo da treba da uključimo žene u procese donošenja odluka, već da uzmemo u obzir rodnu perspektivu kada procenjujemo uticaj ‘energetskog siromaštva’ i zagađenje koje se stvara od korišćenja neobnovljivih i tradicionalnih izvora energije. Ovo nije samo zbog visokog stepena nezaposlenosti među ženama u poređenju sa muškarcima na Kosovu, već i zbog patrijarhalnog društva zbog kog najveći broj korisnika ovih resursa na domaćem planu jesu, uglavnom, žene, gde domaća potrošnja energije čini skoro polovinu ukupne potrošnje na Kosovu.

Žene su, prema tome, posebno podložne ‘energetskom siromaštvu’ — što je manjak pristupa modernim energetskim uslugama, gde se na dobrobit građana negativno utiče zbog manjka pristupa električnoj energiji za domaćinstva i za kuvanje koje ne ostavlja posledice po životnu sredinu (čisto kuvanje, clean cooking). Ovaj termin ukazuje na upotrebu zagađujućih materijala koji se sagorevaju radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba.

Prema Svetskoj banci na Kosovu, najveći zagađivači na Kosovu su elektrane Kosovo A i Kosovo B, dok je sagorevanje uglja i drva sledeće po redu. Studija iz 2015. koju je sproveo Ročesterski institut za tehnologiju (RIT) Kosovo pokazuje da 45 odsto domaće potrošnje energije potiče od sagorevanja drveta, 44 procenta koristi električnu energiju (koja se, uglavnom, zasniva na sagorevanju uglja i predstavlja opasnost po ljudsko zdravlje). Situacija je još gora u ruralnim oblastima, gde mnogi nemaju savremene usluge (na primer, električnu energiju za osvetljavanje i centralno grejanje).

Prvi korak koji treba da napravimo jeste da razmislimo o rodnim pitanjima predstavljenim u glavnom dokumentu za kreiranje politika u ovom sektoru, a to je kosovska Strategija za energetiku (2017-2026), za čije je sprovođenje potrebno 3 milijarde evra. Analize koje su sprovele lokalne i međunarodne institucije identifikovale su seriju izazova s kojima se suočava sektor energetike i rudarstva, uključujući manjak stalnog pristupa električnoj energiji, stare tehnologije u elektranama, zagađenje i brojne zdravstvene probleme koji nastaju kao rezultat ovakve situacije.

Nacionalna strategija za energetiku ne obuhvata posebno poglavlje — koje je vrlo neophodno — za obrazovanje mlađih generacija za ovaj sektor. Na Univerzitetu u Prištini su zatvoreni ogranci za master i doktorske studije u oblasti energetike, dok su osnovne studije u opasnosti da se uskoro zatvore zbog manjka osoblja.

Ima li mesta za žene u energetskom sektoru?

Međunarodna energetska industrija je trenutno podvrgnuta promenama bez presedana, gde se očekuje da će hiljade novih radnih mesta da se otvori u predstojećim godinama. Ovo je slučaj i sa Kosovom. Otvaranjem kosovskog tržišta energetike i početak sprovođenja Memoranduma o razumevanju energetske zajednice pod posredstvom EU, što je dokument iz 2016, potpisan između članica ‘balkanske šestorke’ o jačanju regionalne saradnje i energetskog sektora, mnoga nova radna mesta će biti otvorena za stručnjake iz ove oblasti, ne samo u inženjeringu i matematici, već i u pravosudnim i političkim naukama, kao i pozicije za kreiranje javnih politika.

Prema Svetskoj banci, skoro trećina stanovništva na Kosovu živi u siromaštvu, dok je stepen nezaposlenosti najviši u Evropi.

Od pregovaranja o energetskim ugovorima, preko evaluacije strateškog uticaja nove infrastrukture, upravljanja projektima za obnovljive izvore energije, do projekata u vezi sa energetskom efikasnošću, svi ovi zadaci zahtevaju zapošljavanje novih radnika — a ovi ugovori ne specifikuju pol ljudi koji će biti zaposleni.

Prema Svetskoj banci, skoro trećina stanovništva na Kosovu živi u siromaštvu, dok je stepen nezaposlenosti najviši u Evropi. Da bi se pospešilo zapošljavanje, smanjilo siromaštvo i poboljšao kvalitet života, Kosovu su potrebni održiv izvor energije i pristupačne cene.

Rudarstvo i energetski sektor se smatraju ključnim sektorima za održivi ekonomski razvoj. Prema tome, apsolutno je neophodno ulagati u održavanje Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Prištini i uvrstavanje energetskih politika u fakultete koji se bave društvenim, ekološkim, političkim i tehnološkim pitanjima (na primer, Filozofski fakultet i Učiteljski fakultet).

Da bi se pozabavilo manjkom žena u energetskom i rudarskom sektoru, Udruženje žena u energetskom sektoru je osnovano prošle godine, a uspostavile su ga stručnjakinje koje rade u ovom sektoru. Ovo udruženje ima za cilj da ojača poziciju žena u energetskom sektoru kroz razvoj karijere, profesionalni razvoj, uključivanje žena u donošenje odluka i davanje doprinosa održivom ekonomskom razvoju na Kosovu. Međutim, ovo udruženje ne može samo da menja stvari.

Apsolutno je neophodno da imamo javne politike koje ne samo da se bave glavnim sektorskim izazovima, već i otklanjaju tabue koji opisuju energetski sektor kao, tehnički gledano, radno okruženje koje nije pogodno za žene. Štaviše, neophodno je sprovesti rodne kvote u energetskim institucijama sve dok se ne podigne svest u tom sektoru o tome da nema efikasnih politika bez aktivnog učešća žena.

Naslovna fotografija: Agon Nimani.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.